UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: 2017-07-02

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovanog teksta o Japanu, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
-

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Japan, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompaniji Japan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail (Japanskim železnicama), Nishimuraya Honkan, Kinosaki Onsen (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin - vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, i aviokompaniji Turkish Airlines, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.

The ART of TRAVEL would like to thank: Japan Experience - the world leading site on traveling to Japan (London office), Japan Rail (Shinkansen bullet trains), Voyagin (the leading web site on traveling to East Asia), Nishimuraya Honkan - one of the TOP 10 Japanese onsen and the Turkish Airlines, for providing the 17-day journey to Japan.

Svi postovi o JAPANU:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-osnovne-informacije-ili-sta-treba.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-kako-putovati-japanom-super-brzi.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/08/japan-japanska-kuhinja-i-suveniri.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/08/japan-tokio-tokyo-top-10.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/06/japan-tokio-tokyo-i-deo-sinuku-i-sibuja.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-tokio-tokyo-sumo-rvanje-trening.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-nikko-najcuveniji-kompleks-hramova.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-velicanstvena-planina-fui-fuji-san.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/06/japan-japanski-alpi-japanese-alps.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-kanazava-kanazawa.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/08/japan-kjoto-kyoto.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/09/japan-gejse-zene-umetnice.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-osaka.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-nara.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-japanska-banja-onsen-kinosaki.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-sveta-planina-kojasan-koya-san.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-dvorac-himei-himeji-castle.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-hirosima-i-ostrvo-mijaima.html

HIROŠIMA,
da se ne zaboravi...

I sama tvrdnja da u turističkoj poseti Japanu ne treba izostaviti grad Hirošimu, učiniće se možda pomalo čudnom ali samo onim neupućenim turistima. Naime, grad-heroj na koji je u avgustu 1945. godine bačena prva atomska bomba na svetu, danas je gotovo obavezna stanica mnogih stranaca u poseti Japanu, među kojima prednjače Evropljani i Amerikanci. Iz više razloga.

Iako ima onih koji u Hirošimi (i okolini) žele da provedu više od dana, turisti do ove destinacije najčešće stižu tokom jednodnevnih izleta iz Kjota http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/08/japan-kjoto-kyoto.html ili Osake. Sa stanice Shin-Osaka u Osaki (vidi: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-osaka.html), od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati na svakih 20-ak minuta šinkansen vozovi polaze u smeru ka zapadu (Sanyo Line) i nakon oko 1 h 30 min stižu na 335 km udaljenu Železničku stanicu Hirošime - Hiroshima Station (1 h i 45 min i 360 km - iz Kjota). Ukoliko ste prethodno, putem interneta pribavili kartu za Japanske železnice JR Pass - https://www.japan-rail-pass.com/, sve linije šinkansen vozova (osim Nozomi i Mizuho) uključene su u tu cenu (na primer, iz Osake: 7.15 - 8.47 / 7.35 - 9.05 h, itd... Povratak iz Hirošime za Osaku: 20.48 - 22.21 h / 21.20 - 22.49 h): http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-kako-putovati-japanom-super-brzi.html

Hiroshima Peace Memorial Park

(Memorijalni park mira u Hirošimi)

Kada stignete u Hirošimu i izađete iz železničke stanice na glavnu ulicu, savet je da na samoj ulici, na tramvajskoj stanici (sa leve strane) uđete u tramvaj broj 6 i nakon desetak stanica (15-ak minuta vožnje) siđete na stanici: Genbaku Domu Mae Station (pojedinačna karta košta ¥ 160).

Silaskom na ovoj stanici, naći ćete se tačno ispred istoimene zgrade, jednog od simbola grada. Naime, Genbaku Dome (Kupola Genbaku) jedna je od retkih zgrada u Hirošimi koja nekim čudom nije skroz porušena prilikom pada atomske bombe i lako će te je prepoznati po konstrukciji šuplje kupole, na vrhu. Nalazi se samo 200-ak metara od "Ground Zero", tačnog mesta gde je pala atomska bomba (danas se ovde nalazi bolnica ispred koje je postavljena spomen-ploča, sa crno-belom fotografijom mesta nakon katastrofe).

Pogled na Hirošimu i zgradu Genbaku Dome, avgusta 1945.

Prelaskom preko obližnjeg mosta na drugu stranu reke, dospećete na "ostrvo" u sred grada (između dva toka reke Ote) koje danas nosi naziv Hiroshima Peace Memorial Park (Memorijalni park mira u Hirošimi - UNESCO, 8.30 - 18 h), gde se na velikom prostoru u uređenom parku nalaze brojna obeležja i spomenici povezani sa događajem koji se zbio tog kobnog dana.

Osim Spomenika deci (Children's Peace Monument) čiju su izgradnju 1958. godine donirala deca iz japanskih (i nekih inostranih) osnovnih škola, tu je i Veliko zvono mira (The Peace Bell) koje su 1964. godine podigli preživeli uz poruku za ukidanjem upotrebe nuklearne energije bilo koje vrste, a čiji je zvuk proglašen jednim od najzvonkijih u Japanu. Tu je i nadzemno-podzemni kompleks posvećen svim žrtvama atomske bombe - Hiroshima National Peace Memorial Hall for the Atomic Bomb Victims, u kojem se ponekad održavaju predavanja, zatim Memorijalna humka (Memorial Mound), Vatra mira (Flame of Peace) i Memorial Cenotaph - lučni spomenik žrtvama čija tela nikada nisu pronađena i uzdužno jezerce u kojem se obližnji muzej ogleda u vodi, kao u ogledalu.

6. avgusta 1945, u 8.15 h američki bombarder B-29 izbacio je na grad Hirošimu prvu atomsku bombu, ikada. Bombarder je nosio nadimak "Enola Gay", ime koje mu je nadenuo sam pilot Paul Tibbets po svojoj majci koja ga je (za razliku od oca) podržala u naumu da postane pilot.

Bomba bačena iz Enola Gay prouzrokovala je eksploziju do tada neviđenih razmera, uništila oko 90 % grada i momentalno ubila 80.000 ljudi. I to nije sve. Od posledica radijacije, u narednih nekoliko godina desetine hiljada ljudi umrlo je od najčudnijih oblika kancera i raka kože, neki u velikim mukama (ovde pročitajte interesantan intervju sa Polom Tibetsom, pilotom Enole Gej, iz avgusta 2012: https://www.theguardian.com/world/2002/aug/06/nuclear.japan).

Bez bilo kakve iluzije o tome da je doprinos Japana masovnom ubijanju i mučenju tokom Drugog svetskog rata bio više nego značajan, američki napad na Hirošimu pomerio je sve granice. U velikom zdanju u parku - Muzeju mira u Hirošimi (Hiroshima Peace Memorial Museum, ¥ 50, isto je u dinarima) podignutom 1955. godine i renoviranom 1994, moći ćete da vidite sav užas koji je pratio pad atomske bombe: fotografije grada i ljudi, maketu Hirošime sa mestom gde je bomba pala, originalne predmete, odeću i obuću stanovnika Hirošime - ugljenisane i izvitoperenih obličja (kutiju sa ručkom jednog školarca, dečiji tricikl koji se od količine vreline iskrivio, itd). Neke od fotografija su naročito potresne jer prikazuju ljude izložene radijaciji koji su par dana nakon fotografisanja umrli. Eksponat koji u muzeju izaziva najviše simbolike je deo običnog belog zida jedne porušene zgrade, sa ostacima originalne "crne kiše" (nastale od oblaka nuklearne prašine) kako se sliva, a koja je nekoliko sati nakon bombe pala na Hirošimu.

Neki podaci koje u muzeju možete saznati, izuzetno su zanimljivi. Interesantno je da su Amerikanci navodno Hirošimu kao metu izabrali zbog toga što je bila jedan od retkih gradova u Japanu u kojem tada nije postojao ni jedan zarobljenički kamp sa Amerikancima, i tako osigurali da ni jedan njihov građanin ne postane žrtva bombe.

Ispred jednog dela muzeja, u parku se nalazi drvce kineskog platana (Firmiana Simplex), ograđeno i označeno tablom. U tekstu urezanom na tabli piše da iako je raslo samo 1,3 km od epicentra udara bombe, jedna strana drveta spržena dok je druga ostala neoštećena i nastavila da raste. U parku se nalazi još nekoliko stabala drveća koja su kao mitske ptice feniksi uspeli da opstanu i prežive (zbog čega ih nazivaju “Phoenix Trees”). I ona su nekada rasla na oko 1 - 2 km od mesta gde je pala bomba, a kasnije presađena u memorijalni park. Na njima se još uvek lepo vide “ožiljci” od eksplozije.

Nakon nešto više od 70 godina, u Hirošimi odavno više ne postoji stepen radijacije opasan po ljude. Zanimljivo, s obzirom na tvrdnje da tamo gde ovakva bomba padne treba oko stotinu godina da se saniraju posledice, u zemlji, i na ljudima. Uprkos dvema atomskim bombama i svemu što smo o radijaciji učili, Japanci su i dalje najdugovečnija nacija na svetu.

Osim radijacije koja je vremenom nestala, u Hirošimi i širom Japana nestale su i negativne emocije prema Americi. Ne samo da su nestale i da je Japan ovaj događaj ostavio iza sebe, već su Japanci u poslednjih par decenija postali neki od najvećih fanova američke kulture i često obožavaju gotovo sve što je američko. Mnogi od njih (naročito oni mlađi) imaju želju da na neko vreme odu i žive u Americi, zemlji koja je realno po mnogim kriterijumima (a naročito po stepenu kriminala) daleko ispod Japana, što se nekim strancima (naročito Evropljanima) nakon posete uređenom i kulturnom Japanu čini nejasnim. Suprotnosti su očigledno, privlačne.

Ukoliko imate vremena, u neposrednoj blizini centra grada nalazi se Muzej Mazde (Mazda Museum), čuvene japanske marke automobila iz Hirošime koji možete posetiti. U toku turističke sezone, svakog radnog dana možete se priključiti besplatnoj turi sa vodičem koja polazi u 10 h, ali svoju posetu prethodno morate rezervisati.

Hiljade papirnih origami ždralova, simbolišu decu poginulu prilikom pada atomske bombe. I danas, škole u Japanu oranizuju pravljenje venaca od ždralova i doniraju ih Memorijalnom parku mira u Hirošimi / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Memorijalni muzej mira u Hirošimi / poruka i papirni ždralovi bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, premešteni su zbog renoviranja jednog krila muzeja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Miyajima - Itsukushima
(Sveto ostrvo Mijađima)

Sa iste tramvajske stanice (Genbaku Dome Mae Station) sa koje ste sišli za Hiroshima Peace Memorial, na istoj strani sačekajte tramvaj broj 2 i odvezite se dalje, do poslednje stanice (pojedinačna karta: ¥ 270). Tramvaj prolazi na svakih desetak minuta i tačno 52 minuta putuje do poslednje stanice u predgrađu Hirošime (Japanci su tako izračunali i nema razloga za sumnju!), do mesta sa kojeg trajekti polaze na sveto ostrvo Mijađimu.

Druga opcija je da se tramvajem od Genbaku Dome odvezete nazad do Železničke stanice u Hirošimi (Hiroshima Station - oko 15 min) i odatle uhvatite voz Japanskih železnica - JR Pass https://www.japan-rail-pass.com/ za stanicu Miyajimaguchi Station (polazi na svakih 10 - 15 min), koji vozi nešto kraće (oko 25 - 30 min) i vožnju završava na par metara od poslednje stanice tramvaja, u neposrednoj blizini obale okeana.

I ako imate kupljen JR Pass sa kojim je vožnja ovim vozom besplatna, predlog je da u ovom slučaju ipak izaberete prvu opciju, jer ćete ukupno putovati otprilike isto vreme, videti najveći deo Hirošime iz lokalnog tramvaja i nećete se vraćati unazad. Osim ako vam cena tramvajske karte od dodatnih ¥ 270 (isto je u dinarima) predstavlja problem.

Silaskom iz voza/tramvaja, pređite ulicu (tu je ujedno i kraj puta) i na doku stanite u red za brodove koji takođe pripadaju Japanskim železnicama (JR - Miyajima Ferry), koji će vas nakon 10 minuta plovidbe odvesti do obližnjeg ostrva Mijađime (polasci su od 5.45 h na svakih pola sata, a od 8 h kreću na svakih 15 min, i to uvek: pun sat i 10, 25, 40 i 55 min.... Poslednji JR brodovi sa ostrva Mijađima ka kopnu kreću u: 19.30 / 20.00 / 20.42 / 21.25 i 22.14 h). JR Miyajima Ferry je uključen u JR Pass (inače košta ¥ 170, u jednom smeru).

Osim JR linije, postoji i privatna brodska kompanija Matsudai, koja vozi do ostrva Mijađime. U slučaju da hitno morate sa/do ostrva, za 55 minuta i ¥ 1900 u jednom smeru možete stići do Mijađime 3 - 9 puta dnevno hidrogliserom direktno iz Memorijalnog parka mira u Hirošimi, ili iz luke (Hiroshima Port: 30 minuta, ¥ 1460 u jednom smeru, 6 - 8 puta dnevno). JR Pass ne važi za ove brodove.

Na zvaničnoj veb stranici grada Hirošime namenjenoj turistima, piše da je Mijađima "Ostrvo gde Ljudi i Bogovi žive zajedno". Nekada ne tako davno, pristup svetom ostrvu bio je strogo zabranjen svima koji nisu dovoljno "čisti", a na njemu nije bilo dozvoljeno ni rođenje, niti smrt. Kriminalci, ljudi nedovoljno čestiti, žene u toku trudnoće i ciklusa.. i tu se spisak nije završavao... Srećom, danas ova pravila više ne važe, te ostrvo koje svojom dužinom (i visinom) pravi svojevrsnu branu prema pučini okeana svakodnevno posećuje veliki broj domaćih turista, ali i izuzetno veliki broj stranaca.

Nadomak doka gde pristižu trajekti, u Hramu-svetilištu Itsukušima (Itsukushima Shrine, svakodnevno 6.30 - 17.30 h, ¥ 300), često se održavaju do tančina "režirana" moderna venčanja sa mladencima odevenim u tradicionalne kostime, a u okviru hrama se nalazi se i najstarija pozornica No teatra u Japanu. Itsukušima se nalazi u malom zalivu sa peščanom plažom koju tokom plime prekrije voda, te jarko narandžasto-crveni hram na stubovima dva puta dnevno postane "plutajući".

Na peščanom žalu stotinak metara ispred hrama nalazi se jedno od najslikanijih mesta u Japanu, kapija ulaza na sveto mesto prema japanskom šinto-budizmu - čuveni crveni Itsukushima torii. Kapija visine 16 metara koja na četiri noge stoji u vodi (za vreme plime) i na suvom, u pesku (za vreme oseke), jedno je od najsvetijih mesta u Japanu.

Japanci ovde dolaze i u vreme oseke pokušavaju da na horizontalni deo toriija prebace "petojenac" (novčić od 5 jena), japanski "petoparac za sreću" (prepoznaćete ga po rupi u sredini i izostanku denominacije) prethodno poželevši želju (prema drugoj verziji, trebalo bi petojenac ubaciti ispod nivoa mora, u temelje nogu kapija, i nadati se da će se tu i zadržati!). Ispunjenje ovog teškog zadatka ne uspeva baš svakome, tako da ukoliko petojenac ne prebacite na torii druga opcija je da ga ugurate u neku od pukotina drvenog toriija, ispucalih tokom vremena. Videćete da ni ovo nije lako, jer je najveći broj pukotina mahom već ispunjen novčićima! Kada voda za koji sat nadođe, nikada nećete saznati kako će vaša parica (i želja) "završiti", iako neki tvrde da voda u stvari i treba da sa sobom povuče i "odnese" želju, kako bi se ispunila.

Neuspešne tehnike bacanja "petojenca" (novčića) na torii koje koriste gaijin (gaiđin - jap. "stranci"), izazivaju smeh lokalaca :) Ipak, za utehu, u pesku pored toriija nalazi se na hiljade petojenaca koji nisu dospeli na prečku kapije!

Posetu ostrvu Mijađimi možete organizovati tako da u jednom danu prisustvujete i plimi, i oseki, i videti crveni torii u oba izdanja. Kao i na nama bližem Atlantiku, razlika između plime (ujutro i uveče) i oseke (u središnjem delu dana) na Tihom okeanu je izuzetno velika i često neočekivana. Ovo je još izraženije u toku mladog ili punog meseca, kada se putanje Meseca i Sunca poklope pa plima nadođe oko 10 - 11 h i ponovo posle 17 - 18 h. Ukoliko ste u Hirošimi na jednodnevnom izletu, savet je da prvo obiđete Memorijalni park mira i onda se u uputite ka ostru Mijađimi, sa ciljem da tamo ostanete do zalaska sunca. Tako ćete torii videti u oba izdanja - od podneva do kasnog popodneva u vreme oseke, a zatim i za vreme plime. U Japanu postoji sajt gde možete videti podatke o kretanju plime/oseke i o tome kako utiču na torii, na Mijađimi: http://www.tides4fishing.com/jp/hiroshima/itsukushima

Mijađima je jedno od nekoliko mesta u Japanu (drugo je stara prestonica Nara http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-nara.html), gde slobodno žive srndaći koji se šetaju između turista i ostaju zabeleženi na njihovim fotografijama.

Ukoliko na ostrvu imate više vremena, iza hrama Itsukušima, na kraju uličice postoji žičara koja vodi na vrh brda Misen, u Momijidani park sa majmunima i njihovim hramom (svakodnevno, 9 - 16.30 h / ¥ 1000 u jednom smeru, ¥ 1800 povratna). Sa vrha brda, umesto žičarom možete se prošetati i sići dole jednom od tri staze (na primer: Daisho-in).

Pauza za ručak - japanska brza hrana ujedno je i zdrava hrana: kukuruz na štapiću, hobotnica i škampi u obliku cveta na štapiću, pržene i pohovane loptice ostrige kao ražnjić, pomfrit, sladoled od crnog susama ili zelenog čaja... / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved