2016/05/20

BUGARSKA / Obala Crnog mora (II deo) - Balčik, Rt Kaliakra

*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovanog teksta o Bugarskoj, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Bulgaria, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.




Svi postovi o BUGARSKOJ:



 


Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Rt Kaliakra / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved




          U Bibliji je zapisano da je 3600. godine pre naše ere, Veliki potop zbrisao sva živa bića sa lica Zemlje. Pre nemilog događaja, prema legendi Noje je sagradio Arku i u nju smestio po par od svake vrste životinja i članove svoje porodice. Interesantno je da su nekoliko vekova pre stvaranja Biblije, slične priče i poeme bile deo usmenog predanja gotovo svake državice stare Mesopotamije (današnji Bliski istok). Najpoznatiji od svih bio je vavilonski Ep o Gilgamešu (nastao iz još starijih sumerskih pesama), za koji se smatra da je bio osnova potonje priče o Potopu, uobličene par vekova kasnije u Bibliji.

            Zbog činjenice da je priča o Potopu oduvek postojala u usmenom i pismenom predanju mesopotamskih naroda, grupa naučnika je pre nekoliko godina rešila da ih proveri - uz pomoć najsavremenije tehnologije. Nakon nekoliko godina istraživanja, naučno je potvrđeno da je između 10.000. i 8000. godine pre naše ere na području istočnog Mediterana, iz još uvek ne potvrđenih razloga verovatno neka velika elementarna nepogoda prouzrokovala podizanje nivoa mora i time trajno promenila reljef ovog dela sveta.

            Najveća promena koja je nastala tiče se mesta koje danas uzimamo kao granicu između Evrope i Azije - moreuz Dardaneli, Mramorno more i moreuz Bosfor, koji su do podizanja nivoa mora bili spojeni u jedno jedinstveno kopno. Samim tim, i nešto severnije Crno more ustvari je bilo potpuno odvojeno, slatkovodno jezero. Kada se nakon potopa nivo Sredozemnog mora podigao, u najnižim delovima kopna severnog Egeja slana morska voda je prodrla do “Crnog jezera”, formirajući moreuze i podižući nivo jezera za oko jednu trećinu, taman toliko koliko je danas Crno more (nekada jezero) - slano. 

            Boraveći na obalama Crnog mora, i sami ćete primetiti nekoliko stvari koje vam se neće uklopiti u tipični morski pejzaž, barem ne onaj na koji ste možda navikli. Osim mora koje je prilično tamno i čiji su plićaci najčešće rečno zelene boje, na dugim, peščanim plažama umesto palmi videćete ponajviše hrastove i drugo listopadno drveće. Čak i školjke i puževi koji se mogu naći u plićacima, nalik su rečnim vrstama. Takođe, zbog niskog stepena saliniteta i severnijeg položaja, Crno more se tokom zime često ledi, a vazdušne temperature njegovih priobalnih mesta često se spuštaju i prilično ispod nule. 




Balčik / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Balčik / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Crno more / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved



Severno od mesta Zlatni pjasci nalazi se sledeći, maltene istovetni, ali manje posećeni rizort Albena, koji spada u poslednji i najseverniji u nizu mesta masovnog turizma. Dvadesetak kilometara severnije od njega, u relativnoj blizini granice sa Rumunijom nalazi se osveženje u odnosu na turističke komplekse, primorsko mesto na obronku krečnjačkog brda - Balčik (Балчик).

Pre nego što krenete u šetnju prijatnim uličicama ovog gradića čija arhitektura kuća često podseća na viševekovno prisustvo Turaka, obiđite čuveni kompleks - Dvorac i Univerzitetsku botaničku baštu Balčika (Комплекс Двореца и Ботаническа градина), na obali. 
Pre skoro jednog veka, od 1913. do 1940. godine Balčik je pripadao Rumuniji, a kompleks uređen kako bi poslužio kao letnjikovac rumunske princeze Marije koja je 1922. u svojoj 22.godini udajom za kralja Aleksandra I Karađorđevića postala kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca (majka poslednjeg kralja Jugoslovena - Petra II). 



 
Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Balčik, Suveniri sa fotografijama kraljice Marije Karađorđević / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte - Kraljičina vinarija / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved

Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte - Kraljičina vinarija (na slici se vidi panorama Balčika) / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved





Smešten na obronku brda (na čijem se kraju nalazi lokalna plaža), dvorski kompleks sastavljen je od veoma pažljivo restauriranih kuća većinom u osmanlijskom stilu, raspoređenih po šumarku, okruženih baštama. Svaka od kuća imala je svoju namenu (glavna zgrada, vinarija, baštovanova kuća, itd) i u mnoge od njih možete ući i razgledati. Nekada kraljičina vinarija, sada je u vlasništvu privatnika koji je vinariju preuredio da izgleda onako kako je nekada bilo, učinivši zdanje interesantnim i privukao turiste da kupe njegovo vino.

U okviru Botaničke bašte, proći ćete pokraj 3000 različitih vrsta biljaka, od čega preko 250 vrsta kaktusa (jedna od najvećih zbirki kaktusa u Evropi), i videti prelepo aranžirane cvetne površine šetajući stazicama. U kompleksu se nalaze fontane i vodopadi, most preko rečice, kamene klupe i odmorišta - paviljoni pod stubovima gde se najčešće u toku leta organizuju muzičke svečanosti.

Verovatno zbog toga što je rumunska granica veoma blizu (oko 60 km), u  Balčiku letuje veliki broj Rumuna. U istočnom delu mesta postoji veća peščana plaža, ali je i sama šetnja nevelikom rivom, kraj restorana i ribarskih brodića pravo osveženje u odnosu na bugarske centre namenskog turizma.




Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Balčik, Kompleks Dvorca i Univerzitetske botaničke bašte / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved





Istočno od Balčika, umesto peščanih plaža duž obale počinju da se uzdižu interesantne i veoma strme krečnjačke stene. Putem još oko 35 kilometara istočno, posle nepreglednih, žitnih polja na kojima su pre desetak godina postavljene ogromne vetrenjače za proizvodnju struje nalazi se najposećeniji rt u Bugarskoj - Rt Kaliakra, na bugarskom: Нос Калиакра. Na isturenom špicu na kojem gotovo bez prestanka duva jak vetar, i koji se proteže duž skoro 2 km i duboko ulazi u more, još od perioda praistorije živeli su ljudi koji su iskoristili njegov geo-strateški značaj. 




Rt Kaliakra / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Fauna Rta Kaliakra / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved



U špiljama rta pronađeni su ostaci iz perioda praistorije, Tračana, Rimljana, ali i Vizantije i Turaka, koji se mogu videti u najvećoj dostupnoj pećini pretvorenoj u muzej. Na rtu postoje i ostaci tvrđave, nekoliko grobnica i (skoro do temelja) porušenih ranohrišćanskih crkvi. Za ovaj rt vezane su i mnoge legende iz istorije Bugarske, kao ona iz turskog perioda, o mladim devojkama koje su radije skakale sa visokih stena (60 do 70 m) u more, nego da prihvate islam.

Predeo oko rta Kaliakra svojevremeno je proglašen nacionalnim parkom. Njegova okolina do skoro je bila stanište jedne vrste foke, tri vrste delfina i nekoliko vrsta ptica čiji se broj na žalost zbog zagađenja, nezakonitog lova i ribolova, ali i uznapredovalog turizma, sve više smanjuje.




Još o Bugarskoj:
http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/bugarska-veliko-trnovo-i-madara-konjanik.html





Rt Kaliakra / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Pećine sa najstarijim ostacima ljudskih naseobina, Rt Kaliakra / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved
Ribari na rtu Kaliakra / Photo: Ivana Dukcevic © All rights reserved