2016/01/10

ŠPANIJA / Andaluzija (IV deo) - Garganta del Chorro, Setenil de las Bodegas, Ronda



*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovane knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.  

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.




Svi postovi o ŠPANIJI:








Usamljeni bikovi po krajoliku Andaluzije, deo su nekadašnje za žestoko piće / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Bela, "španska sela" ("pueblos blancos") i maslinjaci, deo su tipičnog krajolika Andaluzije / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Neke od najvećih plantaža maslina u Evropi nalaze se u Andaluziji / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Selo "u steni" - Setenil de las Bodegas / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Južna Andaluzija 

Sunce i letnja vrelina, bela sela na vrhovima brda i crne reklame koje iz daleka liče na prave bikove, pravilni zasadi maslinjaka i rasute plantaže badema, tipična su slika najtoplijeg dela Evrope - juga Andaluzije.

Istočno od Granade nalazi se Guadix (izgovara se: Gvadih ili Gvadihs). U jednom delu gradića smestilo se trogloditno selo, neobično nalik mnogo poznatijoj turskoj Kapadokiji i tuniškoj Matmati, sazidano u krečnjačkim stenama ispod nivoa zemlje. Osim pročelja kuća, jedino što viri iznad zemlje su visoki beli dimnjaci. Unutar ovih kuća, u toku leta kada je temperatura danima oko 40-tog podeljka, izuzetno je prijatno. Veliki broj pretvoren je u apartmane za turiste, a neki vlasnici unutar kuća imaju i pećinske bazene. 



Guadix / Photo: Ivana Dukčević ©  All rights reserved



Još istočnije od Gvadihsa (na putu N 340), u okolini mesta Tabernas nalazi se jedina pustinja u Evropi u kojoj su 60-tih i 70-tih godina XX veka snimljeni mnogi "špageti vesterni", kao na primer "Za šaku dolara" (Clint Eastwood), gde su lokalci - španski Romi glumili Indijance.

U "selima Divljeg Zapada" ("Poblados del Oeste"), filmove je snimao i Sergio Leone, ali i Steven Spielberg. Sada se na tim mestima nalaze dva tematska parka sa kulisama iz filmova, u kojima se povremeno odvijaju performansi u stilu špageti vesterna. Postoji i fundus sa nekadašnjim kostimima iz fillmova, gde se možete odenuti u kauboja, ili možda u skvo, i slikati se.

U istraživanje jugozapadnog dela Andaluzije možete krenuti autoputem ka mestu Antekjera (Antequera), a odatle sporednim putem  kroz divljinu uz planine Sierra de Chimenea. Pre toga možda ćete proći kraj mesta Santa Fe, danas predgrađa Granade u kojem se nalazi istoimeni lokalni aerodrom. Naime, originalni Santa Fe, Sierra Nevada i slični, nama znani pretežno iz kaubojskih filmova, u stvari se nalaze u Španiji, a oni u Meksiku i južnim saveznim američkim državama osnovani su kasnije od strane prvih španskih osvajača. Interesantno je da su se neki od španskih iseljenika u Novi svet, u stvari zatekli u krajoliku sličnom onom iz kojeg su i otišli.
 


Antequera, panorama / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Originalni Santa Fe, predgrađe Granade / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Park prirode Embalse del Guadalteba - Guadalhorce 

Ako imate vremena, svratite u obližnji Nacionalni park El Torsal (El Torcal), gde atraktivne, krečnjačke planinske stene najviše liče onim u nama poznatijim grčkim Meteorima, ili nastavite ka kanjonu kod mesta El Ćoro (El Chorro), na jedan krak veštačkog jezera (od ukupno 4), u obliku slova X - Embalse del Guadalteba - Guadalhorce.

U kanjonu postoji mesto gde je reka Gvadalhorse (Guadalhorce) izuzetno uska, a stenovite planine jako visoke - Garganta del Ćoro (Garganta del Chorro - "Kanjon ili usko grlo potoka"). I danas u kanjonu postoji most sa stazicom uz stenu - Kamino del Rej (Camino del Rey - "Kraljevski putić") kojim se nekada moglo pešačiti, sve dok pre izvesnog broja godina drvo nije popustilo... Od tada ovaj dramatični krajolik možete posmatrati sa donjeg puta, ili se popeti do neposredne blizine nekadašnje staze.

Zbog izvora toplih voda u pukotinama stena i čestih manjih zemljotresa (što ukazuje na rased u zemlji), čitav kraj je delimično geološki aktivan i veoma zanimljiv. Još u rimsko doba ovde su (u mestu Carratraca, na primer) osnovane terme - rimska kupatila, koja su i danas u upotrebi, ali u okviru savremene banje. 


 
Veštačko jezero Embalse del Guadalteba - Guadalhorce / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Embalse del Guadalteba - Guadalhorce, El Chorro / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Garganta del Chorro - u kanjonu se vidi most na stazi "Camino del Rey" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



U ovoj bezmalo nedođiji, Španci koji u ovim brdima imaju dedovinu, usamljene kuće na brdima ili zemljište često iznajmljuju ili prodaju mahom Englezima. Mnogi od njih zainteresovani su da u ovom delu Španije sebi obezbede dom za penzionerske dane, kilometarski ipak ne tako daleko od obala Sredozemlja i čuvene Koste del Sol (Costa del Sol). 
 Jedan od svetski poznatijih stanovnika nedođije južne Andaluzije je i Kris Stjuart (Chris Stewart, 1950), školski drug Peter Gabriel-a i bubnjar čuvene britanske grupe Genesis, koji je krajem 1980-tih odlučio da ostavi sve, pokupi celokupnu životnu ušteđevinu i iz Engleske se preseli duboko u kopno južne Španije. U brdima ruralne oblasti Alpuhara (Alpujarras) kupio je imanje i sa suprugom Anom započeo novi život, kao farmer. Njegova prva knjiga o prirodi, ljudima i životu u selima Andaluzije "Driving Over Lemons (An Optimist in Andalucia)", publikovana je 1999. godine i postala bestseler, a zatim su usledili i nastavci (A Parrot in a Pepper Tree, The Almond Blossom Appreciation Society, i druge). Knjige nisu prevedene na srpski, ali ako vladate engleskim možda če vam se čitajući svideti opisi predivnih divljih pejzaža Andaluzije i specifične naravi Anadalužana, stvarnih likova pretočenih u knjige - novih komšija Krisa i Ane.

Vozeći se putevima po ovom kraju (A 353 - Antequera, A 357 iz Malage ili A 367 iz Ronde), na proplancima između zelenila borove šume možete videti čudesne stene u obliku skulptura, a kada izađete iz kanjona, na nekim od veštačkih jezera nastalih na rekama Gvadalhorse, Guadalteba i Turon postoje uređeni kampovi sa plažama i opremom za vodene sportove. 




Prozori Andaluzije / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Selo pod stenama Setenil de las Bodegas / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Selo Setenil de las Bodegas 

40-tak kilometara zapadno od nacionalnog parka Embalse del Guadalhorce, a 14 km severno od grada Ronde, lokalnim putem CA 4221 kroz andaluzijski krajolik stići ćete u neobično selo Setenil de las Bodegas, ili skraćeno - Setenil. I ovde su krečnjačke stene poslužile kao mesto za život - u njima i ispod njih.

U podnožju, procepu beživotnog, okerastog brda, duž ulica ovog sela nalaze se kuće čiji su se krovovi i gornji delovi kuća upleli u prastaru ohlađenu lavu koja kao da ih je obavila. Dok jednoj kući naizgled nedostaje pola prvog sprata na samom ćošku (jer se na tom mestu nalazi deo stene), druge dve kuće na primer, na međusobno suprotnim stranama ulice imaju stenu kao deo zajedničkog krova, te u tom delu ulice formiraju "tunel" od ohlađene lave.

U samom selu, u hladu ispod debelih naslaga ohlađene lave, u belim kućicama nižu se kafanice u kojima se možete okrepiti, ili ručati. Turista ima, ali ne u velikom broju jer do ovog sela uglavnom stižu ako tokom letovanja na obali iznajme automobil i krenu u otkrivanje Andaluzije.




Setenil de las Bodegas / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Setenil de las Bodegas / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Setenil de las Bodegas / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Ronda 

Iako je većina nas navikla da o Španiji misli kao o primorskoj destinaciji, nije loše podsetiti se da je prema prosečnoj nadmorskoj visini Španija zvanično treća planinska zemlje Evrope. Najveći deo centralne Španije nalazi se na blago valovitom planinskom platou visine između 500 i 800 metara.

Gradić Rondu, na nadmorskoj visini od 750 m, tokom letnje sezone svakog dana poseti veliki broj turista. Najveći broj dolazi na jednodnevni izlet, letujući na obali Kosta del Sol (Costa del Sol). Razlog posećenosti Ronde leži ponajviše u samom položaju gradića, čiji se pejzaž može svrstati u svojevrsno čudo prirode. Čitav grad je smešten na vrhu dve ogromne krečnjačke stene između kojih je provalija visine 120 m. 

U podnožju kanjona El Taho (El Tajo) teče polupresahla rečica Gvadalevin (Guadalevin), a između dva dela grada - starog i novog, pre oko 200 godina izgrađen je most Puente Nuevo. Posmatranje kanjona ispod mosta, na dubini od preko 100 metara, jedna je od glavnih atrakcija Ronde.




Ronda, Puente Nuevo / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Ronda / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Na manjoj od dve dramatične stene nalazi se stari centar grada, sa crkvom Santa Maria la Mayor, manastirom i Gradskom kućom (Ayuntamiento). U samom centru, visoko štrči nekoliko starih mavarskih minareta, koji su dolaskom Španaca pretvorenih u zvonike (Minarete San Sebastian, XIV vek). Prođite kraj preuređenih palata nekada imućnih mavarskih familija, kao na primer Casa del Gigante (XIII vek) ili španskih, kao Palacio Mondragon (XVI vek).

Kuće koje se nalaze u ulicama tik do ivice stene, gotovo da vise na liticama i neodoljivo podsećaju na stene grčkih Meteora, na kojima se umesto jednog manastira na dve ogromne stene smestio čitav grad, a između i most koji ih povezuje.

Osim mosta Puente Nuevo, "Novog mosta" iz 1793. godine, u Rondi postoje još dva koja premošćuju više ili niže delove litica krečnjačkih stena: Puente Romano ("Rimski most" koji ima još dva naziva: Puente San Miguel ili "Most Svetog Mihaila") i Puente Viejo ("Stari most" znan i kao Puente Arabe ili "Arapski most").

Osim Kelta i Rimljana, kao i u ostatku Španije i Rondom su dugo vladali Mavari, sve do 1485. kada su je osvojili Španci. Par vekova kasnije, u gradiću su jedno vreme živeli Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway) i Orson Vels (Orson Welles), koji su pisali o specifičnoj lepoti Ronde i uveliko doprineli popularnosti samog mesta. U čuvenom romanu "Za kim zvona zvone" ("For whom the Bell tolls") na primer, Hemingvej je opisao događaj iz Španskog građanskog rata koji se odigrao u Rondi.



Ronda, mavarski minaret iz XIV veka - Minarete San Sebastian, kasnije pretvoren u zvonik crkve / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Ronda, između dva dela grada - dve stene / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Ronda / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Korida Plaza de Toros de Ronda


U novijem od dva dela Ronde, u neposrednoj blizini mosta Puente Nuevo pogledajte čuvenu koridu Plaza de Toros de Ronda, ili Plaza la Tradicional Corrida Goyesca iz 1784, najstariju kružnu koridu u Španiji koja je još uvek u upotrebi i jednu od tri najznačajnije u Španiji. Svaki španski toreador koji drži do sebe, u toku karijere ima obavezu da se oproba u njoj. U okviru koride postoji i Muzej koride - Museo Taurino, po značaju sličan muzejima druge dve najpoznatije španske koride - u Sevilji i Madridu.

INFO: Virgen de la Paz 15 / Novembar - februar: 10 - 18 h, april - septembar: 10 - 20 h i mart - oktobar: 10 - 19 h / Ulaz se naplaćuje.



 
Ronda, spomenik biku ispred koride / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Muzej bandita / Museo del Bandolero

Neki se možda sećaju dve "opasne" Španjolke ("Azucar Moreno") koje su 1990. pesmom "Bandido" predstavljale Španiju na izboru za pesmu Evrovizije? Institucija romantičnog bandita u Španiji je ponegde još uvek živa, te s tim u vezi ukoliko imate vremena, obiđite ovaj muzej neobične tematike i pogledajte postavku istorije "bandolerosa", sociološkog fenomena nekadašnje Andaluzije.

Muzej je osnovan u maju 1995, sa željom da popuni istorijski jaz mitskog fenomena "bandolerosa" u ovom delu Andaluzije i očuva sećanje na krijumčare, hrabre lopove i drumske razbojnike, kao i romantične legende koje su o njima stvorili zapadni pisci koji su tokom XIX veka putovali ovim krajevima.  

INFO: Calle Armiñan 65, www.museobandolero.com / Svakodnevno: proleće - leto 10.30 - 20.30 h, jesen - zima 10.30 - 19 h. / Ulaz se naplaćuje.




Muzej bandita
Muzej bandita




SHOPPING:

Ručno pravljena i slikana keramika interesantnih, uglavnom geometrijskih šara: bokali, male i velike činije, tanjiri i slično. Najčešće se prave u plavo-beloj kombinaciji boja, ili u zeleno-žuto-bordo-plavoj, kao tipični suvenir Ronde, ali i čitave Andaluzije. 



KAKO STIĆI: Magistralnim putem A 397 sa obale Kosta del Sol
Udaljenost Ronde: Sevilja (Sevilla) - 120 km, Malaga - 105 km, Alhesiras (Algeciras) - 103 km, Setenil de las Bodegas - 14 km.





Ronda, suveniri Andaluzije / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Ronda / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved