UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: 2014-10-05

2014/10/10

AUSTRIJA / Beč (Vienna)

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Beču (ISBN 978-86-7722-402-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Vienna (ISBN 978-86-7722-402-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Na lepom, plavom...

Verovatno su mladi Mocart, Betoven, a kasnije Frojd, Klimt i mnogi drugi znali zbog čega su izabrali da žive baš u Beču. U odnosu na čuvene gradove ostatka razvijene srednje Evrope, Nemačke ili Češke na primer, Beč je oduvek važio za „južnjački grad“ i sinonim za ležernost, opuštenost i zabavu. Gde je zabava, tu je i umetnost i muzika, pozorište i opera, te je vremenom, pogotovo u periodu XVIII i XIX veka Beč i u umetničkom smislu uspeo da se nametne kao jedna od najprestižnijih evropskih prestonica.

U jednu od najbližih evropskih metropola, putujući kolima iz na primer Beograda možete stići za oko 6 sati, jer većinu puta (ukupno 615 km) čini autoput.

Glavni grad Austrije ima broj stanovnika sličan Beogradu - oko 1,7 miliona. Ne spada u jeftine, ni preterano velike metropole, ali je karakterističan u nekoliko stvari: velikom broju odličnih i edukativnih muzeja, raskošnim baroknim i rokoko palatama, austro-ugarskim zdanjima u beloj ili bež boji (omiljenoj boji Marije Terezije), klasičnoj muzici - valcerima i neobično mnogo ljudi iz bivše Jugoslavije koji su ovde našli svoje parče sreće, a koje ćete sretati na svakom koraku (prema nekim zvaničnim statistikama, oko 100 000 ljudi poreklom iz Srbije živi u Beču).

Osim uobičajenog, Beč je karakterističan i po interesantnim tablama sa raznim obaveštenjima koje ne služe samo lakšem snalaženju, već i kao svojevrstan vid obaveštenja i upozorenja o tome šta se u gradu sme, a šta ne sme. S obzirom da se velika većina Bečlija (ali i onih koji to nisu) pridržava onog što na tablama piše, grad funkcioniše savršeno.

Kao grad, Beč je prilično lak za snalaženje. Šetajući centralnim delom grada primetićete otmenost i uređenost bečkih zdanja, lepotu mnogobrojnih pasaža između uličica u strogom centru, divno uređene poslastičarnice, čistoću ulica i turiste u vožnji fijakerima. Dok sedite u jednoj od bečih kafeterija i ispijate neku od čuvenih bečkih kafa, možda uz zvuke jednog od bečkih valcera negde u pozadini, svuda oko vas biće primetni detalji nekadašnjeg sjaja i moći, koje je za sobom ostavila moćna Austro-Ugarska imperija.

Beč je u V veku pre naše ere osnovan kao Vedunia, naselje plemena Kelta, da bi nešto kasnije, u starom veku postao mesto rimskog vojnog logora po imenu Vindobon (odakle i potiče ime Beča – Wien ili Vienna). Ostaci iz rimskog perioda i danas se mogu videti ispod Hohen Markta, u centru starog dela dela grada.

Ime grada Beča prvi put se pominje u XII veku, kada je bio važno trgovačko središte. Godine 1105, za vreme vladavine austrijskog vojvode Hajnriha II, postaje njegov glavni grad. Vek i po kanije, na vlast u Beču stupila je Habsburška monarhija, koja je upravljala germanskim Svetim rimskim carstvom u tri navrata: 1273 - 1291, 1438 - 1740 i 1765 - 1806. Brakovima i nasledstvima njenih vladara, Austrija je u posed dobila Holandiju, Kastilju i Aragon (u Španiji), kao i Česku i Mađarsku. Kada je 1556. godine kralj Karlo V abdicirao, carstvo je podeljeno između njegovog sina Filipa II, osnivača španskog ogranka loze (ugašene 1700) i Filipovog brata Ferdinanda I, osnivača nemačkog ogranka. Godine 1529. i 1683. Beč je u dva navrata bio pod opsadom Turaka, a 1694. i 1713, doživeo je sudbinu mnogih evropskih gradova tog vremena – dve velike epidemije kuge.

Zbog izuzetno brzog razvitka grada, u veoma kratkom roku Beč je postao jedan od najvažnijih kulturnih centara Evrope. Sa XVIII vekom u Beču je otpočelo zlatno doba u svakom smislu. Najveći broj velikih javnih zgrada, palata (Šenbrun - Schloss Schonbrunn, i Belvedere, na primer) i čitavih delova grada izgrađeno je u baroknom stilu, u ovom periodu prozvanom „Vienna gloriosa“. Razvitkom grada velika pažnja data je umetnosti, te su u njemu su počeli da stvaraju najznačajniji kompozitori klasične muzike kao što su Mocart, Hajdn, Betoven i Šubert.

U prvoj polovini XVIII veka, u Beču je izgrađen i nasip (Liniewall) dug 13,5 km, koji je obuhvatao sve delove tadašnjeg grada Beča i razdvajao unutrašnji „prsten“ (oko centralnog dela Beča) od spoljnjeg - sa Bečkim kanalom, koji je obuhvatao širi centar i tadašnja predgrađa (takozvani „Bečki pojas“). Ostalo je zapisano da je nasip visine 4 metra bio izgrađen za samo 4 meseca, svojevrsnom „radnom akcijom“ u kojoj je učestvovalo kompletno radno sposobno, punoletno stanovništvo grada. Iako je ova konstrukcija srušena krajem XIX veka, i danas se na nekim mestima duž "pojasa" mogu videti njeni ostaci.

U XVIII veku, za vreme vladavine Marije Terezije, Austrijsko carstvo doživelo je krupne transformacije i dobilo prve odlike savremene države. Carica je rodila ukupno 16 dece – 11 ćerki i 5 sinova, od kojih su mnogi kasnije postali vladari evropskih prestola ili njihove bolje polovine (Jozef II – austrijski car, Leopold II, Marija Antoaneta). Iako se posle smrti muža povukla sa vlasti i tron prepustila sinu Jozefu II, u politici ostala je radi kontrole svog sina, čije su reforme bile prilično radikalne i ne toliko popularne među običnim svetom.

Možda zbog čuvenog bečkog valcera „Na lepom, plavom Dunavu“, jedna od prvih pogrešnih predstava o Beču je da centar grada leži na reci. Iako zaista protiče kroz grad, Dunav možete videti samo ukoliko se metroom ili tramvajem odvezete daleko, na severni obod grada. Većina turista u poseti Beču, reku Dunav nikada i ne vidi.

Između Dunava i najužeg centra (ka jugu), nalazi se velika ada, ostrvo poznato najviše po jednom od prvih zabavnih parkova na svetu – Prateru, smeštenom u istoimenom, velikom parku. Adu i najjuže gradsko jezgro deli Dunavski kanal (Donaukanal), rukavac reke Dunav vidljiv na krajnjem severu centralnog dela Beča.

Beč je podeljen je na 23 kvarta ili opštine (na nemačkom: bezirke). Čitav deo najužeg, starog gradskog jezgra pripada 1. kvartu (Innere Stadt - "unutrašnji grad"), oko kojeg su se nekada nalazile velike gradske zidine. Kada su u drugoj polovini XIX veka zidine srušene, oko centralnog „prstena“ grada, gotovo čitavom dužinom 1857. izgrađen je široki, 4 km dug bulevar sa drvoredima – Ringstraße („Kružna ulica“).

Da Beč ne živi samo u prošlosti pobrinuo se sredinom XX veka čuveni, luckasti austrijski arhitekta Hundertvaser (Hundertwasser). Istočno od centra nalazi se kvart sa kompleksom zgrada koje je dekorisao i oslikao, a koje jednim delom podsećaju na strip ili crtani film, možda Pop Art, i nalik su arhitekturi jednog Hundertvaserovog još poznatijeg prethodnika - Katalonca Antoni Gaudija.

BEČ - TOP 10

(nije poređano po važnosti):

1) Provozajte se drvenim kabinama najstarijeg panoramskog "točka"- bečkim Raisenradom, u Prateru, jednom od najstarijih zabavnih parkova Evrope;

2) Obiđite sjajan, interaktivan Muzej zvuka (Haus der Musik) u kojem, na primer možete pokušati da prepoznate različite zvuke naše planete, odgonetnete kako nastaje zvuk, a uz Zubin Mentu „dirigujete“ Bečkom filharmonijom (o čemu kasnije možete podići "sertifikat");

3) Provozajte se fijakerom ulicama starog Beča;

4) Obiđite fenomenalni Prirodnjački muzej - san svakog profesora prirodnih nauka, sjajnu postavku za decu i za odrasle, svojevrsnu riznicu minerala, ogromnu kolekciju meteorita, fosila, skeleta, arheoloških ostataka (čuvena praistorijska figurina - Vilendorfska Venera, znana iz udžbenika istorije i istorije umetnosti);

5) Napravite pauzu uz bečku kafu u jednoj od poznatih, starih kafeterija, na primer u kafeu Hawelka, i probajte neku od bečkih torti u jednoj od čuvenih poslastičarnica, na primer 150 godina staroj Konditorei & Restaurant Oberla... Hotel Sacher mesto je nastanka saher torte, ali Bečlije tvrde da ovu tortu možete probati u bilo kojoj bečkoj poslastičarnici gde je jednako dobro spravljaju.

6) Posetite jedan od dva najbolja muzeja umetnosti: Muzej istorije umetnosti ili Albertinu;

7) Subotom ujutro prošetajte buvljom pijacom Naschmarkt, pazarite ponešto za uspomenu, prođite zelenom pijacom i zaustavite se u nekom od kafea na jutarnjoj kafi;

8) Posetite najstariji na svetu - bečki ZOO vrt Tiergarten Schönbrunn sa pandama, koalama, pingvinima i tropskom staklenom baštom;

9) Prođite pored fasada zdanja iz perioda Secesije (Jugendstil) i posetite muzeje u kojima se čuvaju dela ovog umetničkog pravca (Palata Belvedere);

10) Posetite bečke palate: Hofburg i (nešto udaljeniji) Šenbrun, i u Hofburgu prisustvujte vežbi carskih lipicanera.

Dodatno...

Posetiti banju kod Beča - Baden, sa bazenima mineralne, sumporne vode i vinogradima koji gradić okružuju (u Badenu je jedno vreme živeo i Betoven), više na: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/austrija-baden.html

FRANCUSKA / Gras (Grasse)

*Tekst i fotografije na blogu, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011, i deo su publikovanog teksta o Grasu.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Grasse, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Grasse, svetska prestonica parfema

Svi već znaju onu čuvenu priču o tome kako su navodno Francuzi negde u XVII veku izmislili parfem, kako bi se pre svega izborili sa ne baš prijatnim mirisom sopstvenih tela. Ipak, kupanje Evropljana jednom mesečno, godišnje, ili ređe, nije bio jedini razlog za popularnost ove mirišljave vodice.

Reč parfem nastala je u antičkom Rimu. Latinske reči: „per“ i „fumus“ (što znači - „kroz dim“), označavale su prijatan miris koji se poput dima širio vazduhom. Ipak, sam proizvod star je koliko i najstarije uređene ljudske civilizacije. Pre oko 5000 godina, u drevnoj Mesopotamiji parfem je navodno izmislio izvesni Tapputi, prvi proizvođač mirisa na svetu. Kasnije, parfeme su intenzivno koristili stari Egipćani (kraljice Hatšepsut i Kleopatra, naročito), Feničani, antički Grci i Rimljani.

U čuvenim, rimskim javnim kupatilima imperatora Karakale, jedna od soba pod imenom „unctuarium“, početkom III veka naše ere sadržala je police sa sredstvima za mazanje tela, vrčeve sa mirisnim uljima i esencije parfema u staklenim bočicama. U to vreme, Rimljani su se mirisali tri puta dnevno, a predmet parfimisanja bili su i njihovi kućni ljubimci (psi, ptice), kao i konji. Miris je postao statusni simbol, pa su bogate rimske familije parfimisale i stoljnjake, zavese, stalke za sveće i druge komade nameštaja.

Početkom srednjeg veka, čuveni persijski (iranski) doktor i hemičar Avicena http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/iran-iii-deo.html, osmislio je način proizvodnje parfema ekstrakcijom ulja iz latica prvo ruže, a kasnije i drugog cveća. Radi kompleksnijeg mirisa, cvetnom ulju dodavano je mrvljeno, začinsko bilje. Pred kraj srednjeg veka, parfem su u modu ponovo uveli Italijani u doba renesanse, a kasnije usavršili Francuzi.

Zemljom parfema i danas se smatra Francuska. Na Azurnoj obali, na autoputu negde između Kana i Nice postoji skretanje za Grasse (čita se: Gras). Samo trinaest kilometara severno, u kopnu čuvene sunčane, cvetne i ruralne Provanse, dela Francuske gde su stvarali neki od najpoznatijih francuskih "slikara svetla" – Van Gog ili Sezan na primer, nalazi se malo mesto koje i danas važi za francusku, i ujedno svetsku prestonicu parfema.

U Grasu se nalazi nekoliko pogona u kojima se osmišljavaju i prave mirisi najčuvenijih francuskih brendova parfema, koje ovde možete kupiti po nešto povoljnijim cenama nego u radnjama. Pre toga, ljubazne hostese povešće posetioce u besplatni obilazak celog zdanja, gde će vam (na jednom od svetskih jezika koji izaberete) biti objašnjen istorijat mirisa, dotične „fabrike“ mirisa i pokazan kompletan proces dobijanja kako parfema, tako i sapuna. Između ostalog, videćete i čuti da u jednom kilogramu jasminovog cveta ima oko 10 000 latica, koje su dovoljne da se mirisnom esencijom ispuni samo jedna jedina bočica parfema!

Tokom obilaska videćete i razne čudne, starinske metalne naprave koje su služile za ekstrakciju cvetne esencije i destilaciju, laboratorije u kojima se prave mirisne kombinacije, sastojke koji se dodaju u procesu proizvodnje parfema, kao i začinsko i drugo bilje koje pristiže iz svih krajeva sveta.

Konačan sud o tome kako će parfem mirisati, daju ljudi koje nazivaju - „Nos“. Njihov jedini, odlično plaćeni posao je da jednom dnevno, na samo sat vremena mirišu razne esencije i prave kombinacije eventualnih, budućih parfema. Naravno, osim istančanog ukusa i prethodnog školovanja za ovo zanimanje, „Nosevi“ ne smeju patiti ni od jedne vrste alergije, što bi im u poslu sigurno smetalo.

Na kraju ture po „fabrici“ parfema, hostese će vas odvesti u poslednju, ogromnu prostoriju u kojoj će vam demonstrirati postojeće mirise i podeliti prospekte u kojima je objašnjeno koji sastojci su upotrebljeni za orijentalne, cvetne ili voćne parfeme.

Uz određenu nadoknadu, ovde možete kreirati i jedinstveni - svoj sopstveni parfem, koji će vam neko od zaposlenih pomoći da "sastavite" od par neophodnih i nekoliko izabranih esencija. Kada se obilazak završi, ostaje vam još da se u istoj prostoriji, od bezbroj izloženih i lepo poređanih mirisa i sapuna, odlučite da li želite da neki i kupite.

Ako imate vremena za samo jedan, najpoznatiji pogon parfema u Grasu je pogon kuće Fragonar ("Fragonard").

Još o Francuskoj:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/04/francuska-jugozapad-avinjon-avignon-i.html

Monako / Monte Karlo:
http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/monako-monte-karlo.html

UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL

Suradnici

2014/10/10

AUSTRIJA / Beč (Vienna)

FRANCUSKA / Gras (Grasse)

Visit Berlin!

Jeep Safari Tour!

Pretraži ovaj blog

Suradnici

2014/10/10

AUSTRIJA / Beč (Vienna)

FRANCUSKA / Gras (Grasse)

Prijavi se na http://umetnostputovanja.blogspot.com/

Pretraži ovaj blog