2018/04/22

TURSKA / Planina Nemrut (Nemrut Dağı)

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.



Zahvaljujem svima koji su pomogli putovanje na jugoistok Turske: bajkovitim etno-hotelima: @AnadoluEvleri u Gaziantepu, Elçi Konağı Butik Otel u Šanliurfi i #KaradutPansiyon na planini Nemrut (Nemrut Dağı), kao i predstavništvu aviokompanije Turkish Airlines u Beogradu, sponzorima samostalno osmišljenog i organizovanog putovanja. 



Jugoistočna Turska:
http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/turska-van-i-okolina.html



Nemrut Dağı
- u poseti antičkom kraljevstu na vrhu planine -



Volim prostranstva centralne i istočne Turske. Putovanje širokim turskim drumovima i pogled na predele - zelene žitne ravnice i visoke, beživotne sivkaste planine kojima se ne vidi kraj. Gola brda sa udaljenim stadima nalik tačkicama, nepregledne plantaže pistaća, badema i maslina, i planine (ponekad uspavane vulkane) sa snežnim kapama na vrhovima koje ni leti ne prestaju da se bele. Pejzaži istočne i jugoistočne Turske na beskrajnom anadolijskom platou visine između 500 metara na zapadu i do 1600 metara na krajnjem istoku, najpribližniji su predstavi bezvremenih predela grandiozne Azije, a najbliži Evropi...




Vrh planine Nemrut, mauzolej-tumulus Antioha I (UNESCO) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pejzaži planine Nemrut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Planina Nemrut, kurdske devojčice u selu Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Podnožjem planine Nemrut teče reka Džendere / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Podnožje planine Nemrut, antički rimski most cara Septimija Severa (III vek) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Husejinov pansionski pikap, na jednodnevnom izletu po planini Nemrut
Pejzaži planine Nemrut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Eski Kale - letnja palata, scene rukovanja komagenskih kraljeva sa božanstvima na planini Nemrut, smatraju se najstarijim prikazima ljudskog rukovanja na svetu (na slici je stela sa kraljem Mitridatom I, kako se rukuje sa Herkulom)







Kako stići i gde odsesti... 


U selu Karadut na obronku planine Nemrut, nadomak čuvenog arheološkog nalazišta na listi UNESCO-ve svetske kulturne baštine vreme kao da je stalo... Do planine se stiže za manje od 30 minuta minibusom (dolmušem) iz Adijamana (Adiyaman) za gradić Kahtu (34 km, polazi svakih 15 min - poslednji oko 22 h, 5 TL / 1 € = oko 4,7 TL), a zatim iz Kahte još oko 45 minuta dolmušem (Gerger dolmuş, 7 TL, polazi na svakih 1,5 - 2 sata, poslednji oko 18 h)... U Kahtu smo stigli ranije nego što smo očekivali, te smo odlučili da ručamo i popijemo kafu. Ovde retko ko govori engleski (turisti provincijski gradić koriste mahom za presedanje autobusa), pa govor ruku i tela dobija na svom punom značaju. Veliki broj turskih imenica i upitnih reči koje sam naučila tokom mnogih boravaka u Turskoj uvek dobro posluži, a rečenice se nekako same sklope: "Ne zaman dolmuş ... (pa onda pokreti ruku za kretanje)?" ("Kada minibus (polazi)?"), ili "Lütfen, iki ayran ve iki pide" ("Molim vas, dva ajrana i dve turske pice")... "Ne kadar? (Koliko košta?)"... "On beş lira (Petnaest lira)" - 4 evra za ručak, za dvoje... Tog jutra, ka planini Nemrut krenuli smo minibusem iz Gaziantepa (22 TL, 153 km, poslednji u 18 h).

Negde oko 4 popodne, minibus za planinu (odredište Gerger) stiže na autobusku stanicu u Kahti. Vozilo se puni lokalcima, a u uzanom zadnjem gepeku ima mesta samo za 4 - 5 kofera. Ostatak - ide na krov! Gledam svoje crveno koferče na vrhu, kako ga debelim kanapima gnječe i zatežu. Ipak, unutar dolmuša u središnjem delu krova postoji veliki prozor - dok grabimo krivinama uzbrdo, sa sedišta vidim da je još uvek tu... Dok smo čekali na stanici u Kahti, otpravnik autobusa nas je nekoliko puta pitao za neki pansion na planini, i mi odmahivali glavom misleći da uporno pokušava da nas tamo uputi. Ponavljamo da već imamo dogovor, u "Karadut Pansiyon"-u...

Nakon nešto manje od 45 minuta vožnje, dolmuš se zaustavlja na planinskoj raskrsnici i vozač se okreće ka nama, kaže: "Karadut!" pokazujući uzbrdo, lokalnim drumom. Kuda sad? Dok izlazimo iz minibusa i suvozač spušta moje crveno koferče sa krova, prilazi mu mladić koji je auto parkirao preko puta, sa kojim on razmenjuje par reči, i on nam se obraća: "Karadut Pansiyon?" "Evet! ("Da")". "Ja sam Husejin iz pansiona, hoşgeldiniz (dobrodošli)!" Kako li je znao da ćemo doći baš ovim minibusem, a ne onim pre, ili onim poslednjim, kasnije, pa nas čeka na planinskoj raskrsnici? Kaže da mu je javio vozač čim smo krenuli iz Kahte - zbog toga su nas pitali! Ovde se informacije prenose brže i bolje nego što smo i slutili!




Planina Nemrut, raskrsnica kod sela Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Selo Karadut, nar / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sumrak u selu Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sumrak u selu Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Husejin (Huseyin) i Osman, dvojica su od osmoro dece - šestoro braće i dve sestre, koji vode Karadut Pansiyon. Kažu nam da su kurdske familije kao što je njihova, poznate po mnogobrojnom potomstvu. Mesto Karadut sam izabrala i dogovorila sa njima jer je najbolja baza za posetu planini Nemrut i svemu što obuhvata višesatni obilazak, uključujući i čuveni antički mauzolej luckastog kralja Antioha I (UNESCO), na samom vrhu.

U selu, vreme kao da je stalo.... Seoski put, i duž njega po neka kuća sa baštom u dužini od ne više od 400 metara. I kraj. A priroda, nakon otapanja višemesečne jednolične beline snega, u proleće je - prelepa. Oštri, izvijeni beživotni vrhovi venca koji zatvaraju dolinu, zelene livade, zasadi topola, žbunovi nara blistavo-narandžastih listova, plantaže badema i poneko drvo pistaća. Niže useka gde u dolini završava planina i počinju livade, čuje se kreketanje žaba. Pokazujem ka mestu odakle se čuje zvuk i pitam Husejina: "Pınar (potok)?" Potvrđuje... Stare seoske kuće su u prilično su lošem stanju, i svuda niču nove. Nove međutim, moderne su stambene zgrade od po 2 - 4 sprata koje ponajviše liče na novobeogradske blokove i nikako se ne uklapaju u krajolik. Ovakav nesklad videla sam diljem Turske, ali u jugoistočnom delu prosto dominira. Kao da je prevelika potreba za što bržom izgradnjom dovela do toga da se na izgled uopšte ne obraća pažnja. Ili baš tako vole? Husejin kaže da nove kuće mahom grade meštani koji rade u Istanbulu, a u daleki zavičaj dođu tokom praznika. Domaći gastarbajteri. 

U pansionu - velikoj seoskoj kući postoji nekoliko soba, od kojih je otprilike polovina sa kupatilom. Sobe su čiste, bazične, wi-fi je sasvim solidan (u jednom krilu je malo lošiji). Veliki TV je u prizemlju, u sali za ručavanje, kraj dugih stolova i velike police sa suvenirima. Spavanje u potpunoj tišini, tek po neki, čini se zalutali automobil prođe kraj kuće seoskim drumom, ka planini.




Huseyin, jedan od braće - vlasnika Karadut Pansiyon-a u selu Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Selo Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Karadut Pansiyon, doručak (desno gore je čudesni, ušećereni džem od grožđa) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Bezimena ljubimica Pansiona Karadut (koju sam prozvala Ajša)/ Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Voćnjaci badema u selu Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Husejin izgleda starije ali ima samo 23 godine, i prvi je zamenik svog starijeg brata Osmana u vođenju pansiona. Engleski govori dovoljno za najosnovnije sporazumevanje. Osmanov engleski je bolji. Imaju pikap i još jedan stariji automobil, koji im služe za prevoz robe, ali i gostiju na jednodnevni izlet po planini, i do aerodroma u Adijamanu udaljenog autom manje od sat vremena. Krajolik poznaju odlično. Husejin nas je poveo u božanstvenu, klasičnu jednodnevnu turu kolima po planini (oko 16 €), da bi na kraju (kao i ostali posetioci) završili na zalasku sunca na vrhu Nemruta, među popadalim glavama koje krase mauzolej antičkog, komagenskog kralja.

Pansion nudi opciju noćenja s doručkom, ili polupansionske usluge - doručak (švedski sto) i večera (skoro kao švedski sto). Realno, osim još jednog pansiona za turiste, u selu ne postoji ništa drugo gde bi se kupila hrana do male bakalnice u kojoj i nema puno toga, te je polupansionska opcija najbolja. Cene hrane i ovde su prilično niske, kao i u većini jugoistočne Turske. 

Seoski doručak je praznik za oči i u ponudi je nekoliko jela. Za neka smo jedva dokučili od čega su i kako se prave (Husejin najčešće ne ume da objasni, već samo kaže: "Zove se tako i tako, na kurdskom.. a na turskom - ne znam!" I tako svaki put. Naknadno, na mobilnom telefonu otvara opciju prevođenja, pa nešto uspevamo i da povežemo. Ali ne uvek... Veoma profesionalno, doručak služi i najmlađi brat koji ima 12 godina. Poslednjeg jutra, mama je napravila gözleme (testo oblika palačinke, sa sirom, krompirom i zelenim začinima), za mene! Prethodne večeri rekla sam Husejinu da gozleme u Turskoj nisam probala još od 2010, kada je pohvalio mamu da pravi odlične. Naručuje joj da nam napravi za doručak, kao iznanađenje! Afiyet olsun! (Prıjatno!)

Doručak se služi u sali u prizemlju sa pogledom na okućnicu i baštu, ili napolju, u samoj bašti gde vreba "crna pantera", lokalna zelenooka crna mačka koju su u pansionu "usvojili" pre tri godine i koja je "very good, very clean" kako objašnjava Husejin - čisti dvorište od miševa i ostalih štetočina, povremeno se udvarajući gostima za parče ukusne hrane...

Probajte med sa saćem, čudesnu ušećerenu melasu od grožđa koju nazivaju džemom (Turci džemom nazivaju i ono što je kod nas - slatko), džem od ruže, jelo koje liči na kružni omlet sa brašnom (osim što jelo nema jaja - uopšte, a Husejin naravno, ne ume da objasni od čega je! Da je Osman tu, on bi znao... ali nije). Tu je i nekoliko vrsta belog sira i maslina, alva, omlet sa paprikom, a sve to uz jogurt, crni čaj u staklenim šoljama većim od onih uobičajenih u obliku lale. Ukoliko imate neku posebnu želju, u kuhinji će napraviti.

Crna (turska) kafa prija posle obilnog doručka, dok u dvorištu divanimo i čekamo 12.30 h kada krećemo na 6,5-satni, kružni izlet po planini na koji nas pikapom vozi Husejin (Osman je sa grupom gostiju - u Kapadokiji). Polazak je u to vreme kako bi se na planinu Nemrut stiglo na kraju, na zalazak sunca.




Sumrak u selu Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sumrak u selu Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sumrak u selu Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Planina Nemrut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved






Jednodnevni izlet
- kružna tura planinom Nemrut -



(Karadut - Karakuş Tümülüsü (Karakuş Hill) - Cendere Köprüsü (Severan Bridge) - Arsameia Kale - Selçuk Köprüsü - Arsameia Eski Kale - Nemrut Dağı


Komagensko kraljevstvo jermenskog porekla, trajalo je na istoku današnje Turske relativno kratko. Ipak, zbog uspešnosti diplomatije kroz tri generacije njegovih kraljeva opstajalo je gotovo stišnjeno između dve velike sile - Rima na zapadu i Persije na istoku. Na planini Nemrut, na više mesta nalaze se arheološki ostaci ovog kraljevstva, od kojih su najznačajniji: porodični Karakuš tumulus, dve palate (letnja i zimska), kao i monumentalni mauzolej komagenskog kralja Antioha I (64. - 34. godine p.n.e), saveznika Rimljana, zbog čega je njegovo malo kraljevstvo uspelo da decenijama ostane nezavisno od tadašnjih velikih sila.

U višesatnoj turi po planini Nemrut, prvo mesto koje smo posetili bilo je Karakuš tumulus (Karakuş Tümülüsü - Karakuş Hill), veštačko brdo - mauzolej. Porodičnu grobnicu udaljenu samo 12 km od Kahte, sazidao je sin čuvenog Antoha I - Mitridat II (Mithridates II), u kojoj su sahranjeni: njegova majka (Isias, žena Antioha I), sestra (Laodice), najmlađa sestra (Antiohis) i njena ćerka (Aka). Od originalna tri para monumentalnih dorskih stubova visine 9 metara koji su ih personifikovali ostalo je samo četiri (na pr. sa orlom i bikom na vrhu), ali i jedna lavlja glava koja je završila na zemlji. Na delovima stubova mogu da se vide urezani natpisi ispisani grčkim pismom, koji opisuju ko je u mauzoleju sahranjen i porodične relacije članova familije. Zbog krilatog orla na vrhu jednog od stubova, ovaj mauzolej još nazivaju i "Mauzolej Crne Ptice" (na turskom "karakuš"). 




Karakuš tumulus / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Karakuš tumulus / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Karakuš tumulus / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Izuzetno očuvani, lučni kameni most (rimskog cara) Septimija Severa (Cendere Köprüsü - Severan Bridge), sazidan je između 198. i 200. godine naše ere. Nalazi se podno brda, u širokom, prilično isušenom koritu lokalne reke Džendere (nekada antički Čabinas), na mestu gde reka izlazi iz predivnog kanjona i pravi nekoliko veštačkih ostrvaca od šljunka. Most je sagradio rimski general stacioniran u Samsatu (antička Samostata) i posvetio ga tadašnjem rimskom caru Septimiju Severu, carevoj drugoj ženi - carici Juliji Domini (devojci poreklom iz Sirije - nedaleko od ovih krajeva), i njihovoj dvojici sinova Karakali i Geti (što piše na latinskom, na natpisu na jednom delu mosta). 

Međutim, kada je Karakala ubio brata Getu da bi stupio na čelo Rimske imperije (a njihova majka na taj čin jednog od svojih sinova odlučila da zažmuri i u bratoubistvu ga podržala), jedan od četiri stuba mosta (visine oko 9 metara) koji simbolizuje svakog pojedinačnog člana njihove porodice je uništen - onaj koji je predstavljao Getu. Osim što ga je ubio, Karakala je naredio brisanje imena svog brata sa svih natpisa u čitavom carstvu. Interesantno je da je čak četiri grada Komagenskog kraljevstva finansiralo gradnju mosta svom rimskom savezniku.





Antički most Septimija Severa, na reci Džendere / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Antički most Septimija Severa (III vek) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Kanjon reke Džendere, snimljen sa antičkog mosta Septimija Severa / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Devojčica izbegla iz Sirije, na mostu Septimija Severa / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Desetak kilometara od mosta, glavnu Arsamejsku tvrđavu (Arsameia Kale) na vrhu impozantne stene trenutno nije moguće posetiti, jer se unutar zidina vrše iskopavanja. 
 
Tvrđava je nekada bila zimska palata komagenskih kraljeva, čije se zidine vide i sa druge strane, iz uzanog klanca planine na mestu gde rečica izlazi iz kanjona preko koje se izvio prelepi lučni  Seldžučki most - Selçuk Köprüsü (verovatno XI - XIII vek). Čim prođe ispod mosta, rečica se odjednom širi, pretvara u vodopad, i dalje teče planinskim platoom.




Arsamejska (zimska) tvrđava komagenskih kraljeva (Arsameia Kale) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Arsamejska tvrđava komagenskih kraljeva (Arsameia Kale) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Seldžučki most / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Još nekoliko kilometara dalje, automobil smo parkirali na malenom parkingu i kroz šumarak i kamenjar krenuli stazom uzbrdo ka vrhu brda na kojem se nalaze ostaci Arsamejske stare tvrđave (Arsameia Eski Kale), letnje palate vladara Komagenskog kraljevstva iz III veka pre naše ere. Osim ostataka palate i unutrašnjih odaja nalik pećinama, na uzbdrici se nalazi nekoliko velikih stela sa reljefima bogova koji se rukuju međusobno i sa članovima komagenskog kraljevstva, čime im daju za pravo da su božji predstavnici na Zemlji (ovi reljefi smatraju se najstarijim pronađenim umetničkim prikazima rukovanja ljudi). 

Najčuvenija je kamena stela boginje Mitre i boga Heliosa, ali i kraljeva Mitridata I i Antioha I. U jednoj od pogrebnih odaja unutar brda, sahranjen je kralj Mitridat I (Mithridates I Callinicus, 36. - 20. p.n.e), otac kralja Antioha I. Iznad ulaza u tunel u steni gde se nalazio njegov mauzolej, stoji kamena stela sa likom kralja Mitridata I, kako se rukuje sa polubogom Herkulom.





Pogled sa vrha brda letnje palate komagenskih kraljeva (Arsameia Eski Kale) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Letnja palata komagenskih kraljeva (Arsameia Eski Kale) - natpisi na grčkom i stela da kraljem Mitridatom I, kako se rukuje sa polu-bogom Herkulom / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Letnja palata komagenskih kraljeva (Arsameia Eski Kale) - natpis na grčkom / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Poslednja stanica na našem višečasovnom putu po planini na kojoj smo se i najduže zadržali je sam vrh planine Nemrut (Nemrut Dağı) - monumentalna grobnica - tumulus komagenskog kralja Antioha I, koji je 1987. proglašen delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Nedavno, na velikom parkingu - krajnje stanice do koje se može vozilom, delimično na stubovima podignuta je velika moderna staklena zgrada, na sprat (koja se prilično dobro uklopila u krajolik), a u kojoj se nalazi suvenirnica, restoran, toalet i restoranska terasa sa fenomenalnim pogledom na beživotne, sive planinske vrhove. Na nižem nivou zdanja još uvek se izvode radovi i kako su mi rekli, uskoro će ovde biti mali muzej koji će u kratkim crtama objasniti istorijat nalazišta na vrhu brda i bioskopska sala gde će se prikazivati dokumentani film o ovom otkriću (neki artefakti sa planine Nemrut mogu se videti u Gaziantepu, u Arheološkom muzeju).

Osim uobičajenih suvenira, u suvenirnici se po ceni od 5 TL (oko 1 ) može iznajmiti - ćebe! Za one koji se nisu baš najbolje pripremili za sumrak na planini (temperature koje su značajno niže nego 15-ak kilometara niže, u selu Karadut), preduzimljivi Turci osmislili su da im pomognu, i da zarade. Sudeći po broju ljudi ogrnutih ćebadima na vrhu, iznajmljivanje se pokazalo kao prilično dobra ideja!





Vrh planine Nemrut, restoran-parking-bazna stanica za uspon ka mauzoleju-tumulusu kralja Antioha I / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Vrh planine Nemrut, početak uspona ka mauzoleju-tumulusu kralja Antioha I / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Od bazne stanice - parkinga, ka vrhu još nekih kilometar, dva vozi samo specijalni minibus (5 TL, u oba smera - ukoliko ne želite, možete ići i pešice). Na najvišem parkingu, po izlasku iz minibusa sledi izuzetno dug i naporan uspon stepeništem do samog vrha - podnožja kupastog tumulusa - grobnice kralja Antioha I Komagena (64. - 34. godine p.n.e, puno ime: Antiochus I Theos Dikaios Epiphanes Philorhomaios Philhellen). Interesantno je da je lokalitet pronađen potpuno slučajno, kada je 1881. godine nemački inženjer Karl Seser koji je u ovom delu zemlje radio na izgradnji puteva za Osmanlije, nenadano otkrio nalazište. 

Na početku uspona stepeništem, putokazi sugerišu dve opcije - staze koje vode ka dve "terase" na vrhu - Istočnu i Zapadnu. Koju god da izaberete, stići ćete na vrh sa jedne ili druge strane tumulusa. Razlika je samo u tome što se na Istočnu terasu dolazi radi posmatranja izlaska sunca koje u praskozorje osvetljava statue, a na Zapadnu terasu radi posmatranja statua prilikom zalaska sunca. 




Vrh planine Nemrut, uspon ka mauzoleju-tumulusu kralja Antioha I / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Vrh planine Nemrut, uspon ka mauzoleju kralja Antioha I / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Na dve strane 49 metara visokog tumulusa, kralj Antioh I postavio je 9 metara visoke sedeće kamene figure sebe i grčkih, jermenskih, medejskih i persijskih božanstava, na taj način poručivši svima da ga i lokalni, ali i tuđi bogovi podržavaju u njegovoj nesumnjivoj veličini. Tokom godina, nekoliko jačih zemljotresa uništilo je statue gde su glave visoke oko 2 metra ispale iz ležišta i popadale po platou (kasnije su ih podigli i na podu uspravili).

Osim lika samog kralja Antioha I, ostale statue predstavljaju: 
- grčkog boga Apolona i persijsku boginju Mitru - kao jedno božanstvo,
- boginju plodnosti  Fortunu (sa grožđem i narom u kosi),
- grčkog poluboga Herkula i jermenskog boga vatre i rata Vahagna - kao dvojno božanstvo,
- grčkog i persijskog vrhovnog boga Zevsa i Ahura Mazdu - kao dvojno božanstvo,
- Zevsovog glasonošu Orla,
- statuu Lava.

Na Zapadnoj terasi prikazana je planetarna konstelacija (jupitera, marsa i merkura) na dan 7. jula 62. godine p.n.e, za koji se veruje da je bio datum početka izgradnje mauzoleja. Izgleda da su antički astrolozi dobro proračunali kada podići hram koji će živeti zuvek.





Vrh planine Nemrut, mauzolej-tumulus Antioha I (UNESCO) - Istočna terasa / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Vrh planine Nemrut, mauzolej-tumulus Antioha I - Zapadna terasa / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Vrh planine Nemrut, mauzolej-tumulus Antioha I - Istočna terasa / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Na stazi oko tumulusa, među mnogim domaćim turistima sreli smo jedan mlađi par Rusa i veselo društvance od njih četvoro - turski vodič u višednevnu rutu sličnu našoj vodio je njih troje: mlađu Amerikanku, starijeg Amerikanca i sredovečnog Engleza. Iz crne plastične kese koju je postavio na jedan poveći isklesani antički kamen, izvadio je dvolitarsku staklenu buteljku sa lokalnim crnim vinom, te smo ispijajući ga u papirnim čašama, uz smeh i čavrljanje o putovanjima (o susednom Iranu, gde se ispostavilo da smo svi bili), sa njima sačekali zalazak sunca, dok su nas iza naših leđa glave komagenskih božanstava posmatrale.

Tokom zimskih meseci (novembar - mart), put do vrha planine Nemrut je skoro potpuno neprohodan. Ukoliko vrh planine posećujete na samom početku sezone - u aprilu, računajte na delove koje još uvek prekriva sneg, te se obavezno obujte (i obucite) u skladu sa time... U pohod na vrh krenuli smo u kasno popodne, 8. aprila. Osim što je na samom vrhu dublji sneg prekrivao jedan deo staze oko tumulusa, na spustu sa Istočne terase do platoa sa dolmušima, u sumrak, pred sam kraj staze našli smo se u problemu jer je jedan veliki deo bio neprohodan i prekrivala ga je ogromna bela krpa snega. Nije se moglo drugačije nego kroz klizav sneg, na kosini sa strmekom ispod. Sve je išlo dobro do poslednjih par koraka, mesta gde je sneg pokrio i porozne delove nadomak stene, i moja desna noga koja je koraknula završila u njemu - u rupi do vrha butine. Srećom, bez ikakvih posledica. U ovo doba godine, cipele za planinarenje su poželjne. 





Vrh planine Nemrut, veštački tumulus kralja Antioha I
Vrh planine Nemrut, mauzolej-tumulus Antioha I - Zapadna terasa / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Vrh planine Nemrut, mauzolej-tumulus Antioha I - Zapadna terasa / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved






Sumrak je već prekrivao vrhove planina oko nas, kada smo zajedno sa poslednjim turistima koji su posmatrali zalazak sunca ušli u dolmuše koji su nas čekali, i krenuli 1 - 2 km nizbrdo, do velikog parkinga na baznoj stanici. Nakon 6,5 sati, sa Husejinom koji nas je tamo čekao odvezli smo se 15 km niz planinu, u njegov pansion u selu Karadut. U pansionu, usledila je priča o današnjim utiscima sa mladim parom iz 150 km udaljene Malatje (Malatya), večera, gledanje u zvezde i slušanje kreketanja žaba čiji zvuk kao da dolazi u naletima i stvara eho, i onda - počinak. Sutradan nas je Husejinov tata odvezao na aerodrom u Adijamanu (Adiyaman), i vezanim letom preko Istanbula vratili smo se kući...




Sumrak u selu Karadut / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Kako stići... 

Iz Beograda (Zagreba ili Sarajeva), do Istanbula svakodnevno leti turska državna aviokompanija Turkish Airlines. Od Istanbula, jednom dnevno Turkish Airlines ima letove do Adijamana (Adiyaman), odakle se automobilom stiže do sela Karadut za manje od jednog sata (dolmušem: 30 min iz Adijamana do Kahte - 5 TL, i 45 min iz Kahte do sela Karadut - 7 TL). Predstavništvo kompanije Turkish Airlines nalazi se u Beogradu, u Knez Mihailovoj 9 / I, (+381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226.

Geografski gledano, planina Nemrut se nalazi oko 240 km severno od velikog Gaziantepa (oko 3,5 sata vožnje) i oko 80 km severnije od manjeg Adijamana kojem pripada. Sa autobuske stanice (na turskom: Otogar) u Kahti, između 8 i 18 h svakodnevno polaze minibusevi (Gerger dolmuş) koji putem kroz planinu prolaze pored sela Karadut.





Turkish Airlines / Beograd, u Knez Mihailova 9 / I, (+381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226





Svi postovi o TURSKOJ:









http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/turska-van-i-okolina.html





Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved