2014/09/30

GRČKA / Atina - Novi muzej Akropolja (New Acropolis Museum)

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Atini (ISBN 978-86-7722-339-7), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Athens (ISBN 978-86-7722-339-7), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
 






Svi postovi o GRČKOJ:


 






 New Acropolis Museum
 Μουσείο Ακρόπολης
- Priča o "Elginovom mermeru" -


Novi muzej Akropolja, Partenonski friz / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Novi muzej Akropolja, karijatide / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Novi muzej Akropolja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Kada je krajem XVIII veka britanski ambasador pri Osmanskom carstvu Tomas Brus (Thomas Bruce) alias Lord Elgin ili Sedmi Lord od Elgina (7th Earl of Elgin), od tadašnjih atinskih - turskih vlasti zatražio dozvolu da sa Akropolja pokupi razbacane delove stubova i statue, i usput iseče reljefne dekoracije sa Partenona, niko nije slutio da će par godina nakon toga, zbog brakorazvodne parnice tokom koje je zbog visokih taksi umalo bankrotirao svoju zbirku prodati novoosnovanom Britanskom muzeju u Londonu. 

I danas traje tihi rat između britanskih i grčkih vlasti, gde prvi tvrde da su artefakte u muzeju svojevremeno kupili i pošteno platili, a potonji pokušavaju da u svoju zemlju vrate oteto kulturno blago. U tome im poslednjih par godina svesrdno pomaže Amal Kluni, poznata advokatica za ljudska prava britansko-libanskog porekla i supruga još čuvenijeg glumca Džordža Klunija (George Clooney).

Zbirka u Britanskom muzeju i danas nosi popularni naziv "Elginov mermer" (Elgin Marbles), iako je Grci ne zovu ovim imenom jer time pogrešno odražava pripadnost antičkog blaga. Godinama, glavni britanski adut protiv vraćanja „Elginovog mermera“ odnosio se na to da je stari Akropoljski muzej (na vrhu Akropolja) mali i bez dovoljno uslova za držanje takvog istorijskog blaga. Iz ovog razloga, u Atini  je 2009. podignuto novo, moderno zdanje tik uz sam Akropolj, koji nosi naziv Novi muzej Akropolja





Novi muzej Akropolja, pogled na Akropolj i Partenon / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Novi muzej Akropolja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Novi muzej Akropolja, statua kore - arhajske ženske figure na kojoj je skoro potpuno očuvana boja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Potpuno u staklu, sa velikim izložbenim prostorom na tri nivoa, na poslednjem spratu muzeja koji je iskošen u odnosu na ostatak zdanja postavljen je originalan Partenonski friz, tj. nešto više od njegove jedne trećine. Preostali delovi ostavljeni su prazni, kao svojevrsno obaveštenje posetiocima da se nešto manje od dve trećine friza i dalje se nalazi u Britanskom muzeju.

Osim partenonskog friza, u Novom akropoljskom muzeju možete videti različite statue: arhajske kore i kurose (neke sa ostatkom boje jer su sve statue stare Grčke bile obojene), ostatke grnčarije, nakita i drugih upotrebnih predmeta koji su pronađeni na Akropolju i u neposrednoj okolini. Na prvom nivou muzeja, božanstveno osvetljene na postamentu stoje originalne karijatide sa akropoljskog hrama Erehtejon - njih pet (od ukupno šest) jer se jedna nalazi u Britanskom muzeju. Grci pričaju da usamljena Karijatiđanka u mermernom obličju tokom noći plače za svojim drugaricama. 

Osim Partenona, pola veka mlađi jonski hram Erehtejon na Akropolju nadaleko je čuven po stubovima u obliku ženskih figura - „karijatidama“. Prvi stubovi u ženskom obličju nastali su u vreme kada su osvajajući Malu Aziju (danas Turska), iz jedne od osvojenih državica - Karije, Grci dovodili u Atinu njima prelepe stanovnice ove zemlje i ženili se njima. Karijatiđanke su se zavetovale da im neće roditi decu, jer u slučaju da to budu sinovi jednog bi se dana kao Grci mogli boriti protiv Karije, njihove zemlje. Interesantno je da su Grci navodno duboko poštovali ovu odluku Karijatiđanki, a njihovu neprolaznu lepotu ovekovečili u duhu helenske arhitekture.






Novi muzej Akropolja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Novi muzej Akropolja, originalne karijatide - njih 5, dok je šesta još uvek sama u Britanskom muzeju, u Londonu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Novi muzej Akropolja, karijatide - prema antičkim Grcima, žene iz Karije / Male Azije (Karijatiđanke) bile su najlepše žene na svetu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Novi muzej Akropolja - friz iz Arhajskog perioda, pre nego što je današnji Partenon podignut (u V veku pre naše ere) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Na drugom spratu muzeja nalazi se kafeterija, delom u unutrašnjem delu i na spoljnoj terasi. Na istom nivou je i jedna od dve suvenirnice (druga, veća i bolje opremljena je u prizemlju).

Osim na primer Rima i Istanbula, i Atina spada u jednu od evropskih metropola u kojoj su tokom nekoliko milenijuma živele različite civilizacije i po svom nestajanju ostavile trag. Prilikom postavljanja temelja za novi muzej, kao i u navedenim gradovima veliki problem predstavljali su arheološki ostaci koji su otkriveni - u ovom slučaju iz Rimskog perioda. Arhitektonskim rešenjem muzeja, plato ispred ulaza pokriven je i popločan staklom kako bi posetioci mogli da ih vide.


 
Novi muzej Akropolja, kafeterija na spoljnoj terasi / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Novi muzej Akropolja, podmetači u kafeteriji sa tlocrtom Partenona / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Novi muzej Akropolja, ostaci iz Rimskog perioda pronađeni prilikom iskopavanja temelja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Novi muzej Akropolja, ostaci iz Rimskog perioda pronađeni prilikom iskopavanja temelja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved






Svi postovi o GRČKOJ:


 







Nema komentara:

Objavi komentar