2015/01/05

ITALIJA / Pompeja, Herkulanum i vulkan Vezuv (Pompeii / Herculaneum / Mount Vesuvius)


* Tekst i fotografije na blogu deo su publikovanog teksta o Napulju, Napuljskom zalivu i Kampanji, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Naples and the Bay of Naples, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
 




Svi postovi o ITALIJI:













 Obilazak Napuljskog zaliva nije potpun bez posete vulkanu Vezuvu (Nacionalni park Vezuv) i fascinantnim arheološkim nalazištima zaustavljenim u vremenu - Pompeji i Herkulanumu. I sama pomisao da hodajući Pompejom, šetate po uglačanom kamenu iz I veka naše ere, po trotoarima kojima su davno pre vas hodali stari Rimljani, a neposredno pokraj ostataka njihovih kuća, vratiće vas u vreme od pre skoro 2000 godina... 





Pompeja, antička ulica i Vezuv u pozadini / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Nacionalni park Vezuv - grotlo usnulog vulkana / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pompeja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



POMPEJA / Pompeii
Peto najposećenije arheološko nalazište na svetu!


24. avgusta (ili prema najnovijim otkrićima - 24. oktobra 79. godine), par kilometara istočno od Herkulanuma, a desetak severno od Pompeje, desila se jedna od najpoznatijih vulkanskih erupcija zabeležena u istoriji čovečanstva. Ironijom sudbine, uspavani džin oglasio se samo dan nakon "Vulkanalije" (23. avgust), rimskog festivala u slavu Vulkana, boga vatre, zaštitnika kovača i trgovaca (starogrčki Hefest).
 
Dim iz vulkana, podrhtavanje tla i drugi predznaci, zloslutni simptomi koji su ukazivali da se nešto veliko sprema opisani su skoro do detalja u starim spisima naročito onom Plinija Mlađeg, očevica koji je u to vreme boravio u Misenumu (u Napuljskom zalivu), 40-ak kilometara od vulkana, u kući svog strica Plinija Starijeg (jednog od viđenijih ljudi tog doba, koji je i poginuo od posledica erupcije). Par godina kasnije, iskustvo iz tih dana koje je Plinije Mlađi podelio pišući prijatelju Korneliju Tacitu i danas se smatra jednim od najdetaljnijih opisa erupcije.

Kao zaostavština nemilog događaja, na današnjem arheološkom nalazištu pronađeni su ostaci ljudi i životinja, okamenjenih u malteru, u svom obličju, umrlih u trenutku najčešće gušenjem otrovnim gasovima koje je izbacio vulkan, ili udisanjem vulkanske prašine - zatečenih u određenom položaju, na spavanju ili u pokušaju bekstva. Ovaj kobni događaj zbrisao je Pompeju i Herkulanum sa lica zemlje, ali su lava i slojevi vulkanske prašine koja je padala u tonama, učinili da ovi gradići i njihova ostavština budu očuvani - gotovo zamrznuti u vremenu tačno onako kako ih je život napustio, pre skoro 2000 godina



Okamenjeni stanovnici Pompeje / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pompeja, "Kuća fauna" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



U doba erupcije, u gradiću Pompeji živelo je oko 20 000 stanovnika, značajno više nego u obližnjem Herkulanumu - mestu letnjikovaca imućnije elite ovog kraja. U kućama od cigle i maltera, sa prizemljem, jednim ili dva sprata, crepom na krovovima i unutrašnjim dvorištem živele su porodice, trgovci, pekari i umetnici, gladijatori i kurtizane. Relativno skromne spoljašnjosti, unutrašnjost prostorija bila je prekrivena predivnim freskama po zidovima - antičkim načinom dekorisanja zidova kuća, predstavama svakodnevnog života i mitskih priča uz dominantnu, prelepu, jarku „pompejsku“ crvenu i okeraste nijanse. Patos bogatijih kuća krasili su raznobojni mozaici, komplikovanih crteža, tema sličnih freskama na zidovima.

Interesantno je da za razliku od antičke Italije, u Grčkoj se na zidovima antičkih zdanja veoma retko nalaze ostaci fresaka i boje uopšte. Jedan od razloga za to je i činjenica da (osim na Santoriniju) u kopnenom delu Grčke ne postoji pošast u vidu aktivnog vulkana koja je zbrisavši život i civilizaciju, prekrivši je tonama pepela i učinivši da je zaborave ali i očuvaju, doprinela tome da dva ili tri milenijuma kasnije uživamo u otkrivanju njene istorije.  




Pompeja, unutrašnje dvorište antičke kuće / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pompeja, unutrašnjost kuće - freske u kući Villa dei Misteri / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




U gradu, pešaci koji su hodali uzanim trotoarima prelazili su sa jedne strane ulice na drugu preko ispupčenja od kamena na sredini ulice. Ovi antički „ležeći policajci“ imali su dvostruku namenu. U vreme kada u Evropi nije postojala gradska kanalizacija, sve do kraja srednjeg veka padavine, ali i otpaci, podizali su nivo vode na ulicama grada. O kišnim danima, po ulicama je često plutalo najrazličitije đubre (koje se iz kuća izbacivalo direktno na ulicu). Zbog toga, izdignuto oblikovano kamenje služilo je kao prelaz preko ulice - zebra, ali i odrednica za prolaz kočija / zaprežnih kola, čiji je raspon točkova bio ravan širini „ležećeg policajca“. Između "zebre" i danas se mogu videti udubljenja - kolotrazi rimskih dvokolica, urezani pre oko 2000 godina.




Pompeja, "zebra" i kolotrazi / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



U nedostatku novina, televizije, interneta i marketinških agencija, spoljni zidovi kuća poslužili su za pisanje grafita - oglašavanje (pozivi na predstave), izjave (ljubavi i uvrede, rođendanske čestitke), politički marketing i razne druge parole. Mnoge od njih možete i danas videti šetajući ulicama Pompeje, zaštićene staklom, od zuba vremena.




Pompeja, grafiti / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Na trgovima (forum) se trgovalo, kupovalo (macellum - pijaca) i sretalo, u pekarama i mesarama snabdevalo, u barovima (thermopolium) kupovala gotova - skuvana hrana (kuhinje najčešće nisu bile sastavni deo kuća, kao ni kupatila), u sportskim vežbaonicama (palaestra) vežbalo, u pozorištima i javnim kućama zabavljalo, u hramovima odavala pošta bogovima, a u latrinama (javni toalet) i termama (javno kupatilo) razgovaralo, ogovaralo, ali i pregovaralo oko poslova (u čemu su prednjačili muškarci). Mnogi poslovi antičkih Rimljana sklopljeni su na kamenim sedištima zajedničkih javnih toaleta (okruženi smokvinim lišćem i sunđerima "za brisanje" na vrhovima štapova), na način koji danas izaziva opšte zgražavanje, tj. oduševljenje i podsmeh turista. Nekada davno, svakodnevnica i opšti moral postavljali su drugačije standarde. 



Pompeja, atrijum u privatnoj kući / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pompeja, javno kupatilo / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Najočuvanije (i najpoznatije) kuće u Pompeji i Herkulanumu, danas čuvaju ili sjajne mozaike i freske unutar istih, ili su turistima interesantne zbog namene kojoj su služile. U tom smislu, najveći broj turista u Pompeji i dalje se tiska u redovima kako bi prošli kroz nekadašnju javnu kuću (Lupanar), u čijoj unutrašnjosti još uvek možete videti uzane prostorije sa kamenim krevetima i ostatke eksplicitnih fresaka za stimulaciju na zidovima (ujedno i liste usluga).  



Pompeja, javna kuća - Lupanar / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved


Najpoznatije kuće Pompeje: 

Gradska kuća (Curia); Forum; Jupiterov hram (Temple of Jupiter); Bazilika (basilica - reč nastala u antičkom Rimu; imala je potpuno drugačiju namenu i služila u javne svrhe, kao Palata pravde i slično); javno kupatilo (Baths of Forum); "Faunova kuća" (House of Faun, sa malom bronzanom skulpturom fauna u dvorištu); "Kuća tragičnog pesnika" (House of the Tragic Poet, sa dve porodične radnje u prednjem delu i čuvenim natpisom u mozaiku: "Čuvaj se psa!" ("Cave Canem"); ostaci akvadukta koji je gradić snabdevao vodom; restorani brze hrane (u rimskim gradovima, u stanovima zgrada nisu postojali kuhinja i toalet / kupatilo - hrana se kupovala u restoranima, toalet u prizemnom delu zgrade je najčešće bio zajednička prostorija sa "WC šoljama" u nizu, a za kupanje (i socijalizovanje) su se posećivale terme - javna kupatila; Kuća Vetijevih (House of Vettii, jedna od najočuvanijih privatnih kuća u Pompeji); pekara i mlin za žito;  Hram boginje Izis (Temple of Isis), teatar, bordel - Lupanar, itd. 


INFO: Ako u Pompeju stižete iz Napulja, najbolje je da na centralnoj napolitanskoj železničkoj stanici, u podzemnom delu uđete u čuveni šinobus - Ćirkumvezuvijanu (Circumvesuviana - "krug oko Vezuva": http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/09/italija-napulj.html). Šinobus na svakih 25 minuta saobraća od Napulja do Sorenta, i nazad. Stanica u Pompeji nalazi se negde na kraju prve trećine od ukupno 33 stanice i do nje se stiže za oko 20 minuta. Stanica šinobusa u Pompeji - Pompeii Scavi (Pompeja arheološko nalazište), nalazi se bukvalno na minut hoda od ulaza u arheološko nalazište. Ukoliko ste pribavili turističku karticu Unico Campania, vožnja šinobusom je besplatna / Ulaznica za Arheološko nalazište Pompeju košta 11 evra.




Pompeja, freske - zidna dekoracija unutar kuća / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pompeja, čuveni antički mozaik Bitka kod Ise, sa Aleksandrom Velikim i persijskim carem Darijem III / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



 
HERKULANUM / Ercolano 

Za razliku od prilično velike Pompeje, za obilazak Herkulanuma potrebno je izdvojiti nešto manje vremena (oko dva sata). Arheološko nalazište nalazi se u samom podnožju velike padine na kojoj je smešteno moderno mesto istog naziva, a koje ustvari čini sam kraj obronka Vezuva, u neposrednoj blizini zaliva.




Herkulanum - antički i moderni (iza), sa Vezuvom u pozadini / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Herkulanum, dekoracija na zidu - freska unutar kuće / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Zbog položaja lokaliteta u odnosu na visinu ulice (duboko ispod nivoa današnjeg gradića), ulazak na arheološko nalazište Herkulanum i pogled na njega sa prilazne staze fascinantniji je od onog u Pompeji. Naročito i zbog toga jer pri samom ulasku moguće sagledati čitavo antičko naselje, ili barem ono što je do sada iskopano.

U okviru Herkulanuma nalaze se kuće - letnjikovci nekadašnjih bogatih stanovnika Napuljskog zaliva, sa freskama i mozaicima ne manje interesantnim od onih u Pompeji. Ipak, s obzirom da je Herkulanum bio pretežno stambeno - vikend naselje, na lokalitetu u izvesnoj meri izostaju javne zgrade koje su u Pompeji prisutnije. Možda je i ovo jedan od glavnih razloga zbog čega je mali i ušuškani antički Herkulanum manje posećen od 20-ak kilometara udaljene Pompeje.




Unutrašnjost vile u Herkulanumu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Herkulanum, unutrašnjost kuće u mozaicima / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Drugi razlog možda je blizina, tj. daljina (oko 600 metara strme nizbrdice) stanice Ćirkumvezuvijane (Circumvesuviana – „Krug oko Vezuva“), međugradske železnice ili šinobusa koji saobraća duž oko 40 kilometara Napuljskog zaliva, u obliku polumeseca, u oba smera. 

U Herkulanumu, na nizbrdici između stanice šinobusa i arheološkog nalazišta, posetite Arheološki muzej. Nemojte propustiti ni fenomenalni Nacionalni arheološki muzej u Napulju, u kojem možete videti originale freski iz Pompeje i Herkulanuma, kao i većinu božanstvenih upotrebnih predmeta pronađenih tokom iskopavanja: bočice za parfeme, srebrni escajg (na pr. kutlače) i poslužavnike, medicinske instrumente, i drugo.

U antičkom Herkulanumu su pronađeni i ostaci drvenih dovratka kuća, najstarija kolevka na svetu, lanci koji su zatvarali kapiju kuće, itd.

INFO: Ako u Herkulanum stižete iz Napulja, najbolje je da na centralnoj napolitanskoj železničkoj stanici, u podzemnom delu uđete u čuveni šinobus - Ćirkumvezuvijanu (Circumvesuviana - "krug oko Vezuva": http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/09/italija-napulj.html). Šinobus na svakih 25 minuta saobraća od Napulja do Sorenta, i nazad. Stanica u Herkulanumu nalazi se negde na kraju druge trećine od ukupno 33 stanice i do nje se stiže za oko 35 -40 minuta. Stanica šinobusa u Herkulanumu - Ercolano Scavi (Herkulanum arheološko nalazište), nalazi se na vrhu mesta i od nje do arheološkog nalazišta vodi dugačka, glavna ulica - strma nizbrdica dužine od oko 600 metara. Ukoliko ste pribavili turističku karticu Unico Campania, vožnja šinobusom je besplatna / Ulaznica za Arheološko nalazište Herkulanum košta 11 evra.




Herkulanum, unutrašnjost vile / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Herkulanum / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Nacionalni park Vezuv / Vesuvio (Mount Vesuvius)

Ukoliko želite da vidite grotlo vulkana Vezuva i sjajne panorame Napuljskog zaliva sa vrha (ako je vedro i bez velikih isparenja), dan za posetu Vezuvu iskombinujete sa posetom Herkulanumu. 

Šinobusom Ćirkumvezuvijanom (Circumvesuviana - "Krug oko Vezuva"), koji saobraća duž Napuljskog zaliva - iz Napulja do Sorenta, i nazad odvezite se do Herkulanuma, do stanice - Ercolano Scavi (Herkulanum arheološko nalazište). Ispred stanice, na malenom trgu nalazi se lokal - agencija u kojoj se kupuju povratne autobuske karte do vulkana (autobusi polaze na svakih pola sata).

Uspon autobusom do vulkana praktično počinje već iz Herkulanuma, koji je i smešten na poslednjem delu planinske padine, u blizini mora. Iako se čini da je izuzetno blizu, do platoa na Vezuvu autobus putuje 30 - 40 minuta, nakon čega vam je do povratka na raspolaganju oko 90 minuta. Za to vreme trebalo bi da kupite kartu za Nacionalni park Vezuv (10 evra) i savladate poslednji deo uspona pešice (20 - 30 min), prošetate delom ivice grotla i vratite se na plato u autobus koji će vas odvesti nazad do Herkulanuma.

U šetnji oko grotla vulkana, osim užitka u panorami možete kupiti neki od pretežno kič suvenira napravljenih od vulkanskog kamenja, komade interesantnog vulkanskog kamenja (koje mahom ne potiče iz ovog vulkana), ili se sami "poslužiti" nekim kamenčićem, uz put. Osim male kafeterije, na vrhu možete i probati / kupiti lokalno vino.
 

INFO: Tokom samostalnog, jednodnevnog izleta iz Napulja, u toku nekoliko sati moguće je obići: Vezuv (popeti se na vrh) i Herkulanum (arheološko nalazište). Najbolje je da na centralnoj napolitanskoj železničkoj stanici u podzemnom delu uđete u čuveni šinobus - Ćirkumvezuvijanu (Circumvesuviana - "krug oko Vezuva": http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/09/italija-napulj.html). Šinobus na svakih 25 minuta saobraća od Napulja do Sorenta, i nazad. Stanica u Herkulanumu (Ercolano Scavi (Herkulanum arheološko nalazište) nalazi se negde na kraju druge trećine od ukupno 33 stanice i do nje se stiže za oko 35 - 40 minuta. Odmah po izlasku, sa desne strane nalazi se lokal gde možete uzeti povratnu kartu za autobus do Nacionalnog parka Vezuv, koji saobraća na svakih 30 minuta. Ukoliko ste pribavili turističku karticu Unico Campania, vožnja šinobusom je besplatna / Povratna autobuska karta i ulaz u Nacionalni park Vezuv koštaju 13 +10 evra.



Uspon od platoa do vrha vulkana / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Šetnja oko grotla Vezuva / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Grotlo vulkana / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sa oboda grotla vidi se more, Herkulanum i Napulj, desno u daljini / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Vulkansko kamenje na prodaju / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Lokalno vino na vrhu Vezuva / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved