*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovanog teksta o Izraelu, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
*The text and photographs on the blog are parts of
the published article on Israel,
protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of
Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
Crkva Hristovog
rođenja
Najstarija crkva na
svetu
Nedaleko od Rima, 28. oktobra 312. godine na
Milvijskom mostu vodila se žestoka bitka
za prevlast između careva (tetrarha - suvladara) Konstantina i Maksentija. Nakon višečasovne borbe Maksentijeva vojska je ubedljivo izgubila, a Konstantin postao
jedini vladar Rima preselivši prestonicu u Vizantion (kasnije po njemu nazvan
- Konstantinopolj, danas Istanbul).
Priča se da je dan pre toga, 27. oktobra usred bela
dana marširajući prema mestu predstojeće bitke paganski vladar Konstantin
imao viziju - pogledavši u sunce, na nebu je ugledao Hristov monogram
"chi-ro" (ХР), ili (prema nekim izvorima) krst, simbol vere koju je već podržavala njegova majka Helena. Uz viziju,
čuo je i reči na grčkom jeziku kako mu govore: „Kroz ovaj simbol, pobedićeš!“
Sledećeg dana, Konstantin je svojim
vojnicima naredio da pre nego što će krenuti u bitku, prednji deo štitova ofarbaju simbolom - krstom. I pobedio.
Ubeđen da mu je sam (hrišćanski) bog pomogao u poduhvatu, Konstantin je prihvatio hrišćanstvo, u početku izjednačivši veru sa paganskim običajima Rima, te je od ovog momenta moćni Jupiter stajao ravnopravno uz Isusa Hrista. Tek par decenija kasnije, Konstantina je nasledio car Teodosije I koji je hrišćanstvo proglasio - jedinom zvaničnom verom Rimskog carstva i zabranio prethodne, paganske običaje. Za ovo nije bio zaslužan Konstantinov - Milanski edikt, kako mnogi pogrešno veruju.
Ubeđen da mu je sam (hrišćanski) bog pomogao u poduhvatu, Konstantin je prihvatio hrišćanstvo, u početku izjednačivši veru sa paganskim običajima Rima, te je od ovog momenta moćni Jupiter stajao ravnopravno uz Isusa Hrista. Tek par decenija kasnije, Konstantina je nasledio car Teodosije I koji je hrišćanstvo proglasio - jedinom zvaničnom verom Rimskog carstva i zabranio prethodne, paganske običaje. Za ovo nije bio zaslužan Konstantinov - Milanski edikt, kako mnogi pogrešno veruju.
 |
| Crkva Hristovog rođenja - najstarija na svetu, Vitlejem / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Nedugo potom, tragajući za mestima vezanim za život Isusa
Hrista u Svetoj zemlji, Konstantinova majka Helena (Jelena) ustanovila je navodno tačno mesto Hristovog rođenja -
pećinu u kojoj je desetak kilometara od Jerusalima, na brdu u seocu po imenu Vitlejem (Bethlehem)
rođen Sin Božji, i iznad pećine u IV veku podigla - prvu crkvu na svetu.
Pre 1600 godina, ulazak u crkvu zidan je da bude izuzetno nizak. Pravougaoni kameni otvor, terao je putnika namernika da se pokorno sagne pri ulasku u hram božji, a konjanike da siđu sa svojih lađa i ostave ih privezane - ispred crkve.
Danas, unutar jednostavne, jednobrodne kamene crkve poduprte drvenim gredama, neposredno kraj oltara stariji monah prodaje tečnost u minijaturnim flašicama. Sveta vodica stiže na dnevnoj bazi iz reke Jordan, prirodne granice Izraela i Jordana - vode u kojoj je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. U početku i po pravilu, sve svete vodice u crkvama čitavog sveta bile su iz svete reke Jordan. Kasnije je osmišljeno da ne moraju biti iz Jordana, već bilo koju vodu sveštenik može osveštati i proglasiti - svetom. Na jednom delu toka zelene reke, postoji i navodno mesto gde je Isus kršten, na kojem se i danas upliličavaju moderna krštenja.
Odmah pored oltara, stepenište vodi na nivo ispod prizemnog dela crkve. U nevelikoj prostoriji u kojoj je često prisutan turistički stampedo, ispod mesta nalik kaminu okruženog orijentalnim lampama i kandilom, na podu se nalazi kružno udubljenje širine oko 10 - 15 cm, oivičeno srebrnom „zvezdom“ - prema predanju, tačno mesto na kojem je Isus Hrist rođen.
Pre 1600 godina, ulazak u crkvu zidan je da bude izuzetno nizak. Pravougaoni kameni otvor, terao je putnika namernika da se pokorno sagne pri ulasku u hram božji, a konjanike da siđu sa svojih lađa i ostave ih privezane - ispred crkve.
Danas, unutar jednostavne, jednobrodne kamene crkve poduprte drvenim gredama, neposredno kraj oltara stariji monah prodaje tečnost u minijaturnim flašicama. Sveta vodica stiže na dnevnoj bazi iz reke Jordan, prirodne granice Izraela i Jordana - vode u kojoj je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. U početku i po pravilu, sve svete vodice u crkvama čitavog sveta bile su iz svete reke Jordan. Kasnije je osmišljeno da ne moraju biti iz Jordana, već bilo koju vodu sveštenik može osveštati i proglasiti - svetom. Na jednom delu toka zelene reke, postoji i navodno mesto gde je Isus kršten, na kojem se i danas upliličavaju moderna krštenja.
Odmah pored oltara, stepenište vodi na nivo ispod prizemnog dela crkve. U nevelikoj prostoriji u kojoj je često prisutan turistički stampedo, ispod mesta nalik kaminu okruženog orijentalnim lampama i kandilom, na podu se nalazi kružno udubljenje širine oko 10 - 15 cm, oivičeno srebrnom „zvezdom“ - prema predanju, tačno mesto na kojem je Isus Hrist rođen.
 |
| Crkva Hristovog rođenja, Vitlejem / Photo: Albert Nemeček © All rights reserved |
Danas je Crkva Hristovog rođenja u Vitlejemu (The Church of Nativity) obavezno mesto na ruti svih turista kroz Izrael, kojem danas pripada. Možda ćete tokom
turističkog ili verskog pohoda u Vitlejem imati prilike da kao mi, vidite protest arapske manjine i njihove zbog štrajka zatvorene radnje, ili da za vašu prijateljicu plavojku (u
nedostatku muškh persona kraj nje) mlađani momci od petnaestak, Vama (crnokosoj,
koja nekome i zaliči na lokalku) ponude stotinak kamila, tek obilazak Vitlejema
doživljaj je sam za sebe!
U Crkvi Hristovg rođenja, već godinama se organizuju proslave najvažnijih hrišćanskih praznika u Svetoj zemlji, naročito Božića, ali i Uskrsa - događaji koje često prenose lokalne, ali i svetske TV stanice.
U Crkvi Hristovg rođenja, već godinama se organizuju proslave najvažnijih hrišćanskih praznika u Svetoj zemlji, naročito Božića, ali i Uskrsa - događaji koje često prenose lokalne, ali i svetske TV stanice.
Nema komentara:
Objavi komentar