*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Atini (ISBN 978-86-7722-339-7), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
*The text and photographs on the blog are parts of
the published book on Athens (ISBN 978-86-7722-339-7),
protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of
Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
Svi postovi o GRČKOJ:
ATINA – Kolevka evropske
civilizacije
 |
Pogled na Atinu i Akropolj, sa brda Likavitos / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Atina, Univerzitetska biblioteka / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Crkvica Panagia Kapnikarea nalazi se u sred pešačke zone atinske "Knez Mihailove", trgovačke ulice Ermou / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Mnogi od nas često posećuju Grčku, nekadašnjeg južnog suseda. Ipak,
većina često ne stigne do Atine, njene prestonice. Oko 400 km autoputem južno
od poznatih „srpskih“ letovališta na severu Grčke, ili sat i po leta avionom
iz Beograda nalazi se višemilionski grad koji nosi epitet kolevke evropske
civilizacije. Dva do tri dana boravka u Atini dovoljna su za obilazak
najvažnijih i najinteresantnijih mesta, što ovaj grad čini idealnim za
takozvani „city-break“ tokom produženog vikenda. Evo predloga mesta za obilazak, koje u Atini ne
bi trebalo propustiti...
I
Kompleks: AKROPOLJ (Acropolis of Athens / Ακρόπολη Αθηνών), brdo Filopapu (Filopappos Hill / Λόφος Φιλοπάππου) i Antička Agora (Ancient Agora of Athens / Αρχαία αγορά της Αθήνας)
Kompleks: AKROPOLJ (Acropolis of Athens / Ακρόπολη Αθηνών), brdo Filopapu (Filopappos Hill / Λόφος Φιλοπάππου) i Antička Agora (Ancient Agora of Athens / Αρχαία αγορά της Αθήνας)
U centru Atine, na vrhu istorijskog brda Akropolja nalazi se Partenon, veličanstveni hram boginje Atine Device (Atina Partenos, zbog čega hram i nosi ovaj naziv), najstariji primer zlatnog preseka u arhitekturi i najsavršeniji starogrčki hram. Sagrađen u V veku pre naše ere, sa spoljnom kolonadom od 17 x 8 dorskih stubova čiji se delovi rekonstruišu već godinama (kako bi se ponovo smestili na pravo mesto), zajedno sa ostatkom Akropolja deo je UNESCO-ve svetske kulturne bašine.
Osim Partenona, pola veka mlađi jonski hram Erehtejon nadaleko je čuven po stubovima u obliku ženskih figura - „karijatidama“. Prvi stubovi u ženskom obličju nastali su u vreme kada su osvajajući Malu Aziju (danas - Turska), iz jedne od osvojenih državica - Karije, Grci dovodili u Atinu njima prelepe stanovnice ove zemlje i ženili se njima. Karijatiđanke su se zavetovale da im neće roditi decu, jer u slučaju da to budu sinovi jednog bi se dana kao Grci mogli boriti protiv Karije, njihove zemlje. Interesantno je da su Grci navodno duboko poštovali ovu odluku Karijatiđanki, a njihovu neprolaznu lepotu ovekovečili u duhu helenske arhitekture.
Na južnom obronku Akropolja nalaze se ostaci dva teatra - starorimski Herodov Odeon (iz II veka), još uvek u upotrebi za koncerte tokom letnjih večeri, i drugi, kraj jugoistočnih zidina - Dionisijev teatar, najstarije pozorište na svetu (IV vek p. n. e).
 |
Pogled na Pirej sa Akropolja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Hram Erehtejon / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Akropolj, Partenon / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Pogled sa Akropolja na ostatke Dionisijevog teatra i Novi muzej Akropolja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Jugozapadno, odmah pored Akropolja nalazi se zeleno brdo Filopapu. Naziv je dobilo prema spomeniku istoimenog azijskog princa, koji je Atinu u kojoj je živeo izuzetno zavoleo. Filopapu je i mesto prve antičke skupštine - eklesije, ali i zatvora u kojem je bio zatočen Sokrat, gde je i umro popivši otrov. Sa nekih delova brda Filopapu, pružaju se prelepi vidici ka Akropolju.
Niže Akropolja, na mestu nekadašnjeg centra antičke Atine - Agore, jedini očuvan nalazi se veliki dorski Hram boga Hefesta (zaštitnika kovača i trgovaca). Iako tržnica, pijace, kovnice novca, suda, zatvora i drugih starogrčkih javnih zgrada sa Agore više nema, pre pola veka u jednom delu potpuno je rekonstruisana Atalosova stoa - antički tržni centar. Unutar stoe, umesto tezgi danas se nalazi muzej svega onog što je na Agori pronađeno, uključujući i: jednu od najstarijih „glasačkih kutija“ kolevke demokratije, kockice za igranje društvenih igara, antičku keramičku dečiju nošu, urne umrlih, novčiće i ostrake - parčiće slomljene grnčarije u koje se urezivalo ime osobe koju je glasanjem trebalo (najčešće na par godina) proterati iz Atine (što je u antičkom periodu bio čest vid političke kazne).
 |
Atina, Hefestov hram na antičkoj Agori / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Ostrake, ostaci polomljene grnčarije sa urezanim imenima političara koje na neko vreme treba prognati iz Atine: "Aristid, Temistokle.. " (Muzej Atalosove stoe, Agora) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
II
Plaka (Πλάκα) i Rimska agora (Roman Agora / Ρωμαϊκή Αγορά)
Plaka (Πλάκα) i Rimska agora (Roman Agora / Ρωμαϊκή Αγορά)
U samom podnožju Akropolja, sa severne i istočne strane nalazi se atinski
boemski kvart - Plaka, u kojem osim taverni sa sirtakijem (girosom i
tzatzikijem), možete pazariti i suvenire, ili na primer ručno pravljene kožne
sandale sa dugačkim kaišićima, nekada tipičnu obuću antičke Grčke koja je poslednjih godina doživela naglu modnu popularnost.
Između uličica sa
tavernama i suvenirnicama, nalazi se Rimska agora, centar grada iz vremena
starorimske okupacije Grčke (II vek pre naše ere - II veka naše ere), sa ostacima biblioteke cara Hadrijana
i čudesnom kamenom „Kulom vetrova“, u kojoj se putem protoka vode merilo
proticanje vremena. Kula koja je nedavno nakon dugo vremena ponovo otvorena za posetioce, nekada je u sebi čuvala antički vodeni sat - klepsidru (od "klepto" - ukrasti i "hidra" - voda), povezanu sa izvorom na vrhu Akropolja. Sa spoljne strane, na vrhovima kule je reljeno prikazano osam različitih vetrova koji duvaju Atinom tokom godine.
 |
Rimska agora, Kula vetrova / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Rimska agora, ostaci Biblioteke cara Hadrijana / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Nedaleko odatle, tik do malene ulice Vironos, nazvane
po britanskom pesniku Lordu Bajronu, velikom pokloniku antičke civilizacije i
zagovorniku grčke nezavisnosti od turske vlasti, smestio se Lisikratov spomenik,
jedan od prvih javnih spomenika na svetu (IV vek p.n.e). Gospodin Lisikrat, bogati mecena i sponzor pesničkih takmičenja na obližnjem Dionisijevom teatru, podigao je ovaj spomenik samom sebi, nakon što je dobio bronzani tronožac, nagradu za najbolji pesnički tim koji je sponzorisao! Tronožac je nekada zaista i bio postavljen unutar spomenika. Naravno, odavno ga više nema.
 |
Plaka / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Lisikratov spomenik / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
III
Novi muzej Akropolja (New Acropolis Museum / Μουσείο Ακρόπολης)
Novi muzej Akropolja (New Acropolis Museum / Μουσείο Ακρόπολης)
Kada je krajem XVIII veka britanski ambasador pri Osmanskom carstvu -
Lord Elgin, od tadašnjih atinskih - turskih vlasti zatražio dozvolu da sa
Akropolja pokupi (razbacane) delove stubova i reljefne dekoracije sa Partenona,
i po povratku u Englesku ih rasporedio po svojoj bašti, niko nije slutio da će par godina nakon toga zbog sopstvene brakorazvodne parnice tokom koje umalo nije bankrotirao, biti primoran da zbirku proda tek osnovanom
Britanskom muzeju u Londonu. I danas traje tihi rat između britanskih i grčkih
vlasti, gde prvi tvrde da su artefakte u muzeju svojevremno kupili i pošteno
platili, a potonji na sve načine pokušavaju da u svoju zemlju vrate prethodno oteto
kulturno blago. U tome im poslednjih par godina svesrdno pomaže Amal Kluni, poznata advokatica za ljudska prava britansko-libanskog porekla i supruga još čuvenijeg glumca Džordža Klunija (George Clooney).
Godinama, glavni britanski adut protiv vraćanja „Elginovog
mermera“ (kako je zbirka nazvana), odnosio se na to da je stari Akropoljski
muzej mali i bez dovoljno uslova za držanje takvog istorijskog blaga, te je iz
ovog razloga 2009. podignut Novi muzej Akropolja, moderno zdanje tik uz sam Akropolj. Potpuno
u staklu, sa velikim izložbenim prostorom na tri nivoa, na poslednjem spratu muzeja
postavljen je originalni partenonski friz, tj. preciznije - nešto više od njegove jedne
trećine. Preostali delovi ostavljeni su prazni, kao svojevrsno obaveštenje
posetiocima da se nešto manje od dve trećine reljefnog friza i dalje se nalazi u
Britanskom muzeju.
Osim partenonskog friza, u Novom akropoljskom muzeju
možete videti različite statue: arhajske kore i kurose, ostatke grnčarije,
5 (od ukupno 6) originalnih karijatida (jedna je u Britanskom muzeju), nakit i druge upotrebne predmete koji su pronađeni na Akropolju.
 |
Novi muzej Akropolja, karijatide / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Atina, Novi muzej Akropolja sa pogledom na brdo Likavitos / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
IV
Monastiraki (Μοναστηράκι) i Keramikos (Kerameikos / Κεραμεικός)
Monastiraki (Μοναστηράκι) i Keramikos (Kerameikos / Κεραμεικός)
Iako uvrnuto zvuči podatak da groblje može biti deo turističke ponude, u
ovom slučaju ono to jeste. Ipak, nije reč o tek „običnom“, već antičkom
groblju iz V i IV veka pre naše ere. Nadgrobni spomenici sa interesantnim reljefnim prikazima
života i želja starih Atinjana, članova njihovih porodica i zanimanja, kao i
dekorativne keramičke urne (lekitos), uvešće vas u
jedan drugi svet u kojem je nekada davno, pojam smrti imao nešto drugačije značenje.
Istočno od arheološkog
nalazišta Keramikos, na putu ka samom centru proći ćete kroz deo grada
Monastiraki. Starinske radnje zaboravljenih zanata, limene džezve i zvona, antikvarnice,
prodavnice sa šahovskim figurama ili lutkama (osmanlijskog) pozorišta senki Karađoz, i komadi
kokosa na tezgama, kao na Istoku, možda će vam pružiti ideju za kupovinu nekih manje
uobičajenih suvenira Grčke.
 |
Antičko groblje Keramikos / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Monastiraki / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Monastiraki / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Monastiraki / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Monastiraki / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
V
Panatinski stadion (Panathenaic Stadium / Παναθηναϊκό στάδιο)
Panatinski stadion (Panathenaic Stadium / Παναθηναϊκό στάδιο)
Prve Olimpijske igre na svetu nastale su par stotina kilometara jugozapadno od grčke prestonice,
u Olimpiji, u VIII veku pre naše ere. Prve moderne održane su u Atini, zaslugom
francuskog istoričara Barona Pjera de Kubertena koji je krajem XIX veka svoj
novac i ugled uložio u rađanje ideje olimpizma. Osnovao je prvi Međunarodni olimpijski
komitet i vremenom uspeo da veliki deo javnosti i političara ondašnje Evrope
ubedi u oživljavanje Olimpijskih igara.
Za te potrebe, u
neposrednoj blizini centra na ostacima nekadašnjeg antičkog Panatinskog
(„sveatinskog“) stadiona sagrađen je novi istog naziva, na kojem su 1896.
održane prve moderne Olimpijske igre. Jedini mermerni stadion na svetu, korišten
je i za vreme Olimpijskih igara u Atini 2004. godine – na njemu je postavljen
cilj maratonske trke. Osim za sportska takmičenja, na stadionu su održavani rok koncerti i oni klasične muzike.
 |
Panatinski stadion / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
VI
Parlament (Hellenic Parliament / Βουλή των Ελλήνων) i metro stanica Sintagma (Syntagma metro station / Σταθμός μετρό Συντάγματος)
Parlament (Hellenic Parliament / Βουλή των Ελλήνων) i metro stanica Sintagma (Syntagma metro station / Σταθμός μετρό Συντάγματος)
Centralna atinska metro stanica Sintagma nalazi se na istoimenom trgu,
tačno ispod grčkog Parlamenta, zdanja koje je smešteno u zgradi stare
Kraljevske palate. Nakon fotografisanja sa gardistima (evzoni) u simpatičnoj
nošnji, spustite se u podzemlje i pogledajte šta su arheolozi pronašli kada je
ova metro stanica građena. Prilikom gradnje odlučeno je da sve što je pronađeno ostane na istom mestu, samo
je preko nalazišta celom dužinom i visinom postavljeno staklo. Ostaci grobnica,
grnčarije i keramičkih vodovodnih cevi, neki su od „eksponata“ koje možete
videti na putu ka platformi metro stanice.
 |
Parlament Grčke / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Atina, antički ostaci na metro stanici Sintagma / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Evzoni, gardista ispred Parlamenta / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Evzoni, svečana parada gardista ispred Parlamenta / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Evzoni, svečana parada gardista ispred Parlamenta / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
VII
Nacionalni arheološki muzej (National Archaeological Museum of Athens / Εθνικό Αρχαιολογικό Μουσείο)
Nacionalni arheološki muzej (National Archaeological Museum of Athens / Εθνικό Αρχαιολογικό Μουσείο)
Severno od centra Atine nalazi se veliko zdanje najvažnijeg grčkog
nacionalnog muzeja. Gotovo svi najvažniji arheološki ostaci, iz svih delova
Grčke smešteni su na ovom mestu. Počev od prve evropske civilizacije - kritske
(minojske) kulture koja nije bila grčkog porekla; kikladske -
praistorijske kulture čije su stilizovane figurine pronađene na Kikladskim ostrvima; najstarije grčke - dorske ili mikenske
kulture („Agamemnonova“ posmrtna maska i pehari iz Vafija) i drugih
peloponeskih naseobina; preko predmeta iz Grčko-persijskih i Peloponeskih ratova, vojevanja između Sparte i
Atine, sve do rimske okupacije, u ovom muzeju možete videti neke od
najznačajnijih eksponata istorije stare Grčke.
 |
Nacionalni arheološki muzej, mehanizam sa Antikitire / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Nacionalni arheološki muzej / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Atina, Nacionalni arheološki muzej, arhajske statue kurosa / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Arheološki muzej - Zevs ili Posejdon / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Nacionalni arheološki muzej, opanci iz V veka pre naše ere (obuća nalik opancima inače potiče iz antičke Persije, a preko Male Azije (Turske) i Grčke davno je stigla i do Balkana / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
VIII
Brdo Likavitos (Lycabettus Hill / Λυκαβηττός)
Brdo Likavitos (Lycabettus Hill / Λυκαβηττός)
Severoistočno od centra, pešice ili podzemnom uspinjačom, za nekoliko
minuta naći ćete se na vrhu brda Likavitos. Osim crkvice i restorana, najčešći
razlog dolaska na vrh jeste čuveni pogled ka jugozapadu Atine - panorama koju
morate doživeti. Ispred vas, kao na dlanu vidi se ne samo centar čitavog grada
sa Akropoljem na brdu, već i luka Pirej, u daljini. Za najbolje fotografije
dođite u jutarnjim časovima, kada je sunce na istoku.
 |
Pogled sa brda Likavitos / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Natpis u uspinjači ka brdu Likavitos: "Prema legendi, brdo Likavitos je nastalo kada je boginja Atina u sred grada slučajno ispustila ogromni kamen, noseći ga za gradnju svog hrama" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Pogled sa brda Likavitos / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Pogled sa brda Likavitos / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
IX
Luka Pirej (Piraeus Port / Πειραιάς)
Luka Pirej (Piraeus Port / Πειραιάς)
Nekada nenaseljeno ostrvo u blizini Atine, tokom V veka p. n. e nasipanjem
zemlje i gradnjom zidina Pirej je postao deo grada i atinsko pristanište. Jedna
od najvećih luka u ovom delu Mediterana što se tiče putničkog ali i teretnog
saobraćaja, doživela je popularnost i ispevana u čuvenoj ariji grčkog
filma „Deca Pireja“ („Ta paidia tou Piraia“). Pesmu „Nikad nedeljom“ koju u
filmu peva glumica (kasnije - ministarka kulture Grčke) Melina Merkuri, a koja je 1960. godine dobila je Oskara za najbolju
filmsku muzičku numeru, verovatno ste čuli i možda pevušili, makar jednom dok
ste putovali Grčkom.
Čak iako vam nije namera da brodom zaplovite ka nekom
od grčkih ostrva, u Pirej morate doći makar na dva, tri sata. Sedite na obalu i
posmatrajte odlaske i dolaske brodova, ukrcavanja i iskrcavanja ljudi i
automobila, i na kratko osetite i omirišite lučku atmosferu.
 |
Pogled na Pirej sa vrha Opere Stavros Niarchos centra / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Luka Pirej, pogled sa jednig broda na drugi / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
 |
Luka Pirej / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
X
Hram Posejdona na rtu Sunion (Cape Sounion / Aκρωτήριο Σούνιο)
Hram Posejdona na rtu Sunion (Cape Sounion / Aκρωτήριο Σούνιο)
Blizu mesta sa kojeg se prema antičkoj legendi, pre više od dve i po hiljade
godina pogrešno protumačivši crna jedra na brodu svog sina princa Tezeja, u more bacio
ožalošćeni kralj Atine, Egej (i more zbog toga nazvano po njemu), nalaze se ostaci
Hrama boga Posejdona, iz V veka pre naše ere. Iako nije od posebnog
istorijskog značaja, ovo mesto važi za jedno od najromantičnijih u Atini i šire, jer se po
mnogim Grcima sa rta, kroz stubove hrama može posmatrati jedan od najlepših zalazaka
sunca na svetu.
Možda je popularnosti
ovog mesta doprinela i činjenica da je na jednom delu hrama, u mermeru pronađen
ugraviran potpis za koji se pretpostavlja da pripada najvećem engleskom romantičarskom
pesniku Lordu Bajronu, koji je u svojoj poemi „Grčka ostrva“, u tri stiha i sa
puno emocija opisao Rt Sunion.
 |
Atina, Hefestov hram na Agori / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
Svi postovi o GRČKOJ:
 |
Pogled na Akropolj / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved |
