UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: 2018-02-18

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Atini (ISBN 978-86-7722-339-7), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Athens (ISBN 978-86-7722-339-7), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o GRČKOJ:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/11/grcka-solun-thessaloniki.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/grcka-halkidiki-chalkidiki.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/07/grcka-etno-selo-stari-pantelejmon.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/06/grcka-pela-pella-i-vergina-aegae-u.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/grcka-janjina-ioannina.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/11/grcka-obala-jonskog-mora-ionian-coast.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/09/grcka-ostrvo-krfcorfu-top-10.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/06/grcka-jonsko-more-ostrva-paksos-i.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/11/grcka-meteori-meteora-monasteries.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/03/grcka-delfi-apolonovo-svetiliste-i-ski.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/12/grcka-atina-athens-top-10.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/greece-athens-top-10.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/02/grcka-atina-akropolj-i-agora.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/09/grcka-atina-athens-novi-muzej-akropolja.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/02/grcka-atina-severno-od-akropolja-plaka.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/02/grcka-atina-nacionalni-arheoloski-muzej.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/02/grcka-obala-atine-greece-athenian-coast.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/03/grcka-korint-epidaurus-mikena.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/grcka-krit-crete.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/07/greece-crete-travel-guide.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/02/grcka-santorini.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/grcka-ostrvo-kastellorizo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/02/grcka-kuhinja-greek-cuisine.html

Akropolj i antička Agora

AKROPOLJ (Acropolis of Athens / Ακρόπολη Αθηνών),
brdo Filopapu (Filopappos Hill / Λόφος Φιλοπάππου)
i Antička Agora (Ancient Agora of Athens / Αρχαία αγορά της Αθήνας)

U najranije vreme, još tokom praistorije ljudi su prvi put naselili brdo u centru današnje Atine http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/12/grcka-atina-athens-top-10.html. Osim strateškog položaja koji je obećavao otežani prilaz potencijalne neprijateljske vojske, brdo je posedovalo nešto što druga nisu - izvor pijaće vode. Zbog ove povoljnosti koja strancima nije bila dovoljno znana, stanovnici vrha brda mogli su prilično dugo da odolevaju opsadama, ukoliko su prethodno uspeli da uskladište i dovoljno hrane.

Prvi hramovi na Akropolju ("acro" / "polis" - "gornji grad") postojali su još u arhajskom periodu, par vekova pre današnjih nastalih u klasičnom periodu (V vek pre naše ere) - na vrhuncu moći antičke Atine. Ostatke hramova - frizove i najstarije tipove grčkih statua (ženske "kore" i muške "kurose"), na kojima su čak očuvani i tragovi boje danas možete videti na prvom nivou obližnjeg Novog muzeja Akropolja http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/09/grcka-atina-athens-novi-muzej-akropolja.html, otvorenog 2009. godine. Interesantno je da su antički Grci, pre nego što bi podigli nove, ostatke porušenih starih hramova uredno složene "sahranjivali" par metara ispod nivoa zemlje, i tako olakšali posao današnjim arheolozima koji su ih prilično lako pronašli i obeležili.

Današnji Akropolj čini kompleks veličanstvenih hramova - onih na Propilejima (Propylaea), monumentalnom ulazu u kompleks: Hram boginje Nike ("pobednice") i Pinakoteka (nekada mali muzej umetničkih dela), kao i čuveni hramovi na centralnom platou: Hram Atine Device (Athina Parthenos) - dorski Partenon (Parthenon) i par decenija mlađi jonski Erehtejon (Erechteum). Svi oni sazidani su u V veku pre naše ere, od novca koji je kao pobednički lider grčkih državica u ratovima protiv Persijanaca, iz njihove zajedničke kase Atina prisvojila za sebe!

Nakon osnivanja Delskog saveza grčkih državica, ustanovljena je zajednička kasa u koju je nakon atinske pobede nad Persijancima svako od njih donirao deo novca kako bi se obnovila atinska flota u slučaju ponovnog persijskog napada. Međutim, državnik, vojskovođa i lider Atine u njeno zlatno doba nakon Grčko-persijskih ratova - Perikle, zaključio je da kasa Delskog saveza ponajviše pripada Atini, jer da nije bilo nje i njene vojske čitava Grčka postala bi deo Persijskog carstva. Novac namenjen odbrani - za brodovlje, preko noći je postao sredstvo za obnovu razrušene Atine, gde se podizanjem najvelelepnijih zdanja i hramova nije štedelo. Iktinos i Kallikrates napravili su arhitektonske nacrte i nadzirali gradnju, dok je Perikleov bliski prijatelj - vajar Fidija, osmislio reljefe i skulpture. Nakon nekog vremena, ostatku Grčke namere Atine postale su očigledne, te je savez raskinut i započeo Peloponeski rat koji je Atina na kraju izgubila, od Sparte.

Partenon, veličanstveni hram boginje Atine Device u dorskom stilu, najstariji je primer zlatnog preseka u arhitekturi (u matematici, zlatni presek nosi oznaku "phi" ili "fi" - grčki "φ", prema skulptoru Fidiji za čijeg je vremena ušao u upotrebu) i najsavršeniji je starogrčki hram. Sagrađen u V veku pre naše ere, sa spoljnom kolonadom od 17 x 8 dorskih stubova čiji se delovi rekonstruišu već godinama (kako bi se ponovo smestili na pravo mesto), zajedno sa ostatkom Akropolja deo je UNESCO-ve svetske kulturne bašine. Hram boginje Atine, sazidan je kao centralni gradski hram nakon nadmetanja boginje mudrosti Atine sa bogom Posejdonom oko toga ko će od njih dvoje postati zaštitnik grada. Posejdon je građanima Atine ponudio vodu (ali - morsku), a mudra Atina granu masline, te je nakon glasanja upravo ova boginja - rođena iz glave svog oca Zevsa, demokratski izabrana za njihovu zaštitnicu, i sam grad nazvan njenim imenom.

Osim Partenona, pola veka mlađi jonski hram Erehtejon nadaleko je čuven po stubovima u obliku ženskih figura - „karijatidama“. Prvi stubovi u ženskom obličju nastali su na ovom mestu u vreme kada su osvajajući Malu Aziju (danas - Turska), iz jedne od osvojenih državica na obali - Karije, Grci dovodili u Atinu njima prelepe stanovnice ove zemlje i ženili se njima. Karijatiđanke su se zavetovale da im neće roditi decu, jer u slučaju da to budu sinovi jednog bi se dana kao Grci mogli boriti protiv Karije, njihove zemlje. Interesantno je da su Grci navodno duboko poštovali ovu odluku Karijatiđanki, a njihovu neprolaznu lepotu ovekovečili u duhu helenske arhitekture. Nakon ovih na Erehtejonu, svi stubovi u ženskom obličju na svetu nose naziv "karijatide" (u Srbiji na primer: Meštrovićeva kolonada karijatida na ulazu u Narodni muzej u Beogradu, i one u okviru Spomenika neznanom junaku na Avali).

Unutar Partenona, nekada se nalazila ogromna statua Atine urađena u hriz-elefantinskoj tehnici - u slonovači, obložena delovima u zlatu (hrysos - zlato / elefas - slonovača), koja nalik mnogim skulpturama u ovoj skupocenoj tehnici, odavno više ne postoji.

Na južnom obronku Akropolja nalaze se ostaci dva teatra - starorimski Herodov Odeon (iz II veka), još uvek u upotrebi za koncerte tokom letnjih večeri, i drugi - kraj jugoistočnih zidina Dionizijevo pozorište, najstariji teatar na svetu iz IV veka pre naše ere. Podignut u svrhu recitala i poetskih takmičenja koja su u antičkoj Atini postala popularna jer su bila finansijski potpomognuta od strane imućnih sponzora, dodatkom više osoba na sceni u recitalu nastao je dijalog iz kojeg je rođeno prvo pozorište.

Tokom IV veka pre naše ere, u Grčkoj su se razvile dve dramske forme - prvo tragedija, a zatim komedija. Nikada se nisu mešale, pa su i sami dramski pisci u startu odlučivali kojoj će se vrsti prikloniti. Eshil, Sofokle i Euripid modernim Evropljanima približili su tragične porodične priče o kraljeviću Edipu, Elektri i Klitemnestri, dok je komediograf Aristofan svojim često satiričnim komadima iz svakodnevnog života zabavljao i do suza zasmejavao drevne Atinjane.

Jugozapadno, odmah pored Akropolja nalazi se zeleno brdo Filopapu. Naziv je dobilo prema spomeniku istoimenog antičkog azijskog princa, koji je Atinu u kojoj je živeo izuzetno zavoleo. Filopapu je i mesto prve antičke skupštine - eklesije, ali i zatvora u kojem je bio zatočen Sokrat, gde je i umro popivši otrov. Sa nekih delova brda Filopapu, pružaju se prelepi vidici na Akropolj.

Ukoliko sa Akropolja krenete put obližnje atinske Agore - nekadašnjeg centra antičke Atine, hodaćete zemljanim Panatinskim putem ("Sve-atinski put" - Panathenaic Way) kojim su u suprotnom smeru, ka vrhu hramova na Akropolju u starom veku pohodile sve religiozne i lokalne procesije. U dolini, u severozapadnom podnožju brda bile su smeštene radnje i tržni centri na sprat sa luksuznijom robom (stoa), zdanje suda, zatvor, veće staraca, kovnica novca, česme sa pijaćom vodom i otvorena pijaca. Seosko stanovništvo iz okoline Atine, na pijaci je osim voća i povrća prodavalo vino, maslinovo ulje (koje je služilo kao gorivo za antičke keramičke lampe), meso (koje je ostajalo hladno neko vreme jer je za kupce bilo izlagano na mermernim pločama!), sir i mlečne proizvode, ali i brzu hranu za prodavce koji su čitav dan provodili na pijaci.

Na Agori, jedini očuvan nalazi se veliki dorski Hram boga Hefesta - Tezejon (hram zaštitnika kovača i trgovaca). Iako kovnice novca, suda, zatvora i drugih starogrčkih javnih zgrada više nema, pre pola veka u jednom delu potpuno je rekonstruisana Atalosova stoa - jedan od nekoliko antičkih tržnih centara Agore (pergamonski kralj Attalos II, u II veku p.n.e osnovao je današnju Antaliju u Turskoj i nazvao grad po sebi). Unutar stoe, umesto radnji u prizemnom delu danas se nalazi Muzej Agore - zbirka onog što je na Agori pronađeno, uključujući i: jednu od najstarijih „glasačkih kutija“ kolevke demokratije, kockice za igranje društvenih igara, antičku keramičku dečiju nošu, urne umrlih, novčiće i ostrake - parčiće slomljene grnčarije u koje se urezivalo ime osobe koju je glasanjem trebalo proterati iz Atine, najčešće na par godina što je u antičkom periodu bio čest vid političke kazne.

Muzej Agore (Atalosova Stoa), ostrake - parčići polomljene grnčarije sa urezanim imenima ljudi koje treba proterati iz Atine, među kojim su i mnoga poznata imena (Temistokle, Aristid, itd) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Muzej Agore (Atalosova Stoa), jedno od glasačkih varijanti antičke Atine - metalni diskovi sa ispupčenim punim i šupljim delovima za glasanje "ZA" i "PROTIV", tako da niko ne vidi kako ste glasali (stavivši palac i kažiprst preko otvora pre ubacivanja u kutiju) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Muzej Agore (Atalosova Stoa), oslikana antička dečija noša - sa modernom fotografijom deteta koje su 1960-tih stavili u nošu da bi prilazali kako se koristila / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved