UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: 2018-05-13

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Zahvaljujem svima koji su pomogli putovanje na jugoistok Turske: bajkovitim etno-hotelima: @anadoluevleri u Gaziantepu, Elçi Konağı Butik Otel u Šanliurfi i #KaradutPansiyon na planini Nemrut (Nemrut Dağı), kao i predstavništvu aviokompanije Turkish Airlines u Beogradu, sponzorima mog samostalno osmišljenog i organizovanog putovanja.

Jugoistočna Turska:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-planina-nemrut-nemrut-dag.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-gaziantep-antep.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-gaziantep-zeugma-eski-halfeti.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-sanliurfa-urfa.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-sanliurfa-gobekli-tepe-i-harran.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-mardin.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-mardin-mor-gabriel-midyat.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/turska-van-i-okolina.html

Eski Halfeti - Birecik - Zeugma

- jednodnevni izlet iz Gaziantepa -

Volim prostranstva centralne i istočne Turske. Putovanje širokim turskim drumovima i pogled na predele - zelene žitne ravnice u proleće i visoke, beživotne sivkaste planine kojima se ne vidi kraj. Gola brda sa udaljenim stadima nalik tačkicama, nepregledne plantaže pistaća, badema i maslina, i planine (ponekad uspavane vulkane) sa snežnim kapama na vrhovima koje ni leti ne prestaju da se bele. Pejzaži istočne i jugoistočne Turske na beskrajnom anadolijskom platou visine između 500 metara na zapadu i do 1600 metara na krajnjem istoku, sa nekim od najstarijih arheoloških nalazišta planete najpribližniji su predstavi bezvremenih predela grandiozne Azije, a najbliži Evropi.

Najveći grad jugoistočne Turske i šesti po veličini u zemlji - Gaziantep (bivši Antep: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-gaziantep-antep.html), čuven je i van granica države kao prestonica turske gastronomije, naročito - antepske baklave sa pistaćima. Stotinak kilometara oko Gaziantepa, ka istoku i zapadu prostiru se najveće plantaže ovog koštunjavog voća u Turskoj. Severoistočno od Gaziantepa, na reci Eufrat nalazi se mesto Eski Halfeti. Nekada samo Halfeti, nalazilo se na obronku brda, a nakon puštanja brane 2000. godine našlo se pod vodom. Od kad ga je brana potopila, ovo pastoralno selo poslužilo je kao scenografija popularnih turskih serija ali i kao mesto iz kojeg Eufratom, na turi od oko sat i po plove lokalni brodići. U predivnom klancu reke, na jednom od vrhova vide se ostaci Rimske tvrđave (Rum Kale), a dalje i potopljeno selo Savašan ili Savaš Koju (Savaşan Köyü) sa ćuvenim u reku do pola potopljenim minaretom Batik džamije (Batık Camii). Pola sata vožnje južno od Halfetija, na krečnjačkoj steni kraj reke Eufrat nadomak mesta po imenu Biredžik (Birecik) gnezdi se endemska vrsta ptice Bliskoistočni ćelavi ražanj, a još nepun sat vožnje odatle nalazi se arheološko nalazište Zeugma, sa ostacima rimskih vila kraj Eufrata.

Ukoliko se zateknete u Gaziantepu i imate slobodan dan, savet je da krenete na izlet u trajanju od 6 do 7 sati i obiđete gore pomenuta interesantna mesta na Eufratu. Oko 60 km istočno autoputem ka Šanliurfi, magistrala skreće sa autoputa ka severu i na određenoj distanci, sve vreme prati reku. Čitava tura od Gaziantepa i nazad iznosi oko 250 km, i može da košta oko TL 350 (po kursu iz aprila 2018 - oko 73 €) ukoliko želite da je obiđete u svom aranžmanu - lokalnim, gradskim taksjiem (cena je po taksiju, ne po osobi). Taksista koji je najverovatnije na istu turu pre vas vodio i mnoge druge, staće na svakom mestu onoliko koliko želite da se zadržite, pod uslovom da se nakon 6 do 7 sati obilaska vratite nazad u Antep.

Naš taksista, vremešni korpulentni gospodin sa brčićima i u košulji dugih rukava na aprilskih 27 stepeni, na bočnoj strani automobila koji čisti i licka na svakoj pauzi koju napravimo ima veliku oznaku dela grada u samom centru, gde smo ga više puta u toku našeg boravka u Gaziantepu i videli parkiranog. Čim primeti da mu je neko blokirao prilaz ovom mestu, diže dževu i po svaku cenu traži da mu se mesto za auto oslobodi. Nije mi poznato na koji način se mesto dodeljuje, ali ako/kada strani turizam u Antepu ponovo uhvati zalet vrlo je verovatno da će zbog veće potražnje morati mesto da deli sa barem još njih desetak, ako ne i više.

Autoput od Gaziantepa ka istoku - Šanliurfi, vodi kraj nepreglednih plantaža antepskog pistaća (nešto manjeg i slađeg od klasičnog), maslinjaka i poneke plantaže badema. Čak i kada nakon skoro 60 km (odličnog i neopterećenog) autoputa skrenete na magistralni put u valovita brda ka Halfetiju, plantaže ne prestaju - utisak je da ih nema jedino na strmeku klanca, ka reci. Pre nekoliko godina, u isto doba godine u aprilu sam bila u Iranu, i u okolini Jazda nadomak pustinje videla najveće plantaže pistaća na svetu (http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/03/iran-v-deo-jazd-mejbod-i-nain.html). Da li zbog više temperature i peskovitijeg tla, iranski pistaći u to vreme već su uveliko dobijali na obliku ploda, dok su turski - antepski još uvek bili negde između cveta i prvog začetka ploda. Značajna razlika u vrstama, osim u plodu je i u visini drveća - iranski pistaći daju veći plod ali je samo drvo izuzetno nisko (nije više od 2,5 metra), dok je stablo turskog pistaća prosečne visine bilo koje voćke.

Na putu među pistaćima, 8 km pre obala Eufrata prolazimo kroz Novi Halfeti, mesto sivih solitera usred pastoralne prirode gole visoravni, koje je niklo kada je stari Halfeti potopljen. U daljini, daleko iza plantaža ka severu nazire se oko 200 km udaljeni venac planina pod snežnom kapom među kojima i turistički prilično poznata planina Nemrut (http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-planina-nemrut-nemrut-dag.html).

Na kraju, put naglo zavija ka dnu kanjona i nakon nekoliko većih serpentina stižemo do obala Eufrata, u Eski Halfeti (Stari Halfeti). Mesto nije skroz poplavljeno, što znači da je veći deo sela nekada ipak bio prilično iznad nivoa reke. Osim plantaža crnih ruža (karagül) po kojima je ovaj kraj poznat, preostalo stanovništvo ovde danas većinom živi od turizma: pansiona za vikend, restorana (probajte pastrmku u jednom od splav-restorana) i brodića koji prevoze turiste. Crne ruže i nisu uvek crne. Vlasnik tradicionalnog hotela gde smo u Antepu bili smešteni, rekao mi je da su navodno takve samo u "prvoj generaciji" ali već u drugoj dobiju boju koja je najbliža izuzetno tamno crvenoj. Postoji plastenik kraj reke dužine od oko 20-ak metara, u koji se može ući i pogledati zasad ovih ruža.

Kada je brana Biredžik (Birecik) na Eufratu puštena 2000. godine, osim mesta Eski Halfeti još nekoliko sela duž reke je potopljeno. U obilazak ovih sela i velike rimske tvrđave na vrhu jedne od stena u klancu, danas se može u okviru ture brodom u trajanju od oko sat do sat i po. Možete sačekati da se ispred brodića sakupi dovoljno posetilaca i on krene (cena po osobi iznosi oko 20 TL tj. 4,5 €), ili iznajmiti manju barku samo za vas (90 - 100 TL, može da primi do 10 osoba - cena je za vožnju).

U predivnom klancu tamno plavo-zelene reke, na jednom od vrhova vide se ostaci u nekim delovima prilično očuvane Rimske tvrđave (Rum Kale), a dalje i potopljeno selo Savašan ili Savaš Koju (Savaşan Köyü - "köyü" na turskom znači "selo") sa čuvenim u reku do pola potopljenim minaretom Batik džamije (Batık Camii). U "zalivu" koji je stvoren podizanjem nivoa vode, preko puta ovog sela gornjom polovinom viri srednjovekovna crkva u pećini, i samo se reljefni krst vidi iznad luka.

Izgleda da svaki čamdžija koji vozi ture od Eski Halfetija i nazad, ima "svog" kafedžiju gde turiste vodi na kafe pauzu. Od fensi splav-restorana do veoma rustičnih, kafedžija "našeg" čamdžije vlasnik je lokala - terase u steni, u novou reke, na samom ćošku potopljenog sela - nadomak minareta u vodi. Uz par drvenih stolova i stolica sa plastičnim stoljnjacima za kojim smo sedeli ispijajući crnu kafu, na jednom delu zida ugledali smo stare novinske fotografije rečnog toka pre potapanja. Iako je fotografija veličine duplerice od starosti izgubila boju i poprimila jedino nijanse svetlo-plave, interesantno je bilo videti tri puta uži Eufrat u svom prirodnom toku kakav nikada više neće biti.

Po povratku u Eski Halfeti i na kopno, penjemo se serpentinama nazad na vrh klanca i drumom udaljavamo od reke. Vozimo se automobilom još oko pola sata ka jugu, kada put odjednom opet prilazi reci, ali u posve drugačijem krajoliku. Na strmim liticama krečnjačkih stena na samo jednoj strani obale reke Eufrat, nadomak gradića po imenu Biredžik (Birecik) u izdubljenim rupama gnezdi se endemska vrsta ptice Bliskoistočni ćelavi ražanj (Northern Bald Ibis).

Krajem XX i početkom XXI veka, broj ptica koje su na ovom mestu odabrale stanište drastično je opao i postao jedva dvocifren - njih 91, 2006. godine (u manjem broju bilo ih je još samo i u Siriji gde se smatra da su u poslednjih desetak godina izumrle, i ima ih još u jednom delu Maroka - njih oko 250). Uzrok njihovom nestajanju u Turskoj bio je prilično trivijalan. Navodno je njihov let na Jug (na početku zimskog perioda u Turskoj), ka krajnjem jugu Arapskog poluostrva gde obitavaju bio ometen odstrelom lovaca iz Saudijske Arabije koji su u njima videli trofeje. Kada su Turci shvatili zbog čega se početkom proleća sve manje ptica vraća u Biredžik, ispred visokih krečnjačkih stena nalik klancu postavili su ogroman kavez visine oko 20 metara, gde ih svake godine krajem leta "zatvore", kako ih zov prirode i let ka Jugu ne bi odveo u smrt. Ovaj način "prisilnog" ostanka u Turskoj odobren je od strane stručnjaka i vremenom doveo do toga da se broj ovih ptica do nedavno na ivici istrebljenja, poveća na danas trocifren!

O koloniji ovih velikih i ružnjikavih crnih ptica sa dugim i špicastim, ružičastim kljunom (pomalo nalik lešinaru), koje ste možda nekada videli kao čest simbol i na starim egipatskim hijeroglifima, u ovom rezervatu brine se sredovečni gospodin sa porodicom. Osim što pristiglim turistima na turskom i na engleskom ukratko objasni o pticama, zadužen je i da posetioce obavesti da ne smeju ići dalje od postavljene rampe, od koje do stene sa pticama ima još stotinak metara. Ispred stene, vidik ka pticama zaklanja i veliki kavez, te realno ptice (za sada) možete videti samo iz prilične daljine - iza ogromnog kaveza, u pukotinama stena gde se gnezde. Ipak, rečeno nam je da ukoliko imamo vremena sačekamo nekih desetak minuta i da će bliskoistočni ćelavi ražanj koji je početkom proleća pušten (jer nema nagon za selidbom), možda će krenuti u let, u jatu.

Imali smo sreće. Nakon samo par minuta, ptice su odjednom poletele sa stena i u jatu par minuta kružile iznad grupe od jedva desetak posetilaca, od kojih su neki pokušavali da ih sa manje ili više sreće fotoaparatom "približe" i zaustave u vremenu. Njihov let na priličnoj visini, onemogućavao je da detalji i boje njihovog kljuna budu vidljivi, ali sam uspela da u letu ipak uhvatim i ovekovečim njihove obrise. Nakon par minuta, isto tako naglo kao što je poletelo, jato se vratilo na rupičastu krečnjačku stenu, iza kaveza.

Nedaleko od stene, kod parkinga se nalazi poljana na kojoj su pomenuti gospodin i njegova porodica podigli kućicu u kojoj možete kupiti nešto za piće ili jelo, ali i suvenire - majicu sa ćelavim ražnjem i slično. Ako vas zanima bilo šta u vezi ovih ptica, gospodin će vam rado objasniti.

Nepun sat vožnje od Biredžika, sa druge strane Eufrata u podnožju jednog čudnovato pravilnog i visokog brda nalazi se Arheološko nalazište Belkis - Zeugma. Iako većinu eksponata vezanih za lokalitet danas možete videti u Muzeju Zeugme u Gaziantepu (najveći deo nekadašnje Zeugme danas je pod vodom), fenomenalni podni mozaici i antičke zidne freske vidljivi su i u ostacima rimskih vila kraj Eufrata, koje su Turci natkrili i obezbedili ih od pljačkaša, ali i od vremenskih (ne)prilika.

Arheološko nalazište nalazi se otprilike na jednakoj udaljenosti od Gaziantepa i Šanliurfe, blizu sela Belkis, par kilometara severno od glavnog autoputa na obronku brda. Kompleks antičkih vila nekadašnje helenističke a zatim rimske Zeugme, mesto je osnovano još za vreme Nikatora I, vladara Seleukidskog carstva, jednog od nekoliko helenističkih kraljevstava koje je nastalo kada su generali Alaksandra Velikog nasledili i između sebe razdelili teritorije koje je osvojio, nakon njegove iznenadne smrti. Najveći prosperitet Zeugma je dostigla u vreme Rimljana, kao značajan trgovački grad, ali je u III veku razorena u borbi za prevlast sa persijskim Sasanidima.

Antičke rimske vile u Zeugmi

Početak iskopavanja Zeugme tokom 1990-tih, otkrio je fantastične podne mozaike unutar rimskih vila, koji se danas mogu videti u Muzeju mozaika Zeugme, u Gaziantepu (http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-gaziantep-antep.html). Tokom 2000. godine, puštanje brane Biredžik poplavilo je delove arheološkog nalazišta nakon što su najvredniji delovi isečeni i prebačeni u budući muzej. Nekoliko mozaika od manjeg značaja ostavljeni su na lokalitetu.

Gde odsesti...

Gaziantep predstavlja idealnu bazu za istraživanje ovog dela Turske. Stari deo Antepa poznat je i po uzanim, kaldrmisanim sokacima u kojima se jedna do druge od spolja nalik utvrđenjima sa drvenim kapijama nalaze predivne istočnjačke vile od okerastog kamena (arhitekture nalik arapskoj). Ulaskom u bilo koju od njih, stupićete u veliko, često bajkovito uređeno unutrašnje dvorište oko kojeg se nalaze delovi kuće sa nekoliko redova stepeništa, tremova i balkona. U nekim unutrašnjim baštama raste po koje vremešno drvo, nar ili žbun jorgovana.

Jednu od najčuvenijih kuća u samom srcu starog Antepa, izabrala sam za bazu posete gradu i okolini. Nekadašnji karavansaraj na Putu svile danas je etno-hotel Anadolu Evleri @anadoluevleri koji je poslužio i kao scenografija jednoj od popularnih turskih serija. Gospodin Tim, vlasnik hotela koji odlično govori engleski, veoma se trudi da ovo staro zdanje očuva svoj nekadašnji sjaj. Neobični boravak u velikim sobama sa vremešnim crno-belim pločicama na podu, ogromnim prozorima koji gledaju na unutrašnje dvorište i starinskim ugrađenim plakarima dopunjuju stare lampe, pisaće mašine, ali i uredno složene vojničke čizme iz nekih prošlih vremena. Kupatilo je uređeno u sličnom maniru, osim moderne ugrađene tuš kabine.

Kako stići...

Iz Beograda (Zagreba ili Sarajeva), do Istanbula svakodnevno leti turska državna aviokompanija Turkish Airlines. Od Istanbula, jednom do dva puta dnevno Turkish Airlines ima letove do Gaziantepa. Predstavništvo kompanije Turkish Airlines nalazi se u Beogradu, u Knez Mihailovoj 9 / I, (+381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226.

Geografski gledano, u pravcu istok - zapad Gaziantep se nalazi između turistički poznate Šanliurfe (Urfe: 150 km istočno - oko 2,5 sata vožnje autobusom) i planine Nemrut severno od Adijamana (oko 3,5 sata vožnje). Sa autobuske stanice (na turskom: Otogar) u Gaziantepu, u zavisnosti od kompanije koja vozi (ima ih nekoliko, i skoro sve su u privatnom vlasništvu), autobuska karta u jednom smeru za na primer Šanliurfu košta oko 25 TL (oko 5 evra / proleće 2018). Većina turskih autobusa je novije proizvodnje i prilično su uredni i čisti. Na sedištu ispred svakog putnika nalazi se ekran na kojem može da se prati određen broj TV programa (sa slušalicama za jednokratnu upotrebu), a u toku vožnje kondukter će putnike ponuditi sokom, kafom, čajem i upakovanim kolačićima (usluga ulazi u cenu karte).