UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: ŠPANIJA / Andaluzija (III deo) - Uelva (Huelva), Sevilja (Seville) i Kordoba (Cordoba)

*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovane knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o ŠPANIJI:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/12/spanija-barselona-barcelona.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/04/spanija-dalijev-muzej-figeres-figueres.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-alcala-de-henares.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-madrid.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-toledo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-kastilja-la-manca.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/11/spanija-baskija-san-sebastian.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/spanija-festival-san-fermin-u-pamploni.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/spanija-andaluzija-i-deo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/spanija-andaluzija-ii-deo-granada.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/07/spanija-andaluzija-iii-deo-uelva.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-andaluzija-iv-deo-garganta-del.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/spanija-andaluzija-v-deo-costa-del-sol.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-gde-pogledati-flamenko.html

Huelva (Uelva)

Na krajnjem jugozapadu Španije, u neposrednoj blizini portugalske granice, na močvarnom terenu deltastog ušća dveju reka (Tinto i Odiel) nalazi se grad Huelva (čita se: Uelva). Južno od grada, iza prilično neprivlačnog industrijskog kompleksa i par mostova koji spajaju kopnene delove delte, smestilo se brdašce u oazi četinarske šume na čijem platou stoji manastir s kraja XIV veka - Monasterio Santa Maria La Rabida. Iako se gledano od spolja ničim ne razlikuje od sličnih manastira Španije, da nije samo jedan od mnogih doprineo je događaj s kraja XV veka koji je promenio tok istorije Evrope i čitavog tada poznatog sveta.

Kada su mladom italijanskom moreplovcu, Đenovljaninu Kristoforu Kolumbu (na španskom Cristobal Colon) pokazali arapske mape koje su sugerisale da je Zemlja okrugla, a on zaintrigiran odlučio da potraži drugi, brži put do Indije - u smeru suprotnom od do tad poznatog, u početku je bio odbijen od strane portugalskih, ali i španskih monarha - kraljice Izabele od Kastilje i kralja Ferdinanda II od Aragona. Iako ga nisu potpuno odbili, Izabela i Ferdinand nisu želeli da mu obezbede dovoljno novca za poduhvat, jer nisu bili sigurni u konačan ishod.

Igrom slučaja, Kolumbo se u Manastiru La Rabida obratio fratrima Antoniju de Marćeni i Huanu Peresu (Antonio de Marchena / Juan Perez), pokazavši im plan puta do Indije tražeći sponzorstvo za svoj projekat. S obzirom da je nakon nekoliko dugih rasprava uspeo da ih ubedi da mu obezbede neophodan novac, na svoje prvo putovanje krenuo je velikim delom upravo zahvaljujući donaciji Crkve. Kada se sa prvog putovanja vratio ovenčan slavom, a Izabela i Ferdinand shvatili razmere otkrića, njegovo sledeće putovanje (i nekoliko narednih), bilo je unapred finansijski obezbeđeno.

Neki možda ne znaju da Kolumbo tokom svojih putovanja do Amerike kojih je bilo nekoliko, nikada nije "pronašao" američko kopno, već je dospeo do nekolicine karipskih ostrva, misleći da se nalazi u okeanu istočno od Kine. Par decenija kasnije, još jedan Italijan - moreplovac Amerigo Vespuči, ploveći dalje od Kolumba pristao je uz veliko kopno (severnoistočne obale Južne Amerike) i ubrzo shvatio da je u pitanju novi kontinent. Ovo je ujedno i razlog zbog kojeg su ugledni evropski kartografi onog vremena američki kontinent i nazvali po njemu, a ne po Kolumbu.

Iako možete i samostalno obići prostorije i mali muzej Manastira La Rabida, predlog je da to prepustite monasima koji u određeno vreme takođe vode u obilazak. U prizemlju, oko velikog unutrašnjeg dvorišta nalaze se prostorije sa oslikanim prikazima sastanaka Kolumba, njegovih kapetana brodova i monaha.

U muzejskom delu na spratu, videćete Kolumbove mape i veliku gornju sobu čuvene "La Rabida konverzacije" u kojoj su kapetani karavela - braća Pinzon uspeli da u nekoliko debata osujete protivnike Kolumbovog "puta za Indiju" i ubede fratre da su u pravu, kako bi dobili neophodan novac za putovanje. U ovom delu izloženi su i originalni Kolumbovi rukopisi, njegovi potpisi na različitim dokumentima (u Sobi sa dokumentima) i oružje. Tu je i soba sa zastavama u kojoj se nalaze zastave svih američkih država osnovanih od strane Španaca, kraj kojih su posude sa grumenom zemlje iz svake države ponaosob. U "Galeriji karavela" postoje male kopije tri Kolumbova broda, karavela kojima je 3. avgusta 1492. krenuo na put u nepoznato.

Nepunih 5 minuta kolima od manastira La Rabida (10-tak minuta ako idete nizbrdo pešice), dovešće vas na veštački izgrađenu luku Muelle da las Carabelas (čita se: Muelje de las Karavelas - "Mol sa karavelama"). Samo 4 km od luke u mestu Palos de la Frontera odakle su karavele krenule na put ka "Indiji", Španci su 1992. godine, povodom 500 godina od otkrića Amerike postavili kopije tri čuvene "karavele" koje su prve doplovile do Novog sveta, identične originalima i po veličini, i po unutrašnjosti. Možda ćete biti iznenađeni u kakvim su se, za današnje pojmove prilično malim brodicama Kolumbo i braća Pinzon otisnuli u nepoznato.

Možete se popeti na same brodove i pogledati njihovu unutrašnjost, videti figure mornara kako obavljaju dnevne poslove, hranu u brodskoj kuhinji (i kako se čuvala), oružje, a u Kolumbovom brodu, u kapetanskoj sobi i samu voštanu figuru Kolumba kako upisuje utiske u brodski dnevnik.

Oko najpoznatije i najdugovečnije karavele Santa Klare (Santa Clara sa nadimkom Niña - čita se "Ninja"), nalaze se još dve: Pinta i Kolumbova Santa Maria. U okviru kompleksa, postoji rekonstrukcija španskog sela iz XV veka, sa prikazom namirnica kojima su se brodovi snabdeli pre polaska. Sa druge strane mola napravljena je staza sa tropskim rastinjem, papagajima, kornjačama i kućama od trske u kojima su figure urođenika - stanovnika Novog sveta, pri obavljanju dnevnih poslova. Dok šetate, iz rastinja oko vas dopiru zvuci iz skrivenih zvučnika, koji dočaravaju i audio atmosferu prašume.

U povratku ka centru Uelve (ka autoputu) proći ćete kroz selo Palos de la Frontera iz kojeg potiču gotovo svi mornari sa Kolumbovih brodova, konstruktor karavela i kapetani - Martin i Vinsente Pinzon, i videti bunar koji je brodove pre polaska, putem kanala snabdeo sa dovoljno pijaće vode. Iz ovog mesta u delti reke Tinto, gde se na centralnom trgu nalazi statua kapetana Pinzona, karavele su i isplovile put "istočne Indije". Par kilometara dalje nalazi se i selo Moger (Moguer), gde su se u lokalnoj crkvi Iglesia de Sao Jorge (Crkva Svetog Đorđa), Kolumbo i braća Pinzon u avgustu 1492. pomolili i pričestili poslednji put pre putovanja u Novi svet.

Sevilja (Sevilla)

Stotinak kilometara autoputem istočno od Uelve, nalazi se jedan od najvećih i najzanimljivijih gradova Španije - Sevilja. Ko još nije čuo za čuvenu đavolicu Karmen iz seviljske fabrike duvana, seviljskog berberina, flamenko nastao na ovim prostorima, ili romantične kočije kojima se danas pretežno voze turisti. Kuriozitet vezan za Sevilju je da je u pitanju nezvanično najtopliji grad Evrope, jer je u njoj izmerena najviša ikada temperatura u nekom evropskom gradu - 47,2 stepena, u hladu... Za razliku od tajnovite i suzdržane anaduzijske lepotice Granade, Sevilja se najbolje može opisati kao atraktivna devojka u vedrim bojama, doterana za večernji izlazak. Kraj njenih predivnih kuća u starom gradskom jezgru, sa okerastim, indigo-plavim, bordo i smeđim detaljima na fasadama, i zastakljenim doksatima, neizostavno morate proći. Skoro svaka uličica čini se lepšom od prethodne, ponosno ističući svoj nekadašnji sjaj i stepen važnosti koji je Sevilja imala tokom Doba Otkrića.

Sevilja je grad od oko 700 000 stanovnika, te je i njen takozvani stari deo na istočnoj strani reke Gvadalkivir (Guadalquivir), prilično veliki. Ako želite da je istražite, odvojite barem dva ili tri dana koliko će otprilike biti dovoljno da obiđete sve najvažnije tačke grada: koridu Real Maestranza, kulu Torre del Oro, vilu Casa de Pilates, Katedralu i toranj La Giraldu, Palatu Real Alcazar, ulicu Callejon de Aguas i okolne uličice, park Jardines de Murillo i ogromni trg Plaza de España.

Iako je u arhitekturi gradskih kuća prisutan uticaj Mavara, Sevilja je ipak bila prvi značajan andaluzijski grad osvojen od strane Reyes catolicos - katoličkih monarha Španije. S obzirom da je pre 500 godina Gvadalkivir bio plovan sve do juga i već pomenute Uelve (što danas nije slučaj), sva blaga koja su donošena brodovima iz Amerike rekom su prvo stizala ovde i prebacivana u kulu Torre del Oro, smeštenu u centru tik pored obale reke. I njen naziv će vam reći sve. Naime "oro" na španskom znači "zlato", jer je u početku kula bukvalno punjena zlatom domorodačke Amerike. U njoj je danas smešten mali Pomorski muzej u kome možete videti stare zastave, delove brodova i slično.

Kada je u kuli Torre del Oro ponestalo mesta, zlatom je u narednom periodu kompletno obložena tavanica velelepne Seviljske katedrale. Sagrađena na temeljima srušene džamije u centru grada, u periodu između XIII i XVI veka, Seviljska katedrala najveća je gotska crkva na svetu i četvrta po veličini katedrala na planeti. Prelepi minaret kraj nje pretvoren je u crkveni toranj - La Giralda (čita se: La Hiralda) koji je doduše osim dodatog zvonika, u nekoliko navrata i dorađivan pri vrhu. Ako želite da se do tornja popnete peške, naoružajte se kondicijom. Mavari su se dosetili da na put do vrha nekadašnjeg minareta ne postave stepenice već strmu stazu, te se uspon čini lakšim, pa ipak... Sa vrha Hiralde panorama grada je božanstvena, 360 stepeni u krug dokle vam pogled dopire, te ne zaboravite kameru ili fotoaparat.

Seviljska katedrala je dragulj za sebe. Uz obavezan deo rezervisan za Riznicu (Treasury) u kojoj (kao i u drugim velikim katedralama Španije) možete videti značajnu količinu kitnjastih crkvenih predmeta - zlatnog nakita upotpunjenog platinom i dragim kamenjem, tu su i skulpture svetaca i slikarska platna, kao i mnogobrojne kapele svetaca, Kraljevska kapela (Capilla Real) i oltar od čistog zlata. Najposećeniji deo čini navodni grob Kristifora Kolumba - prelep veliki sarkofag kojeg pridržava četiri viteza u prirodnoj veličini. Navodni, iz razloga što još uvek nije utvrđeno da li je Kolumbo sahranjen na jednom od karipskih ostrva gde je umro, ili je njegovo telo ipak prenešeno za Španiju.

Tačno preko puta Kolumbovog groba, sa druge strane katedrale nalazi se izlaz iz crkve pravo u Patio de los Naranjos (čita se: Patio de los Naranhos - Dvorište pomorandži), nekadašnje veliko, ograđeno dvorište džamije, bajkoviti šumarak tipičan za džamije srednjovekovne Andaluzije. U sredini pravilnog zasada drveća pomorandži nalazi se fontana, a oko nje i kolonada stubova sa prolazima, uz svaki od zidova dvorišta.

Preko puta katedrale, na samom trgu nalazi se ulaz u Real Alkazar (Real Alcazar), nekadašnju palatu mavarskih kalifa, kasnije preuređenu za potrebe španskih kraljeva. Oni koji nikada pre nisu bili ni u jednoj arapskoj zemlji, niti u Iranu, nalik poseti Alhambri (u Granadi) ovde često dožive neku vrstu kulturnog šoka od drugačijeg, nečeg što se na prvi pogled čini da ovde ne pripada. Obilaskom palate sa božanstvenim duborezom njenih fasada i predivno oslikanim pločicama, fantastičnim unutrašnjim dvorištima (patio) sa raznovrsnim biljkama i fontanama uređenim za potpuno uživanje, retko ko će ostati ravnodušan. Neki ne znaju da su Mavari vladali velikom većinom Španije (i Portugala) skoro 700 godina, kada su ih zamenili Španci - u poslednjih 500!

Jedna od najlepših vila Sevilje svakako je i Kasa de Pilatos (Casa de Pilatos) iz XIV veka, kuća porodice poznatijih španskih aristokrata (najpoznaziji su bili grofovi Alkale) sa veoma čudnom istorijom. Naime, kažu da njen naziv potiče iz starog veka, od Pontija Pilata koji je opsednut brojevima po povratku iz kolonije Hispanije ustanovio da je rastojanje mereno koracima između pretorove kuće u Jerusalimu i Golgote, identično onom između njegove palate i malog hrama La Cruz del Campo, u Sevilji, ustvrdivši "sveti put" čija je najsvetija tačka pala na mesto gde je kasnije sagrađena vila.

Po izlasku iz palate Real Alkazar pođite uličicom Callejon de Aguas (Kaljehon de Aguas), putem kojim je do palate stizala voda, do stare Jevrejske četvrti Huderije (Juderia) - sada Santa Cruz (Sveti Krst). Na istoimenom trgu sa malenom baštom, nalazi se Kuća - muzej poznatog španskog slikara Murilja - Casa Museo Murillo. Neki se možda sećaju njegovih radova - motiva mnogobrojnih goblena sa decom, macama, kucama, voćem i slomljenim krčazima, koji su 70-tih godina prošlog veka bili prilično zastupljeni i u nekim srpskim domovima.

Južno od kraja Santa Kruz, pored Kaleljon de Agua možete ući u prelep, uređeni uzdužni park Jardines de Murillo (Muriljove bašte), sa tropskim rastinjem i bez ikakvog preterivanja - dva ogromna stabla fikusa, visine preko 20 metara. Iz središnjeg dela ovih fikusa, izraslo je još nekoliko "pomoćnih" stabala, koji stoje kao pripojeni uz njih, dok njihovo korenje visi u vazduhu i spušta se ka zemlji u obliku lijana, kao u prašumi. Na sredini parka nalazi se i spomenik Kolumbu.

Prešavši ulicu San Fernando, sa druge strane ugledaćete veliko staro zdanje, kompleks koje je pre stotinak godina pretvoren u Univerzitet u Sevilji (Universidad de Sevilla). Zgrada koja pokriva čitav jedan blok između ulica, nije uvek imala tu namenu, naime sagrađena je kao Fabrika duvana i jedno vreme u XVIII veku, bila je najveća zgrada Španije. U ovoj zgradi odigrava se prvi čin čuvene opere Karmen (Karmen i njene drugarice radnice su u fabrici) pa možete ući i prošetati prizemljem zgrade i ko zna, možda prizvati zvuke ove opere! U današnjem kompleksu Univerziteta inače više ne postoji više ništa što bi govorilo u prilog njegove prvobitne namene, iako je tokom XIX veka bivša fabrika bila jedna od najvećih u Španiji i proizvodila čak ¾ duvana od ukupnih potreba evropskog tržišta.

U blizini Univerziteta nalaze se parkovi i nekoliko zgrada sagrađenih 1929. godine za potrebe paviljona u Sevilji prvi put održane Svetske izložbe (u Parizu je na primer 1899, povodom Svetske izložbe sagrađen Ajfelov toranj). Osim Teatra Lope de Vega i paviljona nekoliko latinoameričkih zemalja, najlepše zdanje nalazi se na kraju kompleksa i nosi ime Plaza de España (Plasa de Espanja - Španski trg).

Impozantni polukružni trg oivičen je takođe polukružnim zdanjem koje je za vreme Svetske izložbe činilo glavni izlagački paviljon, a sada se u prostorijama zgrade nalazi lokalna i vojna administracija. U podnožju polukružne zgrade, čitavom dužinom smestila se dekoracija koja zavređuje pažnju - u 50 razdvojenih niša ponaosob, oslikani su motivi iz istorije ili tradicije svake od 50 španskih oblasti, na pločicama.

U sklopu trga nalaze se prelepi mostovi sa kandelabrima i oslikanim pločicama koje će možda prepoznati ljubitelji filma "Lawrence of Arabia" ili serijala "Star Wars", jer se jedna od odsudnih duela laserskim mačevima u filmu "Episode II - Attack of the Clones“ odvijala baš na ovom mestu.

Slučajnost ili ne, tek ako permutujete godinu ’29, dobićete 1992. kada je po drugi put u istoriji Svetska izložba održana u Sevilji. Za tu priliku velelepne građevine podignute su na drugom mestu - na ostrvu La Kartuha (La Cartuja), velikoj adi smeštenoj između leve i desne obale Sevilje, na reci Gvadalkivir. Na ostrvu se nalazi i ogroman zabavni park Isla Magica ("Magično ostrvo") kombinacija Diznilenda i Akva parka.

Ispred Španskog trga iznajmite žuto-crne seviljanske kočije i za četrdesetak evra recite kočijašu da vas odveze nazad u centar do koride Plaza de Torros de Real Maestranza de Caballeria. Ako je madridska korida najveća u Španiji, onda je Real Maestranca (kako je skraćeno zovu) u Sevilji sigurno najčuvenija. I samom imenicom "Real", što znači "kraljevska", svetla budućnost joj je osigurana. U Španiji važi pravilo da ako ste ozbiljan toreador, u toku karijere morate nastupiti u koridama: Madrida, Ronde i Sevilje.

Koridu i Muzej koride možete obići uz pratnju stručnog vodiča. Saznaćete neke od malih tajni velikih majstora i njihovih protivnika, videti gde ko sedi u koridi, a u muzeju koride pogledati kostime najpoznatijih toreadora, preparirana poprsja neustrašivih, ali posrnulih bikova, čak majke jednog od najpoznatijih bikova ikada, koji se borio u španskoj koridi. Naime, krava koja ga je donela na svet, po uginuću je preparirana i ovekovečena kao majka herojskog bika koji je 1947. ubio najčuvenijeg toreadora ikada - Manoleta ("Manolete" - Manuel Laureano Rodríguez Sánchez), za kojim je plakala čitava Španija. Život ovog sjajnog toreadora ovekovečen je u igranom filmu iz 2008, sa Adrien Brody-jem i Penelope Cruz u glavnim ulogama. Korida jeste sirova i surova igra iz koje samo jedan od protivnika može izađi živ, ali se u njoj veliki stepen poštovanja ukazuje podjednako kako čoveku, tako i njegovom protivniku - biku.

Preko puta koride nalazi se šetalište kraj reke Gvadalkivir, a u senci drveća i bronzana statua Karmen, lepotice iz fabrike duvana, iz istoimene opere, koja je sludela kapetana Don Hozea (Don Jose).

Za večernji izlazak u Sevilji, obavezno pogledajte izvorni flamenko (flamenco). Kao i u Granadi (dva grada najpoznatija po ovom plesu), u centru Sevilje će vas na ulici obasipati flajerima raznih tablaosa (flamenko barova) tvrdeći da su vrhunski, po cenama od 20 evra pa naviše (uključuju poseban program, večeru i piće). Možete izabrati neki od njih, ili.....

Pre puta, putem interneta pronašla sam veliki, lokalni bar, tablaos u zabačenoj ulici centralne Sevilje, gde se svake večeri od 23 h smenjuje druga "trojka" izvođača, koji nisu poznate zvezde ali važe za odlične, a posle čijeg ćete programa u trajanju od pola sata biti više nego oduševljeni.

Prve večeri nastupali su pozamašna igračica u kasnim tridesetim, čovek sa gitarom i mladić koji je "održavao" ritam pljeskanjem ruku koje su odzvanjale dvojako: kao puckanje i kao kastanjete, i pevao uz muziku. Ako vas kojim slučajem ne oduševi način na koji tapšanjem pevača i stepovanjem flamenko cipela, igračica kao u transu prati ritam muzike, te ako i vi ne budete doprineli frenetičnom aplauzu publike oko vas posle nastupa, možda ćete doživeti "otrežnjenje" kada mladić sa fantastičnim glasom i ritmom u rukama, ustane, pokloni se, vrati iza bara i nastavi da pere čaše i poslužuje piće!

"La Carboneria" je svake večeri prepuna kako stranaca, tako i lokalaca. O baru kome reklama sa flajerima ne treba, kritike je pisao i Washington Post, a za razliku od ostalih tablaosa flamenko šou se ovde - ne naplaćuje. Samo sedite za duge, drvene klupe, naručite sebi svetlo zeleni koktel Havana 5 (odličan osvežavajući bistri zeleni sok od limete granizado de limeta iz automata, sa likerom, koji svi naručuju) i prepustite se ritmu i zvuku ispred vas... I ništa više.

Vidi post o flamenku:
http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-gde-pogledati-flamenko.html

Kordoba (Cordoba)

Za razliku od Sevilje, još jedan grad na reci Gvadalkivir - Kordoba (ili Kordova) nešto je duže odlevala napadima hrišćana. Malo se zna o tome (jer možda nije uvek bilo zgodno reći) da je prestonica Kordovskog kalifata u XI veku, pod vlašću Mavara bila centar kulture Zapadne Evrope, mesto gde su Evropljani dolazili da izučavaju antičke grčke i rimske spise koje je hriščanstvo prethodno zabranilo, knjige iz oblasti nauke i medicine, i da uče arapski - najpopularniji strani jezik Evrope IX i X veka!

Kordoba je sada manji grad, u kojem se na žalost puno toga više ne može videti. Kao i Sevilja i Granada, i ovde je postojala veoma velika jevrejska četvrt La Juderia (La Huderia), pa je njena, sada mala Sinagoga iz 1315. i dalje jedna od tri najznačajnije u zemlji. U istoj ulici je i ulični bazar Zocco ("zoko", od arapskog "souk"), nekadašnje pijačno središte grada, a danas skup nekoliko radnji sa suvenirima i umetničkim predmetima, kao i Arapska kupatila (Los Baños Califales Arabes).

Najočuvaniji deo Kordobe nalazi se u starom centru, kod velikog rimskog mosta Puente Romano, koji je još uvek u uportrebi jer je tokom vekova redovno održavan. Dok se sa druge strane reke vidi kula Torre de la Calahorra (sada Muzej tri kulture - hrišćanstva, islama i judaizma), na centralnom delu kroz kapiju Puerta del Puente (Kapija mosta) iz 1571, izgrađenu umesto mavarske povodom prve posete kralja Felipea II, uzdiže se ogromno, velelepno zdanje Velike džamije. Na španskom Mezquita, a na arapskom originalu - Aljama džamija, sada je muzej na listi UNESCO-ve svetske kulturne baštine i jedan od najposećenijih kulturno-istorijskih spomenika južne Španije.

Sagrađena između VIII i X veka na temeljima vizigotske crkve Svetog Vinsenta (iz VI veka), površina ove po nekima najdivnije stare džamije na svetu iznosi 22 250 m2, a ono najlepše u njoj je nepregledna šuma 850 crveno-belih stubova i lukova iz perioda Omajadskog kalifata, koji stoje nepomično u polutami ogromnog praznog prostora i deluju zaista impresivno.

Kada su tokom "rekonkiste" (ponovnog osvajanja Španije od Mavara) Španci osvojili Kordobu, središnji deo džamije pretvoren je u katoličku crkvu, pa u njenom središnjem delu možete videti izuzetno neskladno umetnut oltar od zlata, dragog kamenja i - dokaz o sjaju i moći Španije nakon Kolumbovih otkrića u XV veku, koji su veoma slični opremi španskih crkvi iz tog perioda. Interesantno je da je zabeleženo kako je i sam španski kralj, videvši zlaćanu crkvu unutar džamije, strogo prekorio arhitekte koji su po njegovom mišljenju umetnuvši crkvu u džamiju, estetski uništili Meskitu, predivno mavarsko arhitektonsko dostignuće.

Najznačajniji deo unutrašnjosti džamije je Mihrab koji se nalazi na njenom južnom zidu, kao i Patio de los Naranjos (Bašta pomorandži) sa fontanama i lukovima uz spoljne zidove - obavezan detalj svake velike džamije Al Andalusa, u vidu simetričnih, malenih drvoreda pomorandži.

Molino de Martos i Molino de la Alegria, samo su dva od nekoliko ogromnih, drvenih arapskih mlinova iz IX - XI veka na Gvadalkiviru, uzvodno i nizvodno od rimskog mosta, koji još uvek postoje u tragovima (mlinski točak je u Evropu "stigao" zahvaljujući Arapima). Ovako očuvane arapske mlinove, osim u ovde možete videti još i u Hami, u Siriji. Najočuvaniji i najbliži centru je Molino de la Albolafia, 50-ak metara uzvodno od mosta Puente Romano, u gustom šipražju drveća koje je izraslo u plićaku na obali reke. Gvadalkivir je ovde smeđe-žut, plitak i pun mulja, pa možda i zbog toga ima tendenciju da vremenom stvara mnogo malih ada na reci na kojima je zbog prisustva vode niklo rastinje.

Nešto dalje uz reku videćete zidine iza kojih se nalazi palata čuvenih španskih vladara, kraljice Izabele od Kastilje i kralja Ferdinanda II od Aragona - Alcazar de los Reyes Cristianos (Palata hrišćanskih kraljeva). Iako vidno inspirisana mavarskom arhitekturom zgrada i vrtova, ova palata je skoro u potpunosti delo hrišćana, koji su na kraju i živeli u njoj. Čak i ono što je u palati bilo mavarsko - komplikovan irigacioni sistem koji je putem arapskih mlinova dovlačio vodu iz Gvadalkivira i navodnjavao palatne vrtove, kraljica Izabela je naredila da se ukloni jer je noću pravio buku od koje ona nije mogla da zaspi!

U Kordobu je najbolje doći u prvoj polovini maja, kada se na zidovima i po unutrašnjim dvorištima kuća u starom delu grada organizuje izložba cveća - Cordoba Patio Festival u trajanju od nedelju dana. Svaki zid i svaki mali patio (unutrašnje dvorište), tada su prepuni šarenih, keramičkih saksija sa raznovrsnim cvećem, koje ravnomerno raspoređeno visi zakačeno na zidu i deluje kao divan kontrast belini kordovskih kuća. Na kraju nedeljne izložbe, žiri koji je prošetavši pregledao sva dvorišta, proglašava najlepše od svih.

U nekim ulicama i tokom ostatka godine na zidovima često vise saksije sa cvećem ostale od festivala, na primer u slepoj ulici odmah do Džamije - Meskite koja se i zove "Ulica cveća" - Callejon de las Flores, ali i u delu oko ulice San Basilio i kod Zoco bazara.

I u Kordobi, baš kao i Sevilji, turiste koji to žele prevoze kočije (coche de caballos) koje ćete najčešće naći u blizini Džamije - Meskite, kao i neposredno pokraj najpoznatijih kapija starog dela grada: Puerta de Al-Hakam II ili Puerta Al-Mansur, ili kod glavne kapije ulaza u stari grad - Puerta de Almodovar.

Medina Azahara

Desetak kilometara zapadno od Kordobe nalaze se ostaci palate po imenu Medinat al Zahra ili Medina Azahara (ili Cordoba La Vieja - stara Kordoba). Ovaj veliki palatni kompleks, jedan od najstarijih na tlu Evrope sagradio je 941 godine kalif Abd-Al-Rahman III i nazvao ga po svojoj omiljenoj ženi - miljenici Zahri.

Na arheološkom lokalitetu do sada je otkriveno samo oko 10 % od površine palate, koja je sve do 1256. godine kada je kalifat dospeo u ruke prvo Berbera, a onda i hrišćana, bila prestonica Mavara u Andaluziji. Mavari su se tada povukli u njihovo poslednje utočište pred konačni pad Al Andalusa - mističnu Granadu.

UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL

Suradnici

2015/07/22

ŠPANIJA / Andaluzija (III deo) - Uelva (Huelva), Sevilja (Seville) i Kordoba (Cordoba)

Nema komentara:

Objavi komentar

Visit Berlin!

Jeep Safari Tour!

Pretraži ovaj blog