UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: 2016-05-15

2016/05/20

BUGARSKA / Obala Crnog mora (II deo) - Balčik, Rt Kaliakra

*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovanog teksta o Bugarskoj, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Bulgaria, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o BUGARSKOJ:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-sofija-sofia.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/06/bugarska-manastir-rila.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/09/bugarska-bansko.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/bugarska-veliko-trnovo-i-madara-konjanik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-i-deo-varna.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-ii-deo-balcik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-iii-deo.html

U Bibliji je zapisano da je 3600. godine pre naše ere, Veliki potop zbrisao sva živa bića sa lica Zemlje. Pre nemilog događaja, prema legendi Noje je sagradio Arku i u nju smestio po par od svake vrste životinja i članove svoje porodice. Interesantno je da su nekoliko vekova pre stvaranja Biblije, slične priče i poeme bile deo usmenog predanja gotovo svake državice stare Mesopotamije (današnji Bliski istok). Najpoznatiji od svih bio je vavilonski Ep o Gilgamešu (nastao iz još starijih sumerskih pesama), za koji se smatra da je bio osnova potonje priče o Potopu, uobličene par vekova kasnije u Bibliji.

Zbog činjenice da je priča o Potopu oduvek postojala u usmenom i pismenom predanju mesopotamskih naroda, grupa naučnika je pre nekoliko godina rešila da ih proveri - uz pomoć najsavremenije tehnologije. Nakon nekoliko godina istraživanja, naučno je potvrđeno da je između 10.000. i 8000. godine pre naše ere na području istočnog Mediterana, iz još uvek ne potvrđenih razloga verovatno neka velika elementarna nepogoda prouzrokovala podizanje nivoa mora i time trajno promenila reljef ovog dela sveta.

Boraveći na obalama Crnog mora, i sami ćete primetiti nekoliko stvari koje vam se neće uklopiti u tipični morski pejzaž, barem ne onaj na koji ste možda navikli. Osim mora koje je prilično tamno i čiji su plićaci najčešće rečno zelene boje, na dugim, peščanim plažama umesto palmi videćete ponajviše hrastove i drugo listopadno drveće. Čak i školjke i puževi koji se mogu naći u plićacima, nalik su rečnim vrstama. Takođe, zbog niskog stepena saliniteta i severnijeg položaja, Crno more se tokom zime često ledi, a vazdušne temperature njegovih priobalnih mesta često se spuštaju i prilično ispod nule.

Severno od mesta Zlatni pjasci nalazi se sledeći, maltene istovetni, ali manje posećeni rizort Albena, koji spada u poslednji i najseverniji u nizu mesta masovnog turizma. Dvadesetak kilometara severnije od njega, u relativnoj blizini granice sa Rumunijom nalazi se osveženje u odnosu na turističke komplekse, primorsko mesto na obronku krečnjačkog brda - Balčik (Балчик).

Pre nego što krenete u šetnju prijatnim uličicama ovog gradića čija arhitektura kuća često podseća na viševekovno prisustvo Turaka, obiđite čuveni kompleks - Dvorac i Univerzitetsku botaničku baštu Balčika (Комплекс Двореца и Ботаническа градина), na obali.

Pre skoro jednog veka, od 1913. do 1940. godine Balčik je pripadao Rumuniji, a kompleks uređen kako bi poslužio kao letnjikovac rumunske princeze Marije koja je 1922. u svojoj 22.godini udajom za kralja Aleksandra I Karađorđevića postala kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca (majka poslednjeg kralja Jugoslovena - Petra II).

Smešten na obronku brda (na čijem se kraju nalazi lokalna plaža), dvorski kompleks sastavljen je od veoma pažljivo restauriranih kuća većinom u osmanlijskom stilu, raspoređenih po šumarku, okruženih baštama. Svaka od kuća imala je svoju namenu (glavna zgrada, vinarija, baštovanova kuća, itd) i u mnoge od njih možete ući i razgledati. Nekada kraljičina vinarija, sada je u vlasništvu privatnika koji je vinariju preuredio da izgleda onako kako je nekada bilo, učinivši zdanje interesantnim i privukao turiste da kupe njegovo vino.

U okviru Botaničke bašte, proći ćete pokraj 3000 različitih vrsta biljaka, od čega preko 250 vrsta kaktusa (jedna od najvećih zbirki kaktusa u Evropi), i videti prelepo aranžirane cvetne površine šetajući stazicama. U kompleksu se nalaze fontane i vodopadi, most preko rečice, kamene klupe i odmorišta - paviljoni pod stubovima gde se najčešće u toku leta organizuju muzičke svečanosti.

Verovatno zbog toga što je rumunska granica veoma blizu (oko 60 km), u Balčiku letuje veliki broj Rumuna. U istočnom delu mesta postoji veća peščana plaža, ali je i sama šetnja nevelikom rivom, kraj restorana i ribarskih brodića pravo osveženje u odnosu na bugarske centre namenskog turizma.

Istočno od Balčika, umesto peščanih plaža duž obale počinju da se uzdižu interesantne i veoma strme krečnjačke stene. Putem još oko 35 kilometara istočno, posle nepreglednih, žitnih polja na kojima su pre desetak godina postavljene ogromne vetrenjače za proizvodnju struje nalazi se najposećeniji rt u Bugarskoj - Rt Kaliakra, na bugarskom: Нос Калиакра. Na isturenom špicu na kojem gotovo bez prestanka duva jak vetar, i koji se proteže duž skoro 2 km i duboko ulazi u more, još od perioda praistorije živeli su ljudi koji su iskoristili njegov geo-strateški značaj.

U špiljama rta pronađeni su ostaci iz perioda praistorije, Tračana, Rimljana, ali i Vizantije i Turaka, koji se mogu videti u najvećoj dostupnoj pećini pretvorenoj u muzej. Na rtu postoje i ostaci tvrđave, nekoliko grobnica i (skoro do temelja) porušenih ranohrišćanskih crkvi. Za ovaj rt vezane su i mnoge legende iz istorije Bugarske, kao ona iz turskog perioda, o mladim devojkama koje su radije skakale sa visokih stena (60 do 70 m) u more, nego da prihvate islam.

Predeo oko rta Kaliakra svojevremeno je proglašen nacionalnim parkom. Njegova okolina do skoro je bila stanište jedne vrste foke, tri vrste delfina i nekoliko vrsta ptica čiji se broj na žalost zbog zagađenja, nezakonitog lova i ribolova, ali i uznapredovalog turizma, sve više smanjuje.

Još o Bugarskoj:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-i-deo-varna.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-iii-deo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/bugarska-veliko-trnovo-i-madara-konjanik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-sofija-sofia.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/06/bugarska-manastir-rila.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/09/bugarska-bansko.html

2016/05/18

BUGARSKA / Obala Crnog mora (I deo) - Varna, Zlatni pjasci, Aladža

*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovanog teksta o Bugarskoj, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Bulgaria, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o BUGARSKOJ:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-sofija-sofia.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/06/bugarska-manastir-rila.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/09/bugarska-bansko.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/bugarska-veliko-trnovo-i-madara-konjanik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-i-deo-varna.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-ii-deo-balcik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-iii-deo.html

Najveća promena koja je nastala tiče se mesta koje danas uzimamo kao granicu između Evrope i Azije - moreuz Dardaneli, Mramorno more i moreuz Bosfor, koji su do podizanja nivoa mora bili spojeni u jedno jedinstveno kopno. Samim tim, i nešto severnije Crno more ustvari je bilo potpuno odvojeno, slatkovodno jezero. Kada se nakon potopa nivo Sredozemnog mora podigao, u najnižim delovima kopna severnog Egeja slana morska voda je prodrla do “Crnog jezera”, formirajući moreuze i podižući nivo jezera za oko jednu trećinu, taman toliko koliko je danas Crno more (nekada jezero) - slano.

Boraveći na obalama Crnog mora, i sami ćete primetiti nekoliko stvari koje vam se neće uklopiti u tipični morski pejzaž, barem ne onaj na koji ste možda navikli. Osim mora koje je prilično tamno i čiji su plićaci najčešće rečno zelene boje, na dugim, peščanim plažama umesto palmi videćete ponajviše hrastove i drugo listopadno drveće. Čak i školjke i puževi koji se mogu naći u plićacima, nalik su rečnim vrstama. Takođe, zbog niskog stepena saliniteta i severnijeg položaja, Crno more se tokom zime često ledi, a vazdušne temperature njegovih priobalnih mesta često se spuštaju i prilično ispod nule.

Dva najveća grada na bugarskoj obali Crnog mora su Burgas, i nešto severnija i mnogo posećenija Varna (Baрна). Pred sam ulazu u Varnu, na tabli koja obeležava ulaz u grad nalazi se natpis o tome da je prema anketi čitalaca izvesnih bugarskih visokotiražnih, dnevnih novina, Varna proglašena najpoželjnijim mestom za stanovanje u čitavoj Bugarskoj. I zaista, opšti utisak o Varni zaista je bolji nego onaj koji u drugim mestima Bugarske. Nalazi se u blizini uvučenog morskog rukavca koji podseća na ušće reke, i odatle se (ka severoistoku), čitavom dužinom prostire paralelno sa morem.

Osim često propalih fasada uobičajenih i u drugim delovima Bugarske, u Varni postoji određen broj onih koje su relativno skoro okrečene i restaurirane, iako često prilično drečavim i međusobno neusklađenim bojama. Ipak, popločane pešačke ulice, ali i trgovi sa malim parkovima i skulpturama govore o tome da je Varna nekada bila značajan primorski grad. Na nekoliko mesta u samom gradu, naići ćete i na arheološke ostatke iz starorimskog perioda - ostaci termi na primer, između višespratnica.

U samom centru Varne nalazi se velika crkva – Katedrala Uspenja presvete Bogorodice (Успение Пресвятия Богородици). Sagrađena u maniru ruskih crkvi krajem XIX veka, ova impozantna građevina jedna je od najvećih i najlepših, novijih crkvi Bugarske. Tokom vikenda, u njoj se tokom gotovo čitavog dana smenjuju venčanja i krštenja.

Crkva Uspenja predstavlja dobar orijentir za obilazak Varne, čiji strogi centar, počev od pešačke ulice Nezavisimost (Nezavisnosti), počinje odmah preko puta, u smeru ka moru. Popločana ulica sa zgradom Opere i širokim trgovima, u jednom momentu skreće pešačku zonu na levo – ulicom Bulevar Knyaz Boris, pored crkve Svetog Nikole, sve do socrealističkog zdanja hotela “Černo more” (Crno more), koji je i danas simbol grada i najviša zgrada Varne (možete se popeti na poslednji, 17. sprat hotela i panoramski pogledati grad). Od hotela “Černo more”, pravo ka moru skreće pešački, neveliki Bulevar Slivnitsa, sa obe strane prepun bašti kafea.

Ono najlepše u samom položaju Varne i načinu na koji se grad širio, jeste postojanje velikog gradskog parka, koji se tik uz more, prostire skoro čitavom dužinom grada (oko 2 do 3 km), širine od oko 200 do 400 m.

U samom parku možete provesti veći deo dana obilazeći Akvarijum, Pomorski muzej, Opservatoriju i Delfinarijum, ili samo šetajući uređenim stazama, skverovima sa spomenicima, duž zasada raznobojnog cveća. U zapadnom delu parka, blizu Akvarijuma u sredini bašte kafića nalazi se veliki ”bazen” u kome je reljefno prikazan basen Crnog mora, i obeležena sva veća mesta na njegovoj obali.

Ukoliko ste u prilici, ne propustite Delfinarijum. Važi za jedan od boljih, za čije potrebe je (pre izvesnog vremena) sazidana potpuno nova zgrada u parku. Tokom letnjih meseci, šou sa delfinima se održava tri puta dnevno i uvek je pun posetilaca (postoje reklamni bilbordi sa satnicama, u samom gradu). Savet je da karte kupite unapred, pre podne za popodnevni termin, na primer. Cena ulaznica kreće se oko 20 evra za odrasle (-50 % za decu), ali ih možete platiti i manje ako na šalteru unutar zgrade progovorite par jednostavnih reči na bugarskom. Naime, ispostavilo se da stranci plaćaju višu cenu od domaćih gostiju, te zbog par "slučajno dobro izgovorenih bugarskih reči", možete uštedeti priličnu svotu novca.

Zbog turistički veoma posećene obale, od predgrađa Varne duž sledećih petnaestak kilometara putem u smeru ka severoistoku, na obali su još u doba komunizma nikli turistički centri: Sveti Konstantin i Helena, Kabakum, Čajka... Sedamnaest kilometara od centra Varne nalazi se najveći i najrazvijeniji od svih - Zlatni pjasci (Златни пясъци), u prevodu: Zlatni pesak.

Na odvajanju od glavne magistrale u brdu, na ulazu u bugarske, crnomorske rizorte još uvek stoje vidljivi znaci komunizma – rampe sa kućicama stražara, u kojima doduše danas više nema nikoga. U doba "gvozdene zavese", prilaz do plaža sebi su mogli da obezbede samo oni najpodobniji i poneki “provereni” stranci.

Kvalitet i cena smeštaja na Zlatnim pjascima zavisi od blizine plaže, što podrazumeva u kojem ste “redu” iznad nje smešteni (s obzirom da je svaki sledeći red, idući od mora ka magistrali, postavljen sve više u brdu). Čak i ako ste na more došli kolima, a ispalo je da vam je more daleko, moraćete da do plaže pešačite nizbrdo (i nazad, uzbrdo) jer je mesto tako organizovano da parkinzi postoje samo pri hotelima / apartmanima, dok u donjem delu mesta, u blizini plaže parking nije moguć, niti dozvoljen.

Čak i ako niste ljubitelj masovnog turizma, priznaćete da su sami Zlatni pjasci prilično lepo sređeni. Većina zgrada hotela i apartmana nisu stariji od desetak do petnaest godina i mahom su opremljeni onako kako biste očekivali da zateknete u ostatku razvijene Evrope. To se odnosi i na dugu peščanu plažu, koja se redovno čisti, o čijim se suncobranima i ležaljkama svakodnevno vodi računa, i na kojoj možete upražnjavati sve one već viđene i uobičajene vodene sportove (“banana”, parachuting, itd). U jednom delu Zlatnih pjasaca, u gornjem delu mesta (bliže magistrali) postoji solidan vodeni park - Aquapolis, u kojem možete provesti veći deo dana.

Noćni život u Zlatnim pjascima svodi se na manje ili više vašarsku atmosferu kioska i radnji poređanih jedni pored drugih, na “štrafti” kraj mora dugoj preko 2 kilometra. Osim zabavnog "Adventure park"-a (u stilu filmova Indiana Džonsa), štandova za tetoviranje, kazina, restorana, girosa s’ nogu i prodavnica kineske robe, paintball terena, onog za karting i vožnju malih džipova, u ponudi kraj obale može se naći i nešto inventivnije: nekoliko mesta na kojima možete obući izabrani pozorišni kostim, gde će vas našminkati, a onda (prethodno namestivši reflektore) i fotografijom ovekovečiti.

Cene usluga i hrane u Zlatnim pjascima, tokom letnje sezone više su od onih u centru Varne, što se odnosi i na menjačnice u kojima možete promeniti evro za bugarski lev. Ovo važi i za samoposluge, ali i sanduke sa sladoledom.

Tri kilometara severno od Zlatnih pjasaca, u brdu, usečen u 25 metara visoku krečnjačku stenu nalazi se Manastir Aladža (Аладжа манастир / Aladzha Monastery). Još od XII veka, monasi su na ovom mestu sagradili čitav kompleks u steni, oslikali ga freskama, dekorisali mozaicima i u njemu živeli i bili sahranjivani. Njihove grobnice u katakombama mogu se videti i u šumarku koji potpuno okružuje manastirske stene.
Danas je ispred manastira u steni postavljena bina u obliku amfiteatra, na kojoj se održavaju pozorišne predstave, a nešto dalje, bliže ulazu u kompleks možete pogledati manji muzej posvećen manastiru Aladža.

Još o Bugarskoj:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-ii-deo-balcik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-iii-deo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/bugarska-veliko-trnovo-i-madara-konjanik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-sofija-sofia.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/06/bugarska-manastir-rila.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/09/bugarska-bansko.html