About Me

My photo

https://www.facebook.com/umetnostputovanja/

- Graduated from the Faculty of Applied Arts & Design (Master of Arts)

- Author of 12 travel books - text and photos: Athens / Venice / Northern Greece / Spain / Portugal / Madrid & Toledo / Barcelona / Lisbon / Rome / Vienna / Turkey / London

- Author of more than 100 articles - text and photos, for Travel Magazine / Serbia

- National Geographic / Serbia: Photos of the month (2011, 2016, 2017)

- This BLOG WAS CREATED on September 29, 2014

09 September 2017

JAPAN / Gejše - žene umetnice

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovanog teksta o Japanu, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
-
*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Japan, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.



UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompaniji Japan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail (Japanskim železnicama), Nishimuraya Honkan, Kinosaki Onsen (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin - vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, i aviokompaniji Turkish Airlines, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.
-
The ART of TRAVEL would like to thank: Japan Experience - the world leading site on traveling to Japan (London office), Japan Rail (Shinkansen bullet trains), Voyagin (the leading web site on traveling to East Asia), Nishimuraya Honkan - one of the TOP 10 Japanese onsen and the Turkish Airlines, for providing the 17-day journey to Japan.





Gejša 🌸 Geisha

Kjoto (Kyoto), šetnja "Filozofovom stazom" u proleće, za vreme cvetanja japanske trešnje / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Kjoto (Kyoto), Gion Corner, ples maiko - učenica, budućih gejši / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Kjoto (Kyoto), Gion Corner / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Svi postovi o JAPANU:











Reč “gejša” nastala je od japanskih reči “gei” (“umetnost”) i “sha” (“osoba ženskog pola”), i znači - umetnica. Gejše su osobe koje nakon 5 godina školovanja uspeju da ovladaju veštinama kao što su: sviranje na nekoliko nacionalnih instrumenata (na pr. šamisen), plesanje nacionalnog plesa, pevanje narodnih pesama, ceremonija služenja čaja i poznavanje društvenih igara. Poželjno je da su obrazovane, kako bi mogle da pričaju interesantne priče i vode razgovore sa grupom muške klijentele koja ih unajmljuje kao neku vrstu “pratnje”. Društvo grupe gejši najčešće se organizuje prilikom poslovnih banketa i drugih mahom grupnih proslava koje organizuju muškarci, kako bi im veče učinile prijatnijim.

Sredinom XIX veka, dolaskom Zapadnjaka u takoreći još uvek srednjovekovni Japan mnogi od njih nisu umeli da razlikuju prostitutke - zabavljačice (oiran) od gejši, te su svrstavši ih u istu grupu gejše pogrešno izjednačene sa prostitutkama. Istine radi, neke prostitutke su se u to vreme novopridošlim Zapadnjacima pogrešno predstavljale kao gejše kako bi sebi dale na značaju, pa su negde na toj relaciji nastale i prve zabune. Dodatno, godine 1956. u Japanu je prostitucija i zakonom zabranjena.



 
Kjoto (Kyoto), simpatičan znak na ulici, između ostalog.. "Ne dirati gejšu!" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved


Kjoto (Kyoto), Gion - deo grada gde su nekada živele gejše / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Grad Kanazava (Kanazawa) je poznat u Japanu i kao "Mali Kjoto", Higashi - kraj u kojem su nekada živele gejše / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Iako su i danas prisutne ali u mnogo manjem broju (navodno ih ima između 1000 i 2000), gejše se u Japanu mogu sresti pretežno u večernjim časovima, kako užurbano hodaju do dogovorene adrese, obično manjim ulicama (najviše Kjota) kako bi izbegle poglede radoznalaca. Nerado se fotografišu, a njihove usluge su i danas veoma solidno plaćene (oko 500 evra, za veče). Škole za gejše danas u Japanu postoje još u Tokiju, Kjotu i u Kanazavi.

Gejše mogu postati osobe koje nisu mlađe od 25, i to mogu biti do 75. godine života. Najviše gejši i danas radi u Kjotu (gde ih nazivaju – geiko), i nešto manje u Tokiju. Za poznavaoce, gejšu je prilično lako razlikovati od običnih turistkinja (najčešće domaćih Japanki ili Korejanki) obučenih u iznajmljenu tradicionalnu odeću kojih naročito u Kjotu ima na stotine. U poslednjih nekoliko godina, dnevno iznajmljivanje odeće uz šminku i šetnja do glavnih gradskih atrakcija veoma je popularna zanimacija turistkinja, naročito u Kjotu. Interesantno je da se gradski studio zadužen za ovu vrstu zabave zakonski obavezao da će turistkinje oblačiti u odeću čiji se motivi znatno razlikuju od autentičnih kako ne bi nastala zabuna između njih i onih pravih. Samo u slučaju da poštuju ovo pravilo, država im produžava dozvolu za rad.





Kjoto (Kyoto), geta - japanske drvene nanule / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Kjoto (Kyoto), obuća koju koriste i maiko - učenice, buduće gejše
Kjoto (Kyoto), jedna od radnji gde može da se iznajmi tradicionalna odeća, namesti frizura i šminka / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Velika crna veštačka perika bez mnogo detalja, crveni karmin preko celih usana, obične drvene japanke na nogama (geta) i kimono sa belom kragnom čije su šare i cvetni motivi veoma svedeni i - uvek u skladu sa trenutnom sezonom, najbolji su pokazatelj da je pored vas upravo prošla prava gejša u svojoj „radnoj odeći"! I to nekom od sporednih ulica, jer gejša nikada neće proći tamo gde je svi vide. Delovi Kjota gde možete sresti pravu gejšu su: Gion Kōbu, Gion Higashi, Ponto-chō, Kamishichiken i  Miyagawa-chō. U poslednje vreme i zbog velikog broja turista koji pokušavaju da ih "presretnu" i fotografišu, gejše do ugovorene adrese obično idu taksijem.
 
Reč “maiko” („devojka koja pleše”) je vezana za učenice, buduće geiše koje još uvek uče zanat (mogu se priključiti sa minimum 20 godina starosti), pre nego što steknu zvanje gejše. Ples maiko učenica (miyako-odori) možete videti ukoliko u Teatru Gion Corner prisustvujete jednočasovnom predstavljanju japanske kulture. Sve o poseti Kjotu i plesu maiko učenica pročitajte ovde: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/08/japan-kjoto-kyoto.html




Kjoto (Kyoto), Gion Corner, ples maiko - učenica, budućih gejši / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Kjoto (Kyoto), Gion Corner, ples maiko - učenica, budućih gejši / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Lice gejši (ali i maiko), ponekad je (ali ne uvek) obojeno u belo (shiro-nuri), osim tri pruge pozadi na vratu („komata”) koje ostaju u boji kože (što se smatra erotičnim detaljem). Učenice – maiko, nose šareniji kimono od gejši, sa većim obijem (obi - leđna dekoracija kimona), dužim rukavima i mnogo više detalja na odeći (kao i više ukrasa na punđi od njihove kose), a na nogama imaju visoke, tradicionalne drvene nanule (okobo). Takođe, razlika između maiko-učenica i gejši je u tome što maiko imaju punđu od svoje kose, a gejše isključivo nose već napravljene perike, sa veoma malo dekoracije.




Kjoto (Kyoto), "komata" - neobojeni detalj u obliku dva špica na vratu gejši/maiko, smatra se erotičnim / Photo: Akenji.org by Lewis © All rights reserved




Mnogi ne znaju da gejša nekada nije bilo isključivo zanimanje žena, već i muškaraca. Postojali su još u XIII veku, a njihov naziv na japanskom bio je „taikomochi” ili „hōkan” . Iako su bili lični družbenici šoguna i njihovi savetnici, kasnije ih povezuju i sa zanimanjem komičara, imitatora, zabavljača nalik „dvorskoj ludi” na evropskim dvorovima, čak dobošarima. Sve do XVIII veka bilo ih je čak više od žena, ali je od XIX veka njhov broj počeo naglo da opada. U današnjem Japanu postoji još samo jedan muškarac sa zanimanjem gejše -  Enosuke Hirose, čije umetničko ime je „Eitaro”.





 Enosuke Hirose, jedini muškarac-gejša modernog Japana, priprema se za posao / Photo: Everett Kennedy BrownEPACorbis © All rights reserved
Japanska estampa prikazuje glumca u ulozi gejše




Krajem XX veka, izvestan broj strankinja je stekao zvanje gejši u Japanu, a neke od njih su i danas još uvek aktivne (navodno, njih tri). Interesantno je da se osim pismene dozvole roditelja i odličnog poznavanja japanskog jezika, prilikom aplikacije za učenje od buduće gejše traži i da nije viša od 160 cm i teža od 43 kg, što mnogim Zapadnjakinjama predstavlja prepreku.

Jedino mesto gde u Kjotu mogu da se vide prave gejše - kako plešu zajedno sa maiko učenicama ples miyako-odori je Teatar Gion Kobu Kaburenjo, i to samo u određeno doba godine, ali je prethodna rezervacija putem interneta obavezna: http://www.miyako-odori.jp/english/





Kjoto (Kyoto), kraj Ponto-cho u kojem je predveče moguće sresti gejšu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Kjoto (Kyoto), sa domaćim turistkinjama u iznajmljenoj odeći
Tokio, Tokyo National Museum - katalog ženskih frizura s početka XX veka / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved






Još o JAPANu: