2014/10/19

ENGLESKA / London, Šekspirov Teatar Gloub


*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Londonu (ISBN 978-86-7722-432-5), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on London (ISBN 978-86-7722-432-5), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.





Shakespeare’s Globe Theatre
"All the world's a stage, and All the men and women merely players"


Globe Theatre / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved


Pozorište kakvo poznajemo danas, izmišljeno je u IV veku pre naše ere, u antičkoj Grčkoj. Pojavom hriščanstva par vekova kasnije, zabranjivano je i postepeno zaboravljeno. Antičko pozorište u Englesku su doneli osvajači – stari Rimljani, a sa padom njihovog carstva, nestalo je i pozorište u tom obliku. 

Tek u drugoj polovini XVI veka, na južnoj obali Temze odmah izvan nekadašnjih gradskih zidina, posle više od hiljadu godina, 1577. proradilo je prvo moderno pozorište po imenu „The Theatre“. Teatar je osnovala trupa Džejmsa Barbidža (James Burbage), pod patronatom same kraljice Elizabete I. Desetak godina kasnije, na južnoj obali reke otvoreno je još jedno poznato pozorište - „Rouz“ („Rose“). S obzirom da je doživelo neočekivanu popularnost, do kraja XVI veka u blizini su počela da niču i druga.

 Jedno od njih, „Pozorište Gloub“ („Globe Theatre“) prvobitno osnovano 1599, oformila je trupa pod pokroviteljstvom Lorda Čemberlena (Lord Chamberlain), koju su sačinjavali Vilijem Šekspir - dramski pisac, i sinovi Džejmsa Barbidža od kojih je Ričard Barbidž (Richard Burbage) bio čuveni glumac svog vremena. Tokom svoje kratke istorije, pozorište je srušeno u požaru i od istih drvenih greda sazidano na drugom mestu, ali je zahvaljujući popularnosti jednog od vlasnika - ušlo u istoriju.

Sredinom 80-tih godina XX veka, američki glumac i reditelj Sem Vanamejker (Sam Wanamaker) pokrenuo je međunarodnu inicijativu da se u Londonu, 200 metara severozapadno od mesta na kojem je stajalo početkom XVII veka, rekonstruiše nekadašnje pozorište „Gloub“. Mnogi poznati ljudi svetskog šou biznisa, dali su donacije u prilog tome i njihova imena danas se nalaze uklesana u pločniku, na platou oko ulaza u sam teatar. Na žalost, sam Vanamejker nije doživeo kraj rekonstrukcije.

Sredinom 80-tih, u blizini današnjeg pozorišta pronađeni su ostaci pozorišta „Rouz“, koji su graditeljima i arhitektama dali ideju o tome kako su pozorišta onog vremena izgledala, što im je prilično pomoglo u rekonstrukciji. 


Globe Theatre, predstava "Henry V" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Globe Theatre / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Teatri u Londonu, podignuti krajem XVI i početkom XVII veka, uglavnom su ličili jedni na druge. Imali su oblik kružne konstrukcije od drveta, trske i blata, sa otvorenim unutrašnjim delom, koji se sastojao od delimično natkrivene scene, mesta za stajanje i sedenje. U središnjem delu, u "parteru", najsiromašnija publika stajala je pod vedrim nebom. Nazivali su ih „penistinkersima“ („pennystinkers“), kako sam naziv kaže - onima koji su plaćali ulaznicu po ceni od 1 penija (penny) i smrdeli (stinkers), između ostalog na pivo, a najčešće na urin. Za razliku od njih, na drvenim klupama, na „tribinama“ sedela je publika čije su ulaznice koštale 2 penija. Postojale su i posebne „lože“ za uvaženu gospodu, dok je na samoj sceni, u gornjem delu koji liči na balkon sedeo sam krem engleske aristokratije - ljudi najbliži tadašnjoj kraljici Elizabeti I, a kasnije - kralju Džejmsu I. Njihov cilj bila je lična promocija – kako bi publika, taj običan svet, za vreme predstave gledao i u njih, i njihove skupocene odore.

Londonska pozorišta bila su prva javna mesta u kojima su posle više od hiljadu i po godina na tlu Evrope, na istom mestu sedeli bogati i siromašni, muškarci i žene, maltene jedni pored drugih, iz istih razloga – kako bi se zabavili (predstave su počinjale uvek u 14 h, jer nije postojalo večernje osvetljenje). Jedino kraljica nikada nije prisustvovala predstavama – za nju su glumci dolazili na sam dvor.

Priča se da je kraljica Elizabeta I bila veliki poklonik pozorišta (čak je jednom zaista došla u Gloub Teatar). Zbog toga i jedna od verzija priče po kojoj Vilijem Šekspir navodno nije autor ni jedne drame, već je to samo nečiji pseudonim, sugeriše da je sve drame ustvari napisala sama kraljica, jer je u ono vreme za njen položaj (da ne pominjem i pol), bavljenje pisanjem drama bilo nezamislivo.

Od kada je 1997. godine otvoreno, Pozorište Gloub jedno je od neizostavnih mesta turističke posete Londonu. Možete izabrati da ga obiđete tokom zanimljive ture sa vodičem (na svakih pola sata), ili da kupite kartu i odgledate neku od Šekspirovih predstava (samo u periodu između juna i oktobra, od: 13 ili 14 h, tj. u večernjem terminu, od: 18.30 ili 19.30 h). Topla preporuka je da ako ste u prilici, uradite oba.


Muzej pozorišta "Globe Theatre" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Spisak donatora novog pozorišta Gloub / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




KAKO STIĆI: Metro stanica London Bridge (Jubilee Line i Northern Line), ili sa druge strane reke: Mansion House (Circle Line i District Line)

RADNO VREME: Ture sa vodičem organizuju se svakodnevno, tokom cele godine, sa polascima na svakih pola sata, od 9.30 – 17 h. Tokom letnjeg perioda (od maja do sredine oktobra), u pozorištu se tokom dana održavaju predstave, pa je radno vreme tura: ponedeljkom 9.30 – 17 h, utorak – subota 9.30 – 12.30 h, a nedeljom 9.30 – 11 h.

Muzejska postavka u okviru pozorišne zgrade otvorena je svakodnevno od 9 do 17 h, osim od novembra do februara: 10 – 17 h.

ULAZNICE (muzej + tura sa vodičem): Odrasli: £ 13.50, deca 5 – 15 godina: £ 8.

KARTE ZA PREDSTAVE: Koštaju od £ 5 za stajanje, do £ 40 za najbolja mesta u drvenim ložama. Sasvim pristojna mesta za sedenje, sa donekle ograničenim pogledom na scenu možete dobiti i za, na primer £ 15 - 18. Predstave (uz pauzu), obično traju 2,5 do 3,5 sata. Sedišta u pozorištu su drvene klupe - po ceni od £ 1, moguće je iznajmiti jastuk.






Moderni "penistinkersi" u parteru Pozorišta Gloub / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Globe Theatre / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Zanimljive crtice iz života Vilijema Šekspira (William Shakespeare)...


Vilijem Šekspir rođen je krajem aprila 1564. u mestu Stratford na reci Ejvon (Stratford-upon-Avon), u blizini današnjeg Birmingema, od majke Meri Arden (Mary Arden) iz bogate porodice, i oca Džona – rukavičara. Ispostavilo se da se Džon osim rukavičarskog posla bavio i zelenašenjem, ali i ilegalnom preprodajom žita. Vremenom, od ilegalnog posla uspeo je da se obogati i postane jedan od najvažnijih ljudi u gradu, što ga je kasnije dovelo i do mesta gradonačelnika. Kasnije je zabeleženo i da je radio kao degustator piva!

Zahvaljujući novcu, za razliku od mnoge druge stratfordske dece Vilijem je imao mogućnost da se školuje i stigne do koledža. Međutim, izgleda da ni mladi Vilijem nije bio nevešt. Kada mu je bilo 18, oženio se En Hatavej (Ann Hathaway), ćerkom bogatog farmera iz okoline Stratforda. Njoj je bilo 26, kada je sa Vilijemom ostala u drugom stanju. Vilijem i En imali su ćerku Suzanu (Susanna) i blizance Džudit i Hamneta (Judith i Hamnet – ne Hamlet!). Sin je umro kada mu je bilo 11 godina, a njegova sestra bliznakinja rodila je trojicu sinova, od kojih ni jedan nije imao svoju decu. Jedino je najstarija ćerka iza sebe ostavila takođe ćerku, koja nije imala naslednike. Iako je imao troje dece, već u drugom kolenu Šekspirova loza se potpuno zaustavila.

Iako je Šekspir umro pre oko 400 godina, u vreme kada su se u Britaniji podaci uveliko već vodili i dosta detalja o njegovom životu je poznato, između 1585. i 1592. godine gubi mu se svaki trag. Zna se da je 1585. još uvek živeo sa porodicom u Stratfordu, u ulici Henli (Henley Street), a da je 1592. već bio poznati dramski pisac u Londonu. U ono vreme, pozorišne predstave imale su strogu podelu na: tragedije, komedije i istorijske drame. Ove poslednje, najčešće su opisivale važne detalje iz života određenih kraljeva, ili ratova koje su vodili.

Krajem 1590-tih, naročito posle Velike epidemije kuge u Londonu (1594), Vilijem Šekspir stupio je na istorijsku scenu, a njegova karijera krenula uzlaznom putanjom. U početku je bio pozorišni pisac, kasnije i vlasnik jednog od teatra (Globe Theatre, 1599), ali i glumac u epizodnim ulogama svojih komada. Već posle par godina, njegova pozorišna trupa postala je omiljena kraljici Elizabeti I, a kasnije i kralju Džejmsu I.

Posle uspeha postignutog u Londonu, par godina pre smrti Vilijem Šekspir vratio se porodičnom životu, u Stratford na reci Ejvon. Kraj imanja na kojem je živela njegova unuka, kupio je kuću drugu po veličini u gradu („New Place“), gde je 23. aprila 1616. (moguće i na dan svog rođendana), umro. Interesantno je da je istog dana, iste godine, u Španiji umro verovatno drugi najpoznatiji pisac svih vremena - Migel de Servantes, zbog čega su Ujedinjene Nacije ovaj dan proglasile Međunarodnim Danom Knjige.

Smatra se da je prva Šekspirova drama, postavljena na scenu pozorišta u Londonu bila istorijska drama iz tri dela - „Henri VI“. Mnogi ne znaju da osim što je bio dramski pisac, Šekspir je važio i za veoma uspešnog pisca soneta i ljubavnih poema. 


Iz Šekspirovih drama, u engleski jezik prvi put je (pretežno iz grčkog i latinskog) ušlo čak 2000 novih reči! Može se reći da je kroz dijaloge i opise u svojim dramama, Šekspir praktično „izmislio“ engleske reči: „excitement“ (uzbuđenje), „birthplace“ (mesto rođenja), „upstairs“ (uz stepenice), „priceless“ (neprocenjivo) i mnoge druge koje su tada bile nove, a danas su u širokoj upotrebi, u okviru savremenog engleskog jezika.



Globe Theatre / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Interesantno je da zbog drama u kojima pokazuje fantastično široko poznavanje kako ljudskih, tako i prirodnih zakona, kao i prilika u zemljama Evrope (u kojima se smatra da nikada nije boravio), danas postoje mnogi koji smatraju da Vilijem Šekspir uopšte nije osoba koja je pisala najpoznatija dramska dela ikada, već je to bio neko sa njegovim pseudonimom. Neki od mogućih „osumnjičenih“ su i: kraljica Elizabeta I, njegov rival - pisac Kristofer Marlou, Edvard de Ver - Grof od Oksforda, Rodžer Meners – Grof od Rutlanda i političar Frensis Bejkon. 




Još o Engleskoj:




Globe Theatre / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved