2014/10/22

BOSNA i HERCEGOVINA / Sarajevo


*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovanog teksta o Sarajevu, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Sarajevo, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
 





Sarajevo, kristalna sećanja…
 
Sarajevo / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sarajevo / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



U centru Sarajeva, kraj Miljacke, na mestu gde nekadašnja ulica Franje Josipa završava na Latinskom mostu, pre skoro tačno sto godina Gavrilo Princip okončao je život austrougarskog nadvojvode, prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Pripadnik „Mlade Bosne“, potičke organizacije čiji su ciljevi bili kraj vladavine Austro-ugarske nad jugoslovenskim zemljama, pucao je na Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, dok su u kolima prolazili centrom, u zvaničnoj poseti Sarajevu. Svi znamo šta je bilo posle - izbio je Veliki rat, kasnije nazvan Prvim, pošto je nakon njega usledio i Drugi.

Na mestu gde se kobnog 28. juna 1914. događaj desio, istog datuma ali 2014, ispred Muzeja Sarajeva (Josipa Štadlera 32) postavljen je identičan oldtajmer. Na njegovom zadnjem sedištu, sedi dečko u ranim 20-tim, sin vlasnika automobila obučen kao Franc Ferdinand, i široko se osmehuje mnogobrojnim stranim turistima koji stoje u redu kako bi se sa njim (i autom), slikali na ovom mestu.

U samom Muzeju Sarajeva možete pogledati neveliku ali dobro organizovanu, stalnu postavku o istoriji grada, u čijem se jednom delu nalaze dve lutke u prirodnoj veličini i pripadajućim kostimima - Franc Ferdinand i Sofija.



Sarajevo, Muzej Sarajeva / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sarajevo, Muzej Sarajeva / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Ispred Muzeja Sarajeva, na stogodišnjicu atentata na Franca Ferdinanda



Istočno odatle, na par minuta pešice kraj reke se smestilo velelepno zdanje sarajevske Vijećnice. Sagrađena 1896, u periodu vladavine Austrougarske, oštećena tokom poslednjih jugoslovenskih ratova 1992. godine, nedavno je kompletno renovirana (maj 2014).

Kada je krajem XIX veka napravljen plan za njenu izgradnju, čitav jedan stambeni kvart sa tipičnim turskim kućama trebalo je da bude uništen. Vlasnicima kuća plaćena je odšteta, kako bi svoju sreću potražili na drugom mestu. Svima, osim starom Benderiji, koji se zainatio. Na kraju, nije mu toliko bio važan ni novac (iako, dobio je kesu dukata!), ni bilo šta drugo, već je tražio da mu austrougarske vlasti, kamen po kamen kuću premeste na suprotnu obalu Miljacke, tačno preko puta Vijećnice, na Alifakovac. 

Rečeno - učinjeno. Njegova „Inat kuća“, kako je sve Sarajlije znaju, od 1998. godine  postala je jedan od najlepših kafe-restorana domaće kuhinje u gradu. Od spolja, a naročito iznutra dekorisana je u osmanlijskom stilu onog vremena, renovirana, ali i opremljena najfinijim detaljima. Naručite bosansku kafu (u Srbiji – turska, kafa se u Bosni naziva bosanskom) sa ratlukom, ili čuvenu sarajevsku „begovu čorbu“, i uživajte sedeći udobno zavaljeni u nekom od orijentalnih separea, u ambijentu koji krase šareni jastuci, ibrici oko kojih su poređani plodovi nara, stare lampe, drvena vrata, nanule za hamam. U večernjim satima, u restoranu možete slušati originalnu sevdalinku.




Sarajevo, Vijećnica / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sarajevo, Inat kuća / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sarajevo, Inat kuća / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sarajevo, "Begova čorba" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Na drugom kraju centra, u dugačkoj ulici sa tramvajima koja povremeno menjajući nazive vodi ka Ilidži, nalaze se dva muzeja koja ne bi trebalo propustiti. Jedan od njih je Zemaljski muzej, a drugi Historijski Muzej Bosne i Hercegovine (Zmaja od Bosne 5). U potonjem, tokom leta 2014, povodom stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata u Sarajevu, organizovana je izložba isečaka iz „Sarajevskih novina“, sa člancima tadašnjih novinara, ali i šaljivim i tužnim objavama običnih ljudi, koji su u ratu izgubili nekoga ili nešto, natpisima i obaveštenjima u vezi sa štednjom, nabavkom hrane, oslobađanjem iz armije, i slično. 

U nekim od isečaka možete pročitati o tome kako se žene pozivaju da se osiguraju u slučaju da im muževi poginu, molbe za razrešenje iz vojske, poziv učiteljicama da se prijave u Crveni krst kako bi se učlanile u šivaću sekciju, objavu Isaka Levija da će se iste večeri baciti sa mesta sa kojeg su se najčešće izvršavala samoubistva i poziv svima da mu dođu na sahranu, predlog da se prefiks „gospođa“ izjednači sa prefiksom „gospođica“, kako bi se udatim i neudatim ženama omogućila ista prava, itd.




Historijski muzej Sarajeva / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Historijski muzej Sarajeva, ruta prolaska Franca Ferdinanda 28. juna 1914. / 
Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Ako produžite još dalje ka zapadu, ka Ilidži i sarajevskom aerodromu, u njegovoj neposrednoj okolini možete posetiti Tunel spasa (Spomenički kompleks „Ratni tunel D-B“, Tuneli 1, Ilidža). Tokom poslednjih ratova iz 1990-tih, građani Sarajeva kojima je bio prekinut dotok robe i namirnica, kao zaklon od snajperista sa okolnih brda iskopali su prolaz ispod aerodromske piste, koji je jedno vreme bio jedini izlaz iz grada. Za prolaz tunelom bila je potrebna specijalna dozvola. Ovim putem nisu samo prolazili oni koji su iz grada odlazili, već i roba, hrana, lekovi za one koji su ostajali, ranjenici, ali i oružje za armiju BIH (tada - bosanskih muslimana). 

Danas je u jednom delu kuće, iz čijeg je podruma tunel i prokopan napravljen mali muzej svega što je prolazilo kroz tunel, sa objašnjenjem kako je građen, a kroz prvih 50 metara tunela može se proći. Danas je tunel turistička atrakcija. Po ceni od 2,5 evra možete videti muzej, deo tunela i pogledati dokumentarni film o životu u Sarajevu tokom poslednjih ratova.

Pre nego što napustite ovaj deo grada, svratite do Parka prirode - Vrela Bosne, izvora istoimene reke u podnožju planine Igman. U neposrednoj blizini predgrađa, sa jezercima i šumom, omiljeno je mesto šetnje, vožnje bicikla, upotpunjeno vožnjom fijakera koje obično iznajmljuju turisti.




Tunel spasa / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Ilidža, Vrelo Bosne / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Poseta Sarajevu sigurno ne bi bila kompletna bez obilaska starog gradskog jezgra, počev od Ferhadije, pešačke zone koja počinje „Vječnom vatrom“ (čiji plamen gori za žrtve Drugog svetskog rata), preko Katedrale, pa sve do Baš-čaršije. Još u periodu bivše Jugoslavije, stanovnici svih šest republika rado su dolazili u centar Sarajeva i provodili se po njegovim kafanama, uz piće ili čuvene sarajevske ćevape. 

Najčuveniji od svih još uvek su tu, na istom mestu kao i pre mnogo godina. Iako su „Ćevabdžinica Hodžić“ i „Petica“ na glasu, mnoge Sarajlije kažu da je „Ćevabdžinica Željo“ (Kundurdžiluk 19) ipak institucija za sebe. Pre par decenija, otvorio ju je izvesni navijač FK „Željezničar“, što nije teško zaključiti nakon pogleda na plavo-beli logo kafane, sa fudbalskom loptom. Ambijent sa istim enterijerom nije se promenio godinama, kao ni kvalitet ćevapa, na sreću. „Deset u pola (somuna), s lukom“, koštaće vas oko 3,5 evra i verovatno ispuniti vaša gastronomska očekivanja (obično se uzima i kajmak, pride). 




Sarajevo, "Ćevabdžinica Željo" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sarajevo, "Ćevabdžinica Željo" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Osim gurmanluka, u Baš-čaršiji možete kupiti suvenire najsličnije onim u Turskoj - mesingane džezve i šoljice za kafu, poslužavnici, posude sa dekorativnim poklopcem za kocke šećera, srebrne narukvice i drugi nakit, izbor je vaš. 

Šetajući pešačkim uličicama, proći ćete pored najznačajnije Gazi-Husrev begove džamije, na čijem se ćošku nalazi se najpoznatija (iako ne najlepša) sarajevska česma, opevana u sevdalinkama: „Ko se jednom napije vode sa Baščaršije, nikad više iz Sarajeva taj otići neće“, kaže najpoznatija (ko se napije vode iz ove česme, stalno će se vraćati u Sarajevo). Na kraju (ili početku) Baš-čaršije, na širokom trgu poznatom po golubovima, smestila se najčuvenija dekorativna česma grada - Sebilj, iz XVIII veka, identična onoj na kraju Skadarlije u Beogradu (koja je sredinom XX veka pristigla kao poklon grada Sarajeva). 




Sarajevo, Baš-čaršija - Sebilj / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sarajevo, Baš-čaršija / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sarajevo, Gazi Husrev-begova džamija / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Na kraju dana, u kasno popodne (najbolje u sumrak), svoj obilazak Sarajeva završite na malenoj tvrđavi s početka XIX veka, koja nosi naziv Žuta tabija. Desetak do petnaest minuta pešice, uzbrdo od Sebilja, prošavši pored dve najpoznatije pekare sa somunima u gradu - „Poričanin“ i „Mahir“ (i uz kupovinu istih - u večernjim satima su divni i sveži!), popnite se na Žutu tabiju, sedite na zid tvrđave i zajedno sa lokalcima ali i mnogim stranim turistima, posmatrajte Sarajevo kako polako tone u noć. Još ako imate sreće da se u gradu zateknete u vreme meseca Ramazana, kada sunce zalazi na vrhu tvrđave, a ispaljivanje đuleta iz starog topa označi početak praznika (i svake naredne večeri svršetak dnevnog posta), videćete jedinstven prizor - panoramu vrhova svih sarajevskih minareta kako u isto vreme zasvetle u sumrak.... Verovatno je i sam Valter, pre skoro 70 godina odavde čežnjivo gledao Sarajevo, pre nego što je krenuo u napad... 



Žuta tabija, Pogled na Sarajevo u sumrak  / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sarajevo, vrući somuni u sumrak / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sarajevo, "bosanska kafa" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Verovatno najinteresantnije mesto za prenoćište u Sarajevu, trenutno predstavlja Hostel Franz Ferdinand (Jelića 4, u blizini Baš-čaršije). Nov i moderan, minimalistički uređen, uz mape i fotografije u duhu prohujalih vremena, nudi sobe od dvokrvetnih do onih sa nekoliko kreveta na sprat.



Sarajevo, Pogled sa Žute tabije / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved