UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: AUSTRIJA / Beč (Vienna)

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Beču (ISBN 978-86-7722-402-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Vienna (ISBN 978-86-7722-402-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Na lepom, plavom...

Verovatno su mladi Mocart, Betoven, a kasnije Frojd, Klimt i mnogi drugi znali zbog čega su izabrali da žive baš u Beču. U odnosu na čuvene gradove ostatka razvijene srednje Evrope, Nemačke ili Češke na primer, Beč je oduvek važio za „južnjački grad“ i sinonim za ležernost, opuštenost i zabavu. Gde je zabava, tu je i umetnost i muzika, pozorište i opera, te je vremenom, pogotovo u periodu XVIII i XIX veka Beč i u umetničkom smislu uspeo da se nametne kao jedna od najprestižnijih evropskih prestonica.

U jednu od najbližih evropskih metropola, putujući kolima iz na primer Beograda možete stići za oko 6 sati, jer većinu puta (ukupno 615 km) čini autoput.

Glavni grad Austrije ima broj stanovnika sličan Beogradu - oko 1,7 miliona. Ne spada u jeftine, ni preterano velike metropole, ali je karakterističan u nekoliko stvari: velikom broju odličnih i edukativnih muzeja, raskošnim baroknim i rokoko palatama, austro-ugarskim zdanjima u beloj ili bež boji (omiljenoj boji Marije Terezije), klasičnoj muzici - valcerima i neobično mnogo ljudi iz bivše Jugoslavije koji su ovde našli svoje parče sreće, a koje ćete sretati na svakom koraku (prema nekim zvaničnim statistikama, oko 100 000 ljudi poreklom iz Srbije živi u Beču).

Osim uobičajenog, Beč je karakterističan i po interesantnim tablama sa raznim obaveštenjima koje ne služe samo lakšem snalaženju, već i kao svojevrstan vid obaveštenja i upozorenja o tome šta se u gradu sme, a šta ne sme. S obzirom da se velika većina Bečlija (ali i onih koji to nisu) pridržava onog što na tablama piše, grad funkcioniše savršeno.

Kao grad, Beč je prilično lak za snalaženje. Šetajući centralnim delom grada primetićete otmenost i uređenost bečkih zdanja, lepotu mnogobrojnih pasaža između uličica u strogom centru, divno uređene poslastičarnice, čistoću ulica i turiste u vožnji fijakerima. Dok sedite u jednoj od bečih kafeterija i ispijate neku od čuvenih bečkih kafa, možda uz zvuke jednog od bečkih valcera negde u pozadini, svuda oko vas biće primetni detalji nekadašnjeg sjaja i moći, koje je za sobom ostavila moćna Austro-Ugarska imperija.

Beč je u V veku pre naše ere osnovan kao Vedunia, naselje plemena Kelta, da bi nešto kasnije, u starom veku postao mesto rimskog vojnog logora po imenu Vindobon (odakle i potiče ime Beča – Wien ili Vienna). Ostaci iz rimskog perioda i danas se mogu videti ispod Hohen Markta, u centru starog dela dela grada.

Ime grada Beča prvi put se pominje u XII veku, kada je bio važno trgovačko središte. Godine 1105, za vreme vladavine austrijskog vojvode Hajnriha II, postaje njegov glavni grad. Vek i po kanije, na vlast u Beču stupila je Habsburška monarhija, koja je upravljala germanskim Svetim rimskim carstvom u tri navrata: 1273 - 1291, 1438 - 1740 i 1765 - 1806. Brakovima i nasledstvima njenih vladara, Austrija je u posed dobila Holandiju, Kastilju i Aragon (u Španiji), kao i Česku i Mađarsku. Kada je 1556. godine kralj Karlo V abdicirao, carstvo je podeljeno između njegovog sina Filipa II, osnivača španskog ogranka loze (ugašene 1700) i Filipovog brata Ferdinanda I, osnivača nemačkog ogranka. Godine 1529. i 1683. Beč je u dva navrata bio pod opsadom Turaka, a 1694. i 1713, doživeo je sudbinu mnogih evropskih gradova tog vremena – dve velike epidemije kuge.

Zbog izuzetno brzog razvitka grada, u veoma kratkom roku Beč je postao jedan od najvažnijih kulturnih centara Evrope. Sa XVIII vekom u Beču je otpočelo zlatno doba u svakom smislu. Najveći broj velikih javnih zgrada, palata (Šenbrun - Schloss Schonbrunn, i Belvedere, na primer) i čitavih delova grada izgrađeno je u baroknom stilu, u ovom periodu prozvanom „Vienna gloriosa“. Razvitkom grada velika pažnja data je umetnosti, te su u njemu su počeli da stvaraju najznačajniji kompozitori klasične muzike kao što su Mocart, Hajdn, Betoven i Šubert.

U prvoj polovini XVIII veka, u Beču je izgrađen i nasip (Liniewall) dug 13,5 km, koji je obuhvatao sve delove tadašnjeg grada Beča i razdvajao unutrašnji „prsten“ (oko centralnog dela Beča) od spoljnjeg - sa Bečkim kanalom, koji je obuhvatao širi centar i tadašnja predgrađa (takozvani „Bečki pojas“). Ostalo je zapisano da je nasip visine 4 metra bio izgrađen za samo 4 meseca, svojevrsnom „radnom akcijom“ u kojoj je učestvovalo kompletno radno sposobno, punoletno stanovništvo grada. Iako je ova konstrukcija srušena krajem XIX veka, i danas se na nekim mestima duž "pojasa" mogu videti njeni ostaci.

U XVIII veku, za vreme vladavine Marije Terezije, Austrijsko carstvo doživelo je krupne transformacije i dobilo prve odlike savremene države. Carica je rodila ukupno 16 dece – 11 ćerki i 5 sinova, od kojih su mnogi kasnije postali vladari evropskih prestola ili njihove bolje polovine (Jozef II – austrijski car, Leopold II, Marija Antoaneta). Iako se posle smrti muža povukla sa vlasti i tron prepustila sinu Jozefu II, u politici ostala je radi kontrole svog sina, čije su reforme bile prilično radikalne i ne toliko popularne među običnim svetom.

Možda zbog čuvenog bečkog valcera „Na lepom, plavom Dunavu“, jedna od prvih pogrešnih predstava o Beču je da centar grada leži na reci. Iako zaista protiče kroz grad, Dunav možete videti samo ukoliko se metroom ili tramvajem odvezete daleko, na severni obod grada. Većina turista u poseti Beču, reku Dunav nikada i ne vidi.

Između Dunava i najužeg centra (ka jugu), nalazi se velika ada, ostrvo poznato najviše po jednom od prvih zabavnih parkova na svetu – Prateru, smeštenom u istoimenom, velikom parku. Adu i najjuže gradsko jezgro deli Dunavski kanal (Donaukanal), rukavac reke Dunav vidljiv na krajnjem severu centralnog dela Beča.

Beč je podeljen je na 23 kvarta ili opštine (na nemačkom: bezirke). Čitav deo najužeg, starog gradskog jezgra pripada 1. kvartu (Innere Stadt - "unutrašnji grad"), oko kojeg su se nekada nalazile velike gradske zidine. Kada su u drugoj polovini XIX veka zidine srušene, oko centralnog „prstena“ grada, gotovo čitavom dužinom 1857. izgrađen je široki, 4 km dug bulevar sa drvoredima – Ringstraße („Kružna ulica“).

Da Beč ne živi samo u prošlosti pobrinuo se sredinom XX veka čuveni, luckasti austrijski arhitekta Hundertvaser (Hundertwasser). Istočno od centra nalazi se kvart sa kompleksom zgrada koje je dekorisao i oslikao, a koje jednim delom podsećaju na strip ili crtani film, možda Pop Art, i nalik su arhitekturi jednog Hundertvaserovog još poznatijeg prethodnika - Katalonca Antoni Gaudija.

BEČ - TOP 10

(nije poređano po važnosti):

1) Provozajte se drvenim kabinama najstarijeg panoramskog "točka"- bečkim Raisenradom, u Prateru, jednom od najstarijih zabavnih parkova Evrope;

2) Obiđite sjajan, interaktivan Muzej zvuka (Haus der Musik) u kojem, na primer možete pokušati da prepoznate različite zvuke naše planete, odgonetnete kako nastaje zvuk, a uz Zubin Mentu „dirigujete“ Bečkom filharmonijom (o čemu kasnije možete podići "sertifikat");

3) Provozajte se fijakerom ulicama starog Beča;

4) Obiđite fenomenalni Prirodnjački muzej - san svakog profesora prirodnih nauka, sjajnu postavku za decu i za odrasle, svojevrsnu riznicu minerala, ogromnu kolekciju meteorita, fosila, skeleta, arheoloških ostataka (čuvena praistorijska figurina - Vilendorfska Venera, znana iz udžbenika istorije i istorije umetnosti);

5) Napravite pauzu uz bečku kafu u jednoj od poznatih, starih kafeterija, na primer u kafeu Hawelka, i probajte neku od bečkih torti u jednoj od čuvenih poslastičarnica, na primer 150 godina staroj Konditorei & Restaurant Oberla... Hotel Sacher mesto je nastanka saher torte, ali Bečlije tvrde da ovu tortu možete probati u bilo kojoj bečkoj poslastičarnici gde je jednako dobro spravljaju.

6) Posetite jedan od dva najbolja muzeja umetnosti: Muzej istorije umetnosti ili Albertinu;

7) Subotom ujutro prošetajte buvljom pijacom Naschmarkt, pazarite ponešto za uspomenu, prođite zelenom pijacom i zaustavite se u nekom od kafea na jutarnjoj kafi;

8) Posetite najstariji na svetu - bečki ZOO vrt Tiergarten Schönbrunn sa pandama, koalama, pingvinima i tropskom staklenom baštom;

9) Prođite pored fasada zdanja iz perioda Secesije (Jugendstil) i posetite muzeje u kojima se čuvaju dela ovog umetničkog pravca (Palata Belvedere);

10) Posetite bečke palate: Hofburg i (nešto udaljeniji) Šenbrun, i u Hofburgu prisustvujte vežbi carskih lipicanera.

Dodatno...

Posetiti banju kod Beča - Baden, sa bazenima mineralne, sumporne vode i vinogradima koji gradić okružuju (u Badenu je jedno vreme živeo i Betoven), više na: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/austrija-baden.html

UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL

Suradnici

2014/10/10

AUSTRIJA / Beč (Vienna)

Nema komentara:

Objavi komentar

Visit Berlin!

Jeep Safari Tour!

Pretraži ovaj blog