UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: BUGARSKA / Veliko Trnovo i Madara konjanik

* Tekst i fotografije na blogu deo su publikovanog teksta o Bugarskoj, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Bulgaria, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o BUGARSKOJ:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-sofija-sofia.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/06/bugarska-manastir-rila.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/09/bugarska-bansko.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/bugarska-veliko-trnovo-i-madara-konjanik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-i-deo-varna.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-ii-deo-balcik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-iii-deo.html

VELIKO TRNOVO

220 kilometara istočno od bugarske prestonice Sofije, u centralnom (severnom) delu zemlje nalazi se njena stara, srednjovekovna prestonica koja će vas prijatno iznenaditi. Svojim izuzetno neobičnim, neverovatno lepim položajem i kulturnim nasleđem, Veliko Trnovo (Велико Търново) ili Veliko Tarnovo, jedno je od definitivno najinteresantnijih mesta u čitavoj zemlji, i turistički sve posećenije. Opis se odnosi na stari deo mesta, jer je novi kroz koji prethodno putem morate proći sličan bezličnoj novogradnji istočne Evrope, na koju ste možda već navikli.

Čitavo staro, gradsko jezgro nalazi se na vrhu i duž obronaka tri povezana, polukružna i izuzetno srtma brda, u obliku obratnog i donekle nepravilnog, latiničnog slova „S“, sa kojeg kuće u donjem, „prvom redu“ kao da vise sa litice. Sa unutrašnje strane brda, duboko u podnožju, u polukrug zavija reka Jantra, koja osim na ovom mestu, u podnožju grada pravi ukupno još tri velike okuke.

Na istočnom delu brda nalaze ostaci srednjovekovnog grada i tvrđave Carevec (Царевец), sa delovima zidina, nekoliko rekonstruisanih kula, više temelja starih crkvi, a na vrhu i potpuno obnovljenom Patrijaršijskom crkvom, 1970-tih godina oslikanom veoma interesantnim, modernim freskama.

U podnožju Careveca, na još jednoj od okuka reke Jantre smestio se jedan od najstarijih delova grada - Asenova mahala (Aсенова махала). Dva mosta preko reke, jedan drveni i jedan kameni, povezuju dva dela mahale. U delu bližem centru, tik uz reku i kameni most smestila se jedna od najstarijih crkvi Velikog Trnova i Bugarske uopšte, Crkva Svetih 40 mučenika (църква "Св. Четиридесет мъченици") iz XIII veka, nedavno renovirana. Posle rekonstrukcije, crkva deluje kao da je juče sazidana, dok je samo jedan njen mali deo (bliže reci) ostao u originalu.

Osim nekoliko bugarskih careva, godine 1236. u ovoj crkvi je prvobitno sahranjen i prvi srpski patrijarh Sveti Sava, koji je duže vreme boravio u Velikom Trnovu, gde je i preminuo.

Još jedna crkva na bregu sa druge strane reke, renovirana 1985. godine jeste crkva Svetog Dimtrija Solunskog iz XII veka. Iz nje su bugarski carevići Petar i Asen započeli bugarski ustanak za nezavisnost od Vizantije. Kasnije, tokom XII i XIII veka crkva je dobila na značaju i kada su tri naredna bugarska kralja bila ustoličena u njoj.

Sve do osvajanja od strane Turaka, a naročito između XII i XIV veka Veliko Trnovo važilo je za jedan od najznačajnijih političkih, ekonomskih i religioznih centara ne samo Bugarske, već čitavog Balkana.

Jedno od najlepših iskustava u Velikom Trnovu je šetnja ulicom Gurko (Гурко улица), najstarijom ulicom grada, tik uz liticu sa koje se pružaju predivni panoramski pogledi na reku u klancu. Preko puta centralnog brda, reka pravi polukrug oko naizgled „ostrva“ (tj.„poluostrva“). Do ovog dela grada može se doći samo preko mosta, sa zapadne strane. Na brdu, na vrhu „poluostrva“ nalazi se noviji spomenik bugarskoj carskoj dinastiji Asena, sa četiri konjanika: dva brata (carevi Asen i Petar) i njihovim sinovima (Kalojan i Ivan Asen II). Zdanje koje podseća na crkvu i nalazi se na najvišem delu brda, ustvari je umetnička galerija.

Sa središnjeg dela ovog brda-poluostrva, u popodnevnim časovima pruža se odličan pogled na most i tunel (sa istočne strane u odnosu na centar). Automobili koji prođu ispod brda na kojem sedite, izaći će ispod vas, preći kratak most preko reke, a onda direktno ući u naredni tunel ispod susednog brda, u istočnom delu mesta. Fotografija mosta koji se završava tunelom i vozilima koja nestaju u podnožju brda nad kojim načičkane vise stare, osmanlijske kuće, jedna je od prepoznatljivijih slika Velikog Trnova.

Ulica Gurko dobila je naziv po ruskom generalu pod čijom je komandom 1877. godine Veliko Trnovo oslobođeno od Turaka. Osim ovog podatka, ni izgled, niti sama atmosfera ulice zaista nemaju nikave veza sa Rusijom, već pre Turskom od koje je oslobođena. Arhitektura kuća neodoljivo podseća na period pre nego što je čuveni ruski general stigao u ove krajeve. Većinom renovirane osmanlijske kuće, danas pretvorene u hotele / hostele i restorane, nalaze se sa jedne strane kamenom popločane ulice, dok sa druge strane, na samom početku ulice iznad litice možete sesti na zidić, uz predivan vidik.

Jedan od najinteresantnijih hostela u ulici, svakako je „Nomad’s hostel“, renovirana i u bledo roze ofarbana osmanlijska kuća, koju je u etno-stilu uredio njen sadašnji vlasnik Fedio, a koju posećuju mnogobrojni bekpekeri, najviše Englezi i Japanci. Ušavši u kuću, kao da ste ušli u istoriju. Sve sobe uređene su na starinski način, imaju originalne pendžere i poneki deo nameštaja iz prohujalih vremena. Na gornjem spratu, sa zajedničke terase, napravljene su neke od najlepših, panoramskih fotografija Velikog Trnova – sve sa žardinjerom u kojoj je osim muškatli, sredinom jula rasla i mala lubenica!

Nešto dalje, u ulici Gurko smestio se lokalni muzej, postoji nekoliko restorana, ostaci stare crkve, kao i vinarije u kojima možete probati i kupiti bugarsko vino. Strmim, kamenim stepeništem uzbrdo, par nivoa iznad ulice Gurko, na samom vrhu, izbićete na glavnu ulicu Nezavisimost ("Nezavisnosti"). Nešto življi „noćni život“ ove ulice verovatno verovatno je rezultat činjenice da za razliku od ostalih iznad i ispod nje, ovom ulicom prolazi saobraćaj a ponegde je moguć i parking automobila (što je u ulici Gurko nešto teže).

Ako u Velikom Trnovu ostajete dovoljno dugo da u njemu ručate ili večerate, nemojte propustiti odličan i veoma pristupačan restoran „Šastliveca“ („Щастливеца“). Iako u gornjem delu, sa ulice izgleda kao obična picerija, kada u njega uđete i otkrijete da za restoran ustvari treba sići na donji nivo, pred vama će se ukazati čitavo Veliko Trnovo i klanac - kao na dlanu. Fantastičan pogled iz zastakljenih separea koji kao čardaci vise nad liticom i izuzetno lepo uređen restoran, dopunjuje (za bugarski prosek) i zaista odlična hrana. Kombinacija bugarske, turske i više internacionalnih kuhinja, rezultirala je novim, neobičnim i izuzetno izdašnim jelima - sve pohvale šefu kuhinje (večera za troje sa pićem: oko 20 evra).

Nedaleko od ove ulice i restorana, u najvišem delu Velikog Trnova nalazi se istorijski deo grada, nekada lokalni pazar Samovodska čaršija (Самоводска чаршия). Pre nekoliko godina, glavna čaršijska ulica je restaurirana pa se u lokalnim radnjama ponovo mogu kupiti predmeti starih zanata. Jedni do drugih, smestili su se: grnčar, zlatar, kujundžija, pekar, radnja za kadaif, drvodelja, radionica za izradu noževa, tkač, šećerdžinica, radnja sa začinima, ali i slikar ikona i galerija suvenira. Veliki deo Samovodske čaršije nalazi se u današnjoj ulici G. S. Rakovski.

Ako u Velikom Trnovu poželite da kupite suvenir, predlog je da izaberete predmet od drveta. Vešti savremeni umetnici ovog mesta, napravili su veoma lepe suvenire koje možete poneti kući, počev od kašika sa drškom u raznim oblicima, sve do skulptura sa stilizovanim manastirima u steni.

Sedam kilometara severno od Velikog Trnova, u smeru ka samo 60-ak kilometara udaljenoj Rumuniji, na levoj strani puta visoko na brdu nalazi se jedan od nekoliko najlepših usamljenih manastira ovog kraja - Manastir Svetog probraženja Gospodnjeg (Преображенски манастир). Smatra se da je sazidan u XI veku kao deo vlasništva manastira Vatopedi na Svetoj gori (Atosu), u Grčkoj. Stari manastir čija je prelepa crkva oslikana kako iznutra, tako i sa spoljne strane, u svom kompleksu ima još nekoliko drvenih zgrada - renoviranu monašku trpezariju, kao i alatnicu i konjušnicu koje još čekaju na rekonstrukciju.

Sa druge strane, dva kilometara od Velikog Trnova ka severoistoku, nalazi se poznato selo Arbanasi (Арбанаси), još jedno mesto u kojem možete videti stare, turske kuće kraj crkvi iz istog perioda.

Iako je Veliko Trnovo zbog svog neobičnog položaja i prisustva starinskih, drvenih kuća veoma privlačno mesto, i njemu, kao i ostatku Bugarske potrebno je malo obimnije renoviranje, koje verovatno zahteva i dosta novca.

MADARA KONJANIK

Krenuvši putem dalje ka istoku, i prešavši još oko 60 km prilično ornulog autoputa, nešto pre većeg mesta po imenu Šumen sa leve strane nalazi se šumovito brdo i dosta loše obeležen putokaz za Madara konjanika (Мадарски конник). Ako skrenete ka selu Madara (u podnožju) i produžite uz brdo još oko 2 do 3 km, naći ćete se u podnožju čudesnih stena koje ponajviše liče na one u grčkim Meteorima, samo što su u Madari deo jedne jedine velike i dugačke stene (brda). Jedna od njih, posebna je toliko da je 1979. godine UNESCO stenu proglasio delom deo svetske kulturne baštine.

U samom podnožju, osim parkinga i malog muzeja, nalaze se i restorančići u kojima se možete okrepiti i nešto pojesti. Pre toga, pođite stepenicama ka vrhu do podnožja stene i pogledajte ono zbog čega je ovo mesto postalo poznato - reljefnog „Madara konjanika“. Ovaj veoma redak reljef, jedini takve vrste pronađen na tlu Evrope (najviše ih ima u centralnoj Turskoj, a još više dalje ka Istoku), po jednoj verziji nastao je otprilike između VII i VIII veka kada su prvi Bugari (tatarsko nomadsko pleme na čelu sa Kan Tervelom) naselili ove prostore. Po drugoj verziji, reljef potiče iz VII veka i ostavština je nekih od poslednjih Tračana koji su živeli na području sadašnje Bugarske. Na reljefu koji se nalazi uklesan u steni na visini od 23 metra, ugraviran je konjanik koji sa iza sebe vodi svog psa, dok u isto vreme pod kopitama konja ubija lava.

Na vrhu stene (na koju se možete popeti za 30-ak minuta, stazom sa leve strane), nalaze se i ostaci starorimskog logora, a u podnožju i delovi neolitskog naselja koji svedoče o tome da je šumovita stena vekovima važila za dobro mesto za osnivanje naselja.

Po obilasku reljefnog konjanika, najbolje je da skrenete desno i stazicom kroz šumu obiđete desni deo podnožja stene. Na tom delu nalazi se kapela Svetog Pantelejmona u steni, iz XIII veka, ali i dve pećine, jedna veća i druga nešto manja u kojima su pronađeni predmeti iz perioda neolita. Nešto dalje ispred njih, na velikom platou u podnožju stene njen gornji deo nadvio se nad zemljani plato i tako stvorio svojevrstan prirodni zaklon od padavina. U donjem delu stene, niz ozeleneli deo curi izvorska voda u tankim mlazevima.