*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Veneciji (ISBN 978-86-7722-286-4), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
*The text and photographs on the blog are parts of
the published book on Venice (ISBN 978-86-7722-286-4),
protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of
Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
Svi postovi o ITALIJI:
Che bella Venezia!
 |
| Venecija / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
| Venecija / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Mnogi su pisali o Veneciji. Vekovima, svako je
iz svog ugla opisivao grad toliko drugačiji od drugih. Ipak, čak i kada
pročitate opis ovog grada u nekom od svetski poznatih turističkih vodiča, nemojte pomisliti vam je sve
razjašnjeno – naprotiv. Veneciju morate doživeti i istražiti sami.
Početak priče o Veneciji datira iz 421. godine u vreme prve najezde plmena Gota. Ova opasnost naterala je stanovnike naselja na
kopnu (preko puta Venecije) da pobegnu na neko od mnogobrojnih muljevitih ostrvaca u zalivu. Godine 452, Atila Hunski u svojim osvajanjima stigao je do
Italije. Stepen brutalnosti po kojoj je bio poznat, stvorio je još jedan
izbeglički talas ka ostrvima u laguni. Mnogi stanovnici, vremenom su ovde stvorili
novu zajednicu i više se nikada nisu vratili na kopno.
Ko bi pomislio da će nekadašnja
izbeglička kolonija, nekoliko vekova kasnije iznedriti jednu od najmanjih, ali
najmoćnijih i najdugovečnijih država Evrope (čitavih 1376 godina nezavisnosti), Venecijansku tj. Mletačku republiku.
 |
| Krilati lav, simbol Venecije / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Mnoge su pape, kraljevi i imperatori, ujedinjeni, pokušavali su da umanje značaj i snagu Republike, ali to nikome nije uspelo sve do Napoleona Bonaparte, koji je osvojio grad u doba njegove najveće dekadencije, 1797. godine.
Venecija je danas grad od jedva 65 000 ljudi. Pre samo pola veka bilo ih je duplo više, ali su starost kuća, visoke cene kvadrata i namirnica, kao i ograničenje prevoza (nemogućnost korišćenja automobila), naterale mnoge mlade ljude da potraže sreću na nekom drugom, savremenijem mestu za život.
Danas je Venecija grad pretežno starijih ljudi, pa je neizbežno primetiti da kako tone grad, tako odlaze i njegovi stanovnici. Ipak, turisti ne odustaju! Zbog njih se svakog jutra oko 7, nepregledna reka radnika sa kopna sliva u grad. Možda zvuči pomalo pesimistično, ali dogod je turista, živeće i bella Venezia.
 |
| Venecija, Ponte Rialto / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Venecija je sastavljena iz jednog “glavnog” i na desetine manjih ostrva, kao i kopnenog dela - Mestre, povezanog nasipom sa glavnim ostrvom. Na “glavnom” ostrvu, mesto je podeljeno na nekoliko gradskih celina (“sestiere”): Santa Kroće (Santa Croce), San Polo, Kanaređo (Cannaregio), San Marko (San Marco), Kastelo (Castello) i Dorsoduro.Ostala tri najpoznatija ostrva u sastavu grada Venecije su: Murano (tokom srednjeg veka poznato po proizvodnji u tajnoj fabrici stakla, po receptu koji su preuzeli sa Istoka, od Sirijaca), Burano (poznato po čipki koju su vezle žene moreplovaca, i šarenim kućama) i Torčelo (Torcello), mesto prvih naseobina i prve venecijanske crkve.
Interesantno je da su meštani Venecije, stanovnici morske lagune od preko stotinu polu-veštačkih ostrva, u svakom momentu od osnivanja raspolagali pitkom vodom. Na svakom gradskom trgu sa obaveznom crkvom, od malenog do grandioznog, još uvek postoje bunari u kojima je sakupljana kišnica, filtrirana kroz peskovito dno.
 |
| Venecija / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
| Venecija / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Kanal Grande...
Kroz jezgro grada, u pravcu severozapad-jugoistok,
u obliku obrnutog latiničnog slova “S”,
protiče Kanal Grande (Canal Grande - "Veliki
kanal"). Ovaj prelepi široki kanal, sa palatama poređanim sa obe strane
obale, u svako doba dana doživljaj je za sebe.
Vizantijske
ili renesansne, gotske ili barokne od
istarskog kamena, skoro svaka venecijanska palata ima svoju priču. Dok su u
nekim živeli duždevi, vojvode i drugi velikodostojnici Repubike Venecije, neke
druge su ugostile poznate ličnosti svog vremena - pisce, pesnike i slikare
Evrope i Amerike. U palatama Kanala Grande, živeli su i svoju inspiraciju crpli
i slikar Kanaleto (Antonio Canale - Canaletto), kompozitor Rihard Vagner
(Richard Wagner), pesnik Lord Bajron (Lord Byron), kao i Napoleon kada je
osvojio Veneciju i po prvi put, posle više stotina godina ukinuo čuvenu
Republiku.
Mnoge
palate sada su pretvorene u muzeje, kao što je prelepa Fondaco
dei Turchi (bivši turski magacin, a sada Prirodnjački muzej sa skeletom
uranosaurusa iz Sahare), kao i palate-umetnički muzeji: Ca d’Oro, Ca’Pesaro, Ca’Rezzonico, Ca’Mocenigo
(muzej tekstila i kostima), itd.
Iako je dug skoro 5 km, na Kanalu Grande postoje samo tri
mosta, ravnomerno raspoređena: na početku (Ponte
degli Scalzi), u sredini (Ponte di Rialto)
i pred kraj kanala (Ponte Academia). Na određenim razmacima između mostova, nalaze
se “stanice” trađeta (traghetto) - prevoza gondolom od jedne do druge obale kanala,
za do 8 osoba u stajaćem položaju. Ova svojevrsna skela, u jednom smeru košta
oko 1 evro po osobi.
Iako je Venecija ostrvo u najsevernijem delu
obale Jadranskog mora, osim Kanala Grande čija je voda pretežno tamno plava (i
zelena), većina manjih kanala ima specifičnu neprovidnu, puder rezedo zelenu
boju vode. U pitanju nije samo nečistoća (barem ona koja je vidljiva), već i
pesak, mulj i slojevi gline, koji zajedno čine dno lagune. Slučajno ili ne, ova
boja odlično se “složila” sa pastelnim i zemljanim tonovima venecijanskih kuća
i belim obodima bezbrojnih mostova.
 |
| Venecija, Kanal Grande / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Vožnja gondolom...
Ako želite pravu, romantičnu vožnju gondolom po
Kanalu Grande i obližnjim manjim kanalima – sporednim ulicama, to će vas
zadovoljstvo koštati određenu sumu novca. Klasična tura koja traje 45 minuta košta oko 100 evra, a standardna (30 - 35 min.) 80 evra – po vožnji (a ne po osobi).
Mnoštvo stranaca koji svakodnevno opsedaju Veneciju, redovni su putnici ovih
neobičnih, crnih lakiranih elegantno izduženih čamaca: zaljubljeni
parovi; nešto stariji parovi sa malom decom; sredovečni koji se samo
zbog vožnje gondolom u sred bela dana odevaju kao za odlazak u operu; i oni
stariji kojima romantika još uvek nije strana. Blago asimetrična, sa levim krilom širim od desnog, gondola je za turiste bila i ostala simbol grada. Događaj sam po sebi,
sa gondolijerom u tradicionalnoj, prugastoj, teget-beloj ili crveno-beloj odeći
i slamnatim žirado-šeširom sa trakom, ulazak nekog para u gondolu obično
privuče veliki broj znatiželjnih pogleda radoznalih turista. Oni često zastanu
i sa konspirativnim smeškom, ali i čežnjivim pogledom, gledaju u srećni par.
Pri ulasku u gondolu, gondolijer će dami
pružiti ruku i pokazati joj na levo sedište, dok će gospodin sesti na desno
mesto (postoji red, kao na venčanju). Sedište je ustvari, lepo udešena drvena
fotelja, blago položenog naslona, tako da u njoj ne možete biti u
potpuno sedećem položaju. Vaš gondolijer staće iza gospodina (sa desne strane) i jednim
jedinim velikim veslom, oslonjenim o drveni deo u obliku lakta (“forcola”), uz
povremene komentare o prolazećim kućama i uz lagani zvižduk, voziti vas
kanalima Venecije.
 |
| Venecija / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
| Venecija, San Marco - spremište za gondole / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Možda ćete u toku vožnje videti kuću Marka Pola
i Kazanove, proći kroz “jednosmernu ulicu” (senso unico) i ispod mosta visine
ili širine samo 2 m (o čemu na mostu postoji uredan saobraćajni znak). Možda ćete
čuti specifično oglašavanje vašeg gondolijera koji na nepreglednoj raskrsnici
sa drugim kanalom, obaveštava eventualnog drugog gondolijera o svom prisustvu.
Dok prolazite pored Palazzo Camerlenghi
(nekadašnje Palate riznice na spratu, sa zatvorom u prizemnom delu), a tik do
nje i ispod predivnog mosta Rialto,
gomila večito načičkanih turista sa fotoaparatima, ovekovečiće vas i vašu
vožnju gondolom, kao deo svoje uspomene na grad.
U kopnenom delu Venecije (Mestre), blizu početka nasipa ka ostrvu, možete videti mlade početnike u Školi za gondolijere, koji u moru uče svoje prve zaveslaje. Samo mali broj njih godišnje bude primljen u školu koja traje oko 3 meseca i košta priličnu sumu novca. S obzirom na kasniju zaradu - cenu vožnje gondolom, višestruko će povratiti svoj uloženi novac.
Osim u turističke svrhe, gondole se u Veneciji koriste kako za slavlja (venčanja), tako i za sahrane. Ostrvce San Michelle, između ostrva Venecije i Murana, sa starom, visokom kamenom ogradom i grandioznim kapijama u šumi visokih tamarisa, staro je venecijansko groblje (cimitero). Na njemu su sahranjeni i neki od velikana svetske književnosti i umetnosti, koji su Veneciju izabrali kao svoje poslednje odredište. Pošto je broj mesta na ostrvu ograničen, pogrebi su se vremenom preselili na kopno, u Mestre.
U kopnenom delu Venecije (Mestre), blizu početka nasipa ka ostrvu, možete videti mlade početnike u Školi za gondolijere, koji u moru uče svoje prve zaveslaje. Samo mali broj njih godišnje bude primljen u školu koja traje oko 3 meseca i košta priličnu sumu novca. S obzirom na kasniju zaradu - cenu vožnje gondolom, višestruko će povratiti svoj uloženi novac.
Osim u turističke svrhe, gondole se u Veneciji koriste kako za slavlja (venčanja), tako i za sahrane. Ostrvce San Michelle, između ostrva Venecije i Murana, sa starom, visokom kamenom ogradom i grandioznim kapijama u šumi visokih tamarisa, staro je venecijansko groblje (cimitero). Na njemu su sahranjeni i neki od velikana svetske književnosti i umetnosti, koji su Veneciju izabrali kao svoje poslednje odredište. Pošto je broj mesta na ostrvu ograničen, pogrebi su se vremenom preselili na kopno, u Mestre.
 |
| Venecija, Basilica di San Marco / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Kako je sagrađena Venecija...
Ako odlučite da posetite Veneciju, požurite - kažu
da polako tone… Zato je možda i interesantno
na vreme saznati kako je pre više od 1000 godina grad sagrađen - na mnoštvu
drvenih (borovih) stubova, porinutih na 7,5 m dubine u slanu, morsku vodu.
Sve kuće u Veneciji, sagrađene su u kombinaciji
lagane cigle sa svim unutrašnjim delovima od hrastovovog drveta ili borovine.
Čak i u Duždevoj (od spolja kamenoj) palati, svi podovi i plafoni imaju drveni
kostur. Ako ste se zapitali na koji način i posle više od pola milenijuma drvo
još uvek opstaje, i to u dodiru sa slanom vodom, odgovor na pitanje prilično će vas iznenaditi, s obzirom
na njegovu briljantnu jednostavnost.
Kada se
drvo poseče i od njega oblikuje balvan zadovoljavajuće veličine, porine se u slanu morsku vodu gde odstoji najmanje godinu, a najviše dve godine.
Ovako “spremljeno” drvo, izvađeno i propisno osušeno, zbog soli koja je
popunila sve pore zanavek je oslobođeno crva, postaje teško i veoma tvrdo, pa
je više nego idealan i dugovečan građevinski materijal...
 |
| Venecija, Ponte Academia / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Najlepši doživljaj Venecije predstavlja šetnja njenim uskim ulicama (“calle”) na čijem se kraju odjednom ukaže veliki trg (“campo”), ili obalama kanala (“fondamenta”) i prelazak preko bezbroj kamenih, gvozdenih i drvenih mostića (“ponte”) čudnih i smešnih imena: Ponte del Diavolo (Đavolji most), Calle de la Passion (Ulica strasti), Calle de la Comedia (Ulica komedije) ili ulica Ramo Dragan…
Dok šetate, kupovina, ili samo razgledanje izloga sa često skupim ali zanimljivim suvenirima Venecije, uživanje je samo po sebi. Grad poznat po karnevalu nastalom u XI veku, koji je svoj vrhunac popularnosti i dekadencije doživeo tokom XVIII veka, još uvek neguje ovu tradiciju, čak šta više. Uđite u neku od brojnih prodavnica karnevalskih maski i isprobajte kako vam stoje! Pogledajte predmete ili nakit od “murano” stakla, ili porcelanske figurine Komedije del Arte (Comedia del Arte), ili raznobojne papire umešno razlivenih boja "ebru" - tehnika koju su dneli Arapi), za pisma i koverte…
 |
| Venecija, privesci od murano stakla / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Duždeva palata (Palazzo Duchale) i njena "Tajna tura"...
Odmah pored najvažnije crkve Venecije - Bazilike Svetog Marka (Basilica di San Marco), u centru Venecije na Trgu Svetog Marka po ceni od oko 15 evra možete posetiti jednu od najpoznatijih atrakcija ovog grada - Duždevu palatu. Ipak, osim klasičnog obilaska palate nekadašnjih vladara Mletačke republike, nemojte propusiti da unapred, putem interneta rezervišete obilazak "Tajne ture Duždeve palate", pod stručnim vođstvom vodiča na jednom od
svetskih jezika u trajanju od 75
minuta. “Doge’s Palace Secret Itineraries” košta samo par evra više nego obična
ulaznica, ali ima niz prednosti - za ulaz u palatu ne morate čekati nikakav red (direktno idete na
blagajnu za rezervacije internetom), a tura zaista vredi mnogo više od obilaska same palate.
Duždeva palata unekoliko se razlikuje od klasičnih kraljevskih palata evropskih vladara. Osim što u njoj nije živeo kralj sa pravom krvnog nasledstva, mnogi delovi služili su nameni sličnoj današnjim opštinama, gde su prilaz imali i obični građani.
Ispred
ulaza, na spoljnjem zidu Duždeve palate nalazi se jedan od nekoliko velikih bronzanih reljefa
glave čoveka, čija su usta otvorena u obliku proreza za pismo. “Bocca di Leone” smatrala se simbolom venecijanske
demokratije, jer je ama baš svako ko je želeo da prijavi neko nedelo drugog, a da potpisavši se ostane anoniman, mogao da pismo klevete ubaci u poštansko
sanduče u obliku usta. Pristup tajnoj prijavi imalo je samo 6 duždevih ljudi od poverenja, koji su u najvećoj tajnosti proveravali istinitost tvrdnji, bez
otkrivanja izvora informacije.
 |
| Venecija, Bazilika Svetog Marka / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
U obilasku Tajne ture, videćete neobično skromne tajne odaje najvećih velikodostojnika i pomoćnika venecijanskih duždeva koji su ovde, baveći se tajnim optužbama i spisima (slično državnoj bezbednosti), bili sklonjeni od svakodnevnih pogleda običnih ljudi i stranih državnika u poseti palati. Ove prostorije nalazile su se na poslednjem spratu, koji je gledajući iz unutrašnjeg dvorišta izgledao kao tavanski deo sa okruglim (sličnim brodskim) prozorima u dva reda - sa očiglednom namerom da se odozdo dobije pogrešan utisak o delu palate koji navodno ne postoji.
U tajnim delovima videćete Sobu za mučenje, sa “spravom za mučenje”, kanapom za istezanje (i iskakanje) zglobova. Smeštena je u podnožju “luksuznih” zatvorskih ćelija, kao vid psihološkog mučenja zatvorenika na koje još “nije došao red”, a koji su noću kada su mučenja vršena, mogli da shvate šta ih čeka ne odluče li da odmah sve priznaju.
U ovakvim ćelijama svoje dane je trošio i
napoznatiji venecijanski zatvorenik, špijun i preljubnik Kazanova. Videćete stepenice kojima je
uspeo da pobegne iz zatvora, zajedno sa još jednim zatvorenikom - fratrom, Kazanovi sličnih sklonosti (zbog čega je i bio
zatvoren u tajnom zatvorskom delu). Njih dvojica su 1755, svako iz svoje
ćelije, prokopali “kanal” kroz drveni deo plafona i tako sebi obezbedili put ka slobodi.
 |
| Venecija, Ponte dei Sospiri / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Za razliku od gornjih, “luksuznih”, zatvori u
prizemnim delova palate, bili su vlažni, zimi hladni, a leti suviše sparni. U
njima su tavorili po Veneciju opasni ljudi, koji su svoj poslednji pogled na
slobodu imali prelazivši iz standardnog dela palate u zatvorski deo, preko kanala
i “Mosta uzdaha” (Ponte di Sospiri). Prelepi beli most je tako i nazvan zbog navodnih uzdaha budućih zatvorenika, koji su
kroz prozore zatvorenog mosta, upućivali svoje poslednje poglede na Veneciju.
Kada
izađete iz Tajnih odaja, a iza vas se zaključaju tajna vrata, posvetite se
razgledanju ostatka palate. Videćete odaju Velikog
veća (Sala del Maggior Consiglio) površine 1 km2, po zidovima i tavanici ukrašenu slikarskim delima
najpoznatijih venecijanskih (i drugih) italijanskih, renesansnih slikara:
Ticijana, Tintoreta, Veroneza, itd. Tu je i Oružarnica, kao i odaja - Sala
dello Scudo, sa ogromnim globusima i mapama putovanja Marka Pola.
 |
| Venecija, Cannaregio / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Moj lični favorit u Veneciji je deo grada Kanaređo (Cannaregio). Nalazi se u severozapadnom delu ostrva, delom bivšem
jevrejskom getu, u čijim mirnim uličicama ponekad izgleda kao da je vreme stalo. "Ghetto", italijanski naziv za cevčice koje su se u ovom delu ostrva proizvodile tokom srednjeg veka, uticao je na kasnije formiranje reči "geto". U njemu je naime bila smeštena prva velika grupa Jevreja koja je krajem XV i početkom XVI veka pristigla u Veneciju, proterana iz Španije. Venecijanci su ih "smestili" u tada radnički deo grada "Ghetto" i ograničili im kretanje. Ostalo je istorija...
I
danas, u Veneciji živi mala jevrejska zajednica. Osim radnji sa
jevrejskim menorama i
“košer” proizvodima, oko trga Campo Ghetto Nuovo,
u ovom kraju možete videti i rodnu kuću čuvenog slikara
Tintoreta sa kamenom statuom Mavara (Arapina) pored ulazne kapije
(Mavari i Jevreji, u istoj meri su proganjani iz katoličke Španije, ali i
Portugala). Kuća se nalazi
tik do trga Campo dei Mori (Mavarski trg), na
kojem se u tri susedne kuće, nalaze još tri simpatične, kamene statuete
Mavara sa velikim kapama ili turbanima.
 |
| Venecija, Cannaregio / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
| Venecija, Cannaregio / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
INFO:
Od Beograda do Venecije ima oko 750 km, što je
na primer samo 100 km više od razdaljine do Soluna (i jedna granica više). Oko 150 km od prelaska u Italiju, na auto-putu
ćete ugledati skretanje za Veneciju. Posle skretanja sa glavnog
auto-puta i nekoliko kilometara sporednih (veznih auto-puteva i petlji), stići
ćete tačno na početak oko 3 km dugog, veštačkog
prekomorskog nasipa koji vodi do ostrva - Venecije. Prav kao strela sa
po tri kolovozne trake za svaki smer i četiri koloseka za voz, ovaj auto-put u
moru na svom kraju se blago zakrivljuje i ulazi u sasvim neobični grad.
Gledano s kopna, na početku ostrva nalaze se
železnička “Santa Lucia” i autobuska stanica, kao i ogromna zgrada parkinga “Piazzale Roma” – garaža na 10 nivoa, jedino
mesto gde na ostrvu možete ostaviti svoj automobil, na prethodno internetom
rezervisano i plaćeno mesto (oko 20 evra dnevno). Više od dve trećine parking mesta
popunjeno je vlasnicima automobila iz Venecije, kojima je ovo jedino mesto u
gradu gde mogu da ostave auto.
 |
| Venecija / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Svi postovi o ITALIJI:
Venecija je večna inspiracija ribara, moreplovaca, putnika i umetnika...sjajan tekst i predivne autorske fotografije. Često svratim, jer živim na relaciji Švajcarska - Novi Sad. Voleo bih da napišete vaše impresije i utiske iz Ciriha, Šafhauzena, Lugana i ostalih gradova Švajcarske...kao žitelj ove male ali prelepe zemlje, predlažem vam da je posetite jer itekako ima materijala za vaš odličan blog. Sve pohvale, stvarno sam uživao u svim tekstovima...nisam pronašao nijedan o Švajcarskoj, možda mi je promakao, izvinjavam se u tom slučaju... :-)
OdgovoriIzbrišiHvala najlepše na komentarima, izuzetno mi je drago da Vam se dopada post o Veneciji, i blog uopšte. Niste pogrešili, na blogu nemam ni jedan post o Švajcarskoj. Naime, svi postovi koje sam napisala i sve fotografije koje postavljam na blogu isključivo su rezultat mojih ličnih putovanja u poslednjih desetak godina (osim dva starija posta: Liban i Izrael). Gotovo celu Švajcarsku (Ženeva, Bern, Bazel, Lucern, Cirih, Lugano)obišla sam prilično davno, još u vreme pre ere digitalnih fotografija, te u tom smislu ni podaci, ni fotografije iz tog perioda ne bi odgovarale sadašnjem stanju stvari. Ukoliko nekad opet budem obilazila Švajcarsku, ili ukoliko me budu pozvali iz Švajcarske (turističke organizacije, aviokompanije, i drugi koji žele da svoje desinacije promovišu), biće mi zadovoljstvo da pišem postove o toj predivnoj zemlji. Ukoliko želite, blog možete pratiti i na Facebook-u: https://www.facebook.com/umetnostputovanja/ Srdačan pozdrav!
Izbriši