*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Portugalu (ISBN 978-86-7722-380-9), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
*The text and photographs on the blog are parts of
the published book on Portugal (ISBN 978-86-7722-380-9),
protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of
Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
Svi postovi o PORTUGALU:
Madeira,
tamo gde živi duga...
Madeira / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Madeira, ili Madera, kako
lokalci u izgovoru skraćuju naziv svog ostrva dugog 57 i širokog samo 22 km, zelena
je bašta Atlantika. Mesto sa obiljem bujne vegetacije, zelenila koje takvo
ostaje tokom čitave godine, sa ogromnim šarenim cvetovima na liticama crnih
vulkanskih stena i tropskim voćem koje samo niče u okolnim baštama - rajsko ostrvo Evrope. Zbog izuzetno visoke vlažnosti, smene kiše i sunca, Madeira je i
ostrvo duge. Ukoliko na njemu boravite van turističke sezone, na vrhovima
planina i planinskih platoa ugledaćete ih, često i odjednom, nekoliko.
Iako se nalazi usred okeana, hiljadu kilometara
jugozapadno od Lisabona / matičnog Portugala, i 700 kilometara od najbližeg,
afričkog kopna, Madeira je već niz
godina prava turistička meka pretežno zapadnih i severnih Evropljana. Na svetskoj dodeli turističkih nagrada u Atini
u avgustu 2014 (World Travel Awards -
pandan filmskom Oskaru), ostrvo Madeira je drugi put za redom proglašeno za evropsku,
ostrvsku destinaciju br. 1.
Madeira pripada jednoj od dve grupe portugalskih
ostrva u Atlanskom okeanu (druga su Azorska ostrva). Osim najveće Madeire,
arhipelag čini i ostrvo Porto Santo,
kao i dva stenovita, nenaseljena „Divlja
ostrva“ (Ilhas Selvagens) - rezervat morskih lavova. Iako jedni blizu drugih, grupisani usred
Atlanskog okeana, interesantno je da svako od njih ima potpuno drugačiji pejzaž
i klimu.
Drugi deo posta o Madeiri (prestonica Funšal): http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/portugal-ostrvo-madeira-ii-deo.html
Drugi deo posta o Madeiri (prestonica Funšal): http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/portugal-ostrvo-madeira-ii-deo.html
Madeira, južna obala / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
"Divlja ostrva" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Dok je Porto Santo letovalište sa par
hotela na dugim peščanim plažama na kojima su većinski gosti mahom lokalci
(trajekt iz glavnog grada Madeire putuje 2,5 sata), 50-ak kilometara udaljena
Madeira izgleda posve drugačije.
Jedan od najvažnijih razloga koji Madeiru čini toliko
privlačnom je činjenica da je ovo ostrvo prepuno fantastičnih kontrasta. Osnovni
„krivci“ za ove kontraste su njeno vulkansko poreklo i konfiguracija, koju osim
veoma uzanog obalskog pojasa čini strma, okomita planina koja se veoma naglo
penje na visinu čak do 1862 metra, koliko iznosi najviši vrh ostrva Piko Ruivo (Pico Ruivo).
U tom smislu, na veoma malom području i sama priroda naglo se menja. Počev od tropskih bašti na obali, penjući se uzbrdo odjednom nailazite na šumu eukaliptusa, a iz nje na zelene pašnjake ili borovu šumu u magli. Temperaturna razlika (naročito u jesenjim i zimskim mesecima) takođe je značajna – od na primer 27 stepeni na obali, nakon 10 minuta vožnje možete se naći usred magle u gustoj šumi na vrhovima, sa vlagom od skoro 100 %, na temperaturi od 9 stepeni.
U tom smislu, na veoma malom području i sama priroda naglo se menja. Počev od tropskih bašti na obali, penjući se uzbrdo odjednom nailazite na šumu eukaliptusa, a iz nje na zelene pašnjake ili borovu šumu u magli. Temperaturna razlika (naročito u jesenjim i zimskim mesecima) takođe je značajna – od na primer 27 stepeni na obali, nakon 10 minuta vožnje možete se naći usred magle u gustoj šumi na vrhovima, sa vlagom od skoro 100 %, na temperaturi od 9 stepeni.
Na južnim obalama Madeire, duž litica gotovo
otrgnutih od mora, kaskadno se u redovima jedne iznad drugih protežu
nepregledne plantaže banana. Do
redova žutih plodova usađenih u strminu brda, ostrvski farmeri često stižu
improvizovanim uspinjačama koje prevoze ne samo njih, već i ubrane grane još
nedozrelih plodova voze do samog podnožja. Lokalci se šale da na Madeiri
postoji mnogo više drveća banane nego samih ostrvljana, što nije daleko od
istine s obzirom da na ostrvu živi ne više od 300 000 ljudi.
Madeira, južna obala - plantaže banana / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Madeira, bašte sa bananama / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
U gotovo svakoj bašti na južnom delu ostrva, postoji
bar jedno drvo banane, a na fenomenalnoj pijaci
Merkado dos Lavadores (Mercado dos Lavradores) u glavnom gradu Funšalu
(Funchal), osim one uobičajene videćete bar još dve različite vrste (majušnu,
debeljuškastu „jabuku-bananu“, na primer). Ako ste u prilici, najbolje je da ovu
pijacu posetite subotom pre podne, kada se najveći broj tezgi šareni u
najjarkijim bojama voća, povrća i tropskog cveća Jedno od najzastupljenijih
ostrvskih vrsta cveća je strelicijum.
Tanan, dugačak naradžasti cvet može se pronaći u gotovo svim baštama Madeire.
Osim banana, u baštama Madeire uzgaja se (ili
slobodno raste) mango, papaja, avokado, nekoliko vrsta marakuje
ili passion-fruit (marakuja-banana, marakuja-paradajz, marakuja-pomorandža,
marakuja-limun), božanstvena čerimoja
- „ljubavno voće“ poreklom sa obronaka Anda (Južne Amerike), surinamska trešnja – pljosnata trešnja
sa talasastim, reljefnim naborima, ukusna ananas-banana
(nije kalemljeno voće već plod biljke filodendron u obliku velike, izdužene
zelene šišarke, iste one biljke sa ogromnim reckavim listovima koju su naše
mame i bake u saksijama gajile u stanovima), a ponegde i kafa.
Razlog zbog čega na Madeiri uspeva tropsko rastinje je prosečna letnja temperatura koja iznosi između 25 i 27 stepeni, i zimska između 16 i 18.
Razlog zbog čega na Madeiri uspeva tropsko rastinje je prosečna letnja temperatura koja iznosi između 25 i 27 stepeni, i zimska između 16 i 18.
Pijaca, plod filodendrona - ananas-banana / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Passionfruit/marakuja- paradajz, marakuja-banana i marakuja-pomorandža / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Najpoznatiji lokalni kolač od passionfruit/marakuje-banane, sličan musu (crni delovi su jestive semenke voćke marakuja-banane) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Čim sa obale krenete strmo uzbrdo ka centralnom delu
ostrva, posle već par kilometara pejzaž se naglo menja. Odjednom postaje
hladnije za barem desetak stepeni, kada iz plantaža banana (koje ne rastu na
visinama iznad 1000 m) naglo uđete u šumu eukaliptusa. Gustu šumu visokih,
tankih krošnji čije korenje zadržava vodu (i time sprečava eroziju), tokom
vikenda posećuju lokalci kako bi brali origano,
začinsku biljku koja kao korov raste u podnožju.
Još više, na visini preko 1000 metara Madeira se
pretvara u Irsku, zemlju jarko zelenih livada, pašnjaka po kojima slobodno
šetaju krave (često prelazeći lokalni put), a temperatura se tokom jesenjih i
zimskih meseci spušta i do par stepeni iznad nule. Kada je reč o novembru ili
decembru, ovaj podatak i ne bi bio naročito čudan da se u isto vreme, na južnoj
obali ostrva samo par kilometara niže visokih stena, na 27 stepeni turisti ne
sunčaju i često - kupaju u moru.
U jednom jedinom danu, tokom sat vremena vožnje od
obale do vrhova, bukvalno možete proći kroz tri godišnja doba. Jedino zima ne
postoji, barem u smislu snega, iako se tokom januara dešava da planinski plato Paul de Sera (Paul de Serra)
prekriju inje i slana. Kažu da tada Madeirani obično pojure svojim automobilima
na vrh da vide „sneg“, ali ih lokalni saobraćajci u tome najčešće sprečavaju s
obzirom da je strma planinska magistrala izuzetno klizava i nesigurna za vožnju
Madeiranima nenaviklim na ove vremenske uslove, pa se mnogi razočaraju ne
uspevši da vide kratkotrajni, beli pokrivač.
Madeira Expedition - www.madeiraexpedition.com / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Madeira / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Jedna od najčuvenijih biljki vezanih za Madeiru je i šećerna trska (na portugalskom: cana de açúcar). Mnogo pre nego što su Evropljani doznali za danas
široko rasprostranjenu šećernu repu, tokom XVII i XVIII veka u španskim i
portugalskim kolonijama Južne Amerike rasla je biljka čija je cena bila ravna
ceni zlata. I viša. Jedino mesto u Evropi gde je uspevala bila je Madeira, te
su ostrvljani, Portugalci koji su Madeiru 1419. otkrili i naselili, jedno vreme
zvani kraljevima šećerne trske. Produkti od nje izvoženi su širom tadašnje Evrope,
a umesto novca, u državama na severu razmenjivani su i za (na primer) umetničke
slike čuvenih flamanskih slikara! Tako se u glavnoj Katedrali prestonice Funšala
(Sé)
podignutoj na početku XVI veka, na oltaru našlo nekoliko vrednih platna
baroknih slikara severne Evrope.
I danas, na ostrvu možete posetiti jednu od
poslednjih preostalih fabrika za preradu
šećerne trske, u Kaljeti (Calheta), koja je ujedno i mali muzej svega
vezanog za ovu biljku. U suvenirnici fabrike-muzeja možete kupiti razne
proizvode od šećerne trske, kolače, med i rum.
Nekada najpoznatiji proizvod šećerne trske - rum, znan je i kao piće za čiju je
fermentaciju u 50 - 80 % alkohola potrebno samo 2 do 3 dana! Zbog ove
činjenice, rum je veoma dugo bio omiljeno alkoholno piće Evrope, naročito
mornara koji su prevozeći dragoceni tovar često bili u dodiru sa njegovim
tečnim, alkoholnim oblikom. Osim ruma, od šećerne trske pravi se i med, a od
njega i izuzetno ukusni madeiranski suvi
kolač čiji rok trajanja na sobnoj temperaturi iznosi čak godinu dana.
Obično se služi o praznicima, najčešće božićnim, a osim meda od šećerne trske
sadrži još i puter, orahe, brašno i začine.
Muzej-fabrika šećerne trske u Kaljeti / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Rum sa Madeire / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Šećerna trska prepoznatljiva je po ljubičastim nijansama stabla / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Madeiranski kolač (pod celofanom) u muzeju-fabrici šećerne trske, u Kaljeti / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Osim ruma, najčuvenoiji alkoholni proizvod ostrva je
i madeiransko vino (Madeira wine / Vinho da Madeira),
koje se može naći u nekoliko sorti, počev od stonog, pa sve do dezertnog koje
se služi kao apertitiv, ili uz kolače. Zasadi vinograda nalaze se uglavnom na
južnom delu obale.
Ukoliko želite da u jednom danu obiđete plantaže
banana, mestašca na obali i planinske vrhove, uz pratnju vozača i stručnog
vodiča, preporuka je da svoje poverenje poklonite kompaniji Madeira
Expedition - www.madeiraexpedition.com. Tokom celodnevnog izleta, u turi „Jeep Safari“,
terenskim vozilima u koje staje do 8 osoba, obići ćete južnu obalu, proći
plantaže banana i tropskog voća, šumu eukaliptusa, možda ubrati origano, a u
lokalnoj i jedinoj kafani na planinskom platou Paul da Serra probati
najčuveniji madeiranski koktel pončo
(poncho) koji se pravi od lokalnog ruma od šećerne trske, meda (šećerne
trske), ceđenog soka limuna i pomorandže.
Nakon toga, odvešće vas na obalu u simpatično mestašce
Paul do Mar, gde za ručak možete
probati najkonzumiraniju i najpoznatiju ribu Madeire, koja se na portugalskom
naziva „peiše-espada“ (peixe-espada), a na engleskom scabbardfish („skabardfiš“, prevod na srpski jezik - ne postoji).
Ova neobična, zmijolika crna riba zastrašujućeg izgleda pripada klasi predatora
hordata – kopljaša, tj. zrakoperki, i jedna je od 40 vrsta iz ove familije riba
koje se mogu naći samo u Atlantiku. Živi na velikim dubinama, te kad je ribari
ulove i izvade na površinu, zbog nagle promene pritiska i pucanja očnih duplji,
njene ogromne iskolačene oči, uz oštre duge, tanke zube deluju još strašnije. U
potpunoj suprotnosti sa njenim izgledom, belo meso ove ribe izuzetno je ukusno.
Paul do Mar, vodopad / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Mestašce Paul do Mar poznato je i po jednom od
nekoliko madeiranskih vodopada koji
obrušavaju u tankom mlazu sa visokih stena i završavaju u vodama Atlantika. U
mestu Paul do Mar („Pavle na Moru“), videćete kako izgleda tipična ostrvska plaža sa ne baš za kupanje privlačnim, crnim
vulkanskim kamenjem, velikim oblucima nastalim tokom neke od pradavnih erupcija
danas ugašenog vulkana.
Za razliku od manjeg ostrva u arhipelagu - Porto
Santa, na Madeiri ne postoji peščana plaža. Njih nekoliko sa okerastim peskom,
koje možete videti nadomak velikih kompleksa hotela, nasute su peskom uveženim
iz Maroka.
Paul do Mar / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Madeira, "skabardfiš" na pijaci u Funšalu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Vodič Vitor iz
agencije Madeira Expedition, koji nas je vozio ostrvom u safari turi, primetio
je da veliki broj stranih turista dolazi na Madeiru i plaća ulaz u razne
botaničke i tropske bašte. Potpuno bespotrebno, jer je čitava Madeira, kako je
s pravom rekao – jedna velika bašta!
Na portugalskom jeziku, „madeira“ znači „drvo“. Za
njeno ime verovatno je zaslužno obilje zelenila kojim je Madeira od pamtiveka
obrasla, i koje se može videti i iz aviona, dok pristižete na ostrvo. Avionska pista Madeire, među
poznavaocima važi za jednu od najtežih na svetu. Postavljena na stubovima iznad
autoputa, praktično je dodata uz sam početak strmine koja čini ostrvo.
Ono po čemu je priroda Madeire najpoznatija su stoletne šume lorbera (Laurissilva da
Madeira), koje se na ovolikom području mogu pronaći samo na Madeiri, i više
nigde na svetu. U pitanju su ostaci primarnih šuma koje su u periodu pre 15 do
40 miliona godina prekrivale čitavu južnu Evropu, zbog čega je 1999. godine
UNESCO ovu oblast proglasio delom svetske prirodne baštine.
Najveće lorberove šume nalaze se u zapadnom delu
ostrva, na pešačkoj planinskoj ruti Rabasal
(Rabaçal) i nešto istočnije, u Nacionalnom parku Ribeiro Frio (Parque
Natural do Ribeiro Frio). Deo su posebnog biljnog, ali i životinjskog eko-sistema
(tri vrste ptica, od kojih se jedna može pronaći samo u ovim šumama). Šume koje
skoro kompletno prekrivaju većinu središnjeg dela ostrva, kao tepih su obložile
neobične oblike vulkanskih stena koje se strmo uzdižu i spuštaju, štrče iz
podnožja ka vrhovima. Zelenilom koje ih kompletno prekriva, najviše liče na
prašume južnog dela američkog kontinenta.
Nacionalni park Ribeiro Frio / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Madeira, pogled na drevnu lorberovu šumu, pod zaštitom UNESCO-a / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Lorberova šuma i levada / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Drveće lorbera ima sposobnost da kroz listove upija
značajan deo vlage ne samo iz kiše, već i iz magle. Voda direktno ulazi u
korenje, navodnjava zemlju i time značajno doprinosi stvaranju brojnih
ostrvskih potoka, bez kojih Madeira ne
bi imala pijaću vodu.
Potoci koji se stvaraju na planinskim vrhovima, još
od XV veka usmeravaju se ka podnožju ostrva putem neobičnih vodenih kanala,
prizemnih akvadukta koje ostrvljani nazivaju levade (levadas). Širine od samo dvadesetak centimetara, pa i do
nekoliko metara, levade čine neizbežni deo planinskog krajolika Madeire, ali i pogodni
orijentir prilikom trekinga, te ih turisti često koriste u ove namene.
Treking i brdski biciklizam (mountain biking), neki
su od omiljenih sportova naročito zapadnoevropskih i severnoevropskih turista.
Veliki broj njih na Madeiru stiže ogromnim kruzerima i ostaje najviše jedan do
dva dana. Čim se iskrcaju i bivaju preveženi do planinskih vrhova, svako od
njih od agencije dobije po bicikl kojim se delimično po asfaltnom putu, a
ponajviše po gudurama i usecima planina, spušta ka obali.
Madeira, levada / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Piko do Arieiro / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Piko do Arieiro / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Za rekreativce, najlepši treking - šetnju planinskim
vrhovima predstavljaju ture koje polaze od drugog najvišeg vrha Madeire – Piko do Arieiro (Pico do Arieiro – 1818
m), čije dve staze za treking (dužine 5,6 i 7 km) vode ka najvišem vrhu ostrva Piko do Ruivo (Pico do Ruivo). Još
ukoliko budete imali sreću sa vremenom (koje se na Madeiri menja neverovatnom
brzinom), možda ćete imati priliku da na ovom mestu prošetate duž vrhova koji
štrče iznad oblaka, čiji špicevi podsećaju na ostrva razasuta na nebu.
U pauzi posle šetnje, na desetak do petnaest minuta
vožnje od vrha Arieiro, kraj magistralnog puta u planinama nalazi se odličan i
izuzetno ukusno uređen Restoran Abrigo do Pastor (O Abrigo do Pastor Restaurant,
Estrada das Carreiras 209, Camacha). Prigušena atmosfera prizemne
kuće uređene u lovačkom stilu, sa dekoracijom od drvenih greda i prepariranim
životinjama od kojih u jednom delu dominira poprsje velike zebre, čini ambijent
restorana izuzetno interesantnim i prijatnim.
Iako vlasnici restorana koji u prevodu znači
„Pastirovo sklonište“ imaju i jedan lokal u samom gradu Funšalu, ovaj u mestu
Kamaša omiljen je među stanovnicima čitave Madeire kao mesto za nedeljni ručak,
izlet u prirodu. Specijalitet restorana su mešano dimljeno meso, žablji bataci,
ali i odlična pečena crna svinjetina (vrsta svinje koja se gaji na Iberijskom
poluostrvu i čini sastavni deo obroka kako Španaca, tako i Portugalaca),
dekorisana ruzmarinom i grožđem, sa sokom od limuna. Najčešće se služi uz vino
iz portugalske oblasti Alentežo (dolina reke Težo), koje i na samoj etiketi ima
crtež crne svinje.
Restoran Abrigo do Pastor / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Crna svinjetina u restoranu Abrigo do Pastor / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Restoran Abrigo do Pastor, vino iz Alenteža / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Samo dvadesetak kilometara dalje, severna obala
Madeire nije ni izbilza pristupačna kao južna. Špicaste stene kojima kopno
ulazi u more, a koje najviše podsećaju na „kraj sveta“, uz huku i penu velikih
talasa čine još jednu od nekoliko različitih mikroklima ovog nevelikog ostrva.
Jedno od najinteresantnijih mesta na severnoj obali
je Santana („Sveta Ana“), jedini
gradić na Madeiri u kojem se još uvek mogu videti tipične stare kuće. Niko od lokalaca nije umeo da objasni zbog čega
se zaboravljena arhitektura prvih doseljenika zadržala samo na ovom mestu i
nigde drugde na ostrvu.
Bilo kako bilo, tek trouglaste kuće Santane danas su jedna od turističkih atrakcija ovog dela ostrva. Bele, sa jarko crvenim i plavim detaljima, i prepoznatljivim krovom od trske koji se kompletno promeni jednom u desetak godina, na turističkom platou u centru Santane videćete ih nekoliko. Iako su ove novijeg porekla, sazidane da liče na stare (u njima se nalaze suvenirnice), ukoliko imate vremena prošetajte samim selom i videćete nekoliko preostalih – originalnih, u kojima ljudi još uvek žive. Iako deluju majušno, nekada su građene tako da unutar kuća budu tri nivoa: prizemlje za domaće životinje, središnji deo za porodicu i tavan za odlaganje stvari.
Bilo kako bilo, tek trouglaste kuće Santane danas su jedna od turističkih atrakcija ovog dela ostrva. Bele, sa jarko crvenim i plavim detaljima, i prepoznatljivim krovom od trske koji se kompletno promeni jednom u desetak godina, na turističkom platou u centru Santane videćete ih nekoliko. Iako su ove novijeg porekla, sazidane da liče na stare (u njima se nalaze suvenirnice), ukoliko imate vremena prošetajte samim selom i videćete nekoliko preostalih – originalnih, u kojima ljudi još uvek žive. Iako deluju majušno, nekada su građene tako da unutar kuća budu tri nivoa: prizemlje za domaće životinje, središnji deo za porodicu i tavan za odlaganje stvari.
Osim tradicionalnih kuća, okolina Santane je poznata i
po tome što tokom proleća i leta, u baštama, kraj puteva i na obroncima brda u
ovom delu ostrva možete videti ogromne cvetove hortenzije. Bokori biljke koja voli vlagu, čiji ljubičasti,
plavičasti i rozikasti cvetovi nisu retki ni u našim baštama, tokom maja, juna,
jula i avgusta ovde često mogu dostići visinu i do 3 metra.
Madeira, severna obala / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Tradicionalna kuća u Santani / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Santana / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Na krajnjem severozapadu Madeire nalazi se mestašce Porto Moniz, specifično po tome što se
u jednom delu obale nalaze drevni bazeni
koje je pre nekoliko miliona godina oblikovala bujice lave (lava pools). Većinom kružni, od crnog
vulkanskom kamena, nalaze se tik uz obalu mora, te kada naiđu talasi ispune ih
slanom morskom vodom. Izgledaju prilično atraktivno, te ih posećuje veliki broj
turista.
Drugi deo posta o Madeiri: http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/portugal-ostrvo-madeira-ii-deo.html
INFO:
Drugi deo posta o Madeiri: http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/portugal-ostrvo-madeira-ii-deo.html
Svi postovi o PORTUGALU:
INFO:
Ukoliko odlučite da posetite Madeiru, ostrvsku destinaciju broj 1 po
mišljenju evropskih turističkih operatera (za 2013, 2014, 2015 i 2016. godinu), do nje
ćete najbrže i najsigurnije stići letovima portugalskog nacionalnog avioprevoznika TAP Portugal. Iz Lisabona do Madeire konekcije su više nego
dobre, s obzirom da do ostrva svakodnevno postoji 3 do 4 leta TAP Portugala, u trajanju
od oko 1h 45 min.
Ukoliko dođete na Madeiru, najbolje informacije u
vezi ostrva, safari tura, vožnji brodom, mesta za odmor, jelo ili treking, ili
radnih vremena, dobićete u Turističkoj organizaciji Madeire, koja se nalazi u centru
grada Funšala, u ulici Avenida Arriaga br. 18 (www.madeiraislands.travel).
Odusevljena sam tekstom i fotografijama koje su tako dobre da imam utisam kao da sam tamo. Porugalija je jedna od mojih buducih destinacija gde bih volela da putujem ali posle ovog teksta mislim da cu prvo na ovo ostrvo :)
OdgovoriIzbrišiTi tako lepo i sazeto pises a da ne govorim koliko se samo moze nauciti iz tvojih pisanja. Uzivam svaki put. Passion fruit imam u basti i redovno ga jedem a mogu tek zamisliti sve ostalo sto si ti tamo probala kako bi mi prijalo.
Divno, divno je sve ovo i nastavi i dalje da istrazujes…..
I ja se pridružujem Tanji, evo i mene u Madeiri kako dodje raspust. Drago mi je da si pisala o ovome i nadam se da ćeš još nešto uzbudljivo da istražiš.
OdgovoriIzbriši