UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: ITALIJA / Napulj i Napuljski zaliv (Naples)

* Tekst i fotografije na blogu, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011, i deo su publikovanog teksta o Napulju, Napuljskom zalivu i Kampanji.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Naples, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o ITALIJI:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/08/italija-rim-rome-centar-antickog-i.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/05/italija-koloseum-u-rimu.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/08/italija-rim-rome-ripa-ghetto-ebraico.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/12/italija-rim-trastevere.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/08/italija-rim-rome-testaccio.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/08/italija-rim-rome-via-appia-antica.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/12/italija-najcuvenije-crkve-rima.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/12/italija-rim-rome-park-pincio-vila.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/08/vatikan-vatican-city-rim.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/italija-venecija.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/09/italija-napulj.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/italija-napulj-real-teatro-di-san-carlo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/10/italija-napulj-napolitanska-pica.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/10/italija-napulj-napolitanski-grafiti.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/01/italija-pompeja-i-herkulanum.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/08/italija-sorento-obala-amalfi-i-ostrvo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/07/italija-salerno.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/italija-pestum.html

Che bella Napoli!

Žagor, gradska vreva i sirene skutera koji neretko prolaze i na čisto crveno svetlo, svađa ispred picerije između dvojice, a malo dalje ostareli gospodin koji u glavnoj gradskoj, trgovačkoj ulici peva opersku ariju kako bi dodatno zaradio... Ogromni prekookeanski brodovi usidreni uz dokove jedne od najprometnijih putničkih luka na svetu i panoramski pogled na konusni vulkan Vezuv iza njih... Vrelina i vlaga na julskom suncu... Napulj ili Napoli... ah!

Najmnogoljudniji grad južne Italije sa oko milion i po stanovnika, centar je čitavog regiona sa najvećim starim gradskim jezgrom u Evropi (površine oko 1700 hektara) na listi UNESCO-ve svetske baštine. Poznat je i po vanredno temperamentnim Italijanima - „južnjacima“, mafiji i kriminalu. S tim u vezi, najpoznatija izreka vezana za mesto u kojem je nastala opera – jedina vrsta muzičke arije na svetu na koju se bez problema može zaplakati, je „Vedi Napoli e poi muori!“ („Kad vidiš Napulj, onda možeš umreti!“).

Sofiju Loren jednom su pitali u vezi njenog italijanskog porekla. Rekla je: "Ja nisam Italijanka, ja sam Napolitanka, to je nešto sasvim drugo!" Priuštite sebi Napulj, bar jednom u životu!

Dok ste u Napulju, obiđite najstariju operu na svetu sa još uvek istom namenom – Teatro di San Carlo, u jednoj od tura na engleskom (i italijanskom) i bacite pogled na sedišta za obične smrtnike podno vas, „sa visine“ - iz kraljevske lože. Naime, Napulj je postao deo Italije tek 1861 - do tada, tokom nekoliko stotina godina grad je bio sedište zasebne kraljevine kojom su naizmenično, počev od XIII pa sve do početka XIX veka vladali Normani, Mavari (Arapi) i Španci (Katalonci), te je i sam grad neka čudesna mešavina svih ovih južnjačkih krvi, što se i danas oseća gotovo na svakom koraku.

Osim opere, u Napulju je nastala i pica - najčuvenija „brza“ hrana planete, koja je upravo sa ovih prostora započela svoj put ka ostatku Evrope i sveta. Pravljenje napolitanske pice regulisano je 2004. godine, zakonom i deo je UNESCO-ve nematerijalne baštine. Pica se mora peći u pećnicama obloženim drvetom, testo umesiti uz dodatak određenog tipa brašna, kvasca, mineralne vode, morske soli, uz paradajz i sir mocarelu sa ovog podneblja, kao i ekstra devičansko maslinovo ulje. Više o napolitanskoj pici: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/10/italija-napulj-napolitanska-pica.html

Inače, na jugu Italije, pogotovo u okolini Napulja postoje mnogobrojne farme bivola, tj. bivolica, od čijeg se mleka pravi čuveni mocarela (mozzarella) sir. Ako iz Rima u Napulj stižete vozom, kako se budete približili Napulju primetićete ih kroz prozor.

U Napulju još treba videti trg Piazza di Plebiscito, i na njemu (osim opere Teatro di San Carlo), Crkvu San Fransisco de Paola i dve palate. Jedna od njih – Palazzo Reale (Kraljevska palata) drugi je po veličini palatni kompleks u čitavoj Evropi, posle palate francuskih Lujeva - Versaj (Versailles), kraj Pariza.

Nedaleko odatle, nalazi se i čuveni starinski tržni centar – pasaž sa predivnim zdanjima, skupim radnjama i staklenim polukružnim krovom - Galleria Umberto I, veoma nalik onom poznatijem u Milanu.

Odatle, uzbrdo ulicom Via Toledo (bivša: Via Roma), stići ćete do Arheološkog muzeja Napulja, velikog zdanja u kojem možete pogledati zbirku najvrednijih predmeta pronađenih u Pompeji i Herkulanumu, ali i okolini Napulja, uopšte. Očuvane zidne freske – dekoracija pompejskih i herkulanumskih vila, skulpture, mozaici sa stubova i podova (čuvena „Bitka kod Ise“ sa Aleksandrom Velikim i persijskim carem Darijem III koja se nalazi u gotovo svakoj knjizi iz istorije umetnosti), upotrebni predmeti, posude i tiganji za pečenje, hirurški instrumenti, vaze, bočice za parfeme, ostaci originalnih muzičkih instrumenata, samo su neki od eksponata ovog fenomenalnog muzeja.

Jedan od čuvenijih delova ovog sjajnog muzeja je i Tajna soba (Camera Secreta), nekoliko povezanih prostorija u kojima se nalaze freske i upotrebni predmeti iz pompejske javne kuće - Lupanare, inspirisani erotikom (stari Rimljani su na seksualni čin gledali drugačijim očima od onog kakvim se gleda danas, bila je to prilično javna stvar - baš kao i obavljanje nužde). Iako na ulazu u ovaj deo muzeja postoji obaveštenje o tome da je pristup zabranjen deci ispod 16 godina, nismo primetili da bilo ko proverava.

Napulj i čitav Napuljski zaliv u obliku polumeseca, nalaze se na blagoj nizbrdici. U samom gradu postoji nekoliko gradskih uspinjača koje voze do uzbrdica u predgrađu, odakle se sa vidikovaca, terasa tvrđava, ili iza dekorativnih ograda, pružaju nezaboravni, romantični panoramski pogledi na čitav grad ispod vas, luku sa brodovima i obavezni, prepoznatljivi Vezuv u pozadini.

Ćirkumvezuvijana (Circumvesuviana) ili „Krug oko Vezuva“...

Ćirkumvezuvijana, na sreću nije tek puka železnička linija. Šinobus koji sa svoje 33 usputne stanice i nešto više od sat vremena vožnje povezuje slikovitu prestonicu južne Italije – Napulj, i zbijena, gotovo spojena mala mesta, čuvena arheološka nalazišta Pompeju i Herkulanum, turističke zone Napuljskog zaliva i završava u romantičnom Sorentu, svojevrsna je razglednica raznih lica, stanovnika ove regije koji se fizički, psihički i jezički unekoliko razlikuju od ostatka Italije. Ako dolazite iz Rima, ili severa Italije, ovo je još uočljivije. Mladići i devojke nešto slobodnijeg ponašanja od „severnjaka“, blagoglagoljivi stariji muškarci i još više starije žene, i usputna policijska kontrola u većini lokalnih vozova (na koju se vremenom naviknete), svojom gotovo neobuzdanom energijom i južnjačkim mentalitetom osvežili su nekoliko naših julskih jutara i kasnih večeri provedenih putujući Ćirkumvezuvijanom.

Tokom jutarnjih sati, naročito u vreme letnje, turističke sezone, tokom radnih dana, ali i u dane vikenda, na početnoj stanici u Napulju na Ćirkumvezuvijanu koja saobraća na svakih 20 – 30 minuta čeka ogroman broj ljudi i praktično je odmah dupke ispuni. Nalik gradskim autobusima usred jutarnje gužve za odlazak na posao, i u ovom šinobusu oko 9 sati ujutro tiskaju se mladi na putu ka nekoj od ne naročito reprezentativnih plaža u samom zalivu (pretežno sa crnim, vulkanskim peskom), porodice sa manjom decom i sličnim namerama, zaposleni na putu do posla, ali i mnogobrojni turisti koji hvataju jutarnji zalet za obilazak Pompeje, Herkulanuma, uspon na vulkan Vezuv, obilazak romantičnog gradića Sorenta, i put dalje, ka Obali Amalfi.

Čini se da je bilo dovoljno samo jedno pitanje: „Scusate, ... koliko ima stanica do stanice Ercolano Scavi?“ i da nalik Felinijevim filmovima, u roku od par minuta prvo sa nama, a onda svako sa svakim u prepunom vagonu šinobusa uspostavi razgovor... Muškarac sa novinama otvorenim na sportskoj strani, sa mojim tinejdžerom na bazičnom engleskom komentarisao je transfer poznatog, stranog fudbalera u FC Napoli...

Američka turistkinja sa decom koja se požalila da su u Rimu, neposredno pre dolaska u Napulj njenu porodicu opljačkali u hotelskoj sobi, našla je sagovornicu u gospođi Italijanki sa ćerkom, preko puta nje. Za manje od desetak minuta vožnje, saznali smo da je gospođa iz Firence („jako fini grad i ujedno - najlepši u Italiji“, naročito u samom centru, gde ona živi), kada i kog datuma (i koju) godišnjicu braka slavi, da njen stariji sin živi u Americi i bavi se „jako važnim i dobro plaćenim poslom“ i dolazi povremeno u Italiju, a i oni su jednom bili kod njega...

Napulj, Napoli Sotterranea - podzemni delovi grada, izdubljeni kao mesta skrivanja i rezervoari za vodu tokom rimskog perioda, koji su u razne svrhe korišćeni sve do kraja Drugog svetskog rata / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Ispred nas, sedeo je mladi par koji je na prvi pogled izgledao kao da ne pripada ovim prostorima – devojka potpuno svetle puti, bele kose i izuzetno svetlih očiju i mladić koji ponajviše liči na Afrikanca. Ispostavilo se da su oboje Napolitanci, ali je njihov očigledno drugačiji, neuobičajen fizički izgled postao predmet šire diskusije lokalaca u vozu, u koju su se uključili putnici iz reda iza i preko puta njih, a potom i velika većina prisutnih u vagonu. Komentar je dala starija gospođa koja se upravo vratila iz Rima iz posete ćerki, radnik iz Pompeje, novinar lokalnog lista, i gospodin sa šeširom, šarenim peškirima u torbi i malom decom koju je vodio na plažu, koji se nakon mog kijanja u vozu okrenuo ka meni i kao svom najrođenijem, pristojnim glasom rekao: Salute! (Nazdravlje!).

Kao slučajni turisti, bili smo nemi posmatrači i slušaoci neobičnog, napolitanskog dijalekta italijanskog jezika, koji neupućenom slušaocu može zazvučati nalik portugalskom (u početku, pogrešno poverovavši da u Napulju i okolini, iz nekog nama nepoznatog razloga boravi popriličan broj portugalskih turista!). Ovaj dijalekat danas je najzastupljeniji u stihovima napolitanskih serenada, koje u lokalnim restoranima zaposleni pevaju uz zvuke akustične gitare, na primer one u poznatoj i večito punoj piceriji „Brandi“ u starom delu Napulja, u kojoj je pre vek i po izmišljena pica „margarita“.

Možda bi „slučaj“ mladog para iz voza, na najbolji način mogao da ispriča, ili makar pojasni vekovnu vladavinu raznih osvajača nad Napuljskim kraljevstvom, počev od plavokosih Normana, preko crnpurastih Mavara, Španaca – Katalonaca, Francuza, i svih drugih koji su počev od ranog srednjeg veka, pa sve do pre oko 150 godina (kada je Napulj prvi put postao deo današnje Italije), vladali ovim prostorima... i donekle objasni mentalitet i emocije Napolitanaca koji su izmislili picu i operske arije... Zbog svega toga, poznata napolitanska izreka: "Vedi Napoli e poi muori!“ („Kad vidiš Napulj, onda možeš umreti!“), koju je u svojim memoarima iz 1787. zapisao i čuveni Gete, fatalna je kao i sami Napolitanci...

Ako ste u prilici da u Napulju provedete više od jednog dana, trebalo bi da odete na barem jedan od mnogih jednodnevnih izleta:

- Brodom ili hidrogliserom do ostrva Kapri (Capri), na Iskiju (Ischia) ili Proćidu (Procida). U zavisnosti od broda i destinacije, cene povratnih karata kreću se od 10 do 40 evra:

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/08/italija-sorento-obala-amalfi-i-ostrvo.html

- Obiđite i čuvena arheološka nalazišta Pompeju (Pompei / Pompeii) i Herkulanum (Ercolano / Herculaneum) – po ceni od 11 evra;
- Prošetajte oko ivice uspavanog džina, vulkana Vezuva (Vesuvio) – po ceni od 20 evra kupićete povratnu kartu za autobus iz mesta Herkulanum do vrha Vezuva i nazad, kao i ulaznicu u Nacionalni park Vezuv:

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/01/italija-pompeja-i-herkulanum.html

- Obiđite čuvenu Obalu Amalfi i najpiktoreskniji grad u Napuljskom zalivu – Sorrento:

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/08/italija-sorento-obala-amalfi-i-ostrvo.html

- Na sat i po vozom od Napulja nalazi se jedno od dva najveća antička grčka arheološka nalazišta na tlu Italije – Paestum, a u okviru njega i odličan muzej (oko 12 evra):

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/italija-pestum.html

I na kraju, ukoliko želite da obiđete Napulj i okolinu, trebalo bi da u njemu boravite barem 5 - 6 dana.