UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: Austrija

Prikazani su postovi s oznakom Austrija. Prikaži sve postove

2016/05/14

AUSTRIJA / Baden

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Beču (ISBN 978-86-7722-402-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Vienna (ISBN 978-86-7722-402-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Smešten u podnožju brda sa zasadima vinove loze, među starim vilama, na manje od 20 km južno od Beča nalazi se Baden, savršeno mesto za beg iz gradske vreve. Iako su još stari Rimljani znali za postojanje lekovitih, sumpornih izvora u ovim krajevima, u novije vreme, naročito počev od XVIII i XIX veka banjska lečilišta ponovo su oživela. I samo ime mesta – Baden, na nemačkom znači "banja".

U centru gradića Badena, mestu nalik bilo kojem manjem gradu Austrije posetite veliku Crkvu Svetog Stefana (Stadtpfarrkirche St. Stephan), pozorišni trg sa teatrom Jubiläumsstadttheater (kojem bi pozavideli i mnogi veći gradovi), glavni gradski Trg Hauptplatz na kojem se nalaze najvažnija zdanja (Gradska kuća - Rathaus i Kaiserhaus, na primer), kao i spomenik Pestsäule. Tu su i Muzej lutaka i igračaka, sinagoga, kao i kuća Ludviga van Betovena - Beethovenhaus (Rathhaus Gasse 10), u kojoj je čuveni kompozitor proveo tri leta: 1821, 1822. i 1823, šetajući kroz badenske vinograde, pio u badenskim pivarama i napisao jednu od svojih najpoznatijih simfonija.

Gradić Baden poznat je i po svom velelepnom kazinu, smeštenom u raskošnom, starom zdanju – Grand Casino Baden, do kojeg iz Beča voze namenski autobusi (stanica je preko puta zgrade Opere, a karta u jednom smeru košta oko 7 evra). Da li zbog kazina ili badenskih banja, u gradiću postoji i veliki broj prilično luksuznih hotela i pansiona u kojima možete prespavati.

U samom centru Badena nalazi se nekoliko starih zdanja izgrađenih u bidermajer stilu, unutar kojih su smešteni bazeni sa toplom, lekovitom vodom bogatom sumporom. Na ovim mestima nekada su se sastajali imućni stanovnici Beča, među kojima i austrougarski carevi i njihova svita. Mnoga od banjskih zdanja više nisu u funkciji, te se u njima povremeno održavaju izložbe.

Na istočnom delu trga Jozefplac (Josefplatz, kod kružnog toka), osim malog jezerca sa apstraktnom skulpturom iz kojeg se oseća onaj specifičan miris sumpora („miris pokvarenih jaja“), nalazi se staro belo zdanje nekadašnjeg ženskog kupatila - Ausstellungszentrum Kunsthausb Frauenbad, danas galerija slika.

Ipak, u zapadnom delu starog gradskog jezgra, na trgu iza pokrivene zelene pijace jedno iza drugog nalaze se dva stara zdanja, bivša kupatila: Leopoldsbad, sada turistički informativni centar i Römertherme, rimske terme.

Römertherme (Rimska kupatila)

Rimske terme, tj. kupatila (Römertherme Baden), postojale su na ovom mestu i u starom veku. Iako danas ništa ne govori u prilog tome da su ovde boravili Rimljani, na temeljima njihovih termi u doba Austro-Ugarskog carstva, na ovom mestu je izgrađen kompleks bazena sa toplom i vrućom vodom, u koje su na kupanje dolazili poznate Bečlije, kompozitori i sami austrougarski carevi.

U okviru velikog, novog zdanja, ispod visećeg, staklenog krova - najvećeg u Evropi, nalazi se veliki bazen površine 900 m2, podeljen na dva dela i odvojen mostićem. U bazenu sa termalnom vodom „schwefelwandl“ (niski nivo sumpora), temperature vode su oko 22º u plivačkom i 27º C u delu za zabavu (sa dna prednjeg dela bazena, povremeno izlaze mlazevi za masažu).

Prošavši kroz stakleni hodnik, izaći ćete iz zgrade i hodajući niz stepenište, postepeno ući do pojasa u jedan od dva spoljna bazena, sa termalnom vodom temperature između 34 i 38º C. Ovi bazeni rade i kada je spoljna temperatura niska.

U posebnom delu zgrade nalazi se gimnastička sala sa fitnes programom, sauna površine 700 m2 (Bio sauna, Ottoman sauna), solarijum i tepidarijum, kao i wellness centar sa masažom. U okviru zgrade nalazi se i restoran i kafeterija koje možete posetiti i ako niste korisnik usluga bazena.

KAKO STIĆI: Brusattiplatz 4 / www.roemertherme.at

RADNO VREME: Svakodnevno 10 - 22 h

ULAZNICE: Minimum korišćenja bazena je 2 sata. Za odrasle, radnim danima: oko 10 evra, a vikendom i praznicima oko 13 evra (deca 5 - 15 god: -50 % // adolescenti 15 - 18 god: -25 %). Nakon prva dva sata, svaki sledeći sat nezavisno od uzrasta korisnika, košta oko 2 evra. Kada kupite ulaznice za bazen, dobićete gumenu trakicu oko ruke, koja vam omogućava kretanje po čitavoj zgradi. Gimnastička sala, sauna i wellness programi se posebno plaćaju.

KAKO STIĆI do Badena, iz Beča:

Kolima - autoputem A2 / Südautobahn ("Južni autoput"), 20 km južno od Beča. Sa najveće bečke železničke stanice Südbahnhof, sa trga Südtiroler Platz, kao i sa trga Karlsplatz svakodnevno polazi nekoliko međugradskih vozova za Baden. Mnogim od ovih regionalnih vozova (Regionalzug) do Badena možete stići za samo pola sata.

Do Badena iz Beča možete stići autobusom koji staje preko puta zdanja Opere (odrednica - Bad Vöslau), za oko 40 minuta. Sa bečkog aerodroma postoji direktna autobuska linija za Baden.

Baden info: Turistički centar nalazi se u zdanju Leopoldsbad, tik do „Rimskih termi“. Na ovom mestu možete dobiti turističke informacije, mapu gradića i slično. U centru Badena parking se naplaćuje oko evro na sat, ali je između 12 i 14 h besplatan.

Još o Austriji:

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/austrija-bec.html

2014/10/10

AUSTRIJA / Beč (Vienna)

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Beču (ISBN 978-86-7722-402-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

Na lepom, plavom...

Verovatno su mladi Mocart, Betoven, a kasnije Frojd, Klimt i mnogi drugi znali zbog čega su izabrali da žive baš u Beču. U odnosu na čuvene gradove ostatka razvijene srednje Evrope, Nemačke ili Češke na primer, Beč je oduvek važio za „južnjački grad“ i sinonim za ležernost, opuštenost i zabavu. Gde je zabava, tu je i umetnost i muzika, pozorište i opera, te je vremenom, pogotovo u periodu XVIII i XIX veka Beč i u umetničkom smislu uspeo da se nametne kao jedna od najprestižnijih evropskih prestonica.

U jednu od najbližih evropskih metropola, putujući kolima iz na primer Beograda možete stići za oko 6 sati, jer većinu puta (ukupno 615 km) čini autoput.

Glavni grad Austrije ima broj stanovnika sličan Beogradu - oko 1,7 miliona. Ne spada u jeftine, ni preterano velike metropole, ali je karakterističan u nekoliko stvari: velikom broju odličnih i edukativnih muzeja, raskošnim baroknim i rokoko palatama, austro-ugarskim zdanjima u beloj ili bež boji (omiljenoj boji Marije Terezije), klasičnoj muzici - valcerima i neobično mnogo ljudi iz bivše Jugoslavije koji su ovde našli svoje parče sreće, a koje ćete sretati na svakom koraku (prema nekim zvaničnim statistikama, oko 100 000 ljudi poreklom iz Srbije živi u Beču).

Osim uobičajenog, Beč je karakterističan i po interesantnim tablama sa raznim obaveštenjima koje ne služe samo lakšem snalaženju, već i kao svojevrstan vid obaveštenja i upozorenja o tome šta se u gradu sme, a šta ne sme. S obzirom da se velika većina Bečlija (ali i onih koji to nisu) pridržava onog što na tablama piše, grad funkcioniše savršeno.

Kao grad, Beč je prilično lak za snalaženje. Šetajući centralnim delom grada primetićete otmenost i uređenost bečkih zdanja, lepotu mnogobrojnih pasaža između uličica u strogom centru, divno uređene poslastičarnice, čistoću ulica i turiste u vožnji fijakerima. Dok sedite u jednoj od bečih kafeterija i ispijate neku od čuvenih bečkih kafa, možda uz zvuke jednog od bečkih valcera negde u pozadini, svuda oko vas biće primetni detalji nekadašnjeg sjaja i moći, koje je za sobom ostavila moćna Austro-Ugarska imperija.

Beč je u V veku pre naše ere osnovan kao Vedunia, naselje plemena Kelta, da bi nešto kasnije, u starom veku postao mesto rimskog vojnog logora po imenu Vindobon (odakle i potiče ime Beča – Wien ili Vienna). Ostaci iz rimskog perioda i danas se mogu videti ispod Hohen Markta, u centru starog dela dela grada.

Ime grada Beča prvi put se pominje u XII veku, kada je bio važno trgovačko središte. Godine 1105, za vreme vladavine austrijskog vojvode Hajnriha II, postaje njegov glavni grad. Vek i po kanije, na vlast u Beču stupila je Habsburška monarhija, koja je upravljala germanskim Svetim rimskim carstvom u tri navrata: 1273 - 1291, 1438 - 1740 i 1765 - 1806. Brakovima i nasledstvima njenih vladara, Austrija je u posed dobila Holandiju, Kastilju i Aragon (u Španiji), kao i Česku i Mađarsku. Kada je 1556. godine kralj Karlo V abdicirao, carstvo je podeljeno između njegovog sina Filipa II, osnivača španskog ogranka loze (ugašene 1700) i Filipovog brata Ferdinanda I, osnivača nemačkog ogranka. Godine 1529. i 1683. Beč je u dva navrata bio pod opsadom Turaka, a 1694. i 1713, doživeo je sudbinu mnogih evropskih gradova tog vremena – dve velike epidemije kuge.

Zbog izuzetno brzog razvitka grada, u veoma kratkom roku Beč je postao jedan od najvažnijih kulturnih centara Evrope. Sa XVIII vekom u Beču je otpočelo zlatno doba u svakom smislu. Najveći broj velikih javnih zgrada, palata (Šenbrun - Schloss Schonbrunn, i Belvedere, na primer) i čitavih delova grada izgrađeno je u baroknom stilu, u ovom periodu prozvanom „Vienna gloriosa“. Razvitkom grada velika pažnja data je umetnosti, te su u njemu su počeli da stvaraju najznačajniji kompozitori klasične muzike kao što su Mocart, Hajdn, Betoven i Šubert.

U prvoj polovini XVIII veka, u Beču je izgrađen i nasip (Liniewall) dug 13,5 km, koji je obuhvatao sve delove tadašnjeg grada Beča i razdvajao unutrašnji „prsten“ (oko centralnog dela Beča) od spoljnjeg - sa Bečkim kanalom, koji je obuhvatao širi centar i tadašnja predgrađa (takozvani „Bečki pojas“). Ostalo je zapisano da je nasip visine 4 metra bio izgrađen za samo 4 meseca, svojevrsnom „radnom akcijom“ u kojoj je učestvovalo kompletno radno sposobno, punoletno stanovništvo grada. Iako je ova konstrukcija srušena krajem XIX veka, i danas se na nekim mestima duž "pojasa" mogu videti njeni ostaci.

U XVIII veku, za vreme vladavine Marije Terezije, Austrijsko carstvo doživelo je krupne transformacije i dobilo prve odlike savremene države. Carica je rodila ukupno 16 dece – 11 ćerki i 5 sinova, od kojih su mnogi kasnije postali vladari evropskih prestola ili njihove bolje polovine (Jozef II – austrijski car, Leopold II, Marija Antoaneta). Iako se posle smrti muža povukla sa vlasti i tron prepustila sinu Jozefu II, u politici ostala je radi kontrole svog sina, čije su reforme bile prilično radikalne i ne toliko popularne među običnim svetom.

Možda zbog čuvenog bečkog valcera „Na lepom, plavom Dunavu“, jedna od prvih pogrešnih predstava o Beču je da centar grada leži na reci. Iako zaista protiče kroz grad, Dunav možete videti samo ukoliko se metroom ili tramvajem odvezete daleko, na severni obod grada. Većina turista u poseti Beču, reku Dunav nikada i ne vidi.

Između Dunava i najužeg centra (ka jugu), nalazi se velika ada, ostrvo poznato najviše po jednom od prvih zabavnih parkova na svetu – Prateru, smeštenom u istoimenom, velikom parku. Adu i najjuže gradsko jezgro deli Dunavski kanal (Donaukanal), rukavac reke Dunav vidljiv na krajnjem severu centralnog dela Beča.

Beč je podeljen je na 23 kvarta ili opštine (na nemačkom: bezirke). Čitav deo najužeg, starog gradskog jezgra pripada 1. kvartu (Innere Stadt - "unutrašnji grad"), oko kojeg su se nekada nalazile velike gradske zidine. Kada su u drugoj polovini XIX veka zidine srušene, oko centralnog „prstena“ grada, gotovo čitavom dužinom 1857. izgrađen je široki, 4 km dug bulevar sa drvoredima – Ringstraße („Kružna ulica“).

Da Beč ne živi samo u prošlosti pobrinuo se sredinom XX veka čuveni, luckasti austrijski arhitekta Hundertvaser (Hundertwasser). Istočno od centra nalazi se kvart sa kompleksom zgrada koje je dekorisao i oslikao, a koje jednim delom podsećaju na strip ili crtani film, možda Pop Art, i nalik su arhitekturi jednog Hundertvaserovog još poznatijeg prethodnika - Katalonca Antoni Gaudija.

BEČ - TOP 10

(nije poređano po važnosti):

1) Provozajte se drvenim kabinama najstarijeg panoramskog "točka"- bečkim Raisenradom, u Prateru, jednom od najstarijih zabavnih parkova Evrope;

2) Obiđite sjajan, interaktivan Muzej zvuka (Haus der Musik) u kojem, na primer možete pokušati da prepoznate različite zvuke naše planete, odgonetnete kako nastaje zvuk, a uz Zubin Mentu „dirigujete“ Bečkom filharmonijom (o čemu kasnije možete podići "sertifikat");

3) Provozajte se fijakerom ulicama starog Beča;

4) Obiđite fenomenalni Prirodnjački muzej - san svakog profesora prirodnih nauka, sjajnu postavku za decu i za odrasle, svojevrsnu riznicu minerala, ogromnu kolekciju meteorita, fosila, skeleta, arheoloških ostataka (čuvena praistorijska figurina - Vilendorfska Venera, znana iz udžbenika istorije i istorije umetnosti);

5) Napravite pauzu uz bečku kafu u jednoj od poznatih, starih kafeterija, na primer u kafeu Hawelka, i probajte neku od bečkih torti u jednoj od čuvenih poslastičarnica, na primer 150 godina staroj Konditorei & Restaurant Oberla... Hotel Sacher mesto je nastanka saher torte, ali Bečlije tvrde da ovu tortu možete probati u bilo kojoj bečkoj poslastičarnici gde je jednako dobro spravljaju.

6) Posetite jedan od dva najbolja muzeja umetnosti: Muzej istorije umetnosti ili Albertinu;

7) Subotom ujutro prošetajte buvljom pijacom Naschmarkt, pazarite ponešto za uspomenu, prođite zelenom pijacom i zaustavite se u nekom od kafea na jutarnjoj kafi;

8) Posetite najstariji na svetu - bečki ZOO vrt Tiergarten Schönbrunn sa pandama, koalama, pingvinima i tropskom staklenom baštom;

9) Prođite pored fasada zdanja iz perioda Secesije (Jugendstil) i posetite muzeje u kojima se čuvaju dela ovog umetničkog pravca (Palata Belvedere);

10) Posetite bečke palate: Hofburg i (nešto udaljeniji) Šenbrun, i u Hofburgu prisustvujte vežbi carskih lipicanera.

Dodatno...

Posetiti banju kod Beča - Baden, sa bazenima mineralne, sumporne vode i vinogradima koji gradić okružuju (u Badenu je jedno vreme živeo i Betoven), više na: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/austrija-baden.html

UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL

Suradnici

2016/05/14

AUSTRIJA / Baden

2014/10/10

AUSTRIJA / Beč (Vienna)

Visit Berlin!

Jeep Safari Tour!

Pretraži ovaj blog

Suradnici

2016/05/14

AUSTRIJA / Baden

2014/10/10

AUSTRIJA / Beč (Vienna)

Prijavi se na http://umetnostputovanja.blogspot.com/

Pretraži ovaj blog