2018/05/13

TURSKA / Mardin - Mor Gabriel - Midyat - Hasankeyf - Dara

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.


Zahvaljujem svima koji su pomogli putovanje na jugoistok Turske: bajkovitim etno-hotelima: @anadoluevleri u Gaziantepu, Elçi Konağı Butik Otel u Šanliurfi i #KaradutPansiyon na planini Nemrut (Nemrut Dağı), kao i predstavništvu aviokompanije Turkish Airlines u Beogradu, sponzorima samostalno osmišljenog i organizovanog putovanja.


Jugoistočna Turska:
http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/turska-van-i-okolina.html



Mardin - Dara 
- Midyat - Mor Gabriel - Hasankeyf

- drevna mesta na jugoistoku Turske -



Volim prostranstva centralne i istočne Turske. Putovanje širokim turskim drumovima i pogled na predele - zelene žitne ravnice i visoke, beživotne sivkaste planine kojima se ne vidi kraj. Gola brda sa udaljenim stadima nalik tačkicama, nepregledne plantaže pistaća, badema i maslina, i planine (ponekad uspavane vulkane) sa snežnim kapama na vrhovima koje ni leti ne prestaju da se bele. Pejzaži istočne i jugoistočne Turske na beskrajnom anadolijskom platou visine između 500 metara na zapadu i do 1600 metara na krajnjem istoku, sa nekim od najstarijih arheoloških nalazišta planete najpribližniji su predstavi bezvremenih predela grandiozne Azije, a najbliži Evropi. 




Panorana Hasankejfa / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Sirijski/asirski Manastir Mor Gabriel iz IV veka / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Rimsko arheološko nalazište Dara, na granici sa Sirijom / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pejzaži anadolijskog platoa na putu: Midjat - Hasankejf / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat, Konukevi / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat, moderno venčanje / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Na dalekom jugoistoku zemlje, nadomak granice sa Sirijom, na 1083 metara nadmorske visine anadolijskog platoa nalazi se jedan od najbajkovitijih gradića Turske - Mardin (vidi: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-mardin.html). Mesto smešteno kaskadno na beživotnoj, prašnjavoj strmoj litici ogromnog brda, sa vremešnom tvrđavom na vrhu i božanstvenom arhitekturom arapskih kuća od okerastog kamena još iz daljine oduzima dah. Na ovim prostorima - u delu severozapadne Mesopotamije, ljudi su prvi put zastali i odlučili da se ne sele, trajno se nastanili i zasadili prva žitna polja, ikada. Kasnije, nakon drevnih Asiraca ove prostore naselili su Rimljani, Arapi, a zatim Turci i Kurdi, što je dovelo do mešanja kultura i civilizacija, i rezultiralo nekim od najlepših kulturnih zaostavština u ovom delu planete. 

U regiji Mardina, na severoistoku nalaze se gradić Midjat (Midyat), brdovito gorje Tür Abdin sa drevnim asirskim/sirijskim manastirima (ne propustite Manastir Mor Gabriel), a nešto severnije i mesopotamska reka Tigar na čijoj se obali smestilo pastoralno selo Hasankejf (Hasankeyf). Južno od Mardina, nadomak granice sa Sirijom nalazi se veliko i veoma značajno antičko arheološko nalazište iz starorimskog perioda - Dara. Osim ukoliko nemate nameru da se duže zadržavate, ovu oblast najbolje je posetiti u okviru celodnevnog izleta iz Mardina.




Žitnice Mesopotamije u proleće, južno od Mardina / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Stado ovaca na magistalnom putu: Midjat - Hasankejf/ Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Restoran u Midjatu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Slatkiš ukusom nalik čuvenom künefe / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Manastir Mor Gabriel 
(Manastir Svetog Gavrila)


U posetu Midjatu, gradiću udaljenom 60 km (sat vremena vožnje) od Mardina, možete stići dolmušem (minibusom) sa autobuske stanice u Mardinu (Otogar), po ceni od oko 12 TL (3 ). Minibusevi ka Midjatu i nazad ka Mardinu polaze na svakih pola sata, sve do 19 h. Međutim, ukoliko planirate i do nedalekog gorja Tur Abdin sa starinskim manastirima, a zatim i do Hasankejfa, dolmuš nije idealno rešenje. Naime, do manastira gorja Tur Abdin prevoz ne postoji, te do njega možete stići jedino stopiranjem, ukoliko vam ovaj način odgovara i ukoliko imate sreće. Čak i kada stignete i obiđete manastir, isto to vas očekuje i u povratku ka Midjatu što nije lak zadatak jer u tom delu druma ne prolazi gotovo niko osim onih koji idu ka manastiru. Iz Midjata. Dolmuš vozi i ka Hasankejfu (oko 10 TL - oko 2,5 u jednom smeru). 

Iako su cene međugradskih minibuseva pristupačne, na žalost oni ne dospevaju svuda. Predlog je da ako vas je dvoje ili više, za celodnevni izlet opisan u ovom postu u Mardinu iznajmite taksi. Dnevna tura taksijem - koji će u okviru rute ugovorenog puta stati gde god želite i zaustaviti se na svakom dogovorenom mestu onoliko koliko želite, košta oko 350 TL (oko 75 ) - 37 po osobi ako vas je dvoje, ili još manje ako se deli na tri ili četiri osobe. Krenuli smo na izlet ujutro oko 8 h i vratili se u Mardin oko 18 h.

Arheološko nalazište Daru možete ostaviti za kraj ili ga posetiti na početku. Ili, što je ukoliko imate dan više za posetu samom Mardinu - najbolja opcija: spojite posetu Dari sa Manastirom šafrana (Deryulzafaran) - 7 km od Mardina (http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-mardin.html), jer se oba nalaze južno od Mardina. 




Asirski/sirijski Manastir Mor Gabriel iz IV veka / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Manastir Mor Gabriel / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Manastir Mor Gabriel / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Manastir Mor Gabriel, aramejski - danas mrtav jezik kojim je nekada govorio Hrist (danas se na ovom jeziku obavlja služba u sirijskim/asirskim manastirima) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Predivni Manastir Mor Gabriel / Manastir Svetog Gavrila (Dayro d-Mor Gabriel ili Deyrulumur) sazidan od okerastog kamena i osnovan davne 397. godine, nalazi se na platou valovitog gorja Tür Abdin (u prevodu: "Gorje sluga Božijih") - 16 km od Midjata, i  najstariji je sirijski pravoslavni manastir na svetu (zapis iz VI veka pominje oko 1000 lokalnih koptskih monaha koji su ovde živeli). Između 615. i 1049. godine, Manastir Mor Gabriel bio je sedište pravoslavne asirske / sirijske episkopije, a njegov status pomogli su i neki vizantijski carevi kao na primer Teodosije II (izgradio carigradske zidine) i carica Teodora (supruga cara Justinijana) koja je pomogla podizanje pravougaone kupole manastira.

Manastir Mor Gabriel, jedan je od preko 80 asirskih / sirijskih manastira koji su nekada bili smešteni među vinogradima i voćnjacima badema i pistaća na gorju Tur Abdin. Na relativno malom prostoru, manastiri su tokom srednjeg veka bili podeljeni u čak četiri biskupije. U VII veku, manastir Svetog Gavrila bio je poznat po asketskom životu njegovih monaha, U XIV veku, Mongoli na čelu sa Tamerlanom (Timur) pobili su sve monahe na osvajačkom pohodu kroz Malu Aziju, dok su za vreme Krstaških ratova manastiri ovog regiona preživeli prva ozbiljnija razaranja. Kasnije, u XIX veku Asirska pravoslavna crkva doživela je niz neprijatnosti od lokalnog muslimanskog stanovništva - tek 1919. godine manastir je ponovo vraćen na upravu crkvenoj zajednici. Nakon Drugog svetskog rata, hrišćanska manjina koja se pogrešno stavila na stranu francuskih osvajača, kada su oni izbačeni iz Turske doživela je novi progon. Do 1970-tih, veliki broj hrišćana odselio se u Siriju gde je 1932. sedište Sirijske / asirske pravoslavne crkve i prebačeno.

Po ceni ulaznice od 5 TL (oko 1,5 ), Manastir Mor Gabriel možete posetiti u pratnji i uz objašnjenje vodiča - monaha, ali za sada na žalost samo na turskom (morate pratiti grupu). Međutim, kada je shvatio da smo stranci i kada smo mu potvrdili da ga ne razumemo, bio je ljubazan i nakon svakog detaljnog objašnjenja na turskom u par rečenica i nama na prilično lošem engleskom objasnio ono o čemu je pričao. U jednoj od crkvi ovog manastira, pokazao nam je Bibliju ispisanu aramejskim jezikom - danas mrtvim jezikom kojim je nekada govorio Hrist, i ponudio da nam pročita odlomak. Monasi asirske pravoslavne crkve i danas služe crkvene obrede na ovom zaboravljenom jeziku, te je ovo jedno od retkih mesta na svetu gde možete videti kako izgleda aramejsko pismo i  kako zvuči aramejski! I pismo, i zvuk veoma podseća na hebrejski - najviše na nekakvu mešavinu hebrejskog i arapskog.

Osim Manastira Mor Gabriel, sporednim putevima ovog gorja možete stići i do izuzetno lepog Manastira Mor Augin, i još nekoliko njih koji su ostali da prkose zubu vremena. Najčuveniji i arhitektonski najlepši je Manastir Hah-Anıtlı iz VI veka, u selu Anitli (kako stići: od Midjata, nakon 3 km puta ka Hasankejfu skrenuti desno ka selu Dargedžit (Dargecit), i nakon 17 km ponovo skrenuti desno ka selu Merjemana (Meryemanna/Hah - u prevodu: Bogorodica), pa još 6 km ka Hestereku, a onda skrenuti levo još 7 km do sela Anitli (Anıtlı) - manastir se nalazi odmah po ulazu u selo, sa desne strane). Prema lokalnom predanju, manastir su osnovala Sveta Tri kralja. Iako su današnji zvonik i kupola dozidani pre stotinak godina, manastir se smatra jednim od najlepših na gorju Tur Abdin.





Manastir Mor Gabriel / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Manastir Mor Gabriel / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Manastir Mor Gabriel, kupola čije je podizanje pomogla vizantijska carica Teodora / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Manastir Mor Gabriel / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved






Midjat (Midyat)


16 km od Manastira Mor Gabriel i 60 km severoistočno od Mardina, u ravnici - na visoravni anadolijskog platoa nadmorske visine od 959 metara smestio se gradić Midjat. Atmosfera starog grada, kaldrmisani sokaci i arhitektura kuća od okerastog kamena sa reljefnim dekoracijama tako tipičnim za ovaj region možda će vas vratiti u neko davno zaboravljeno doba nalik scenografiji za neki stari film. Zajedno sa Mardinom, Midjat važi za centar obrade srebrnog nakita nalik srmi (filigranu) - u njegovim malim porodičnim radnjama, po veoma pristojnim cenama možete pazariti predivno obrađene komade srebra. 

Iako je većina hrišćanske populacije odavno napustila ove prostore (kažu da u regionu živi još njih oko 3000), u Midjatu postoji 9 asirskih / sirijskih pravoslavnih crkvi (Mor Aznoyo, ili Mor İzozoel iz VIII veka, sa predivnom reljefnom dekoracijom crkvenog zvonika). 




Midjat, jedna od nekoliko sirijskih pravoslavnih crkvi u gradu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat, Konukevi / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat, pogled na grad sa vrha Konukevi / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat, Konukevi / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat, mladenci / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Za obilazak Midjata dovoljno je izdvojiti oko tri sata. Za najlepši, panoramski pogled na grad popnite se na vrh ravnog krova velike, stare trospratne gradske kuće Midyat Devlet Konukevi (ulaznica: 2 TL, oko 0,5 €) koju je grad otkupio i nekoliko  prostorija sa nameštajem preuredio u duhu prošlih vremena (spavaća soba, radna soba, itd). Osim suvenirnice, i panorame sa krova koje koriste turisti, lokalci ovde dolaze nakon venčanja, sa fotografom - kako bi se ovekovečili na ovom lepom mestu. Van kapija kuće, najčešće ih već čekaju šarene kočije i konji, kojim se osim njih još samo turisti vozaju po starom delu grada. Nekoliko turskih serija koristilo je ovu veliku  gradsku kuću kao scenografiju. Sa krova se može videti najveći broj od devet midjatskih crkvi.

U starom delu Midjata postoji nekoliko vinarija - radnji, ali i vinskih podruma koji prodaju lokalno vino, ali i ono iz susedne Sirije (kao u Mardinu). Organizovano, neke vinarije turiste vode na degustaciju nakon koje će ponuditi da vam vino prodaju.


50 km istočno od Midjata nalazi se mesto Džizre (Cizre) - prema prvim legendama o Velikom Potopu mesto nadomak planine Kadur (2114 m, naziva se još i: Mount Cudi, Jūdī, Cûdî, Qardū), gde je Nojeva Arka po povlačenju vode - zaista pristala! Naime, sve do II veka u biblijskim spisima planina Džudi označavana je kao mesto gde je završila Nojeva Arka, preko puta gradića Širmaka (Şırnak: na arapskom Şehr-i Nuh, tj. "Grad Noja"), sve dok (prema jednoj verziji) Jermenska crkva - Crkva prve hrišćanske države na svetu nije odlučila da promenivši učenja Starog zaveta mesto pristanka Nojeve barke u XI veku "premesti" par stotina kilometara severnije, na najvišu planinu regiona (Ararat) koja je usput i u to vreme pripadala Jermeniji. Interesanto je da i u najstarijem epu na svetu - mesopotamskom Epu o Gilgamešu (odakle je Priča o Potopu preuzeta), čak piše ime planine Džudi. Zanimljivo je da i danas mnogi hodočasnici - hrišćani i muslimani, dolaze u Džizre i mole se na Nojevom grobu, ili onom za šta se misli da je njegov grob. Takođe, postoji nekoliko verzija o tome gde je Noje zaista sahranjen, pa osim ovde, prema drugoj verziji njegov grob je u Nakičevanu (u Azerbejdžanu), U Džamiji Imama Alija u Nadžafu (u Iraku), u Jordanu, i u mestu Karak Nuh (u Libanu). Možda bi moderna tehnologija (na primer DNK analiza), uspela da odgonetne šta je istina.




Midjat, jedna do druge - dve sirijske pravoslavne crkve u predgrađu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat, Konukevi / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat, lokalno vino / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Midjat / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved








Hasankejf (Hasankeyf)


Magistralnim drumom 42 kilometra severno od Midjata, požurite da prošetate jednim od najčuvenijih sela na južnoj obali reke Tigar - Hasankejfom. Bajkoviti Hasankejf na obodu brda kraj reke, nalazi se na 564 metara nadmorske visine anadolijskog platoa i pripada opštini Batman. Poznat je po ostacima četiri luka Starog mosta (Eski Köprü) iz 1116. godine koji vire iz ne tako duboke reke, u širokom klancu Tigra. Selo je postalo poznato kada je pre desetak godina odlučeno da bude jedno od mnogih na reci koje će potopiti puštanje u rad nove Ilisu brane (jedne od čak 22 brane na Tigru i na Eufratu), te iz ovog razloga Hasankejf uskoro više neće postojati. Istu sudbinu već su doživela su i druga sela, kao i mnoga antička arheološka nalazišta, čiji su delovi i mozaici isečeni i premešteni u doduše izuzetno dobre, nove muzeje (na pr. Muzej Zeugme u Gaziantepu: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-gaziantep-antep.html).

U proteklih dvadesetak godina, veliki projekat podizanja brana na Tigru i Eufratu nekada suve predele jugoistočne Turske pretvorio je u zelene žitnice sa i do dva prinosa godišnje. Međutim, zbog nestajanja kulturnih dobara od javnog značaja koji prate podizanje nivoa reke, mnogi se bune. I pored protesta raznih domaćih a u novije vreme mahom stranih nevladinih organizacija za očuvanje ovog starog sela, država je odlučila da započeti posao nastavi i ne obazire se mnogo na molbe i zahteve. Modernizacija po svaku cenu, učiniće da mnogi stanovnici starih kuća (većinu čine Kurdi) koje su svojom starinskom arhitekturom realno verovatno oduševljavale samo turiste, najzad dobiju nova mesta za stanovanje sa propisno uređenim vodovodom i kanalizacijom. Druga je priča kako ta nova mesta izgledaju, i kako se - i da li se, uopšte ičim uklapaju u lokalni krajolik.




Hasankejf, na reci Tigar - minaret El Rizk džamije iz XIII veka / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Hasankejf, ostaci drevne crkve u steni / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Hasankejf, ostaci tvrđave na steni / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved





Više nego bilo gde u Turskoj, na vrhovima predivnih, valovitih predela visoravni Anadolije, kao pečurke posle kiše niču moderni, izuzetno neukusno ofarbani i često preterano dekorisani soliteri, koji toliko ruže krajolik da prosto ne mogu da se otmem utisku - da li to niko u Turskoj ne vidi, ili je modernizacija po svaku cenu zatvorila usta i oči svima? Ako uspete da u ove krajeve dođete pre nego što brana prekrije stari Hasankejf (mi smo to učinili u aprilu 2018), na brdu iznad severnog dela obale gde do skoro nije postojalo ništa videćete nekoliko kompleksa novih, sivih solitera (nalik nekoj modernoj kasarni) kako čekaju na svoje nove stanare. Gradi se i novi most. Stari, kojim su karavani vekovima prolazili na putu iz Azije ka Evropi - ostaće ispod nivoa vode... Novi Beograd umesto kuća starog sela Sirogojna na obroncima Zlatibora na primer, najbliže je onom što pokušavam da objasnim, ako uspevam (iako, i na Zlatiboru se već dosta dugo dešava slično, ali ne u toj meri).

Godine 2017, u maju je sa obale uz protest uklonjeno staro srednjovekovno turbe u persijskom stilu (Zeynel Bey Türbesi - sultan turkmenskog plemena, XIV - XV vek), i premešteno na drugu stranu - nadomak solitera, a zatim se krenulo sa rušenjem tvrđave (Hasankeyf Kalesi). Kažu da su pogledi sa tvrđave u suton bili bajno romantični - zakasnili smo par meseci. Prilaz tvrđavi potpuno je blokiran, bageri raskopavaju i sve liči na veliko gradilište. Uskoro, oko 78.000 stanovnika iz Hasankejfa i okolinih dvestotinak sela, kao i oko 3000 pripadnika nomadskih plemena biće prebačeni na drugo mesto. Čak 400 manjih i većih arheoloških nalazišta ostaće pod vodom. 
 




Hasankejf - kada bude puštena u rad Ilisu brana, rekonstruisani lukovi Starog mosta naći će se ispod nivoa vode / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Hasankejf, novoizgrađeno naselje sa druge strane reke, čeka stanovnike budućeg potopljenog sela / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Hasankejf, ostaci Koč džamije / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Stenoviti klanac povrh Hasankejfa, sa otvorima u kojima su ljudi nekada živeli / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved






Šarmantno selo Hasankejf još nedugo odoleva. Duž kratke pešačke uličice sa suvenirima nalaze se restorančići - nalik čardacima nad stenom sa pogledom na reku i lukove Starog mosta, a nešto dalje i zaštitni znak starog sela - predivni, reljefno dekorisani minaret El Rizk džamije iz XIII veka, koju je podigao vladar kurdske ajubidske dinastije - sultan Sulejman (Ajubidi su naslednici velikog Saladina, koji je u XII veku vodio ratove protiv evropskih krstaša). Kraj džamije, prašnjava utabana staza naglo vijuga uzbrdo do gornjih kuća i nekoliko kafea, ostatka crkve u maloj pećini, ali i čuvenih panorama sela koje se još jedino odavde mogu videti.

Nešto dalje, na visokom stenovitom obronku klanca iznad sela primetićete mnoštvo otvora koje su pre par stotina godina izdubili stanovnici ovog kraja i živeli u njima (kao u Kapadokiji, skrivajući se od osvajača). Danas se lokalci i turisti ovde penju kako bi fotografisali pećine i pastoralne panoramske poglede na selo. U dolini, u smeru ka selu postoji nekoliko starih zdanja među kojima su najznačajniji ostaci Koč džamije (Koç Camii), koja arhitektonski neodoljivo podseća na vizantijsku crkvu.

Hasankejf su osnovali antički Rimljani na granici sa Persijom, pod imenom Cefe (Cephe). Kasnije su mestom vladali Vizantijci, ali je posle invazije dinastije arapskih Artukida i kurdskih Ajubida, a naročito nakon najezde Mongola mesto ostalo u zapećku. U izdubljenim pećinama iznad Hasankejfa, Rimljani su utamničili pobeđenog parćanskog kralja Aršaka, vezali ga srebrnim lancima i ostavili ga da umre.

Od Mardina do Hasankejfa ima 111 km. 




Hasankejf / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Hasankejf, na reci Tigar / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Hasankejf / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved







Arheološko nalazište
Dara


Mnogi tvrde da je arheološko nalazište Dara - 40 km južno od Mardina i 3 km od granice sa Sirijom, jedno od najznačajnijih u ovom delu Turske. Porede ga čak sa Efesom i Pergamonom. Antičko rimsko nalazište rasprostire se na površini od nekoliko kilometara i sastoji iz nekoliko međusobno povezanih lokaliteta udaljenih i do 1 km, te vam za obilazak treba automobil. Zbog retkih stranih turista, za sada se ulaznice ne naplaćuju - ako ih i bude verovatno će u početku biti na samo jednom mestu - drevnoj nekropoli u klancu, gde postoji kapija i kućica koja služi toj svrsi.




Arheološko nalazište Dara, nekropola / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Arheološko nalazište Dara / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Arheološko nalazište Dara, nekropola / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Arheološko nalazište Dara, nekropola / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved



Iako arheološka iskopavanja još uvek traju, na velikom prostoru otkriven je prilično savršen antički irigacioni sistem - cisterne, delovi akvadukta, i neverovatan podzemni deo za skladištenje robe i vode. Na jednom od brda nalazila se tvrđava. Na ovom mestu Vizantija je pobedila u jednoj od čuvenih bitaka protiv persijskog Sasanidskog carstva, 530. godine (Bitka kod Dare). Nešto kasnije, vizantijski car Justinijan kompletno je obnovio grad i za njega imao velike planove (nazvavši ga po sebi - Iustiniana Nova). U Dari se nalazilo sedište biskupije Sirijske katoličke crkve, koje je i danas aktivno. 



Arheološko nalazište Dara, podno sela (na vrhu) nalazi se antički akvadukt - sistem antičkih cisterni / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Arheološko nalazište Dara, akvadukt - antičke cisterne
Arheološko nalazište Dara, zgrada unutar koje se nalazi ogromno antičko skladište / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Arheološko nalazište Dara, ogromno antičko skladište / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved




Kako stići...

Iz Beograda (Zagreba ili Sarajeva), do Istanbula svakodnevno leti turska državna aviokompanija Turkish Airlines. Od Istanbula, jednom dnevno Turkish Airlines ima letove do Mardina. Predstavništvo kompanije Turkish Airlines nalazi se u Beogradu, u Knez Mihailovoj 9 / I, (+381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226.

Geografski gledano, Mardin se nalazi oko 60 km (1 sat vožnje) magistralnim putem od Midjata, 190 km (oko 3 sata vožnje autobusom) autoputem od većeg grada Šanliurfe (Urfe) i oko 150 km (2,5 sata vožnje autobusom) autoputem od Gaziantepa (Antepa). Sa autobuske stanice (na turskom: Otogar) u Mardinu, u zavisnosti od kompanije koja vozi (ima ih nekoliko, i skoro sve su u privatnom vlasništvu), autobuska karta u jednom smeru za na pr. Šanliurfu košta oko 25 TL (oko 5 evra / proleće 2018). Većina turskih autobusa je novije proizvodnje i prilično su čisti. Na sedištu ispred svakog putnika nalazi se ekran na kojem može da se prati određen broj TV programa (sa slušalicama za jednokratnu upotrebu), a u toku vožnje kondukter će putnike ponuditi sokom, kafom, čajem i upakovanim kolačićima (usluga ulazi u cenu karte).

Aerodrom u Mardinu je jedan od retkih u Turskoj koji nije međunarodni. To praktično znači da ukoliko putujete iz na primer Beograda za Mardin (sa presedanjem u Istanbulu), u Istanbulu morate podići prtljag iz Beograda, obaviti granične formalnosti i prtljag ponovo predati u susednoj aerodromskoj zgradi sa koje polaze letovi unutar Turske (gde ionako morate otići na let za Mardin). U februaru 2018. u Mardinu otvorena nova aerodromska zgrada, a na aerodrom iz Istanbula (u zavisnosti od sezone) dnevno sleti 1 - 5 aviona (sa oba istanbulska aerodroma). 

Minibus (Mardin Airport dolmush), vozi sa aerodroma do grada po ceni od oko 4 TL (oko 1 evro). U slučaju da ga propustite, do grada možete taksijem po ceni od oko 25 TL (5 evra).



Turkish Airlines Beograd, Knez Mihailova 9 / I, (+381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226 / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved






Svi postovi o TURSKOJ:









http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/turska-van-i-okolina.html