UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: 2018-04-15

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Zahvaljujem svima koji su pomogli putovanje na jugoistok Turske: bajkovitim etno-hotelima: @AnadoluEvleri u Gaziantepu, Elçi Konağı Butik Otel u Šanliurfi i #KaradutPansiyon na planini Nemrut (Nemrut Dağı), kao i predstavništvu aviokompanije Turkish Airlines u Beogradu, sponzorima samostalno osmišljenog i organizovanog putovanja

Jugoistočna Turska:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-planina-nemrut-nemrut-dag.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-gaziantep-antep.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-gaziantep-zeugma-eski-halfeti.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-sanliurfa-urfa.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/04/turska-sanliurfa-gobekli-tepe-i-harran.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-mardin.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/05/turska-mardin-mor-gabriel-midyat.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/turska-van-i-okolina.html

GAZIANTEP

Prestonica turske gastronomije

- među plantažama pistaća i antičkim mozaicima -

Volim prostranstva centralne i istočne Turske. Putovanje širokim turskim drumovima i pogled na predele - zelene žitne ravnice i visoke, beživotne sivkaste planine kojima se ne vidi kraj. Gola brda sa udaljenim stadima nalik tačkicama, nepregledne plantaže pistaća, badema i maslina, i planine (ponekad uspavane vulkane) sa snežnim kapama na vrhovima koje ni leti ne prestaju da se bele. Pejzaži istočne i jugoistočne Turske na beskrajnom anadolijskom platou visine između 500 metara na zapadu i do 1600 metara na krajnjem istoku, najpribližniji su predstavi bezvremenih predela grandiozne Azije, a najbliži Evropi.

Najveći grad u jugoistočnoj Turskoj - Gaziantep, bivši Antep, slično 160 km udaljenoj Šanliurfi (bivšoj Urfi) pre 90 godina dobio je prefiks "gazi" ("herojski") iz istog razloga kao i Urfa. Tada je naime odlučeno da se i u nazivu grada obeleži njegova slavna bliska prošlost - odolevanje pokušaju francuske okupacije čitave ove oblasti, nakon završetka Prvog svetskog rata. Turska je ovaj rat završila kao gubitnik, te su velike sile odlučile da je podele između sebe na taj način prekršivši obećani dogovor sa Arapima (Sajks-Pikotov tajni sporazum između Francuske i Velike Britanije). U ovoj podeli, Francuskoj su osim Sirije i Libana "pripali" severni deo Iraka i jugoistočna Turska (u ovaj sporazum trebalo je da uđu i Rusija i Italija). Posle žestokih borbi, Turci su Francuze proterali sa ovih teritorija.

Sa populacijom sličnom Beogradu (oko 1,6 miliona), Gaziantep je šesti najveći grad Turske (posle: Istanbula, Ankare, Izmira, Burse i Adane). Iako u starom gradskom jezgru postoji manje utvrđenje na brdu (koje zbog renoviranja možete videti samo odozdo) i interesantan orijentalni bazar kujundžija - Gümrük Hanı (Gumruk Han), Gaziantep ne spada u najzanimljivije gradove Turske. Ipak, zbog nekoliko interesantnih pojedinosti Antep se nalazi na listi obaveznih gradova Turske kad je turistički - gastronomski i kulturno-istorijski obilazak u pitanju.

Turska kuhinja i plantaže pistaća...

Ako pitate Turke za Gaziantep, svi će odmah početi da pričaju o hrani, ili preciznije - o baklavi. Zbog raznovrsne i ukusne kuhinje, UNESCO je 2015. godine Antep stavio na listu kreativnih gradova sveta kada je reč o kulinarstvu (UNESCO Creative Cities: Gaziantep - Creative City of Gastronomy). Turska prestonica baklave potpuno je opravdala ovaj status, jer je prema nekoj slobodnoj proceni u centralnom delu grada otprilike svaka peta radnja baklavdžinica (ima ih preko 180) i pravo je čudo kako sve opstaju.

Ipak, zbog nemilih događaja u nedalekoj Siriji i položaja Antepa koji turistima koji pretražuju mapu Turske zbog blizine ove zemlje ne uliva poverenje za posetu, zbog nedostatka prometa neke su se baklavdžinice trajno zatvorile. Turizam koji je ovde cvetao do proleća 2015, nakon godinu i po dana i nekoliko terorističkih napada u Turskoj (poslednji - u jesen 2016), drastično je opao zbog saveta ministarstava inostranih poslova nekih zapadnih zemalja koji na žalost odvraćaju turiste od ovog dela planete. Iako niko sa sigurnošću ne može da kaže da li će se, gde i kada neki napad dogoditi, statistike govore u prilog tome da je u poslednje dve godine najviše terorističkih napada bilo u Londonu i Parizu, a niti jedan u Turskoj. Stranih turista ipak ima (ali mnogo manje nego pre), ali je neke predrasude teško prevazići.

Sa koje god strane stižete u Gaziantep, ako putujete drumom skoro stotinak kilometara pre ulaza u grad oko vas će krenuti da se nižu nepregledne plantaže pistaća. Antepski pistać (Antep Fıstığı) nešto je manji od standardnog (i slađi), i bez obzira na plantaže oko vas kojima izgleda kao da kraja nema čini samo oko 3 % svetske proizvodnje (najveće plantaže pistaća na svetu nalaze se u centralnom i istočnom Iranu: 76% svetske proizvodnje: http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/03/iran-v-deo-jazd-mejbod-i-nain.html). Ispod ljuske i crvene korice boje rđe, krije se dragoceni, neobično jarko zeleni plod - osnovni sastojak najčuvenije baklave u Turskoj - antepske baklave (fıstık baklava).

Iako je antepska baklava sa pistaćima (ili kajmakom, šerbet-sirupom, itd) sigurno odlična gde god da u gradu odlučite da je probate, tri radnje (firme) se izdvajaju, i možda zbog dobre baklave (ili uspešne reklame) dospele su u sam vrh:

- İmam Çagdaş (u prevodu "Magični imam", trenutno najčuvenija baklavdžinica Turske, u samom srcu starog gradskoj jezgra - posetila sam suteren zgrade gde sam imala priliku da vidim čitav proces proizvodnje);

- Karaköy Güllüoğlu (jedno vreme je nosila titulu najčuvenije, u istanbulskom kraju Karakoj postoji velika poslastičarnica, uvek puna: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/10/turska-istanbul-od-galate-do-taksima.html);

- Koçak Baklava (među lokalcima važi za najautentičniju, ali navodno bez dovoljno dobrog marketinga - neki tvrde da je jedina gde se i testo mesi ručno).

Osim baklave, Antep je centar proizvodnje čuvenog turskog "tučenog" sladoleda - salep dondurma, koji se "razvlači", a čija je baza sušeni koren salepa (lukovica divlje orhideje). Poreklo ovog sladoleda je negde između Turske i Sirije (može se pronaći i u Istanbulu, u starom delu rada). Pravi se u samo nekoliko ukusa, od kojih su vanila, pistaći i čokolada najčešći.

Ručak u kafani "Halil Usta", sa mešanim roštiljem i bostana salatom (sitno iseckan paradajz, peršun, luk, salata i krastavac, u sosu od nara, a nekada sosu od višanja) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Najveći muzej mozaika na svetu...

Nakon jela i poslastica, na redu je kultura! U jugoistočnom delu zemlje, Gaziantep važi za najmoderniji i najpoželjniji grad za život, u kojem se prepliću staro i novo. Ovde se nalazi najveći i najmoderniji ZOO vrt u Turskoj, koji posećuju i meštani okolnih gradova i dovode decu. Ipak, Antep je u Turskoj (a naročito u inostranstvu) najpoznatiji po najvećem muzeju rimskih mozaika na svetu - Muzeju mozaika Zeugme (Zeugma Mozaic Müzesi). U muzeju otvorenom krajem 2011. godine, na nekoliko nivoa izložen je najveći broj (1700 m2) mozaika iz rimskih vila pronađenih na arheološkom nalazištu u Zeugmi, 50-ak kilometara istočno od Antepa, smeštenih na brdu Belkis iznad biblijske reke Eufrata. Ideja o muzeju rodila se pre puštanja brane na Eufratu kod Biredžika (Birecik) 2000. godine, čija je izgradnja rezultirala plavljenjem usputnih sela i delova nalazišta. Interesantno je da je do otvaranja ovog, najveći muzej mozaika na planeti bio je Muzej Bardo (Musee National du Bardo), u tuniškoj prestonici Tunisu: http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/tunis.html

Muzej mozaika Zeugme, najposećenija je turistička institucija u gradu i mesto koje ne bi trebalo da propustite. Po ceni ulaznice od 15 TL (oko 3,5 evra), u poseti dva sjajna, nova i moderna, međusobno povezana zdanja odvojte barem dva sata. Imaćete priliku da vidite pravu riznicu antičke - helenističke i rimske umetnosti na tlu jugoistočne Turske, iz perioda između I veka p.n.e i III veka n.e. Verovatno zbog umetničke vredosti koja mu je pripisana, najčuveniji mozaik "Portret Ciganke" iz II veka, privlači najveću pažnju turista i smešten je u posebnoj, potpuno zatamnjenoj prostoriji. Portret takozvane "Ciganke" (prozvane tako najverovatnije zbog marame oko glave), ima neobično svojstvo nalik 14 vekova kasnijem portretu Mona Lize, Leonarda da Vinčija - gde god da se pomerate i iz kog ugla je gledate, sve vreme će vas pratiti očima!

Osim "portreta Ciganke", u muzeju se nalazi i najveći ikada pronađeni rimski mozaik na svetu, mozaici geometrijskih šara i oni sa scenama iz svakodnevnog života, ali i života bogova. U jednom delu, na zidovima se vide freske kojima su bili oslikani zidovi rimskih vila. Osim na turskom, svi natpisi u muzeju su i na engleskom, a posebna pažnja je posvećena osvetljenju koje u najvećoj meri doprinosi sjajnoj atmosferi.

S obzirom da se muzej nalazi daleko od centra i da ćete do njega morati da uzmete taksi, savet je da posetu završite negde u vreme ručka i da samo par minuta uzbrdo odete na ručak u jedan od najčuvenijih tradicionalnih restorana u gradu - "Kebapçı Halil Usta", koju su nam preporučili lokalci iz Urfe i Antepa. Prilično neugledna zgrada na vrhu prašnjavog brda i musave ulice, skriva potpuno neverovatnu unutrašnjost - ogroman restoran prepun ljudi u kojem se u vreme ručka traži mesto više, sa fotografijama najpoznatijih ljudi koji su ovde jeli! Sam vremešni vlasnik Halil, sedi na ulazu iza pulta i pozdravlja goste... Probajte jagnjeće kebabe mekane kao duša, sa ajranom (retki, slani istočnjački jogurt), i neizostavnu bostana salatu u povećoj metalnoj činiji, najviše nalik libanskom "tabuliju". Kada dobijete račun, verovatno ćete biti iznenađeni izuzetno visokom cenom od oko 8 evra za kompletni ručak - po osobi, s obzirom da je 3 - 4 evra prosek cene glavnog jela sa pićem i često salatom, u ovom delu zemlje.

Po izlasku iz lokala, pređite na drugu stranu uličice i na banderi pritisnite taster za pozivanje taksi vozila! Stiže za nepuna 2 minuta. Ovaj sjajan izum uštedeo nam je vreme da se vratimo nazad do muzeja i odande na glavnoj ulici potažimo isti, kako bi još nakon deset do petnaest minuta stigli nazad u istorijski centar satrog dela grada.

Ukoliko imate vremena, u Antepu možete posetiti još nekoliko interesantnih, iako manjih muzeja, od kojih su najpoznatiji: Arheološki muzej (Gaziantep Archaeology Museum - postavka uključuje artefakte sa nalazišta na području oblasti oko Gaziantepa: Zincirli, Karkamıs i Sakçaközu), Muzej hamama (Hamam Muzesi), Etnografski muzej (Gaziantep Ethnography Museum, u predivnoj osmanlijskoj vili) i najčuveniji - Muzej kulinarstva (Emine Gogus Mutfak Muzesi / Emine Göǧüş Culinary Museum), gde možete saznati sve o turskoj kuhinji i načinu služenja, dopunjen voštanim figurama lokalaca u nošnjama.

U starom delu Gaziantepa, na vrhu brda Tell Halaf nalazi se tvrđava - Kale koju su podigli Rimljani i obnovili Vizantijci (car Justinijan, VI vek). Unutar zidina postoji mali istorijsko-vojni muzej - Gaziantep Defense and Heroism Panoramic Museum posvećen lokalnom stanovništvu koje je grad branilo od osvajačkih pohoda francuske vojske 1920. godine. Niže tvrđave, niz Kanber Sokak se proteže četvrt sa starim zanatima, bakalnicama i delimično pokrivenim bazarom. U blizini se nalazi i jedna od nekadašnjih mnogobrojnih crkvi (danas mahom džamija) - Kendirli Kilisesi, francuska crkva čije je podizanje pomogao Napoleon III, 1860. godine.

Gde odsesti...

Stari deo Antepa poznat je i po uzanim, kaldrmisanim sokacima u kojima se jedna do druge od spolja nalik utvrđenjima sa drvenim kapijama nalaze predivne istočnjačke vile od okerastog kamena (arhitekture nalik arapskoj). Ulaskom u bilo koju od njih, stupićete u veliko, često bajkovito uređeno unutrašnje dvorište oko kojeg se nalaze delovi kuće sa nekoliko redova stepeništa, tremova i balkona. U nekim unutrašnjim baštama raste po koje vremešno drvo, nar ili žbun jorgovana.

Jednu od najčuvenijih kuća u samom srcu starog Antepa, izabrala sam za bazu posete gradu i okolini. Nekadašnji karavansaraj na Putu svile danas je etno-hotel Anadolu Evleri @AnadoluEvleri koja je poslužila kao scenografija i jednoj od popularnih turskih serija. Gospodin Tim, vlasnik hotela koji odlično govori engleski, veoma se trudi da ovo staro zdanje očuva svoj nekadašnji sjaj. Neobični boravak u velikim sobama sa vremešnim crno-belim pločicama na podu, ogromnim prozorima koji gledaju na unutrašnje dvorište i starinskim ugrađenim plakarima dopunjuju stare lampe, pisaće mašine, ali i uredno složene vojničke čizme iz nekih prošlih vremena. Kupatilo je uređeno u sličnom maniru, osim moderne ugrađene tuš kabine.

Gde probati baklavu...

Samo minut od kapije hotela Anadolu Evleri, niz kaldrmisani sokak stiže se do glavne džade u starom delu grada, nadomak ulaza u pokriveni bazar. Na ćošku sokaka i glavne ulice, sa desne strane nalazi se velika radnja na sprat trenutno najpoznatije baklavdžinice Turske - İmam Çağdaş Kebap ve Baklava Salonu. Osim baklave, ovde se služi i roštilj, ali je radnja ipak najpoznatija po istočnjačkoj poslastici koju u lokalu pravi na desetine izuzetno umešnih majstora. Imala sam izuzetnu priliku da me u radnji ugoste i jednog jutra povedu liftom u suteren, u obilazak proizvodnje, gde sam videla ceo proces izrade baklave.

Počev od razvlačenja testa u prostoriji sa velikim ravnim stolovima i neobično tankim oklagijama, koja se dimi od brašna koje leti po vazduhu (a majstori nose papirne maske za lice kako prah ne bi udisali)...

... do mesta gde se već razvučenih i odvojenih 40 listova tankog testa za donji deo baklave, meri na preciznoj vagi... pa stavlja u tepsiju...

... do stolova gde se razvučeno testo maže sirupom i puni jarko zelenim sitnim prahom pistaća...

... i na kraju stavlja u tepsije, seče na kriške i peče u zemljanim pećima.... Kada tepsija sa pečenom baklavom izađe iz pećnice, iako još vrela stavlja se na dodatnu plotnu za zagrevanje i preko nje se iz velikih metalnih šerpi sipa šerbet-sirup koji se puši i cvrkuće od vreline, cureći van tepsije... Tek tada je baklava gotova!

Iz ove baklavdžinice navodno se dnevno skoro jedna tona baklave šalje na razne adrese u zemlji i inostranstvu, a kupci su i neki predsednici država, ali i mnoge poznate ličnosti.

U okolini...

Ukoliko ste u Antepu, savet je da obavezno odvojite jedan dan za posetu najpoznatijim mestima u okolini (uskoro sledi post). Svi taksisti Antepa znaju za ovaj izlet i dovoljno je da se dan pre (ili na sam dan, ako nema previše turista) dogovorite sa njima oko 4-satnog, tj. 6-satnog izleta (cene su identične i skoro fiksne: 300, tj. 350 TL za taksi). Dovoljno je samo da zatražite da vas povezu ili u "kraću turu" (Eski Halfeti: vožnja brodom po Eufratu - Rum Kale - Eski Savaşan Köyü), ili najinteresantniju "dužu turu" koja obuhvata i Biredžik (Birecik) - posmatranje endemske vrste bliskoistočnog ćelavog ražnja i arheološko nalazište Zeugmu. Sve preporuke!

Kako stići...

Iz Beograda (Zagreba ili Sarajeva), do Istanbula svakodnevno leti turska državna aviokompanija Turkish Airlines. Od Istanbula, jednom do dva puta dnevno Turkish Airlines ima letove do Gaziantepa. Predstavništvo kompanije Turkish Airlines nalazi se u Beogradu, u Knez Mihailovoj 9 / I, (+381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226.

Geografski gledano, u pravcu istok - zapad Gaziantep se nalazi između turistički poznate Šanliurfe (Urfe: 150 km istočno - oko 2,5 sata vožnje autobusom) i planine Nemrut severno od Adijamana (oko 3,5 sata vožnje). Sa autobuske stanice (na turskom: Otogar) u Gaziantepu, u zavisnosti od kompanije koja vozi (ima ih nekoliko, i skoro sve su u privatnom vlasništvu), autobuska karta u jednom smeru za na primer Šanliurfu košta oko 25 TL (oko 5 evra / proleće 2018). Većina turskih autobusa je novije proizvodnje i prilično su uredni i čisti. Na sedištu ispred svakog putnika nalazi se ekran na kojem može da se prati određen broj TV programa (sa slušalicama za jednokratnu upotrebu), a u toku vožnje kondukter će putnike ponuditi sokom, kafom, čajem i upakovanim kolačićima (usluga ulazi u cenu karte).