2016/05/18

BUGARSKA / Obala Crnog mora (I deo) - Varna, Zlatni pjasci, Aladža



*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovanog teksta o Bugarskoj, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Bulgaria, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.






Svi postovi o BUGARSKOJ:


  





Zlatni pjasci / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Varna / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




          U Bibliji je zapisano da je 3600. godine pre naše ere, Veliki potop zbrisao sva živa bića sa lica Zemlje. Pre nemilog događaja, prema legendi Noje je sagradio Arku i u nju smestio po par od svake vrste životinja i članove svoje porodice. Interesantno je da su nekoliko vekova pre stvaranja Biblije, slične priče i poeme bile deo usmenog predanja gotovo svake državice stare Mesopotamije (današnji Bliski istok). Najpoznatiji od svih bio je vavilonski Ep o Gilgamešu (nastao iz još starijih sumerskih pesama), za koji se smatra da je bio osnova potonje priče o Potopu, uobličene par vekova kasnije u Bibliji.

            Zbog činjenice da je priča o Potopu oduvek postojala u usmenom i pismenom predanju mesopotamskih naroda, grupa naučnika je pre nekoliko godina rešila da ih proveri - uz pomoć najsavremenije tehnologije. Nakon nekoliko godina istraživanja, naučno je potvrđeno da je između 10.000. i 8000. godine pre naše ere na području istočnog Mediterana, iz još uvek ne potvrđenih razloga verovatno neka velika elementarna nepogoda prouzrokovala podizanje nivoa mora i time trajno promenila reljef ovog dela sveta.

            Najveća promena koja je nastala tiče se mesta koje danas uzimamo kao granicu između Evrope i Azije - moreuz Dardaneli, Mramorno more i moreuz Bosfor, koji su do podizanja nivoa mora bili spojeni u jedno jedinstveno kopno. Samim tim, i nešto severnije Crno more ustvari je bilo potpuno odvojeno, slatkovodno jezero. Kada se nakon potopa nivo Sredozemnog mora podigao, u najnižim delovima kopna severnog Egeja slana morska voda je prodrla do “Crnog jezera”, formirajući moreuze i podižući nivo jezera za oko jednu trećinu, taman toliko koliko je danas Crno more (nekada jezero) - slano. 

            Boraveći na obalama Crnog mora, i sami ćete primetiti nekoliko stvari koje vam se neće uklopiti u tipični morski pejzaž, barem ne onaj na koji ste možda navikli. Osim mora koje je prilično tamno i čiji su plićaci najčešće rečno zelene boje, na dugim, peščanim plažama umesto palmi videćete ponajviše hrastove i drugo listopadno drveće. Čak i školjke i puževi koji se mogu naći u plićacima, nalik su rečnim vrstama. Takođe, zbog niskog stepena saliniteta i severnijeg položaja, Crno more se tokom zime često ledi, a vazdušne temperature njegovih priobalnih mesta često se spuštaju i prilično ispod nule.  




Ulaz u Varnu, sa magistrale kraj mora / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Železnička stanica, Varna / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Varna, gradska plaža / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




Dva najveća grada na bugarskoj obali Crnog mora su Burgas, i nešto severnija i mnogo posećenija Varna (Baрна). Pred sam ulazu u Varnu, na tabli koja obeležava ulaz u grad nalazi se natpis o tome da je prema anketi čitalaca izvesnih bugarskih visokotiražnih, dnevnih novina, Varna proglašena najpoželjnijim mestom za stanovanje u čitavoj Bugarskoj. I zaista, opšti utisak o Varni zaista je bolji nego onaj koji u drugim mestima Bugarske. Nalazi se u blizini uvučenog morskog rukavca koji podseća na ušće reke, i odatle se (ka severoistoku), čitavom dužinom prostire paralelno sa morem.
 
 Osim često propalih fasada uobičajenih i u drugim delovima Bugarske, u Varni postoji određen broj onih koje su relativno skoro okrečene i restaurirane, iako često prilično drečavim i međusobno neusklađenim bojama. Ipak, popločane pešačke ulice, ali i trgovi sa malim parkovima i skulpturama govore o tome da je Varna nekada bila značajan primorski grad. Na nekoliko mesta u samom gradu, naići ćete i na arheološke ostatke iz starorimskog perioda - ostaci termi na primer, između višespratnica. 




"Varna - najpoželjniji grad za stanovanje u Bugarskoj" / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Varna / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Varna, ostaci iz rimskog perioda između stambenih zgrada / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




U samom centru Varne nalazi se velika crkva – Katedrala Uspenja presvete Bogorodice (Успение Пресвятия Богородици). Sagrađena u maniru ruskih crkvi krajem XIX veka, ova impozantna građevina jedna je od najvećih i najlepših, novijih crkvi Bugarske. Tokom vikenda, u njoj se tokom gotovo čitavog dana smenjuju venčanja i krštenja.

Crkva Uspenja predstavlja dobar orijentir za obilazak Varne, čiji strogi centar, počev od pešačke ulice Nezavisimost (Nezavisnosti), počinje odmah preko puta, u smeru ka moru. Popločana ulica sa zgradom Opere i širokim trgovima, u jednom momentu skreće pešačku zonu na levo – ulicom Bulevar Knyaz Boris, pored crkve Svetog Nikole, sve do socrealističkog zdanja hotela “Černo more” (Crno more), koji je i danas simbol grada i najviša zgrada Varne (možete se popeti na poslednji, 17. sprat hotela i panoramski pogledati grad). Od hotela “Černo more”, pravo ka moru skreće pešački, neveliki Bulevar Slivnitsa, sa obe strane prepun bašti kafea.




Varna, Crkva Uspenja Presvete Bogorodice / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Varna, Teatar - Opera / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Varna / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Varna, Plivački kompleks "Primorski" / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved



 
Ono najlepše u samom položaju Varne i načinu na koji se grad širio, jeste postojanje velikog gradskog parka, koji se tik uz more, prostire skoro čitavom dužinom grada (oko 2 do 3 km), širine od oko 200 do 400 m.

U samom parku možete provesti veći deo dana obilazeći Akvarijum, Pomorski muzej, Opservatoriju i Delfinarijum, ili samo šetajući uređenim stazama, skverovima sa spomenicima, duž zasada raznobojnog cveća. U zapadnom delu parka, blizu Akvarijuma u sredini bašte kafića nalazi se veliki ”bazen” u kome je reljefno prikazan basen Crnog mora, i obeležena sva veća mesta na njegovoj obali.

Ukoliko ste u prilici, ne propustite Delfinarijum. Važi za jedan od boljih, za čije potrebe je (pre izvesnog vremena) sazidana potpuno nova zgrada u parku. Tokom letnjih meseci, šou sa delfinima se održava tri puta dnevno i uvek je pun posetilaca (postoje reklamni bilbordi sa satnicama, u samom gradu). Savet je da karte kupite unapred, pre podne za popodnevni termin, na primer. Cena ulaznica kreće se oko 20 evra za odrasle (-50 % za decu), ali ih možete platiti i manje ako na šalteru unutar zgrade progovorite par jednostavnih reči na bugarskom. Naime, ispostavilo se da stranci plaćaju višu cenu od domaćih gostiju, te zbog par "slučajno dobro izgovorenih bugarskih reči", možete uštedeti priličnu svotu novca.




Varna, Gradski park / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Varna, Gradski park / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Varna, Delfinarijum / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Varna,. Delfinarijum / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




Zbog turistički veoma posećene obale, od predgrađa Varne duž sledećih petnaestak kilometara putem u smeru ka severoistoku, na obali su još u doba komunizma nikli turistički centri: Sveti Konstantin i Helena, Kabakum, Čajka... Sedamnaest kilometara od centra Varne nalazi se najveći i najrazvijeniji od svih - Zlatni pjasci (Златни пясъци), u prevodu: Zlatni pesak.

Na odvajanju od glavne magistrale u brdu, na ulazu u bugarske, crnomorske rizorte još uvek stoje vidljivi znaci komunizma – rampe sa kućicama stražara, u kojima doduše danas više nema nikoga. U doba "gvozdene zavese", prilaz do plaža sebi su mogli da obezbede samo oni najpodobniji i poneki “provereni” stranci.

Kvalitet i cena smeštaja na Zlatnim pjascima zavisi od blizine plaže, što podrazumeva u kojem ste “redu” iznad nje smešteni (s obzirom da je svaki sledeći red, idući od mora ka magistrali, postavljen sve više u brdu). Čak i ako ste na more došli kolima, a ispalo je da vam je more daleko, moraćete da do plaže pešačite nizbrdo (i nazad, uzbrdo) jer je mesto tako organizovano da parkinzi postoje samo pri hotelima / apartmanima, dok u donjem delu mesta, u blizini plaže parking nije moguć, niti dozvoljen.




Zlatni pjasci / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Zlatni pjasci / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Zlatni pjasci / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




Čak i ako niste ljubitelj masovnog turizma, priznaćete da su sami Zlatni pjasci prilično lepo sređeni. Većina zgrada hotela i apartmana nisu stariji od desetak do petnaest godina i mahom su opremljeni onako kako biste očekivali da zateknete u ostatku razvijene Evrope. To se odnosi i na dugu peščanu plažu, koja se redovno čisti, o čijim se suncobranima i ležaljkama svakodnevno vodi računa, i na kojoj možete upražnjavati sve one već viđene i uobičajene vodene sportove (“banana”, parachuting, itd). U jednom delu Zlatnih pjasaca, u gornjem delu mesta (bliže magistrali) postoji solidan vodeni park - Aquapolis, u kojem možete provesti veći deo dana.

Noćni život u Zlatnim pjascima svodi se na manje ili više vašarsku atmosferu kioska i radnji poređanih jedni pored drugih, na “štrafti” kraj mora dugoj preko 2 kilometra. Osim zabavnog "Adventure park"-a (u stilu filmova Indiana Džonsa), štandova za tetoviranje, kazina, restorana, girosa s’ nogu i prodavnica kineske robe, paintball terena, onog za karting i vožnju malih džipova, u ponudi kraj obale može se naći i nešto inventivnije: nekoliko mesta na kojima možete obući izabrani pozorišni kostim, gde će vas našminkati, a onda (prethodno namestivši reflektore) i fotografijom ovekovečiti. 

Cene usluga i hrane u Zlatnim pjascima, tokom letnje sezone više su od onih u centru Varne, što se odnosi i na menjačnice u kojima možete promeniti evro za bugarski lev. Ovo važi i za samoposluge, ali i sanduke sa sladoledom.




Zlatni pjasci / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Zlatni pjasci, restoran - brod / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Zlatni pjasci / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




Tri kilometara severno od Zlatnih pjasaca, u brdu, usečen u 25 metara visoku krečnjačku stenu nalazi se  Manastir Aladža (Аладжа манастир / Aladzha Monastery). Još od XII veka, monasi su na ovom mestu sagradili čitav kompleks u steni, oslikali ga freskama, dekorisali mozaicima i u njemu živeli i bili sahranjivani. Njihove grobnice u katakombama mogu se videti i u šumarku koji potpuno okružuje manastirske stene.
Danas je ispred manastira u steni postavljena bina u obliku amfiteatra, na kojoj se održavaju pozorišne predstave, a nešto dalje, bliže ulazu u kompleks možete pogledati manji muzej posvećen manastiru Aladža.




Još o Bugarskoj:
http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/bugarska-veliko-trnovo-i-madara-konjanik.html






Aladža manastir, u steni / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved