2016/05/04

GRČKA / Halkidiki (Chalkidiki)




 *Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Severnoj Grčkoj (ISBN 978-86-7722-398-4), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Northern Greece (ISBN 978-86-7722-398-4), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.







Svi postovi o GRČKOJ:


 








Taverna u mestu Nea Potidea / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Pogled sa magistrale na jednu od plaža istočne Sitonije / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Vetrenjače kod sela Ormilije, između Kasandre i Sitonije / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




Mnogi od nas koji letuju na Halkidikiju, jednom od najomiljenijih i najbližih odredišta turista iz Srbije i regiona, možda ne znaju da na poluostrvu i njegova "tri prsta" postoji veliki broj ineresantnih mesta koja mogu posetiti na izletima tokom svog letovanja. Ovaj tekst iz knjige o "Severnoj Grčkoj", posvećen je i tim mestima...


Jugoistočno od Soluna, nalazi se poluostrvo Halkidiki (Χαλκιδική). Sastavljeno iz većeg, brdovitog dela mestimično prekrivenog šumom, na svom južnom kraju Haldikiki se prostire na još tri manja izdužena poluostrva koje u Srbiji zbog njihovog oblika još nazivamo i “tri prsta” (Grci ga nazivaju poluostrvom sa "tri noge"). Gledajući od zapada ka istoku, njihovi nazivi su: Kasandra (Kassandra), Sitonija (Sithonia) i Atos - Sveta Gora (Athos). 


Od Soluna do korena najbližeg prvog “prsta”, Kasandre autoputem ima oko 50 km. Na približno 30-tom kilometru od Soluna ka jugu, primetićete odvajanje za Pećinu Petralonu (Petralona Cave / Σπήλαιο Πετραλώνων), ili u prevodu sa grčkog "pećinu crvenog kamena". Kao i mnoge druge pećine, pronađena je slučajno, 1959. godine kada je lokalni pastir pokušao da pronađe zalutalu ovcu i naišao na veću šupljinu u zemlji. U nevelikoj, samo dva kilometara dugoj špilji pronađeni su ostaci 700 000 godina starih pećinskih ljudi (do sada najstari pronađeni ljudi na evropskom tlu), i sabljaste divlje mačke (praistorijski lav ili tigar). 

Pećina Petralona se nalazi u kopnu, oko 8 km od autoputa, i za njen obilazak (obuhvata i muzej), potrebno je izdvojiti oko dva sata. U podnožju brda postoji parking za posetioce, a preko puta se nalazi rampa odakle na svakih pola sata “pećinski” autobus turiste besplatno vozi tristotinak metara uzbrdo, do ulaza u pećinu, ali i nazad (ko želi da pešači do pećine, ne mora da čeka autobus). Objedinjena ulaznica za pećinu i muzej košta 7 evra, a ture kroz pećinu su vođene na grčkom i na engleskom (svakih pola sata, u trajanju od 30 minuta). Unutar pećine nije dozvoljeno ni fotografisanje, niti snimanje. 



Muzej pećine Petralone / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Muzej pećine Petralone / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
 

U okviru kompleksa nalazi se interesantan mali muzej, u kojem možete videti najrazličitije fosile pronađene u pećini: okamenjenu kornjaču, rog nosoroga, ili ostatke skeleta planinskog lava i hijene koji su nekada živeli na ovim prostorima. Na jednom delu zida hronološkim redom prikazani su slojevi zemlje i na kom nivou su pronađeni ostaci. Osim ostataka životinja, u muzeju su prikazane i lobanje pećinskog čoveka, kao i prvo, najstarije pronađeno “vajarsko delo”, tj. pokušaj pećinskog čoveka da izvaja bistu. U muzeju još možete videti i dokaze o postojanju vatre u pećini, najrazličitije oruđe, praistorijsku čovečju lobanju na čijim se zubima nalazi trag obavljene operacije iz domena oralne hirurgije (operacija na umnjaku), pronađenu na ostrvu Kritu, kao i delove kose.

U tami pećine Petralone, Grci su rekonstruisali scene iz života ondašnjih ljudi, kako sede oko vatre i jedu tek ispečeno životinjsko meso. Kao i u većini drugih pećina, i ovde postoje stalaktiti i stalagmiti. Međutim, većina “pećinskih ukrasa” je suva i ne naročito geološki interesantna. 



Selo Ormilija / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Halkidiki / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved





Kasandra

Odmah nakon ulaska na poluostrvo Kasandru, smestilo se mesto Nea Potidea u kojem između ostalog možete videti prilično neugledne arheološke ostatke antičkih Korinćana. Kroz gradić smešten na severnom, najužem delu poluostrva, poprečno je prokopan kanal koji spaja istočni i zapadni “deo” mora, te je poluostrvo Kasandra time praktično “pretvoreno” u ostrvo. U simpatičnom mestašcu sa slikovitom kafanicom u centru, osim nekoliko apartmana nema tragova masovnog turizma.

Kada magistralni put skrene ka kopnu i zapadnom delu ostrva, naići ćete na Kasandriju (Kassandria), jedno od retkih mesta koje ne izlazi na more, i prolazeći kroz nju videti grupu od nekoliko starih, skoro potpuno urušenih kamenih vetrenjača. 

Na zapadnoj strani poluostrva, nižu se mala mesta u kojima mahom letuju ili vikendice imaju Grci, od kojih je najsimpatičniji Posidi. Kasandra je najuže od tri poluostrva, pretežno valovita, a za razliku od ostala dva “prsta”, osim brda na južnom delu na njoj nema visokih planina, ni dramatičnih pejzaža. Na krajnjem jugoistoku, južno od Pefkohorija, nalazi se prirodom najlepši deo poluostrva, sa par lepih peščanih plaža (“Golden beach”, na primer). 



Nea Potidea / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Halkidiki, selo Megali Panagia / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved





Između Kasandre i Sitonije...

Na putu između prvog i drugog “prsta”, desetak kilometara od Potidee možete obići arheološko nalazište Olintos (Olynthos ili Olynthus / Ὄλυνθος) u kojem doduše nije ostalo puno toga za videti, ali je značajno po tome što je jedno od prvih mesta antike gde je primenjen Hipodamov arhitektonski plan grada (pravougoni sistem ulica) i tipsko rešenje kuća (Hipodam, ili Hipodamus iz Mileta, V vek p.n.e, prvi gradski arhitekta antičke Grčke). U slučaju Olintosa, u pitanju su vile imućnih građana, na brdašcu Megale Toumba.


 
Arheološko nalazište Olintos / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Arheološko nalazište Olintos / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




Povratkom na magistralu, nakon još oko desetak kilometara skrenite na sporedni put (2 km levo) do piktoresknog sela Ormilije (Ormylia). Kroz selo se možete prošetati imeđu starih (i novih) kuća, a tokom letnjeg popodneva na glavnom mesnom trgu sa stoletnim stablom, zateći stariji, isključivo muški deo populacije kako u grupama ispred lokalne kafane igraju “tavle” i komentarišu slučajne prolaznike.



Zvonik crkve u selu Ormiliji / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Selo Ormilija / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Selo Ormilija / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved


Na pola puta između obalske magistrale i sela, sa leve strane na usamljenom brežuljku među maslinama ugledaćete predivnu staru vetrenjaču. Skrenuvši na zemljani put i popevši se kroz maslinjak na sam vrh - tik uz vetrenjaču, imaćete priliku da osmotrite prelepu panoramu koja se pruža na okolni pejzaž - selo sa jedne, i maslinjake ka moru sa duge strane.



Panorama sa brda kraj sela Ormilije (iza se vidi more i Sitonija) / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Vetrenjače kraj sela Ormilije / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved






Sitonija

Za razliku od Kasandre, drugi “prst” Halkidikija, a naročito istočna strana obiluje prelepom skoro netaknutom prirodom, visokim stenama i obiljem usamljenih peščanih plaža, sa tirkiznom bojom mora. Zbog postojanja vojne baze u ovom delu Halkidikija, od najsevernijeg mesta na istočnoj obali Sitonije - Vurvuru (Vourvourou), pa sve do skoro južnog kraja (mesta Sarti), osim par kampova kraj obale ne postoji gotovo ni jedno naselje, te prelepe plaže istočne Sitonije morate pronaći sami. Idući putem ka jugu, na svakih par kilometara, sa leve strane videćete neobeležene zemljane puteve kojima se možete spustiti na obalu. S obzirom da je poluostrvo šumovito, a magistrala najčešće prolazi visoko i strmo iznad obale, iz kola nije moguće videti obalu, ni kuda putići vode. To je iznenađenje koje vas čeka, kada se spustite.

Iz mesta Vurvuru, svakog pre podneva brodovi polaze na jednodnevni izlet u obilazak oko zapadne strane Svete Gore - Atosa. Ukoliko ste muškog pola, na Atos ne možete ući bez dozvole prethodno dobivene u Solunu, na koju se čeka nekoliko dana. Ako ste ženskog pola, to vam neće vredeti jer ženama nije dozvoljen ulaz u monašku državu. Ukoliko se odlučite za turu brodom, oplovićete dovoljno blizu Atosa, taman toliko da iz daleka steknete utisak o arhitekturi manastira i lepoti južnog dela poluostrva. Cena od oko 40 do 50 evra po osobi, obuhvata četvoročasovno krstarenje i dvoipočasovno zaustavljanje za ručak u mestu Uranopolis (Ouranoupolis), na zapadnom delu trećeg “prsta”. 



Sitonija, "Orange beach" / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Sitonija, "Orange beach" / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Selo Agios Nikolaos, Sitonija / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved



Par kilometara pre mesta Sarti, u borovoj šumi nalazi se veoma popularna plaža “Orange beach” (na grčkom je nazivaju i Kavourotripes), čiji su beli pesak, dug plićak i svetlo tirkizna boja vode skoro nalik fotografijama dalekih Sejšela. Osim sitnog belog peska, obalu u jednom delu plaže čine i blistavo bele, oble, uglačane stene koje izviru i iz vode. Neko je dobio inspiraciju, pa u jednoj od stena isklesao usnulu sirenu. Nevelika plaža "Orange beach" prilično je posećena, a do nje se stiže ili brodićem iz Sartija, ili sopstvenim prevozom - automobilom.

Jedna od poslednjih plaža pre nego što magistrala prođeg pokraj gradića po imenu Sarti, jeste plaža i ujedno kamp “Platanitsi”. Iako se činilo da je kamp pun, velika peščana plaža bila je skoro potpuno prazna. Ovde možete iznajmiti skije ili “banane” koje gliseri vuku po vodi, ili možda sesti na piće u “African Café” (ukoliko niste korisnik kampa, na prijavnici ćete morati da ostavite svoj pasoš).

Par kilometara južno, nalazi se jedini gradić na jugu istočne obale Sitonije - Sarti. U velikom zalivu, sa širokom i duž čitavog mesta dugom peščanom plažom, atmosfera ovog simpatičnog i nepretencioznog gradića deluje veoma prijatno i opušteno. U njemu nema velikih hotela (smeštaj je mahom apartmanski), pa deluje kao dobro mesto za mirniji odmor. 



Sitonija, Neos Marmaras / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Metamorfosi (između Kasandre i Sitonije), nova crkva / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved



Zapadni deo Sitonije nije prirodom toliko inspirativan kao istočni. Na strani poluostrva koje gleda ka Kasandri nalazi se veće mesto Neos Marmaras, u kojem je masovni apartmanski turizam prilično uzeo maha, slično istočnom delu Kasandre (Polihrono, Pefkohori). U neposrednoj blizini Neos Marmarasa, nalazi se veliki kompleks luksuznih hotela na plaži, i poznata kockarnica - Porto Karas (Porto Carras).

Na samom severu zapadne strane Sitonije, u korenu poluostrva i podno brda nalazi se staro selo Agios Nikitas, udaljeno oko 1 kilometar u kopnu od većeg mesta Nikiti (na obali), sa kojim je povezano. Kameni pločnici i stare kuće koje se restauriraju i doteruju, čine šetnju prijatnom, i daju vam utisak o tome kako je grčko primorsko selo u ovom delu zemlje nekada izgledalo. U samom mestu Nikiti, u blizini plaže postoje neveliki arheološki ostaci stare Bazilike Svetog Sofronija (Vasiliki Sofroniou).



Selo Agios Nikitas / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Selo Agios Nikitas / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Selo Agios Nikitas / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




Atos

Ukoliko se magistralnim putem preko brda severne Sitonije uputite ka Atosu, poluostrvo ćete “preprečiti” kraj sela Agios Nikolaos (u istočnom delu Sitonije). Gledan visoko sa magistrale, ovaj deo obale je veoma slikovit, sa par manjih mesta u podnožju koja deluju kao sa razglednice.

Većinu teritorije trećeg “prsta”, Atosa, čini monaška država Sveta Gora. U okviru države još uvek postoji 20 srednjovekovnih manastira, od kojih je po jedan: srpski, bugarski i ruski, a ostali su grčki. Zanimljivo je da su neki od grčkih manastira nekada bili “u vlasništvu” arhiepiskopija drugih država, ali su iz razloga što u njima vremenom nije ostalo više od šest stalno aktivnih monaha (što je uslov da ostanu autonomni), postali grčki. Ukoliko dobijete dozvolu za posetu Svetoj Gori - Atosu, ovim delom poluostrva možete se slobodno kretati od jednog do drugog manastira (pešice, ili od pre par godina - autobusom), gde ćete dobiti hranu i smeštaj kad god vam to zatreba. Za one koji vole da planinare, na krajnjem jugu poluostrva nalazi se vrh Atos, visine 2030 m.



Između Sitonije i Atosa / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Halkidiki / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved



Ostatak Atosa moguće je posetiti samo u prvih 20-ak kilometara. Nakon mesta Uranopolis prestaje svaki asfalt, kao vrsta “obaveštenja” da dalje ne možete, osim u slučaju da imate odobrenje za posetu Svetoj Gori (posetioci Svete Gore najčešće do odredišta kreću brodićima iz Jerisosa).

U korenu Atosa, desetak kilometara severno od turističkog mesta Jerisos (Ierissos), sa desne strane se nalazi drvena tabla sa natpisom: Kakovou (Kakovu). Ukoliko skrenete ka drvenoj kapiji, prolaskom kroz nju naći ćete se u ograđenom prostoru gazdinstva manastira Hilandar. Monasi ovde uzgajaju ono što oko Hilandara ne mogu da zasade.  Možete se prošetati se po vrtu, i obići malu crkvu i ribnjak.



Gazdinstvo manastira Hilandar - Kakovu / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved



Desetak kilometara južno od gazdinstva Kakovu, magistrala najpre vodi istočnim delom obale (blizu mesta Jerisos), a potom se put vraća na suprotnu, unutrašnju (zapadnu) stranu Atosa, sa pogledom na Sitoniju.

Pored sela Tripiti, na svakih pola sata tokom letnje sezone trajekti sa omanjeg doka kreću put jedinog ostrva u zalivu - Amuliani (Ammouliani, poslednji polazak trajekta je oko 19.30 h, iz oba smera, povratna karta: oko 3 evra po osobi i oko 17 evra za automobil). Nakon 25 minuta vožnje trajekt pristiže na jedino mestašce na ostrvu, odakle vas takođe jedini ostrvski magistralni put dužine oko 3 km (što je ujedno i širina ostrva) preko brdašca vodi do druge strane obale (u smeru ka Sitonij). Put završava kraj neobičnog jezerca, na velikoj, izuzetno posećenoj peščanoj plaži "Golden beach". Par barova kraj plaže i sportovi na vodi, zaštitni su znak ovog dela malenog ostrva. Ostatak mahom čine kuće meštana i vikendice lokalaca, u kojima možete pronaći apartmanski smeštaj.



Plaža "Golden beach" na ostrvu Amuliani / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved



Osim ostrva Amuliani, između drugog i trećeg “prsta” tik uz obalu Atosa, nadomak 10 km udaljenog Uranopolisa (Ouranopolis) nalaze se još dva manja nenaseljena ostrva. Do njihovih plaža tokom čitavog dana voze čamci i brodići sa doka u Uranopolisu. 

Uranopolis inače važi za veoma simpatičan primorski gradić. Osim predgrađa sa hotelskim kompleksima povrh duge plaže (uz magistralu), nevelik centar gradića čine privatne kamene kuće okružene obiljem zelenila. Na rtu, u centru se nalazi obeležje ovog grada - Vizantijska kula. Visoka, četvrtasta kamena građevina iz XIV veka, sa krovom od crepa i nekoliko “isturenih” i natkrivenih drvenih balkona, pretvorena u muzej. Po ceni od 2 evra po osobi, u njoj možete videti zanimljiv srebrni i zlatni srednjovekovni nakit, keramiku, kao model grčkog manastira Vatopedi (na obližnjoj Svetoj Gori), u čijem vlasništvu je kula nekada bila. Krov i drvene oplate unutar kule, renovirane su u XIX veku. 



Atos, pogled na Uranopolis / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Uranopolis, pogled sa Vizantijske kule na Svetu Goru / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Uranopolis, Vizantijska kula / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




U kopnenom delu Halkidikija...

Putovanje Halkidikijem možete završiti duboko u njegovom kopnenom delu, u obilasku velikog starog sela Megali Panagia, a 20-ak kilometara severoistočno od njega posetite Stragiru, rodno mesto čuvenog filozofa Aristotela.

Zahvaljujući donaciji nemačke vlade, na jednom zaravnjenom brdu iznad Stagire napravljen je Zabavni park posvećen Aristotelu (Aristotle's Park), sastavljen od sprava vezanih za fiziku, mehaniku i kinetiku. Kako deci, tako i onima koji to odavno više nisu, verovatno će biti zanimljivo da uz pomoć interaktivnih sprava ponovo otkriju neke od zakona fizike. Obnovite gradivo i pogledajte kako se kroz prizmu prelama svetlost i kako sočivo pod uglom može da zapali vatru; vrteći ručicu na izduženoj staklenoj posudi pogledajte kako nastaje vir, ili se podsetite kako funkcioniše klatno i sunčani sat; na kraju saznajte i kako se šapatom iz jednog u drugi "kameni tanjir” prenosi zvuk. Na samoj ivici brda nalazi se spomenik Aristotelu, i tri mala teleskopa. Nedaleko od mesta Stagire, na vrhu brda nedavno je otkrivena grobnica slavnog Aristotela.


 
Spomenik Aristotelu u rodnoj Stagiri / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Aristotelov park u Stagiri / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Halkidiki / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved