UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: 2018-04-22

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Zahvaljujem svima koji su pomogli putovanje na jugoistok Turske: bajkovitim etno-hotelima:@anadoluevleri u Gaziantepu, Elçi Konağı Butik Otel u Šanliurfi i #KaradutPansiyon na planini Nemrut (Nemrut Dağı), kao i predstavništvu aviokompanije Turkish Airlines u Beogradu, sponzorima samostalno osmišljenog i organizovanog putovanja

Jugoistočna Turska:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-planina-nemrut-nemrut-dag.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-gaziantep-antep.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-gaziantep-zeugma-eski-halfeti.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-sanliurfa-urfa.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-sanliurfa-gobekli-tepe-i-harran.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-mardin.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-mardin-mor-gabriel-midyat.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/turska-van-i-okolina.html

Šanliurfa

- izlet u Harran i Göbekli Tepe -

najstariji univerzitet i najstariji hram na svetu

Volim prostranstva centralne i istočne Turske. Putovanje širokim turskim drumovima i pogled na predele - zelene žitne ravnice i visoke, beživotne sivkaste planine kojima se ne vidi kraj. Gola brda sa udaljenim stadima nalik tačkicama, nepregledne plantaže pistaća, badema i maslina, i planine (ponekad uspavane vulkane) sa snežnim kapama na vrhovima koje ni leti ne prestaju da se bele. Pejzaži istočne i jugoistočne Turske na beskrajnom anadolijskom platou visine između 500 metara na zapadu i do 1600 metara na krajnjem istoku, sa nekim od najstarijih arheoloških nalazišta planete najpribližniji su predstavi bezvremenih predela grandiozne Azije, a najbliži Evropi.

Šanliurfa - Urfa
http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-sanliurfa-urfa.html)

Na jugoistoku Turske, nadomak granice sa Sirijom nalazi se jedan od najstarijih kontinuirano naseljenih gradova planete - Šanliurfa (Şanlıurfa), do nedavno samo - Urfa. Prefiks "şanlı" ("slavna") dobila je 1984. kada je odlučeno da se i u nazivu grada obeleži njena slavna bliska prošlost - odolevanje pokušaju francuske okupacije čitave ove oblasti, nakon Prvog svetskog rata. Urfa se od pamtiveka nekako uvek nalazila na istorijskom raskršću; još od biblijskog, asirskog kralja Nimruda i njegovog sukoba sa prorokom Avramom (Abraham, muslim. Ibrahim - Stari zavet) koji nije hteo da ga prizna za božanstvo ostavši veran svom jedinom Bogu. Naime, astrološko proročanstvo proreklo je Nimrudu da će u Urfi uskoro biti rođen prorok koji će uticati na prekid idolopoklonstva i uvesti verovanje u jednog jedinog Boga. Nalik mnogo kasnijoj priči o Hristu u Novom zavetu, Nimrud je naredio da se svi novorođeni dečaci ubiju, te je Avramova majka potražila spas u pećini (ispod današnje tvrđave) gde se Avram rodio i prema predanju, u skrivanju i molitvi proveo narednih 15 godina. Bog je sa ovog mesta pozvao Avrama da napusti Ur i krene u obećanu zemlju (zastavši na neko vreme u Haranu), rekavši mu da će blagosloviti sve koji ga budu sledili i prokleti one koji budu protiv njega). Veliki broj vernika posećuje ovu pećinu tražeći od sveca blagoslov pre odlaska na hadžiluk, u Meku.

U koliko posećujete Šanliurfu, nemojte propustiti da odete na poludnevni izlet do drevnog Harana (Harran) i najstarijeg hrama na svetu - Gobeklitepe.

Molitva u pećini proroka Avrama, u Šanliurfi

Harran

Od Šanliurfe do Harana, mesta u nedođiji jugoistočne Anadolije nadomak sirijske granice ima oko 45 km. Haran se pominje još u Starom zavetu i najpoznatiji je iz već pomenute priče o proroku Avramu (Knjiga postanja: 11:31 i 12), čije je pleme ovde boravilo nekoliko godina na svom putu iz Ura (navodno današnje Urfe - Šanliurfe) za Kanu. Za Haran se veruje da je kao naselje postojao još u XVIII veku pre naše ere, jer se njegovo ime iz tog perioda pominje u mnogim glinenim pločicama sa klinastim pismom (prvim na svetu) pronađenim u Mesopotamiji - na tlu današnje Turske i Sirije.

Arheološki nalazi govore o nešto mlađem gradiću - iz III milenijuma pre naše ere, koji se graniči sa manjim mestima čiji su nazivi skoro identični imenima članova Avramovog plemena. U doba drevne Mesopotamije, Haran je bio mesto kulta obožavanja Sunca (Shamash) i Meseca (Sin), sa pronađenim ostacima hrama iz XVI veka pre naše ere koji to potvrđuje. Širom regije jugoistočne Turske, pronađeni su ostaci hramova koji su bili posvećeni ovom kultu.

Osim Asiraca (XIII vek p.n.e), Haranom koji se tada nazivao Karrai ili Carrhae vladali su Vavilonci (VI vek p.n.e), a potom Grci (Aleksandar Veliki), Parćani i Rimljani. Godine 217. naše ere, čuveni rimski imperator Karakala čija su javna kupatila jedno od obaveznih mesta u poseti Rimu, ovde je ubijen (isti onaj koji je prethodno ubio svog brata kako bi došao na vlast i izbrisao njegovo ime). Krajem IV veka, Vizantijci su uništili sve paganske hramove, ali je u obližnjem Soǧmataru (57 km južno od Harana), kult obožavanja nebeskih tela opstao sve do srednjeg veka (antički reljefi planeta iz II veka).

U VIII veku, ove prostore prvo su osvojili Arapi (Omejadski kalifat) osnovavši najstariji islamski univerzitet na svetu i ujedno prvi univerzitet na svetu, ikada - skoro tri veka pre prvog u Evropi - u Bolonji, 1088. godine. Dva veka kasnije, nakon najezde Mongola od univerziteta nije ostalo mnogo osim tornja škole astronomije sa kojeg su posmatrali kretanje planeta. Ostale zgrade u kompleksu današnjeg nalazišta datiraju iz antičkog, ali i nešto kasnijeg perioda (ostaci Umejadske džamije kraj Univerziteta). Na kraju, početkom XVI veka ove prostore su osvojile Osmanlije.

Iako istoriju pišu pobednici, danas se ipak zna da su institucije: bolnice, univerziteta i biblioteke sa pozajmicom knjiga izmislili Arapi za vreme Omejadskog kalifata - arapske sekularne države sa sedištem u Damasku. Isti kalifat vladao je preko 700 godina Iberijskim poluostrvom - najvećim delom Španije i delimično Portugala, u vreme ere najvećeg procveta nauke i umetnosti (http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/spanija-andaluzija-i-deo.html). Arapi su u to vreme prihvatili zaboravljena antička znanja koje je hrišćanstvo odbacilo, i usavršili ih, što je kasnije i na sreću u najvećoj meri uticalo na pojavu Renesanse u Evropi.

Osim antike, u selu Altinbašak kod Harana možete videti čudesne kuće od pečenog blata u obliku košnica, koje se vekovima grade na isti način (kuće nalik ovim postoje i u susednoj Siriji), i posetiti jdnu od njih u kojoj danas umesto da žive, lokalci-vlasnici prodaju suvenire turistima. Ulaz ne naplaćuju, ali će im biti drago da ili nešto pazarite, ili sednete na čaj ili kafu pod strehom terase kafanice koju vode.

Nedaleko odatle uzdižu se ostaci nekadašnje hetitske tvrđave, koju su u XI veku nadgradili Arapi Fatimidske dinastije (istočna kapija ima reljefnu dekoraciju pasa vezanih lancima, kako brane grad). Nekadašnje zidine grada bile su duge 4 km, imale 4 kapije i 187 kula. Danas je ostala samo jedna, u smeru nesrećnim ratom skoro uništenog Alepa (Aleppo Gate).

Göbekli Tepe
- najstariji hram na svetu -

Nalazište Gobekli Tepe imalo je sreću... u nesreći. Još 1963, arheolozi iz Sjedinjenih američkih država pronašli su ostatke na ovom mestu i zbog oblika nalik krstu i nedovoljno detaljnog istraživanja pomislili da verovatno pripadaju vizantijskom groblju ili Krstašima koji su tokom srednjeg veka ovuda krstarili uzduž i popreko na putu do "Svete zemlje".

Godine 1994, nemački arheolog Klaus Schmidt koji je istraživao ovo područje, odlučio je da ponovo zaviri u zapostavljeno nalazište u saradnji sa Arheološkim muzejem Šanliurfe. Kada je otkriven njegov pravi značaj, vest je odjeknula kao bomba - pronađen je hram na hiljade godina stariji nego bilo koji pre njega, a istorija ljudskog roda i njegovih prapočetaka u Mesopotamiji trebalo bi da se revidira! Nekoliko puta, starost ostataka proveravana je uz pomoć radioaktivnog ugljenika C-14, i svaki put je dobijen isti, neverovatan rezultat - datira iz vremena pre oko 11.000 godina! (Stounhendž u Engleskoj na primer, koji je nalik ovom hramu ali mnogo svedeniji star je oko 5100 godina - više je nego dvostruko mlađi).

U to vreme, Evropom je vladao neolit - mlađe kameno doba i obrada kamena bila je na nivou najprimitivnijih oruđa i oružja. Poljoprivreda još uvek nije postojala. Ko bi pomislio da su duž žitnih polja severozapadne Mesopotamije, na mestu gde je utvrđeno da je čovek posadio prva polja pšenice mnogo pre toga nastali prvi hramovi sa totemima praistorijskih lovaca - sakupljača! Cilj ovih lovaca je bio da gazele - njihov omiljeni i najčešći predmet potere, sa svih strana okruže i nateraju ih u beg u vrtače ovih brda, gde bi se plen našao okružen lovcima i bez izlaza.

Osnovni oblici koji čine hram - stele ili megaliti u obliku slova "T", visine 3 do 6 metara i težine nekoliko tona poređani su najčešće u krug, nalik Stounhendžu, ali mnogo savršenije. Ove na nalazištu Gobeklitepe imaju urezane reljefe životinja koje su ljudi lovili ili su živele na ovim prostorima: gazele, lisice, divlji vepar, veliki varan (u ovom delu Turske još uvek živi veliki gušter dužine od oko 1 - 1,5 m!), kornjača, ptice, zmija, lav i bik. Za jednu kamenu ploču tvrdi se da predstavlja prikaz porođaja, a za neke blokove oblika slova "T" da su figure tadašnjih lovaca, sa opasačem kao delom odeće. Većinu predmeta možete videti u sjajnom Arheološkom muzeju Šanliurfe: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-sanliurfa-urfa.html

Arheološko nalazište Gobeklitepe bilo je zatvoreno za posetu skoro dve godine, zbog postavljanja specijalnog zaštitnog krova, i ponovo otvoreno u februaru 2018. Među retkim strancima, Gobeklitepe smo posetili u aprilu 2018. kada je kilometar od nalazišta bio uređen parking kraj kojeg se još uvek gradila zgrada za restoran i suvenirnicu, i dovršavale rampe za ulaz sa ulaznicama (ulaz se još uvek nije naplaćivao). Iza rampe, asfaltirao se put do samog nalazišta do kojeg smo krenuli obronkom brda, livadama kraj mašina za asfaltiranje (kad put bude završen, do nalazišta će voziti dolmuši). Razlog užurbanog rada bila je i delegacija UNESCO-a koju ovde očekuju, i koja treba da odobri da se Gobekli Tepe nađe na listi svetske kulturne baštine.

Na samom lokalitetu postoje dva natkrivena dela - centralni, koji je završen i otvoren za posetu, i sa druge strane obronka brda još jedan koji nije otvoren. Deo brda okružuju maslinjaci. Naš domaćin rekao nam je da su nikli pre samo desetak godina, malo pre nego je država proglasila Gobekli Tepe mestom od državnog značaja i krenula sa eksproprijacijom. Kažu da ukoliko je posed od značaja zasađen poljoprivrednom kulturom od strane privatnog lica, država je pri otkupu dužna da plaća vlasniku odštetu nekoliko godina. Iz ovog razloga, lokalci su pre odluke vlasti zasadili masline i time sebi na par godina omogućili sigurne prihode.

Najinteresantniji podatak u vezi nalazišta Gobekli Tepe je taj da je u okolini tokom poslednjih nekoliko godina pronađeno još nekoliko ovakvih kompleksa, ali mnoge od njih arheolozi za sada još uvek drže u tajnosti (jedan od poznatih je i na pr. Nevalı Çori - Nevali Čori).

Gde odsesti...

Na brdu "preko puta" tvrđave u Šanliurfi, smestio se najveći deo starog grada. Negde u središnjem delu, iz jedne od glavnih uličica primetićete prelepu tradicionalnu kuću, u kojoj se nalazi božanstveno unutrašnje dvorište. Danas je ova kuća bajkoviti Elçi Konağı Butik Otel (Elči Konagi Butik Hotel: Yeni Yol Mahallesi 1306. Sokak No:6 / info@elcikonagi.com), koji sam na sreću i na prvi pogled izabrala za bazu posete Urfi.

Jedan deo kuće naslanja se na veliku, kamenu jermensku crkvu čiji najstariji delovi datiraju iz VI veka, a koji su kasnije - u evropskom srednjovekovnom maniru obnovili Krstaši, a zatim je postala džamija. Danas se crkva obnavlja kako bi joj se vratio pređašnji izgled.

Sama kuća je do početka XX veka bila u vlasništvu porodice Jermena koji su se iselili, i pretpostavlja se da je nekada davno pripadala crkvi kao pomoćna zgrada za sveštenstvo (u podrumu postoji prolaz koji povezuje crkvu i kuću, ali je delimično urušen).

Ukoliko ste odlučili da posetite Šanliurfu, ovaj hotel u mirnom delu centra starog grada predstavlja odličan izbor. Osim okruženja starinske kuće u istočnjačkom stilu, i same sobe uređene su u istom maniru, prostrane, sa rezbarenim drvenim ormanima iz prohujalih vremena, ćilimima, a/c, TV-om i odličnim wi-fi dometom. Noćenje sa doručkom podrazumeva turski doručak - švedski sto sa raznim vrstama džemova (na pr. od ruže), med, salate - paradajz i krastavac, nekoliko vrsta sireva i maslina, jaja, jogurt..), uz obavezni crni čaj.

Šanliurfa, Elçi Konaği Butik Otel

Kako stići...

Iz Beograda (Zagreba ili Sarajeva), do Istanbula svakodnevno leti turska državna aviokompanija Turkish Airlines. Od Istanbula, jednom dnevno Turkish Airlines ima letove do Šanliurfe. Predstavništvo kompanije Turkish Airlines nalazi se u Beogradu, u Knez Mihailovoj 9 / I, (+381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226.

Geografski gledano, u pravcu istok - zapad Šanliurfa se nalazi između turistički poznatih gradova Mardina (190 km, oko 3 sata) i Gaziantepa (Antepa, 150 km, oko 2,5 sata). Sa autobuske stanice (na turskom: Otogar) u Šanliurfi, u zavisnosti od kompanije koja vozi (ima ih nekoliko, i skoro sve su u privatnom vlasništvu), autobuska karta u jednom smeru za Mardin ili Gaziantep košta oko 25 - 30 TL (oko 5,5 evra / proleće 2018). Većina turskih autobusa je novije proizvodnje i prilično su čisti. Na sedištu ispred svakog putnika nalazi se ekran na kojem može da se prati određen broj TV programa (sa slušalicama za jednokratnu upotrebu), a u toku vožnje kondukter će putnike ponuditi sokom, kafom, čajem i upakovanim kolačićima (usluga ulazi u cenu karte).