*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
*The text and photographs on the blog are parts of
the published book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6),
protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of
Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
Plaža Olimpos-Čirali / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
LIKIJSKO POLUOSTRVO
Likya
ili Tekke
U središnjem delu sredozemne obale Turske, nalazi se
veliko Likijsko poluostrvo (na turskom - Tekke), po mnogima jedno od
najlepših delova turske obale sa takozvanom „Tirkiznom obalom“ (Turquoise
Coast), nazivom koji je odavde i potekao. Priroda koja obiluje prelepim
pejzažima stenovitih planina, beskrajnim borovim šumama sa kanjonima i klancima
koji se spuštaju strmo ka obali mora, šljunkovitim i peščanim plažama, uz
arheološka nalazišta kojima se ne zna broj, svakako predstavlja ogroman
kontrast u odnosu na gotovo pusti predeo oko Antalije i turistički razvijena
mesta istočno od nje. Za one koji put Likijskog poluostrva kreću po prvi put,
ovaj deo turske obale može se opisati kao savršena mešavina jadranskog, grčkog i turskog
primorja.
Ljubiteljima intimnijeg ili
opuštenijeg letovanja, verovatno će se svideti specifičnosti ovog dela turske
obale. Izuzimajući Kemer i par mesta u njegovoj neposrednoj okolini, od
Antalije do Fetija na Likijiskom poluostrvu gotovo nigde nećete naići na
megalomanske komplekse hotela i prateće turističke sadržaje. Iako ne postoji
zvanična potvrda za to, izgleda kao da se država veoma potrudila da masovni turizam
zaobiđe Likijsko poluostrvo. Bilo bi lepo da tako i ostane.
Osim prelepe prirode i bezbroj mogućnosti za aktivan
odmor (paraglajding, ronjenje, rafting, planinarenje trasom Likijskog puta,
itd), zaštitni znak Likijskog poluostrva su i pansioni - „kućice na drvetu“.
Iako mnoge od njih zaista nisu na vrhu drveća, sama atmosfera koja ih okružuje
asocira na „vesele 70-te“ godine XX veka i hipi komune zbog kojih mlađi
(ali i oni stariji) pretežno stranci, opsedaju ove predele.
Kada su u pitanju kafei i restorani, „kućice“ se ovde
pretvaraju u „sedeljke“, opremljene jastucima prepoznatljivih, istočnjačkih
šara, na kojima možete divaniti do u beskraj. Pored „sedeljki“, u okviru
pansiona ili restorana, između dva drveta često su postavljene mreže za odmaranje,
sve sa kanapom za samozaljuljavanje! Mnoge od njih veoma podsećaju na male
sojenice smeštene u debeloj hladovini borova, ponekad postavljene na samim
slapovima lokalnog potoka (iz kojeg sami možete uloviti pastrmku za ručak) i
sve to na samo par kilometara od obala Mediterana.
Na Likijskom poluostrvu nalaze se i neki od
najpoznatijih, antičkih arheoloških nalazišta, pretežno vezanih za čuvene
Likijce. Hrabar i nezavisan narod visokih standarda življenja, razvijene
demokratije i sa prihvaćenim starogrčkim kanonima u oblasti umetnosti, na ovim
prostorima živeo je tokom jednog perioda antike. Širom poluostrva možete videti
njihove grobnice u stenama (Myra, Fethiye, Dalyan), centar nihove
federacije (Xantos), ali i sarkofage (Olympos, Uçagiz-Simena, Kaş), kao i
delove njihovih javnih građevina (Patara, Myra, Olympos, Kaş, Faselis, Fethiye).
Pinije u pozadini plaže, Čirali / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Plaža Olimpos-Čirali / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Likya Yolu / Likijski put
Prema istraživanju američkog New York Times-a, Likijski
put jedna je od 10 najčuvenijih, pešačkih planinarskih trasa sveta. Jasno
označena mreža pešačkih putanja koje vode oko Likijskog poluostrva delimično
asvaltnim i pretežno zemljanim stazama, prolazeći kraj litica iznad mora i
podno visokih planina, arheoloških nalazišta i udaljenih sela, duga je čak
509 km. Iz smera od zapada ka istoku, kreće povrh visoke litice iznad plaže Olu
Deniz, ide u krug oko poluostrva i završava se negde pred Antaliju.
Ako odlučite da pešice obiđete središnju deonicu Likijskog puta (od Patare do Olimposa), možete prespavati i u malim hotelima ili privatnim pansionima, dok će vam na ostatku puta biti potreban šator. Na zapadnoj deonici Likijskog puta, oko 25 km južno od plaže Olu Deniz, na jednoj od litica naići ćete na restoran i pansion - Yediburunlar Lighthouse (bivši svetionik), predivno uređenu kuću, delimično sojenicu („kućica na drvetu“), sa fantastičnim pogledom na Mediteran.
Likijski put / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Putokazi na Likijskom putu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Olympos / Çırali / Yanartaş (Chimaera)
Olimpos / Čirali / Janartaš (Himera)
Smeštena na oko 5 km dugoj obali između
malenih mesta Olimpos i Čirali, duboko ispod magistrale, u podnožju visokih
planina, jedna od sigurno najlepših i najpoznatijih plaža u ovom kraju jeste
Olimpos, koja čak ni u jeku turističke sezone nikada nije puna. U delu bliže istoimenom naselju nalaze se najveće turističke gužve, a posetioce čine uglavnom mladi,
većinom iz evropskih zemalja.
Interesantno je da ukoliko sa glavne magistrale koja okružuje Likijsko
poluostrvo (u ovom delu visoko iznad mora), poželite da stignete do Čiralija ili Olimposa, to nećete moći da
učinite istovremeno. Naime, u razmaku manjem od 2 km, na magistrali postoji
odvajanje za dva sporedna kolska puta, od kojih se prvi spušta do Čiralija (oko
11 km), a drugi do Olimposa (oko 15 km). Na samoj obali, put između dva mesta
ne postoji, ali se zato iz jednog u drugo možete prošetati čuvenom plažom.
Pazite da šetajući tokom večernjih sati, zabiđete obeležena mesta na kojima se nalaze legla
morskih kornjača (Caretta Caretta). Plaža Olimpos jedna je od ukupno 17 u
ovom delu Mediterana, na koju tokom kasnog proleća u noćnim satima dolaze
velike kornjače kako bi polegle jaja u pesku (pretežno u severnom, peskovitom delu,
bliže selu Čirali).
Osim velike plaže i zanimljivog smeštaja u obliku bungalova (Čirali) i
“kućica na drvetu” (Olimpos), u ovom delu obale u neposrednoj okolini
trebalo bi posetiti i Janartaš - Himeru, mesto gde zemni gas metan neprekidno
izbija iz stene, kao i neki od restorančića na potoku Ulupinar.
Pun mesec nad plažom, Čirali / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Čirali, označena mesta gde su kornjače Caretta Caretta polegle jaja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Olympos / Olimpos
Na kraju svakog puta, 15 km nizbrdo od
magistrale i oko 500 metara od obale i velike plaže, skriven u borovoj šumi
nalazi se Olimpos. Na čitavom sporednom putu ka obali, niz obronke planine –
skoro ni žive duše, ali zato na njenom samom kraju, između pansiona - drvenih
kućica na drvetu u borovoj šumi, bungalova i sedeljki na platformama između
drveća limuna i mandarina - velika gužva.
Svake godine na stotine stranih turista dolazi kako bi svoje letovanje
provelo na ovom mestu. U kućicama na drvetu ili u drvenim bungalovima sa ili
bez klima uređaja, većinom odsedaju mladi, evropski „bekpekeri“, ali i oni
stariji, predstavnici nekadašnje hipi generacije koji sa svojom već velikom
decom na ovom mestu evociraju uspomene na vesele 70-te.
Od šumarka sa kućicama na drvetu, u smeru ka plaži proći ćete kroz širi
planinski klanac kraj pansiona i restorančića sa sedeljkama, sve dok ne
stignete pred drvene kioske – ulaz u arheološko nalazište Olimpos (Olympos).
S obzirom da na putu do plaže morate proći kroz arheološki lokalitet, morate
platiti i ulaznicu (osim ako ste gost pansiona u Olimposu).
Iako mnoge arheološke ostatke možete videti i uz put (sarkofazi, bazilika,
agora, gimnazijum, itd), sa leve strane u šumi na par mesta postoje staze koje
vode do ostataka još interesantnijih zdanja koje kao da je progutala prašuma.
Većina njih datira iz likijskog, ali i kasnijeg, rimskog perioda.
Na putu ka plaži sa desne strane teče plitka planinska reka Akdere, koja se
na samom kraju klanca i arheološkog nalazišta uliva u more. Iako je reka i u
sred avgusta ledena, neki turisti rashlađuju se u njoj.
Na kraju puta,
pred samu plažu sa leve strane nalaze se dva očuvana likijska sarkofaga, koji
zbog poklopca nalik krovićima podsećaju na kućice. Rupa promera nekoliko
desetina centimetara na sredini sarkofaga, rezultat je pljačke koja se zbila
verovatno još u starom veku (najveći broj današnjih likijskih sarkofaga već
vekovima je potpuno prazan).
Pretežno
šljunkovitu plažu u Olimposu svakodnevno poseti veliki broj ljudi. Osim gostiju
pansiona i kućica na drvetu, na jednodnevno kupanje ovde dolaze i drugi upućeni
turisti, na primer oni na krstarenju turskim guletima (jedrenjacima) koji ovde
zastaju na višesatno kupanje.
Arheološko nalazište Olimpos
RADNO VREME: 9 - 19.30 h
ULAZNICE: oko 2 evra
U dvorištu jednog od smeštaja u kućicama na drveću, Olimpos / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Likijski sarkofazi na arheološkom nalazištu Olimpos / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Olimpos, put ka plaži vodi kroz arheološko nalazište / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Turkmen Tree Houses - "kućice na drveću", Olimpos / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Olimpos, jedan od restorančića sa čuvenom turskom brzom hranom - gözleme (hlebna palačinka punjena fetom, peršunom i kuvanim krompirom, sa začinima) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Olimpos, delovi arheološkog nalazišta u šumi, na putu do plaže / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Çiralı / Čirali
2 - 3 km
severnije od Olimposa, idući plažom dospećete u Čirali. Za razliku od Olimposa,
selo Čirali pre je mesto porodičnog, nešto mirnijeg letovanja. U jedinoj
“ulici” u mestu, na pedesetak metara udaljenosti od ogromne peščane plaže, u
voćnjacima nara, limuna i mandarina, pod senkom žbunova i po koje palme
smetilo se tridesetak privatnih pansiona. Stil je isti kao i u Olimposu, osim
što u samom Čiraliju nema klanca i borove šume. Zbog toga kućice za smeštaj
turista nisu na drveću, već najčešće u drvenim bungalovima, u šumarku ili voćnjacima. Neki
od njih imaju velike bašte sa sedeljkama na platformama, razapete mreže između
drveća, kao i svoje ležaljke i suncobrane na plaži.
Za razliku od plaže kod Olimposa, koja je šljunkovita i nešto uža, kod Čiralija
ona postaje pretežno peščana, pogotovo pred sam kraj, na nekim mestima deluje
veoma romantično. Za to je zaslužna ne samo njena širina, već i predivno,
mestimično izniklo mediteransko zimzeleno drveće iz porodice borova, sa
krošnjom u obliku pečurke ili suncobrana – pinija (pinus pinea L.).
Čirali / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
"Sedeljke" za goste u dvorištu pansiona, Čirali / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Bungalovi, Čirali / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Yanartaş (Chimaera) / Janartaš (Himera)
Na starogrčkom Himera, a na turskom Janartaš (“kamen koji gori”), predstavlja veoma neobičan
prirodni fenomen koji se nalazi oko 2,5 km uzbrdo, iznad sela Čirali. Na
čistini u sred borove šume nalazi se površina u vidu čudne, sivkaste stene koja
podseća na još nestvrdnutu lavu. Na nekoliko mesta, iz stenovitih udubljenja
izbija vatra oivičena plavičastim plamenom - prirodni zemni gas (metan).
Analizom je utvrđen i hemijski sastav gasa - C1: 57 %, N2: 32,5 % i O2:
9,5 %.
Još u starom
veku, pored ove stene izgrađeno je svetilište posvećeno starogrčkom bogu vatre
Hefestu (rimskom Vulkanu), a u blizini se nalaze arheološki ostaci iz perioda
Vizantije.
Mnogi turisti
iz Olimposa, ali i Čiralija, na ovo mesto dolaze u sumrak. Iz nekih pansiona u
Olimposu čak postoji „hipi“ prevoz u obliku traktora sa prikolicom, kojima vas
dovoze do podnožja - mesta na kojem se kupuju
ulaznice. Da bi stigli do krajnjeg odredišta okruženog borovom šumom, morate se uspeti strmom stazom i
delom stepeništem još oko 800 metara što na letnjim
vrućinama predstavlja priličan napor.
Na samom lokalitetu, neki
preduzimljivi lokalci osim osvežavajućih napitaka na steni pokraj plamenova
poređali su i metalne posude za kuvanje čaja i kafe. Energija potrebna za
kuvanje vode – ovde je besplatna!
RADNO VREME: 9 - 18 h
ULAZNICE: oko 2 evra
Janartaš (Himera) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Janartaš (HImera), kuvanje kafe na plamenu metana / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
kućni ljubimci / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Ulupınar / Ulupinar
Pre nego što magistralom iz smera Antalije priđete prvom
skretanju na sporedni put za Čirali, videćete odvajanje sa glavnog puta pod
velikim uglom, a ispod njega i table koje reklamiraju
obližnje restorane. Ukoliko se spustite strmim putem i uđete kroz kapiju
jednog od njih, u gustoj borovoj šumi na rečici ugledaćete veliki broj drvenih
splavova sa sedeljkama, koje čine osnovu ovih restorana na planinskoj rečici
Ulupinar („Glavni potok“). Neki od restorančića postavljeni su na delu potoka
koji se u vidu manjih vodopada kaskadno spušta ka nedalekoj obali mora. S tim u
skladu i sedeljke su postavljene nad slapovima, moguće je preći sa jedne na
drugu, a stubovi platforme podsećaju na sojenice. Uživancija.
Kako bi privukli što veći broj turista, vlasnici restorana se utrkuju u tome ko
će napraviti bolju ponudu, u bilo kom smislu. Neki
restorani na platformama postavljaju čitave kućice sa baldahinima u stilu Priča
iz 1001. noći (koşk), dok drugi u ograđenim ribnjacima sa pastrmkom, grupama
turista koji ovuda prolaze nude bambusov štap za pecanje, ne bi li svako od
njih ulovio svoj budući ručak.
Restoran na rečici Ulupinar / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Reklame za pansione, Čirali / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Još o Turskoj:
|
Nema komentara:
Objavi komentar