2014/11/02

TUNIS (Tunisia)

* Tekst i fotografije na blogu deo su publikovanog teksta o Tunisu, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Tunisia, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
 





Sidi Bu Said / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Osim Maroka i Egipta, i Tunis spada u jednu od nekoliko zemalja severne Afrike koje svoju nacionalnu kasu ne pune prihodima od nafte već prvenstveno od turizma. Tunižani imaju nešto malo nafte koju su pronašli 1966. godine, ali za razliku od svojih suseda to ni izbliza ne zadovoljava njihove potrebe, te naftu moraju da uvoze (najčešće iz Libije). Ipak, naftna polja su blizu te je i benzin izuzetno jeftin, oko tri puta jeftiniji nego u Evropi. Ukoliko ste odlučili da posetite ovu relativno malu zemlju i da je tokom boravka sami istražite iznajmljivanjem automobila, ova povoljnost ići će vam na ruku. Za tri dana putešestvija po Tunisu, uz plaćen rent-a-car, benzin i sve ulaznice, potrošićete barem duplo manje nego na grupne fakultativne izlete preko agencija. Ovaj tekst namenjen je onima koji osim letovanja, žele da upoznaju Tunis.  

Let avionom do Tunisa traje oko dva sata. Kada izađete iz aviona, izuzetno visoka vlažnost vazduha tokom letnjih meseci podsetiće vas da ste u severnoj Africi. Ako ste u Tunis stigli u organizaciji turističke agencije, autobusima ćete stići do svojih mesta, tj. hotela. Priličan broj tuniških hotela smešten je na plaži, u vidu kompleksa zatvorenog tipa i udaljen od gradske vreve. Ukoliko poželite da prošetate do centra, postoji nekoliko načina da to učinite.

Ukoliko na primer, letujete u središnjem delu Tunisa, u Port El Kantauiju, stizanje do centra grada svodi se na sledeće: 1) pešice, u zavisnosti od toga koliko se hotel nalazi daleko od centra; 2) turističkim kočijama; 3) "tuk-tuk" vozilom (otvoreni indijski tricikl-taksi, sa dva reda sedišta za 4 - 6 ljudi. Vožnja košta oko 2 evra po osobi nezavisno od razdaljine željene destinacije i najjeftinije je prevozno sredstvo ako letujete sami); 4) turistički vozić (saobraća najčešće od hotela do centra i najskuplja je varijanta prevoza); i 5) taksi: najjeftiniji način prevoza ako vas je dvoje ili više, ali pazite da vas ne prevare. Ne uzimajte taksi ispred vaših hotela jer će vam naplatiti više, već ga zaustavljajte na ulici i uvek tražite da uključe taksimetar. Od na primer Port El Kantauija do Susa (oko 10 km), vožnja ne bi smela da košta više od 3 evra. Noćna tarifa viša je za oko 50%.

U centralnoj aveniji Avenue Habib Bourguiba, u Susu, u rent-a-car agenciji "Hertz" iznajmili smo Fiat Palio (A/C, 1600 kubika) star samo 3 meseca, uz puno osiguranje i bez doplate za pređenu kilometražu, za 43 evra dnevno. Ukoliko vas je na primer četvoro, uz benzin koji zauzima ne naročito značajnu stavku u konačnoj računici, 30 evra je prosek koji po osobi možete potrošiti tokom dana, za auto, benzin i ulaznice za muzeje / lokalitete koje budete obilazili. Sličan izlet preko agencije, košta barem tri puta više.


Tunis / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Na većini lokaliteta u Tunisu gde se može videti više stvari na jednom mestu, ulaznice su rešene tako što su na samoj ulaznici odštampana imena svih lokaliteta uključenih u cenu (za na primer 3 - 4 evra, u Keruanu možete videti 8 stvari). Na prvom lokalitetu platićete ulaznicu, a na ostalim dobiti pečat, na mestu gde piše ime lokaliteta na koji ste dospeli. Tako ćete i sami imati evidenciju gde ste već bili, a šta tek treba da obiđete.

S obzirom da je do pre 60 godina bio francuska kolonija, osim ako ne govorite arapski u Tunisu ćete se najbolje sporazumeti na francuskom koji Tunižani uče od malena. Francuzi spadaju i u najbrojnije turiste. Engleski i nemački govore uglavnom u većim radnjama i hotelima, a zbog velikog broja turista iz Rusije, Italije i Španije, i ovi jezici su ponegde u opticaju.

Pre nego što krenete u otkrivanje ove interesantne zemlje, evo nekoliko istorijskih činjenica. Prvi stanovnici Tunisa bili su Berberi. Rimljani su ih nazvali "Berberima" tj. "varvarima" zato što su, sa njihove tačke gledišta bili na mnogo nižem civilizacijskom nivou. Starogrčki istoričar Herodot u svojoj "Istoriji sveta" veoma poetično je opisao Berbere kao "narod koji ne jede ni jedno živo stvorenje i koji nikada ne sanja" i čije "žene nose ogrlice od kože oko nožnih članaka, po jednu za svakog od svojih ljubavnika".

Negde u IX veku pre naše ere, na tlo Tunisa stupili su sasvim novi i za starosedeoce nepoznati ljudi - Feničani, koji predvođeni princezom Alisom prozvanom "Dido" (na feničanskom - "pustolov"), osnivaju Kartaginu. Zemlju kasnije napadaju Rimljani, Vandali, pokušavaju da osvoje Vizantijci, a od VII veka počinju i arapska osvajanja, prvo sa dinastijom Aglabita, a zatim Fatimida. Jedno vreme Tunis je bio deo turskog Osmanskog carstva, a potom u XIX veku postaje francuska kolonija. Zanimljivo je to da su sadašnje granice Tunisa skoro iste kao pre par vekova. Ako pogledate geografski atlas, videćete da je Tunis jedna od retkih afričkih država koja nema veštačke - kolonijalne granice, koje izgledaju kao da su povučene lenjirom.

Godine 1956. Tunis je stekao nezavisnost od Francuske, a 1957. postao republika na čelu sa prvim i doživotnim predsednikom Habib Burgibom (Habib Bourguiba). Nakon njegove smrti 1987. izabran je novi predsednik, ali je Burgiba za Tunižane ostao isto što i Tito za Jugoslovene. Njegove fotografije viđaćete svuda po zemlji.


        
Sus, medina / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

        


U arapskom svetu, jedan od obaveznih načina kupovine je i čuveno cenkanje. Mnogi turisti ga izbegavaju, nerviraju se i ljute. Štos je u tome da cenkanje shvatite kao deo folklora i vrstu zabave, jer ćete na taj način svoju tehniku spuštanja cene usavršiti do stepena umetnosti, tj. platićete robu onoliko koliko želite. A evo i tri "zlatna pravila", ustanovljenih posle mnogobrojnih (sopstvenih) praktičnih iskustava.

Pravilo br. 1: Ako ne želite ništa da kupite, ne započinjite cenkanje. Prodavac će vam (ne znajući za vaše krajnje namere) toliko spustiti cenu, pa će smatrati uvredljivim da na kraju izađete iz radnje bez dotične robe.

Pravilo br. 2: Želite samo da gledate, a ne želite ništa da kupite.. Dok razgledate, prodavcu odmah dajte do znanja da želite da samo pogledate šta ima u njegovoj radnji. Možda će vas njegova "predusretljivost" naterati da mu tu rečenicu "Thank you, I am just looking" ponovite više puta, ali će vas na kraju zaista ostaviti da - samo gledate. Budite uporni i krajnje ljubazni, nikako grubi.

Pravilo br. 3 - Nešto vam se dopalo u radnji, želite da kupite i platite po najpovoljnijoj ceni. U ovom slučaju sve je dozvoljeno. Prodavac će najčešće nuditi željeni predmet uz rečenicu "I have a special price for you", i po tri puta veću od realne. Za početak, sami uvek ponudite veoma nisku cenu. Prodavac će se, uz teatralnu mimiku navodno veoma neprijatno iznenaditi vašom ponudom, uz opasku da mora da se šalite i komentar da će verovatno bankrotirati ukoliko vam proda po toj ceni. Sve je to deo igre. Zahvalite se i krenite da izlazite iz radnje, jer tada počinje najbolji deo - krenuće za vama i spuštati vam cenu sve niže. Ne odstupajte od svoje ponude ni makac, jer dokle god on spušta cenu (i približava je vašoj ponudi), to znači da mu se i dalje isplati da vam robu proda. Kada bude odustao, to je znak da je cena dovoljno niska i veoma blizu realne. Reagujte odmah i kupite. Srećno i uživajte u kupovini!

 Za one koji ne mare koliko će robu platiti postoje radnje u Tunisu u kojima su cene fiksne i u njima ne pokušavajte da se cenkate. Na nekim od njih i piše "Nema cenkanja", ali je takvih radnji je izuzetno malo.  


Kavez za ptice od žice i maslinovog drveta / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

            


Kao u većini muslimanskih zemalja, i u Tunisu je stopa klasičnog kriminala niska, a kazne za krađe i silovanja visoke. To ne znači da kao turista, ne treba da budete na oprezu. Ono čega treba da se čuvate su prevare kod cenkanja, gde neupućeni turista može višestruko preplatiti robu u radnji, a da toga nije ni svestan. U prevare spadaju i "sokolari", ljudi koji na svojim ramenima na uzici vode sokole i nude da ih vam stave na rame. Čim soko dospe na vaše rame - za to će tražiti novac. Ista priča važi i za narukvice, ogrlice i venčiće od nanizanih cvetova jasmina. Jednostavno, ne dozvolite da njihova "roba" dospe na deo vašeg tela.

Većina radnji i muzeja u Tunisu rade dvokratno: 8 - 12 h i 16 - 20 h. Ovo pravilo ne važi za medine, jer je većina prodavnica u okviru zidina starog grada otvorena dokle god ima kupaca, a prethodno opisano cenkanje se i odnosi na njih. Medina na arapskom znači "grad", a odnosi se na kuće unutar gradskih zidina (nekadašnje jezgro grada). Svi veći gradovi u Tunisu imaju svoje medine, u kojima se nalaze sukovi ("souk" - četvrt) sa radnjama koje neguju stare zanate (kujundžije, keramika, ćilimi, predmeti od kamilje kože, tekstil, nakit, itd). Tu je i centralna džamija, tvrđava (ribat) i pijaca. Medine predstavljaju i dobar orijentir,  jer se uvek nalaze u centru grada.



Sus, ribat / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

          


Grad Sus (Sousse) treći je po veličini grad u Tunisu (posle prestonice Tunisa i Sfaksa). Ima veliku medinu u kojoj je stara džamija, tvrđava tj. "ribat" sa čijeg se vrha pruža predivan pogled na grad, kao i dva muzeja: Musee Dar Essid, u kome je predstavljen život Arapa u prošlim vekovima i Arheološki muzej (na jugozapadnom obodu medine). Nešto dalje od centra grada nalazi se lavirint katakombi iz vizantijskog perioda. Po ceni od 1 evra, možete sići u podzemne prolaze i pogledati gde su za vreme antičkog Rima živeli i sahranjivani ondašnji severnoafrički hrišćani.

Ako letujete u Port El Kantauiju (Port El Kantaoui), sve što ćete videti nije starije od 40-ak godina. Centar grada predstavlja namenski sagrađen mol u obliku dva polukruga, koji je marina za: jahte, katamarane i turističke gusarske brodove. Ulaz u marinu predstavlja kamena kapija koja liči na tvrđavu, a unutar nje su lepo poređane bele kućice (apartmani) koje imitiraju izgled starih tuniških kuća. Sve deluje prilično sređeno, podređeno isključivo turizmu. Ako letujete sa decom, 2 minuta peške od marine nalazi se mini ZOO vrt i botanička bašta, a preko puta je zabavni park "Hanibal park", sa svim onim što ima po luna parkovima. Tu je i Aqua palace, vodeni park. 




Sus, muzej / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Ukoliko ste odlučili da Tunis istražite putujući u sopstvenom aranžmanu, automobilom, vaš trodnevni obilazak možete da podelite kao u mom slučaju - na: južni, severni i središnji deo. Besplatnu mapu Tunisa dobili smo u turist birou u Susu (u radnjama košta oko 5 evra), i bili spremni da krenemo na put.



DAN 1: Južni deo Tunisa


Geografski gledano, Tunis se prostire u pravcu sever - jug. Najjužniji deo rute prvog dana čine brežuljkasti predeli okeraste boje - takozvani "mesečev pejzaž", a nešto južnije počinje pustinja Sahara sa oazama. Preporuka je da na ovaj jednodnevni izlet krenete ranije ujutro, jer od Susa do krajnjeg odredišta - Matmate, put kolima (uz povremene pauze) traje oko 5,5 sati ili 320 km.

Od Susa krenite put El Džema (El Djem). U ovom malom mestu u kopnu, usred gole ravnice, na 63 km od Susa nalazi se najveći rimski amfiteatar u Africi. Ogromnih razmera, smešten u samom centru mesta može da se vidi sa bilo koje strane na prilazu gradiću, te ne postoji mogućnost da ga promašite. 



El Džem / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved


Sagrađen 230. godine naše ere, amfiteatar može da primi 30 000 gledalaca. Šesti je po veličini i jedan od najočuvanijih rimskih amfiteatara na svetu. Svoju slavu duguje i činjenici da je u njemu 2000. godine snimljen čuveni američki film "Gladijator" sa Raselom Krouom (Russel Crow) u glavnoj ulozi. Danas se u njemu leti organizuju koncerti i muzički festivali. U III veku, ovde je krunisan rimski car Gordian, koji je doduše carstvom vladao samo par nedelja. Priča se da ispod amfiteatra  postoje dva  tunela: jedan koji vodi do mesta Mahdia (do mora), kojim su navodno dopremani slonovi za potrebe zabava u amfiteatru, i drugi koji vodi do Susa. Ako zaista postoje - još ih niko nije otkrio.

Od El Džema, prilično opterećenim magistralnim drumom krenite put Sfaksa. Od Susa do Sfaksa ima oko 140 km, i još isto toliko ima do Gabesa, odakle se odvaja sporedni put za Matmatu (još 44 km).

Put do Gabesa je ravan, i manje ili više vodi nadomak obale mora. Posle Gabesa polako ulazi u kopno, a pejzaž naglo počinje da se menja. Do tada, putem ste prolazili kroz nepregledne plantaže maslina, prešli poneko isušeno slano jezero, kraj palmi i žbunova kaktusa. Na putu do Matmate izgleda kao da sav živi svet postepeno ostaje iza vas, i odjednom ste na pustom brežuljkastom terenu koji zaista podseća na prizor sa druge planete. Nije čudo što su Monti Pajtonovci ovde snimili svoju parodiju "The life of Bryan", a još je manje neobično da je na ovom mestu snimljen najčuveniji naučno-fantastični klasik "Ratovi zvezda". Samo mesto gde je film delom sniman još uvek postoji (sve sa delovima scenografije) - danas je pustinjski hotel. I ne bilo kakav hotel, jer ono što ćete videti nešto je posve drugačije zbog čega Matmatu obavezno morate posetiti. 


Tunis, na obodu pustinje, kod Matmate / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Matmata, sa Berberkom u trogloditnoj kući

        



Vratimo se priči o Berberima, tajanstvenim ljudima svetlih očiju koji žive na obodu pustinje. U nekom momentu svoje prošlosti, većina njih odlučila je da u ovim brdima od krečnjaka napravi svoj skriveni dom. Njihove "kuće" od spolja nisu vidljive, dokle god im ne priđete sasvim blizu. Ustvari su velike kružne, izdubljene rupe dubine oko 10 m, a površine od oko 10 x 10 m, koje predstavljaju centralno dvorište kuće ispod nivoa zemlje, pod vedrim nebom, sa bunarom u sredini. Oko dvorišta se nalazi nekoliko "vrata": za svaku od prostorija u kući ponaosob. Neke veće kuće sastoje se od lavirinta hodnika i nekoliko dvorišta sa prostorijama oko njih. Sve to zajedno čini takozvanu: trogloditnu berbersku naseobinu. U Matmati spoljna temperatura često prelazi 40 stepeni, vazduh je suv (pustinjski), ali je u berberskim kućama pod zemljom temperatura izuzetno prijatna. Berberi iz plemena Matmata (po kojima se mesto i zove), inače su izuzetno dugovečan narod.

Siđite stepenicama (kao kroz tunel) u jednu od ovih kuća, u čijem će vas dvorištu najčešće dočekati vesela Berberka neretko kanirane kose, sa već pripremljenim poslužavnikom na kome se nalazi bokal sa vrućom vodom i male staklene čašice sa listom sveže nane, iz kojih se širi opojan miris ovog jarko zelenog čaja. Ponudiće vas i tek ispečenim vrućim hlebom u obliku palačinke (nan), a daleko od toga da će imati nešto protiv da krenete u razgledanje prostorija njene kuće... U spavaćim sobama, "kreveti" se nalaze udubljeni u zidu, prekriveni šarenim prostirkama. Postoji posebna kuhinja, prostorija koja se može nazvati dnevnom sobom, a tu je i radna soba sa razbojem i na njemu tek započetim berberskim ćilimom ("margoum"). Njegovi motivi svojim šarenilom podsećaju na arapske, ali geometrija i stilizacija likova imaju sličnosti sa šarama "crne" Afrike. Berberke takođe prave i zemljane činije i predmete u obliku stilizovanih životinja, koje farbaju ručno u 2 do 3 boje: crnu, crvenu boje rđe i okerastu. Jednu ovakvu činiju u napr. medini u Susu ili Monastiru možete kupiti za par evra. Na "izlazu" iz kuće, Berberka će ostaviti malu činiju i ljubazno se osmehujući očekivaće da joj u istu ostavite neki (tuniški) dinar, što ćete naravno i učiniti. Kada izađete "na svetlo dana", dočekaće vas Berberi sa kamilama. Ako do sada niste jahali ove pustinjske lađe vreme je da probate, ali pre nego što sednete prvo cenjkanjem utvrdite cenu, a onda se prepustite lelujanju.




Matmata, Hotel Sidi Driss, scenografija iz filma "Ratovi zvezda" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Matmata, Hotel "Sidi Driss", scenografija iz filma "Ratovi zvezda" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

          


U centru Matmate nalazi se jedno veće trogloditno naselje, pretvoreno u već pomenuti Hotel "Sidi Driss" koji neizostavno obiđite. U njegova tri kružna dvorišta koja su u svom donjem delu ofarbana u belo, prošetaćete se na licu mesta kroz scenografiju iz "Rata zvezda", tj. dvorište Luk Skajvokerove kuće. U prvom dvorištu je ulaz u hotelski restoran, tj. trpezariju - prostoriju sa dugim drvenim stolom preko kojeg je prebačena šarena prostirka. U drugom kružnom dvorištu nalazi se desetak hotelskih soba, u poslednjem scenografija iz "Ratova zvezda", a na među-nivou i ruralni hotelski bar.

Oko 20-ak kilometara južno od Matmate počinje pustinja, kuda možete samo džipovima i za vožnju obučenim vodičima lokalcima. Ako ste dovoljno hrabri, za oko 40 evra možete iznajmiti džip i oprobati se po dinama sami.

Na povratku iz Matmate, 44 km severnije ušli smo u grad Gabes. Jedna od najvećih oaza Tunisa (površine oko 7 km2) sa 30.000 stabala palmi, jedina je oaza blizu mora. Unutar nje, nalaze se polja sa zasadima raznih kultura, mali ZOO vrt sa minijaturnim kameleonom kog možete uzeti u ruke, krokodilima, nojem i drugim pticama. U oazi se nalazi i Čenini (Chenini), kanjon ukopan 100 m ispod nivoa zemlje u kojem rastu palme, a rečica koja protiče pravi mali vodopad. Kanjon sa vegetacijom vidi se tek kada mu priđete sasvim blizu.

Od Gabesa nazad do Susa ima 280 km. U povratku se kolima možete vraćati putem preko Keruana. Kilometraža je ista (razlika je 6 km) ali je put manje opterećen. Na ovom putu kroz siromašniji deo zemlje, videćete neobične međe između poseda. Kaktus koji je kod nas poznat kao "svekrvin jezik" meštani ovde puštaju da nikne slobodno, do visine oko 4 metra, i na taj način prave prirodnu međukomšijsku granicu. Osim kaktusa, granicu nekad čini i raskošno drvo fikus, još jedna biljka koju kod nas gajimo u saksiji.  




Oaza u Gabesu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved







DAN 2: Severni deo Tunisa


Tokom pređenih oko 320 km, za razliku od prethodno opisanog dana ovaj smo posvetili kulturi i istoriji. Od Susa do glavnog grada Tunisa vodi autoput dužine od oko 140 km, izuzetno dobro obeležen. Postoje dve naplatne rampe, kod Susa i ispred ulaza u Tunis (putarine su oko 3 evra).

Kada stignete do Tunisa, ne skrećite prema centru grada već produžite prema severozapadu, u smeru ka samo par kilometara udaljenim predgrađima na obali mora: Kartagini i Sidi Bu Saidu, gde su svoje vile podigli imućni Tunižani. Primetićete da je većina kuća u Tunisu bele boje, sa obaveznim metalnim vratima u "istočnjačkom stilu", ofarbanim najčešće u plavu boju. Oko njih se uspinju žbunovi cvetnih bugenvilija, štrče grane oleandera, a u vazuhu se širi opojni miris belog jasmina.

U Kartagini (Carthage), na padini brda prema moru nalazi se veliki kompleks predsedničke palate sa više zgrada i uređenih dvorišta (slikanje i ulaz je zabranjen), a na uzvišenju iznad, u smeru ka moru prostiru se ostaci nadaleko čuvene Hanibalove - Kartagine. U IX veku pre naše ere, feničanska princeza Alisa "pustolov" (Elissa "Dido") zbog okrutne samovolje svog brata napustila je prestonicu Tir (sada u Libanu), i praćena svojim pristalicama otisnula se brodom u nepoznati svet, ne bi li pronašla svoj novi dom. Na najisturenijem delu Afrike, odlučila je da osnuje "Novi grad" (na feničanskom "Kart Hadašt")  ili - Kartaginu. Međutim, na tom području već su živeli Berberi. Njihov vladar dozvolio je Alisi da podigne željeni grad ali pod uslovom da on bude veličine koju može da pokrije - koža jednog bika. Alisini ljudi ubijaju najvećeg bika, a dovitljiva princeza njegovu kožu iseca na tanke, dugačke trakice, koje spaja na krajevima. Na taj način uspeva da ”opaše" prilično veliki prostor, te da na uzvišici kraj mora osnuje svoj grad. 




Kartagina / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Kartagina, muzej / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

        


Uskoro, Kartagina je postala jedan od vodećih trgovačkih centara u celom Mediteranu. Pokušavaju da je osvoje Grci, a potom i Rimljani tokom čuvenih Punskih ratova. Tokom Drugog punskog rata, kartaginski vojskovođa Hanibal prešao je Alpe sa slonovima i malo je falilo da osvoji Rim. Zauzvrat, u poslednjem Punskom ratu (149 - 146. p. n. ere) Rimljani su uspeli da osvoje Kartaginu. Umorni od borbe i besni zbog decenija prethodnih bezuspešnih pokušaja, spalili su grad do temelja (kuće su gorele u plamenu dok su ljudi bili na spratu). Po osvajanju, Rimljani su po leševima posipali morsku so kako se Kartaginjani ne bi "rodili iz pepela". Ono malo preživelih povuklo se ka jugu, te su ostaci feničanske kulture danas vidljivi samo u Kerkuanu, u centralnom delu države, i nigde više u Tunisu.

Na ruševinama Kartagine, Rimljani su podigli svoj grad - koloniju, a sa plodnih ravnica i brežuljaka severnog Tunisa, plodovi pomorandži, limuna, mandarina, grožđa i maslina, ali i pšenice, našli su put do Rima. Tunis je postao žitnica koja je hranila Rim.

Osim temelja par spaljenih kartaginskih kuća, na lokalitetu Kartagine danas se mogu videti skoro isključivo ostaci iz rimskog perioda. Lokalitet se sastoji od 8 zasebnih celina: amfiteatar (Amphitheatre), rimsko naselje (Villas Romaines), teatar (Theatre Romain), Starohrišćanski muzej (Musee Paleochretien), Muzej Kartagine (Musee de Carthage), Tophet de Salambo, Antoninova kupatila (Thermes d' Antonin) i Luka (Punic port)... Možda ćete posle obilaska ostati razočarani, jer većina stvari u antičkoj Kartagini ili do kraja nije iskopana, ili je potpuno opustošena tokom prohujalih vremena. Obiđite Muzej Kartagine, jer se u njemu nalazi otprilike većina onog što je do sada pronađeno.

Nešto očuvanije ostatke građevina iz rimskog perioda videćete ako pođete južno od Tunisa, u centralni deo zemlje. U tom području nalazi se više lokaliteta kao što su: Utique, Bulla Regia, Dougga, Maktar, Sbeitla, Thuburbo Majus i na kraju Zaghouan, odakle put severa (ka Kartagini) kreće čuveni rimski akvadukt.



Sidi Bu Said / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sidi Bu Said / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sidi Bu Said / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

            


 Od Kartagine do Sidi Bu Saida (Sidi Bou Said) ima 2 kilometra. Još jedno imućno predgrađe grada Tunisa na brdu pored mora, ali sa drugačijom, nešto novijom istorijom. Pre par vekova, Sidi bu Said bilo je mesto odmora za mornare, a svetionik na vrhu brda moreplovcima umornim od plovidbe pokazivao je put do sigurne luke. Iako se od tog vremena dosta stvari promenilo, Sidi Bu Said je definitivno uspeo da sačuva svoj šarm.

Putem koji vas strmo vijugajući vodi uzbrdo, za par minuta stižete na skoro sam vrh brda. Parkirajte auto na velikom parkingu, uđite u lavirint uličica Sidi Bu Saida, i bićete prijatno iznenađeni. Da na blistavo belim kućama koje se zbijaju jedna uz drugu nema prelepih plavih i žutih orijentalnih kapija, a na gornjim spratovima istih kuća jednoličnost belila ne razbijaju plavi, kao srma izvezeni drveni doksati, pomislili biste da ste se nekim čudom našli usred čuvenog ostrva Santorinija, u Grčkoj. Istočnjačke kapije na belim kućama svojevrsni su zaštitni znak Tunisa, pa turisti tokom čitave godine opsedaju ovo mesto, šetaju uličicama, a zatim prave pauzu uz piće u jednom od autentičnih kafića, sa obaveznim pogledom na more.

Iz Sidi Bu Saida pođite nazad put centra grada Tunisa. Pređite preko nasipa dugog par kilometara koji na dva dela deli veliki zaliv u kojem leži prestonica. U produžetku nasipa, direktno ćete ući u glavnu ulicu Avenue Habib Bourguiba. Prepoznaćete je po modernoj konstrukciji sat-kule oko koje su vodoskoci, i dva paralelna drvoreda u sredini ulice između kojih je široko šetalište za pešake. Na samom kraju ulice, nalazi se Port de France (ili Port de Mere), kapija koja označava ulaz u medinu grada Tunisa, najveću i najšareniju medinu u zemlji. Prošetajte njenim sukovima i pogledajte dvorište Velike džamije, ali vodite računa da je u njoj za vreme molitve strancima ulaz zabranjen. Od uzanih ulica pretrpanih keramikom, predmetima od kamilje kože, posrebrenog nakita i mirisa nargila, možda će vam se zavrteti u glavi, pa ćete poželeti da iz nje izađete. Medina je prilično velika, te ako se izgubite pitajte usputne prolaznike da vas upute na izlaz Port de France i izaći ćete na istom mestu odakle ste ušli.



Glavni grad Tunis, Katedrala / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Glavni grad Tunis, Port de France / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Muzej Bardo / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

         


Kada je kultura u pitanju, najčuvenije mesto u prestonici je Muzej Bardo (Musee le Bardo). Nalazi se u istoimenoj četvrti na jugozapadu grada, smešten u palati nekadašnjeg turskog guvernera ove oblasti (u vreme osmanlijske okupacije severne Afrike). Iako je muzej najpoznatiji po najvećoj kolekciji rimskih mozaika na svetu, u njemu se čuvaju i neki delovi nameštaja iz antičkog perioda, kosti lobanje nekoliko praistorijskih ljudi nađenih na ovom području, stari novčići, itd. Ulaznica za muzej staje oko 4 evra, otvoren je od 9.30 do 17 h, zatvoren ponedeljkom. 

Na nešto manje od pola puta nazad ka Susu, skrenite sa autoputa ka moru, i na desetak kilometara od odvajanja stići ćete u turističke gradiće Hamamet i Nabel. Nabel (Nabeul), nekada poznat kao rimski "Neapolis" ("Novi grad"), već duže vreme je centar grnčarstva i keramike u čitavom Tunisu. Po nešto povoljnijim cenama, ovde možete kupiti činije, šolje, tanjire, keramičke pločice i slično, sa floralnim i geometrijskim motivima u arapskom stilu.

U rimskom "Pudputu" a sada Hamametu (Hammamet) - od arapskog "hamam", što znači "kupatila", prošetajte medinom i obratite pažnju na šareno ofarbane barke i čamce lokalnih ribara. Ovo nekada ribarsko selo "otkrio" je između dva svetska rata rumunski milioner Georgi Sebastijan. Sagradio je vilu na obali mora u koju su dolazili u to vreme čuveni intelektualci, umetnici i ostali belosvetski egzilanti, Andre Žid i Pol Kle, na primer. Danas je njegova kuća pretvorena u Kulturni centar grada Hamameta. 




Muzej Bardo / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Muzej Bardo / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Nabel, keramika / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved






DAN 3: Središnji deo Tunisa - Tri grada: Keruan, Mahdija i Monastir 



60 km zapadno od Susa nalazi se najsvetiji grad islama u Africi, i jedan od najvažnijih u celom arapskom svetu (posle Meke) - Keruan (Kairouan), ili "grad 50 džamija". Osnovan je kao prva prestonica Arapa u Africi još davne 668. godine. Na arapskom jeziku "keruan" znači "utvrđeni grad", a muslimani smatraju da je sedam hodočašća u Keruanu jednako jednom odlasku u Meku. Keruanska medina je izuzetno autentična, jedna od najinteresantnijih u Tunisu. Unutar njenih zidina, izgleda kao da je vreme stalo još pre par stotina godina.

S obzirom da rent-a-car vozila u Tunisu imaju plave tablice (za razliku od lokalnih - crnih), kao stranci bićete lako "prepoznati". Dok budete prilazili medini (u delu kod Velike džamije), vaše vozilo će možda presretati lokalci na mopedima i za 1 T.D. (Tuniški dinar) nuditi usluge vodiča. Ostavite auto na parkingu ispred ulaza u medinu i slobodno prihvatite da vas "vodič" koji obično natuca engleski, sprovede na sva bitnija mesta u starom gradu, jer neka od njih ćete teško pronaći sami.

Prvo uđite u dvorište Velike džamije - Okbe, i kupite jedinstvenu ulaznicu po ceni od oko 3 evra koja važi za 7 mesta koje treba posetiti u Keruanu (četiri mesta se nalaze u okviru medine, a tri su van nje): Velika džamija Okba (Mosquee Okba), Sveti bunar (Bir Barrouta), Mauzolej Sidi Abada (Mausolee Sidi Abada), Mauzoleje - Mausolee Sidi Abid i Mausolee Abi Zamaa, Muzej Rakada (Musee Rakkada) i Aglabitske bazene - cisterne (Bassins Aghlabites). Za ulaz u Džamiju Tri vrata (Mosquee Trois portes) ulaz se ne plaća.

Velika džamija Okba sazidana je još davne 695. godine, u vreme prvih arapskih osvajanja. Sazidao ju je Oqba Ibn Nafi, i po njemu je dobila ime. Isključivo zbog mogućeg urušavanja u unutrašnjost džamije nije moguće ući, ali se iz njenog dvorišta lepo vidi "šuma" 400 rimskih, feničanskih i arapskih stubova koji krase ovo izuzetno staro zdanje. Tu su i velika vrata sva u duborezu, kao i štuko arabeske.



Velika džamija Okba, Keruan / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Guvernerova palata, Keruan / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

             



U okviru medine nalazi se i Sveti bunar (Bir Barrouta), gde sirota kamila, okićena i  uvezana, krećući se u krug okreće čekrk i na taj način vadi svetu vodu iz bunara. Tu su i mauzoleji - kuće u kojima su nekada živeli (a zatim i sahranjeni) zvaničnici Keruana, a u kojima možete steći utisak o srednjovekovnoj arapskoj arhitekturi Tunisa.

Keruan je najveći i najstariji centar proizvodnje tepiha u Tunisu. U uskim uličicama medine možete uživo videti radionice u kojima se upreda vuna i tkaju ćilimi i tepisi. Raspon broja čvorova po 1 m2 tepiha je između 10 000 i 500 000, a od količine čvorova zavisi i cena istog (svileni tepisi često imaju i više od 500 000 čvorova po kvadratnom metru). Ako odlučite da kupite tepih, obratite pažnju na poleđinu tepiha na kojoj bi trebalo da su ispisani podaci o datumu izrade, veličini i broju čvorova, sa pečatom tuniškog ministarstva za turizam i trgovinu. Takođe, u keruanskoj medini moći ćete da vidite kako se kroji, lepi i šije obuća od tanke, kamilje kože.

Van zidina medine nalaze se veoma očuvani Aglabitski bazeni - cisterne (Bassins Aghlabites). Kompleks čini nekoliko kružnih cisterni iz IX veka, iz kojih se grad snabdevao vodom za piće. 




Velika džamija Okba, Keruan / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Keruan, Aglabitske cisterne za vodu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Keruan, medina / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

   



Od Keruana do Mahdije, putovaćete kolima sporednim magistralnim putem oko 110 km. Mahdija (Mahdia) je gradić na obali mora 60 km južno od Susa, koji je u X veku (nakon Keruana) pod vođstvom dinastije Fatimida postao prestonica Arapa. Turistički je nešto manje razvijen, ali grabi krupnim koracima napred. U ovom gradu nalazi i čuvena džamija iz 921. godine - Velika džamija kalifa Mehdija (Obeid Allah El Mehdi), po kojem je Mahdia dobila ime.

U Mahdiji, najinteresantniji je stari deo grada, sa belim kućama i svetionikom na rtu Afrike (Cap Afrique). Nedaleko od rta, 1907. godine lovci na morske sunđere sasvim slučajno su pronašli potonuli antički brod sa vrednim tovarom za izgradnju hrama: mermernim stubovima, bronzanim statuama Erosa, Hermesa i Dionisa, kao i mermernu statuu Afrodite.

Plaže u Mahdiji važe za neke od najlepših u Tunisu. Sami smo se uverili u nepreglednu količinu malih školjki koje možete da zahvatite rukom u plićaku gradske plaže, što govori i o čistoći mora. Tokom letnjih večeri, ribari ovde svojim barkama love ribu pod svetlošću lampi, pa ponekad u mraku izgleda kao da jato svitaca leti iznad mora. Autentična i šarmantna Mahdija, izuzetno je prijatno mesto na obali Tunisa. 


Mahdija / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

      



Poslednje mesto na našem trodnevnom putovanju bio je Monastir - 40 km severno od Mahdije i 20 km južno od Susa. Živopisno turističko mesto nastalo je pre mnogo vekova kao punska Ruspina, a kasnije rimska Rous Penna. Arapi su u VIII veku ovde sagradili zidine za odbranu od napada nomadskih plemena sa kopna, ali i vizantijskih brodova sa mora. Kao i u ostalim gradovima, centar života Monastira odvija se oko medine. Monastir ima i tvrđavu (ribat), koju je u VIII veku sagradio Aglabitski general Harthema Ibn Ayun. U njoj se sada nalazi Muzej islamske umetnosti, sa nekoliko vrednih predmeta iz prošlosti kao što je "astrolab", sprava za određivanje položaja zvezda prilikom plovidbe. Blizu ribata nalazi se marina za brodiće i jahte, pa je šetnja ovim delom Monastira možda najbolje mesto za kraj trodnevnog putovanja po ovoj zanimljivoj zemlji.

Na proputovanju po Tunisu, trebalo bi posetiti ostrvo Đerbu (Djerba). Starogrčki pesnik Homer je u svom epu "Odiseji" opisao ostrvljane kao "ljude koji jedu lotos". Njegov plod je, piše on, bio "sladak kao med i primoravao putnika koji ga pojede da zaboravi na sve - čak i na svoju zemlju i porodicu, te da ovde ostane zauvek". U VI veku p. n. ere ovo ostrvo naselila je zajednica Jevreja koje je vavilonski kralj Nabukodnosor prognao iz Jerusalima (na njemu i danas postoji nekoliko sinagoga). 



Sus, "gusarski brod" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sus, medina

             



Za kraj boravka u Tunisu priuštite sebi jedno krstarenje brodom, ali ne običnim već replikom gusarskih. Neki od njih pričično su autentični i izgledaju kao da su upravo izašli iz priče o "Petru Panu", a vožnja istim (nadomak obala Tunisa) pravo osveženje. Ako letujete sa decom, biće oduševljena detaljima na brodu kao što su male sirene, prozori koji se otvaraju i jedrima sa gusarskom zastavom. U cenu karte uračunata je plovidba u trajanju od 2,5 sata, ručak, besplatna bezalkoholna pića i šou sa trbušnom plesačicom. Negde na pola puta baciće sidro, pa ćete moći da se osvežite skočivši direktno u more.

Ako se nekom slučajnošću, u kasno letnje popodne zateknete u Sidi Bou Saidu i sednete u jedan od belih kafića sa pogledom na more, obavezno naručite čaj od nane. Doneće vam malu, oblu staklenu čašicu, u koju će spustiti list sveže nane, a preko toga sipati vruću vodu. Udobno smešteni  na klupama sa šarenim prostirkama ili u pletenim stolicama, uživajte u neverovatno zelenoj boji čaja i predivnom pogledu na Mediteran. 



 
Tunis / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Tunis / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved