UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: 2015-11-08

*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovane knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o ŠPANIJI:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/12/spanija-barselona-barcelona.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/04/spanija-dalijev-muzej-figeres-figueres.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-alcala-de-henares.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-madrid.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-toledo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-kastilja-la-manca.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/11/spanija-baskija-san-sebastian.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/spanija-festival-san-fermin-u-pamploni.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/spanija-andaluzija-i-deo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/spanija-andaluzija-ii-deo-granada.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/07/spanija-andaluzija-iii-deo-uelva.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-andaluzija-iv-deo-garganta-del.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/spanija-andaluzija-v-deo-costa-del-sol.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-gde-pogledati-flamenko.html

BASKIJA

"Crna ovca i detelina"

Ukoliko duž jugozapada Francuske, drumom doputujete do najzapadnije tačke autoputa "Pirineji" (Les Pyrenees, paralelno sa planinskim vencem Pirineja), ispred vas će se na samom kraju, nešto južnije od mondenskog gradića Bjarica (Biaritz) isprečiti Atlantski okean. Na istom mestu, ako skrenete ka jugu, ubrzo ćete stići do krajnjeg severa Španije - oblasti Baskije, dela zemlje koji je nakon prvog utiska bio više nego otkriće i definitivno jedan od nekoliko razloga zbog čega ne možete otići u Madrid ili Barselonu, i pomisliti da ste videli Španiju. Priroda, klima, arhitektura, kao i jezik španskog dela Baskije prilično su drugačiji od klasičnih predstava Španije koje mnogi od nas imaju. Ukoliko imate priliku, obavezno posetite Baskiju.

Baskija - Pais Vasco (na španskom jeziku) ili Euskal Herria (na baskijskom "euskara" jeziku) oblast je koja se jednom četvrtinom prostire na krajnjem jugozapadu Francuske i sa tri četvrtine severom Španije. Osim manjeg, francuskog dela Baskije, najveći deo Španije u kojoj većinski žive Baskijci obuhvata oblasti: Hipuskou (Gipuzkoa) sa glavnim gradom San Sebastijanom (na baskijskom ili euskara jeziku - Donostia); Viskaju (Vizcaya) sa glavnim gradom Bilbaom (na baskijskom - Bilbo); Navaru (Navarra) sa prestonicom Pamplonom (na baskijskom - Iruña) i oblast La Riohu (La Rioja) smeštenu oko gradića po imenu Haro.

U Baskiji se (osim u južnoj Francuskoj, na pr. Lascaux) nalaze i najčuvenije pećine u kojima su pronađeni najstariji ljudski crteži iz perioda praistorije na tlu Evrope. Pećina Altamira na primer (tj. sistem podzemnih pećina pod ovim nazivom), pominje se u svim udžbenicima istorije. S obzirom da je ustanovljeno da poreklo Baskijaca nema nikakve veze sa germanskim plemenima koja su pre hiljadu i po godina započela sa "osnivanjem" današnjih zapadnoevropskih država (uključujući Španiju i Portugal), već da su Baskijci na ovim prostorima živeli i pre toga, mnogi postavljaju teorije o tome da su oni u stvari direktni potomci Kromanjonaca koji su na tlu Evrope živeli pre oko 40 000 godina, oslikavali pećine jugozapadne Francuske i ovog dela Španije.

Između ostalih, u Baskiji se nalazi i maleno mesto Gernika (Guernica), čiju je sudbinu za vreme Španskog građanskog rata 1930-tih ovekovečio čuveni Pablo Pikaso (Pablo Picasso) na istoimenoj, grandioznoj slici. Gernika je bila gradić koji je "za primer" drugima (manjinama Španije koje su se pobunile protiv njega), u aprilu 1937. bombardovao i do temelja sravnio sa zemljom diktatorski režim generala Franka.

Gernika (Guernica), Pablo Picasso / Muzej Kraljice Sofije, Madrid (Museo Nacional Centro de Arte Reina Sofia)

Bilbao, čuveni Muzej Gugenhajm (Guggenheim Museum), po nacrtima Frenka Gerija (Frank Gehry)

Turisti koji posećuju ovaj deo španske obale, najčešće odsedaju u preskupom, mondenskom gradu San Sebastijanu. Ipak, samo dvadesetak kilometara severno, u dubokim zalivima ovog dela obale koji liče na fjordove, ređaju se nestvarno lepa priobalna mesta, sa arhitekturom kuća kao iz neke srednjovekovne bajke, u kojima je cena smeštaja nešto jeftinija.

Na krajnjem severu Španije, oko 20 km severno od San Sebastijana, na širokom ušću reke Bidasoe koja deli Francusku od Španije, na brdu se smestio bajkoviti gradić Hondaribija (na baskijskom: Hondarribia, na španskom: Fuenterrabia).

Kada uđete u ovaj stari grad čiji naziv u prevodu znači "peščani sprud", verovatno ćete biti pozitivno iznenađeni. Raznolike uglavnom trospratne, kamene kuće čija arhitektura donekle podseća i na alpski stil centralne Evrope, u prednjem delu imaju velike drvene doksate sa lođama u staklu, nalik istočnjačkim, poređane u nivoe jedne iznad drugih.

Osim sivkastog kamena, u boji arhitekture Hondaribije preovlađuje plava, kao i crvene i zelene nijanse (boje baskijske zastave) kojima su ofarbani drveni detalji, kao i piktoreskni prozori koji kao da su izašli iz bajke o Ivici i Marici. Veoma očuvane stare kuće, neke sa reljefnim srednjovekovnim porodičnim grbovima, nalaze se pretežno na brdovitom delu starog grada, unutar nekadašnje tvrđave, sa koje se preko reke pružaju pogledi na Francusku - baskijsko mesto Hendaju (Hendaya) i atlantsku obalu ka severu.

Kako u proleće, tako i tokom leta, zbog izuzeno vlažne i promenljive atlantske klime ovaj deo Španije obiluje nepreglednim zelenim brežuljcima koji pre liče na Novi Zeland, nego na prosečnu predstavu Španije. Na vrhovima brda kao što je brdo simpatičnog baskijskog naziva Žaiskibel (Jaizkibel), duž livada koje gledaju na Atlantik, kraj jednostavnih kamenih kuća i ostataka srednjovekovnih kula pasu krave i stada ovaca. Iako je većina baskijskih ovaca standardne bele boje, "crna ovca" je simbol Baskijaca, a znak "stilizovane deteline" ("svastika deteline") simbol Baskije.

Između Hondaribije i San Sebastijana nalaze se dva veoma uska, krivudava i duboka zaliva koji podsećaju na fjordove, na čijim su se obalama smestila neverovatno lepa mala mesta sa predivnom arhitekturom kuća, koje se jedne iznad drugih nalaze u zalivu-fjordu. Osim ako ne znate za njih, ova mesta ne možete videti sa autoputa jer se u tom delu sa druma vidi samo kraj zaliva sa ogromnim brodogradilištem i teretnjacima ukotvljenim u luci.

U jednom od živopisnih malih mesta ovog dela obale - Pasai Donibane, svoju inspiraciju je potražio i Viktor Igo koji je boraveći ovde tokom leta 1843. napisao da je Pasai Donibane "..mesto gde se život, kretanje Sunca, plava boja, vazduh i sreća, ne mogu izbeći...". Kuća u kojoj je boravio još uvek postoji, kao i tabla na kojoj to i piše.

Osim Viktora Igoa, i čuveni lider francuske revolucije Lafajet (Lafayette), svojevremeno je odavde isplovio brodom na svom putu ka američkim kolonijama kojima je pomagao u borbi za sticanje nezavisnosti. Na dokovima ovog zaliva izgrađena je i većina brodova nekadašnje španske Armade, a zaliv-fjord Pasaia u srednjem veku bio je jedna od polaznih tačaka trgovine kakovcem sa dalekom Venecuelom, od kojeg se spravljala nekada skupocena topla čokolada!

Možete se prošetati "glavnim prolazom" između kuća - šetalištem duž čitavog relativno uskog i krivudavog zaliva, sve do svetionika i strmih, tamno sivih stena o koje udaraju talasi moćnog okeana.

Kako šetnjom po mestu Pasai Donibane, tako i prilikom boravka u Pamploni, naročito u julu, za vreme čuvenog Festivala San Fermin - trke sa bikovima (http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/spanija-festival-san-fermin-u-pamploni.html) po mestima Baskije uočićete priličan broj baskijskih zastava prebačenih preko velikog broja balkona privatnih kuća, neke sa ucrtanom mapom čitave oblasti Baskije u Španiji i porukom o sticanju nezavisnosti. Osim njih, na zidovima između kuća ili u prolazima, naslikane masnim bojama videćete velike grafite koji podržavaju baskijsku separatističku organizaciju ETA-u, koje ovde niko ne dira.

Na obali hladnog i nepredvidivog Atlantika, u dnu gotovo zatvorenog, kružnog zaliva smestio se mondenski San Sebastijan - San Sebastian, na baskijskom - euskara jeziku Donostia. Ovaj mali "Pariz atlantske obale", sa doteranim starinskim kućama, uređenim trgovima, modernističkom zgradom - Kursaal, mostovima sa kitnjastim kandelabrima koji premošćuju reku Urumeu na ušću ka moru i veslačima koji vežbaju na njoj, čuven je među strancima i lokalcima po svojim tapas-barovima. Osim u Barseloni, tapasi San Sebastijana važe za najbolje u Španiji. Osim njih, tu su i ribarski restorani sa baštama smeštenim ispod kuća na drvenim stubovima, u podnožju jednog od dva brda kojima se zaliv završava - Urgulj, na čijem se kraju nalazi interesantni Akvarijum.

Svoj prelep položaj San Sebastian delom i duguje činjenici da se nalazi u skoro potpuno pravilnom kružnom zalivu, sa ogromnom peščanom plažom La Konćom, na čijim se krajevima nalaze brda Urgulj (Monte Urgull) i Ihueldo (Monte Igueldo), a u sredini zaliva ostrvce Santa Klara (Santa Clara) - slika kao sa razglednice.

Dok se na brdu Urgulj nalazi park za šetnju, statua Hrista, a u samom podnožju i Akvarijum, put do vrha brda Ihueldo mnogo je neobičniji. Do vrha sa restoranom, kulom i zabavnim parkom stiže se (osim veoma strmim drumom) i simpatičnom, crvenom, stepenasto konstruisanom uspinjačom Funicular del Igueldo. Sa vrha brda Ihueldo pružaju se najlepši pogledi na San Sebastian.

I sama šetnja po rivi, duž plaže La Konće (La Concha, na baskijskom Kontxa) ili manje Ondarete (Ondarreta), kraj palate Palacio Miramar, izuzetno je prijatna, ali se nemojte prevariti da čak i ako uspete da tokom letnjih meseci "zakačite" pretežno lepo vreme bez oblaka ili kiše, probate da uđete u vodu - izuzetno je hladna. Ubrzo ćete shvatiti da su plaže San Sebastijana u stvari pune onih koji uživaju u lepom danu ili se sunčaju, ali ne i onih koji žele da se okupaju. Izuzev onih najhrabrijih.