UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: JAPAN

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovanog teksta o Japanu, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
-

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Japan, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompaniji Japan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail (Japanskim železnicama), Nishimuraya Honkan, Kinosaki Onsen (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin - vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, i aviokompaniji Turkish Airlines, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.

The ART of TRAVEL would like to thank: Japan Experience - the world leading site on traveling to Japan (London office), Japan Rail (Shinkansen bullet trains), Voyagin (the leading web site on traveling to East Asia), Nishimuraya Honkan - one of the TOP 10 Japanese onsen and the Turkish Airlines, for providing the 17-day journey to Japan.

Svi postovi o JAPANU:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-osnovne-informacije-ili-sta-treba.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-kako-putovati-japanom-super-brzi.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/08/japan-japanska-kuhinja-i-suveniri.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/08/japan-tokio-tokyo-top-10.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/06/japan-tokio-tokyo-i-deo-sinuku-i-sibuja.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-tokio-tokyo-sumo-rvanje-trening.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-nikko-najcuveniji-kompleks-hramova.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-velicanstvena-planina-fui-fuji-san.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/06/japan-japanski-alpi-japanese-alps.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-kanazava-kanazawa.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/08/japan-kjoto-kyoto.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/09/japan-gejse-zene-umetnice.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-osaka.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-nara.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-japanska-banja-onsen-kinosaki.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-sveta-planina-kojasan-koya-san.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-dvorac-himei-himeji-castle.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-hirosima-i-ostrvo-mijaima.html

KJOTO

京都市

centar kulture Japana

Kako stići, kako se kretati kroz grad i šta videti:

-TOP 10 -

Grad Kjoto, po broju stanovnika nalik je Beogradu (oko 1,5 miliona), ali se od ostalih većih gradova Japana razlikuje po tome što u njemu gotovo da nema visokih staklenih solitera, pa je izuzetno razuđen. Nalazi se u velikoj kotlini između brda, samo 13 minuta vožnje šinkansen vozom od metropole Osake i oko 20 minuta regionalnim vozom od Nare, stare prestonice koju je u VIII veku i nasledio.

Kjoto je osnovan 794. godine, kao nova prestonica na reci Kamo. Tokom deset dugih vekova, grad je važio za centar države u svakom smislu, te nije čudo da ćete u Kjotu, više nego bilo gde drugde u Japanu na svakom koraku sretati veliki broj stranih turista. Od XVII veka, Kjoto polako gubi na značaju kada vladajući klan Tokugava (Tokugawa) prestonicu preseljava u Edo (potonji Tokio), da bi 1868. godine Tokio i zvanično preuzeo titulu od Kjota.

U Kjotu se nalazi čak 17 mesta koje je UNESCO proglasio delom svetske kulturne baštine.

Kako stići i kako se kretati gradom…

Najlepše i najjeftije je ukoliko u obilazak Japana (i Kjota) krenete u sopstvenom aranžmanu http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-osnovne-informacije-ili-sta-treba.html. U Kjoto možete stići šinkansen vozovima iz Tokija i Nagoje sa istoka, ili iz Osake i Hirošime sa zapada http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-kako-putovati-japanom-super-brzi.html. Osim što vožnju šinkansenom po Japanu ne treba propustiti, ovo je ujedno i najbolji i najjeftiniji način da proputujete zemljom JR Pass - https://www.japan-rail-pass.com/

U zavisnosti od toga kako svoj boravak u Japanu organizujete, za oblazak najvažnijih mesta u Kjotu potrebno je minimum 3 do 4 dana. S obzirom na veliki broj svetilišta i hramova, turisti se veoma često izgube u mnoštvu informacija, a brzini obilaska ne pomaže ni relativno ograničen gradski prevoz. Naime, za razliku od Osake i Tokija u kojima postoji razgranat metro sistem, u Kjotu postoje samo dve linije koje se ukrštaju na sredini - Karasuma Line (sever - jug) i Tozai Line (zapad - istok), sa ogromnim površinama grada koje su ostale nepokrivene.

Zbog ovog problema, turisti u Tokiju mahom uzimaju dnevne karte samo za gradske autobuse, kojima je moguće stići svuda. Dnevna karta za gradske autobuse - City Bus All-day Pass košta ¥ 500 - isto je u dinarima (za metro je ¥ 600), i mogu se kupiti (pojedinačne, za broj dana koji želite) na Železničkoj stanici u Kjotu (Kyoto Station) ili u automatima koji postoje na nekim stanicama. U dnevnoj karti nije učitan datum, već se aktivira kada je prvi put očitate u autobusu (pri izlasku, kod vozača). Nakon toga, tokom ostatka dana kartu na kojoj je ukucan datum samo treba svaki put pri izlasku iz autobusa pokazati vozaču (ulaz u autobuse je na srednja vrata, a izlaz na prednja - drugačije nije moguće / u autobusima postoje dvoja vrata).

Ukoliko ste pre puta u Japan pribavili JR Pass - https://www.japan-rail-pass.com/, do nekih od atrakcija u predgrađu Kjota moći ćete da se dovezete besplatno, jer su uključene u ovu propusnicu: voz do predgrađa Arašijame (Arashiyama - sa čuvenom šumom bambusa i parkom sa japanskim makaki majmunima) i regionalni voz za Naru, na primer, kao i nekoliko pri/gradskih autobusa.

Smeštaj…

Centar Kjota često je širok pojam, ali se okvirno nalazi severno od železničke stanice i proteže ka severu skoro do Carske palate, a na istoku do reke (deo grada Pontocho) i preko puta - do kraja Gion. Ukoliko stižete vozom, po izlasku iz stanice videćete veliki terminal gradskih autobusa koji odavde polaze skoro u sve delove Kjota, te i ovaj podatak razmotrite prilikom odluke gde ćete biti smešteni.

Ukoliko već nemate rezervisan smeštaj, predlog je da u Kjotu odsednete u tadicionalnoj kući - rjokanu (ryokan), ili možda u domovima u varijanti minšuku (minshuku - još tadicionalniji, koje obično vodi porodica u delu svoje kuće i gde se obeduje sa domaćinima). U Japanu postoji oko 80 000 rjokana, od čega su njih 1500 pansioni za strane goste - kao zasebne kuće ili gde u okviru kuće ima nekoliko soba a kupatilo je zajedničko (kao hostel). U rjokanima ili apartmanima, izuvanje je obavezno na ulasku u kuću i uzimanje kućnih papuča. Papuče se izuvaju i ispred zajedničkog kupatila u kojem se koriste druge papuče, zbog eventualnog mokrog poda. U nekim tradicionalnim rjokanima čak postoje odvojeni termini/sati kada se kupaju muški, a kada ženski gosti. Ovakvi pansioni najčešće nude polupansion, a ponekad ćete prilikom dolaska dobiti na korišćenje i gete (drvene japanke sa platformama) i jukate (yukata - tanki kimono koji može se nosi tokom boravka u pansionu).

Predlog je da učinite isto što i mi, i da prilikom boravka u Kjotu iznajmite kuću - rjokan. Iako nisu jeftini, ukoliko ih rezervišete dovoljno unapred i ako ste dovoljno uporni u internet pretragi, u širem Kjotu možete iznajmiti rjokan - celu kuću od 70 m2 za oko 70 - 80 evra dnevno, za na primer 2 osobe (par meseci pre termina, Airbnb i Agoda imaju prilično raznovrsnu ponudu). Naravno, iznajmljivanje većih tradicionalnih kuća sa japanskom baštom na primer, za 7 - 8 osoba kreće se i do 400 - 500 evra, dnevno. Ako vas je više, možda se isplati, proverite.

Kjoto (Kyoto), smeštaj u tradicionalnoj kući (ryokan) u kojoj nema stolica

Kjoto (Kyoto), Gion, sa Japankama u tradicionalnoj odeći (i šminkom kao kod gejši)

Šta videti…

Gledajući mapu Kjota, primetićete da na izvestan način obilazak grada možete podeliti u 5 celina: severni, istočni i centralni deo, kao i predgrađa na zapadu i na jugu.

SEVERNI KJOTO

Na severu Kjota nalazi se nekoliko veoma značajnih kompleksa hramova, od kojih dva spadaju u TOP 10 obavezne posete. Ukoliko ste u Kjotu više od 5 dana, možda ćete imati vremena da obiđete i više.

TOP 1:
Kinkaku-ji (Zlatni paviljon)
i Ryōanji Temple (hram sa zen baštom Rjoanđi)

Jedno od najposećenijih mesta u gradu sigurno je čuveni Zlatni paviljon - Kinkaku-ji (ili Rokuonji - UNESCO, svakodnevno 9 - 17 h, ¥ 400, bus: 101 i 205 od Kyoto Station - 40 min, ili: Karasuma Subway Line do Kitaoji Station - stiže se za 15 min). Trospratni hram Zen budizma pokriven listićima zlata na gornja dva sprata, sa bronzanim feniksom na vrhu, sagrađen je u XIV veku za šoguna Ašikage Jošimitsua kao njegova vila i mesto u kojem će provoditi vreme u starosti. Prema njegovoj želji, nakon njegove smrti 1408. pretvoren je u hram Zen budizma (Rinzai sekte).

Zlatni paviljon bio je uzor za gradnju Srebrnog paviljona (na drugom kraju grada) koji je sagradio unuk Jošimitsu šoguna, nekoliko decenija kasnije. Zlatni paviljon je jedino zdanje koje je ostalo očuvano od čitavog kompleksa hramova, a i ono je gorelo u požaru 1950. nakon što je hram zapalio mladi budistički monah iskušenik. Događaj koji je potresao čitav Japan, opisan je u čuvenom romanu Jukio Mišime (Yukio Mishima) „Zlatni paviljon” iz 1956, koji je 1958. nominovan i za nobelovu nagradu za književnost. Paviljon je rekonstruisan 1955. godine. Unutrašnjost paviljona nije moguće posetiti, ali osim jezera možete videti japansku baštu i stazom se prošetati kroz kompleks uzbrdo, koji čine i delovi šume.

Hram Rjoanđi - Ryōanji Temple (UNESCO, svakodnevno, 8 - 17 h, ¥ 500 / 20 min peške, ili 5 min - 3 stanice autobusom od Zlatnog paviljona) je hram u čijem se kompleksu nalazi najčuvenija zen bašta Japana, sastavljena iz belog šljunka i 15 kamenova. Kada je podignut, pripadao je vili iz Hejan (Heian) perioda, da bi 1450. godine postao hram Rinzai sekte Zen budizma. Ne zna se kada je zen bašta nastala i ko je bio autor, ali sam pre putovanja pronašla podatak da je 15 velikih kamenova navodno postavljeno na način da sa bilo kog mesta barem 1 kamen nije vidljiv posmatraču (iako na licu mesta, to i ne izgleda tako).

Važan podatak je da ukoliko kao i mi, pre Kjota obiđete predivnu svetu planinu Kojasan (jednodnevni izlet iz Osake), na kojoj se nalazi najveća i najlepša zen bašta Japana, ova u Kjotu će verovatno delovati prilično neugledno: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/05/japan-sveta-planina-kojasan-koya-san.html. U suprotnom, kao i ostale zen bašte, njeno posmatranje u čoveku ponekad zaista može izazvati osećaj smirenosti i zaustavljenog vremena (više o zen baštama u postu o svetoj planini Kojasan). Mnogi ne znaju da su ZEN budizam u Japanu praktikovali skoro isključivo vojnici i samuraji, veštinu koja se odnosila na meditaciju radi dovođenja do smirenosti i koncentracije, pre bitke.

U neposrednoj blizini, nalazi se i veliki kompleks hramova sekte zen budizma - Daitokuđi (Daitoku-ji) iz 1319. godine, sa nekoliko manjih zen bašti i jednim od više mesta u Kjotu gde možete videti ceremoniju služenja zelenog čaja. Jedno vreme, kompleks je bio u vlasništvu čuvenih šoguna Ode Nobunage i Tojotomi Hidejošija.

ISTOČNI KJOTO

Između severnog dela Kjota i istočnog, najbolje je da se dovezete autobusom br. 204. Skoro pola sata vožnje potrebno je da od hrama Rjoanđi stignete do Srebrnog paviljona. U istočnom delu grada, na strmom obronku brda dužine od nekoliko kilometara, nalazi se najveći broj hramova i pružaju neki od najlepših pogleda na Kjoto, u dolini.

TOP 2:
Ginkaku-ji (Srebrni paviljon) i
Philosopher's Path ("Filozofova staza")

Ginkakuđi - Ginkaku-ji ili Srebrni paviljon (UNESCO, svakodnevno 8.30 - 17 h, ¥ 500), u stvari uopšte nije srebrni jer zbog neprekidnih ratova u periodu kada je sazidan nikada nije prekriven srebrom. Pravi naziv zdanja bio je Jišo-đi (Jisho-ji). Podignut je kao planinski dom šoguna Jošimase, čiji je deda sagradio Zlatni paviljon.

Osim hrama koji je slično Zlatnom paviljonu takođe smešten na obali malog jezera, ovaj hram bi trebalo da posetite i jer se u njemu nalazi jedna od najlepših japanskih bašti, u šumarku, na obronku brda, sa pogledom na Kjoto. U kompleksu se nalazi i zen bašta sa velikim, prilično moderno, kružno izgrabuljanim šljunkom, interesantna i za fotografisanje.

Ako od Srebrnog paviljona krenete nizbrdo istom uličicom kojom ste došli, na pola puta do glavne ulice (kojom ide gradski saobraćaj) skrenite levo (ka jugu) uličicom sa privatnim kućama, i za par minuta naći ćete se kraj kanala u kraju Higašijama (Higashiyama, jap. „Istočne planine”). Kanal koji sa obe strane ima drvored japanskih trešnji postao je čuven jer je njime svakog jutra na posao ka Univerzitetu u Kjotu, peške, radi meditacije išao jedan od najslavnijih japanskih filozofa XX veka Nišida Kitaro (Nishida Kitaro), koji je živeo u ovom delu Kjota. Iz ovog razloga, staza kraj kanala dužine oko 2 km (pola sata šetnje) dobila je naziv "Filozofova staza" (Tetsugaku no michi).

Ukoliko imate vremena, u šumarku, kraj radnji sa suvenirima i tradicionalnim zanatima, kafeterija i privatnih kuća, uzanim uličicama odavde možete krenuti put južnog dela brda, sve vreme hodajući duž njegovog obronka, i odlučiti u koji od na još desetine hramova uz put, želite da uđete.

Tokom sezone cvetanja trešnjinog cveta (sakura), duž Filozofove staze videćete mnoštvo devojaka odevenih u tradicionalnu odeću (iznajmljivanje odeće na jedan dan, postalo je izuzetno popularno kod lokalaca, ali i među turistima - košta oko 35 evra), koje šetaju ili u društvu drugarica, ili sa mladićima koji ih fotografišu praveći one upečatljive fotografije za koje gledajući na internetu, ne znajući često pomislimo da su u pitanju gejše (o pravim gejšama, nešto kasnije...). Za vreme Hanatoro praznika u martu, radnje za turiste su otvorene i nakon 17 h. Ulice su osvetljene papirnim fenjerima, nekada namenjenim hodočasnicima koji su svraćali u Kjoto.

TOP 3:
Kiyomizudera Temple (Hram Kijomizudera)

Ukoliko nemate dovoljno vremena (oko 50 min do sat vremena) za šetnju, između Srebrnog paviljona (Ginkakuji) i hrama Kijomizudera (Kiyomizudera) možete stići autobusom br. 100.

Kompleks Hrama Kijomizudera (Kiyomizudera, UNESCO, svakodnevno 6 - 18 h, ¥ 300 / "Igra svetlosti": od sredine marta do sredine aprila: 18.30 - 21.30 h), sagrađen je 780. godine i poznat po statui jedanaestoglave boginje Kannon. U prevodu sa japanskog, naziv hrama znači “Hram svete (pročišćene) vode”. Sa njegovog velikog, drvenog vidikovca više glavne zgrade hrama, na visini od 13 metara pružaju se panoramski pogledi na Kjoto (iako ga je moguće posetiti, spoljni deo glavnog hrama je pod obimnom rekonstrukcijom do 2020. godine).

Iza glavnog hola na uzvišici, nalazi se plato sa svetilištima i hram boginje ljubavi i ljubavnog spoja - Đišu (Jishu). Ispred hrama, na samoj stazi, na udaljenosti od 18 metara nalaze se dva kamena. Onaj ko želi da "pronađe" ljubav, mora od jednog do drugog kamena proći zatvorenih očiju, što će mu doneti sreću u pronalaženju ljubavi. Dodatno, dok hodate zatvorenih očiju neko vas može "navoditi" ka drugom kamenu, što se smatra prihvatljivim i kažu, dovodi do toga da će vam za pronalaženje ljubavi biti potreban posrednik! U velikoj gužvi turista na ovoj stazi, turisti koji se odluče za prelazak ove relacije obično imaju posrednika :)

Vodopadi Otova (Otowa Waterfall) nalaze se iza glavnog hrama, a njegovi slapovi su razdvojeni u tri mlaza. Na ovom mestu, posetioci stoje u redu kako bi ispod slapova napunili bambusove (ili, često metalne) čamčiće sa dugom drškom, i popili vodu iz njih, što se takođe smatra srećnim. Svaki od tri mlaza donosi sreću na drugom polju: dug život, sreću u školovanju i sreću u ljubavi. Nije pristojno piti iz više od jednog mlaza (morate odlučiti koji želite!), jer se to smatra pohlepnim.

U kompleksu se nalaze i manji Okunoin Hall posvećen Šaka Budi (Shaka Buddha), Zuigudo Hall posvećen Budinoj majci, kao i 200 đizo statua (Jizo) - zaštitnika dece i putnika. Nešto dalje, na kraju staze na brdašcu u južnom delu stiže se do velike, trospratne crvene Kojasu pagode (Koyasu Pagoda). Obilazak ove pagode navodno donosi trudnicama lak porođaj.

Niže kompleksa hrama nalaze se dve najposećenije uličice ovog dela Kjota, prepune radnji i restorana brze hrane, ali prilično uvrnutih naziva. Osim uličice Ishibe-Koji, sa gostionicama i čajdžinicama, sa desne strane se nalaze kaldrmisane Ninezaka („Dvogodišnja padina”) i Sannenzaka („Trogodišnja padina”). Naime, ako se hodajući ovim dvema ulicama sapletete, „čeka” vas dve, tj. tri godine nesreće!

Na vrhu ulice "Trogodišnje padine" nalazi se Hram Kijomizudera, a na kraju ulice "Dvogodišnje padine" na uzvišenju se smestio Hram Kodaiđi (Kōdaiji). Osnovan je 1606, kao uspomena na jednog od dvojice najistaknutijih japanskih šoguna Tojotomi Hidejošija (Toyotomi Hideyoshi), koji je podigla njegova supruga Nene. Hram pripada Rinzai sekti zen budizma, a podizanje je pomogao i Hidejošijev najveći rival koji mu je kasnije preuzeo vlast - Tokukava Ijejasu (Tokugawa Ieyasu). Hram je okružen izuzetno interesantnim zen baštama, brežuljkom sa šumom bambusa i kućicom u kojoj se može posmatrati ceremonija služenja zelenog čaja. Šogun Tojotomi Hidejoši obožavao je zeleni čaj, te je za dizajn prostorije bio zaslužan tada čuveni majstor ceremonijala Sen no Rikyu.

Dodatno...

Sanjūsangendō ili Rengeo-in (bus 207 i 100, svakodnevno 8 - 18 h, ¥ 600 / 20 min peške istočno od Kyoto Station, ili oko 1,8 km jugozapadno od Kiyomizudera Temple), čuven je po 1001 statui boginje milosti Kannon, u prirodnoj veličini. Svaka ima 11 glava i 42 ruke, a sam hram je najduža drvena zgrada u Japanu. Hram je osnovan 1164, i renoviran vek kasnije nakon velikog požara.

TOP 4:
Gion (i poseta kulturnom centru Gion Corner)

Još od srednjeg veka, Gion je bio i ostao tradicionalni centar grada. Stari kraj sa uzanim uličicama i drvenim rjokanima iz XIX veka, danas je poznat po kućama u kojima su nekada živele gejše, između ostalih. Kao i pre par stotina godina, i danas se u centralnom delu Giona, svakodnevno i u svako doba dana tiska veliki broj turista - modernih hodočasnika, slikajući arhitekturu kuća, devojke obučene u tradicionalnu odeću i kupujući suvenire.

Najpoznatija ulica u kraju je Hanamikoji dori, u kojoj se nalaze restorani i čajdžinice (na jap. ochaya - jedna od najpoznatijih je Ichiriki), ali ih možete pronaći i u susednim, u ulici Shinbashi dori na primer. U ulici Hanamikoji dori nalazi se i Kulturni centar - teatar Gion Corner, mesto gde svakog dana u dva termina (oko 18 h i 19 h, ¥ 3150), u trajanju od oko sat vremena možete posmatrati svojevrsnu "predstavu" upoznavanja turista sa japanskom kulturom.

Sat vremena koje ćete provesti u teatru, podeljeno je u nekoliko delova koji traju po 10 - 15 minuta. Prvo ćete na sceni videti stariju i mlađu tradicionalno obučenu devojku, koje će vam prikazati kompletnu ceremoniju služenja japanskog zelenog čaja; Zatim će jedna gospođa praviti ikebanu, a dve svirati na kotou); Treći će na pozornicu izaći glumci i odigrati jedan čin čuvene, šaljive japanske predstave teatra Kabuki, nakon čega ćete imati prilike da gledate jedan čin teatra Bunraku - fantastičnog lutkarkog pozorišta (vidi: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2017/07/japan-osaka.html); Na kraju će dve maiko (učenice i buduće gejše), u tradicionalnim kostimima odigrati predstavu Miyako odori.

GEJŠE…
Maiko - učenice na sceni Gion Corner, verovatno će biti i jedine (buduće) gejše koje ćete u Japanu videti, osim ako imate neverovatnu sreću i uživo "naletite" na njih. Naime, iako je broj ovih ljupkih umetnica (od "gei"-"umetnost" i "sha"- jap. sufiks za ženski rod) danas izuzetno opao (ukupno ih ima između 1000 i 2000), gejša je i dalje izuzetno cenjeno zanimanje, te za celovečernje zabavljanje gostiju gejše zarade i po 500 evra. Ako imate sreću, možete ih sresti u predvečerje, u nekoj od sporednih ulica kako užurbano idu na unapred ugovorenu adresu. Osim ukoliko ih do samog ulaza ne doveze taksi, što je na žalost po turiste - verovatnije. Gejše se klone publiciteta, fotoaparata, a naročito radoznalih turista! Najviše gejši danas radi u Kjotu (gde ih nazivaju – geiko), i nešto manje u Kanazavi i Tokiju.

Gejša se postaje nakon 5 godina obuke, sa minimum 25 godina starosti (škole za gejše danas postoje samo u Tokiju, Kjotu i Kanazavi), nakon kojih polaznice moraju znati da: sviraju nekoliko tradicionalnih muzičkih instrumenata (na pr. šamisen), pevaju, plešu tradicionalni ples, pričaju zanimljive priče i znaju da igraju društvene igre, i da služe zeleni čaj prema pravilima ceremonije. Kada su sredinom XIX veka u Japan pristigli prvi Zapadnjaci, zbog sličnosti odeće i zabave kao zajedničke stavke pomešali su gejše sa prostitutkama (oiran) te i danas mnogi pogrešno misle da je u pitanju isto! Istine radi, navodno su se neke prostitutke u to vreme novopridošlim Zapadnjacima pogrešno predstavljale kao gejše kako bi sebi dale na značaju, pa su negde na toj relaciji nastale i prve zabune. Dodatno, godine 1956. u Japanu je prostitucija i zakonom zabranjena.

Interesantno je da u Japanu danas postoji i nekoliko strankinja koje su postale gejše (njih tri), koje su pre obuke morale da ispune nekoliko važnih uslova: da dobro govore japanski, da imaju pismeno odobrenje za obuku od roditelja, i da nisu više od 160 cm!

CENTRALNI KJOTO

TOP 4:
Kyoto Imperial Palace - Kyōto Gosho (Carska palata)

Carska palata (Kyōto Gosho, svakodnevno osim ponedeljkom, 9 - 17 h, besplatno / 10 min metroom od žel. stanice Kyoto Station - Karasuma Subway Line / 10 minuta pešice od reke, u severnom delu Kjota). Nalazi se u ogromom carskom parku Kyoto Imperial Park (Kyōto Gyoen), i zajedno sa krilom Sento Imperial Palace (za Sento krilo: potrebno je doći ranije i zakazati sat ulaska, istog dana) i Kaninnomiya Mansion (bivšem prebivalištu dvorskih veliodostojnika) čini japanski palatni kompleks koji je napušten 1868, kada je prestonica preseljena u Tokio. Kao i u palati u Tokiju, ulaz u unutrašnjost prostorija nije dozvoljen, ali neke možete videti i od spolja, kroz otvore.

Prilikom obilaska palate, posetioci se kreću stazama sa putokazima koji su odlično obeleženi. Najlepši deo palatnog kompleksa su predivne japanske bašte sa jezercima i raznovrsnim drvećem koje se nalaze na nekoliko mesta. Možda ćete biti u prilici da u poseti palati vidite i po nekog belog ždrala, simbola Japana, kako svojim dugim nogama polako hoda po jezercetu, u potrazi za ručkom.

TOP 5:
Nijo Castle - Nijō-jō (Samurajski dvorac Niđo)

Samurajski dvorac čuvenog vladarskog klana Tokugava (Tokugawa) - Nijōjō, deo je UNESCO-ve svetske kulturne baštine (8.45 - 17 h, ¥ 600), podignut 1603. kao rezidencija najčuvenijeg od svih Tokugave Ijejasua (Tokugawa Ieyasu), prvog šoguna Edo perioda (1603 - 1867). Njegov unuk Tokugava Ijemitsu (Tokugawa Iemitsu) završio je igradnju svih delova palate 23 godine kasnije pridodavši kompleksu još nekoliko delova i petospratnu centralnu zgradu. Nakon pada šogunata, od 1868. godine palatu je jedno kratko vreme koristio japanski car.

Osim predivno dekorisane unutrašnjosti (većinu je moguće videti, ali nije dozvoljeno fotografisati, iako..) zidova prostorija oslikanih zlatnim i zelenim tonovima, predivnim zimzelenim krošnjama, tigrovima, ždralovima i sokolima (sokolarstvo je bilo omiljeni sport Tokugave Ijejasua), ono najneobičnije u poseti palate su - Slavujevi podovi ("nightingale floors"). Drvene, podne grede nazvane su ovako zbog zvukova koje proizvode prilikom hoda, a koje potpuno neverovatno ali zaista podsećaju na poj ovih ptica! Ovi zvuci služili su stanovnicima palate kao upozorenje u noćnim satima, da je neko u palatu ušao nepozvan.

Dvorac Niđo podeljen je u nekoliko celina: Honmaru (prvi krug odbrane) i Ninomaru (drugi krug odbrane) sa baštama, zidinama i kanalima između njih. U poseti dvorcu, moguće je videti samo unutrašnji deo dvorca Ninomaru, dok u delu Honmaru postoji vidikovac sa kojeg je moguće videti skoro čitav kompleks. Padom šogunata, prema ukazu cara iz 1873, u toku naredne tri godine oko dve trećine samurajskih/šogunskih dvoraca u Japanu je srušeno. Neki su kasnije obnovljeni.

Nedaleko od palate nalazi se Kyōto Kokusai Manga Museum (svakodnevno osim sredom, 10 - 18 h), koji je više biblioteka stripova nego pravi muzej, ali ljubiteljima mange to sigurno neće smetati.

Nešto dalje, u smeru ka reci nalazi se kuća Ishikara Ryokan (76 Anekoji-agaru, Yanagi-banba, Nakagyo-ku, Kyoto 604-8101), u kojoj je često odsedao čuveni režiser Akira Kurosava (Kurosawa) i gde je napisao veliki broj scenarija za svoje filmove - epske priče iz istorije srednjovekovnog Japana. Ovan rjokan se i danas izdaje, te možda budete u prilici da noćite u sobi gde i čuveni Kurosava. Interesantno je da je Kurosava bio potomak loze šoguna koji su izgubili vlast kada je nakon 1000 godina Japanom ponovo zavladala carska dinastija.

U neposrednoj blizini videćete Nikishi Ichiba Market (svakodnevno, osim sredom i nedeljom, 9 - 18 h), pijacu čije prve radnje datiraju još iz XIV veka, a koja pokriva pet blokova zgrada i kroz koju je moguće proći na putu ka reci i kraju Pontoćo (Pontocho).

TOP 7:
Kraj reke Kamo - Pontochō (Pontoćo)

Pontochō je naziv kraja pored reke Kamo (Kamo-gawa), u kojem se nalaze male uličice sa starim drvenim kućama i restoranima sa pogledom na reku (ulica istog naziva paralelna sa rekom vodi od Shijo-dori do Sanjo-dori - "dori" je ulica, na japanskom). U periodu između maja i oktobra, iznad reke se na plaftormama - otvorenim terasama (na japanskom "kawayuka") nalaze restoranske bašte. U restoranima možete jesti sve, od najjeftinijih, do najskupljih specijaliteta. Većina lokala je otvorena od 17 do 23 h, ali neki rade i tokom ručka. Tokom letnje sezone, večernja rezervacija je obavezna.

Na uglu, na mestu gde most ulicom Sanjo-dori prelazi na zapadnu obalu reke u Pontoćo nalazi se jedan od nekoliko najboljih suši restorana u Kjotu. Restoran Ganko Sanjo Honten (11 - 23 h) ima sve moje preporuke (takođe, tokom 2017. bio je jedan od najbolje ocenjenih i prema TripAdivisor-u), i što se tiče hrane (ne služe samo suši), i što se tiče cena - veliki tanjir sa 12 različitih vrsta sušija božanstveno aranžiranih, i soja sosom pride, na primer košta oko ¥ 1200 (isto je u dinarima). Osim prestonice japanskog kulinarstva - Osake, i Kobea na drugom mestu (danas gotovo predgrađe Osake, na zapadu), Kjoto spada u jedan od tri grada u Japanu poznat po dobroj kuhinji (Kyo-ryori). Inače, Kjoto, Osaka i Kobe se i nalaze u neposrednoj blizini. Potpuno neočekivano, Kjoto je za mene postao grad u kojem sam zavolela suši, do tada ne naročito mi omiljen.

TOP 8:
Hramovi: Nishi Hongan-ji / Higashi Hongan-ji

Niši Honganđi (Nishi Honganji) i Higaši Honganđi (HigashiHonganji), dva su velika gotovo spojena hrama iz 1591. godine koja se nalaze u centralnom delu Kjota u neposrednoj blizini železničke stanice. Kao baza šinto sekte Jodo-Shin ("Sekte čiste zemlje"), jedne od najvećih sekti šinto budizma u Japanu, spadaju u neka od najboljih mesta u zemlji gde možete videti kako izgleda praktikovanje modernog šinto budizma u Japanu. Hramovi su proglašeni delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

Ako imate sreće da se u Kjotu nađete u pravom trenutku, i da dođete do pravih informacija od lokalaca (što se nama desilo), tokom proleća - cvetnja japanske trešnje i praznika "Zlatne nedelje" (29. IV - 6. V) u periodu od samo nekoliko dana moguće je posetiti oba hrama u noćnim satima (19 - 22 h). Fantastično osvetljeni, uz prigodnu muziku u pozadini (ulaz je besplatan, uz donaciju), sa velikim brojem lokalaca i gotovo bez i jednog turiste (osim nas par), poseta ovim hramovima krajem aprila 2017. bilo je jedno od najlepših i najprijatnijih iznenađenja tokom boravka u Kjotu!

ZAPADNI KJOTO

TOP 9:
Arashiyama Bamboo Grove (Šuma bambusa u Arašijami) i Iwatayama Monkey Park (Park sa majmunima)

Ukoliko imate JR Pass, od železničke stanice Kyoto Station do stanice u predgrađu - Arashiyama možete besplatno stići nakon 15 minuta vožnje šinobusom (JR Sagano tj. Sanin Line). Kada stignete na stanicu, osim ako niste baš dobro poranili, verovatno nećete moći da izbegnete reke turista sa istom namerom, te se ulicom niže uputite sa njima još oko 10 minuta pešice do čuvene šume bambusa u Arašijami. Iako je većina predivnih fotografija ovog šumarka, koje možete videti na internetu najčešče prikazana kao pusta i bez ljudi, stvarnost je potpuno drugačija, na žalost. Ipak, ako uspete da ih nekako zanemarite i da u šumu dođete u pravo vreme, možda ćete uspeti da uživate u jednom od popularnih izletišta aristokratije davnog Heian perioda (794 - 1185).

Nakon obilaska šume, spustite se putićem do reke po kojoj plove drveni čamci koje možete iznajmiti (sa čamdžijom, ili bez), i obalom pešice u smeru ka centru, ka jedinom mostu Togetsu-kyo ("Mesečev prelaz"), simbolu ovog dela Kjota. U ovom kraju nalaze se male radnje, sladoledžinice i restorani, a tokom vikenda u proleće i leto šetalište je prilično posećeno.

Prešavši most, sa druge strane reke nalazi se brdo u gustoj šumi, na čijem se vrhu smestio čuveni Ivatajama park sa makaki majmunima - Monkey Park Iwatayama (svakodnevno 9 - 16 h, ¥ 550, 15 - 20 minuta peške uzbrdo). Nakon prilično duge i strme uzbrdice kroz šumu, na samom vrhu brda, na proplanku se nalazi plato sa panoramskim pogledom na čitav grad. Osim pogleda, plato je poznat kao mesto na koje se tokom dana, zbog posetilaca koji ih hrane okupljaju japanski makaki majmuni. Vrstu majmuna koja u Japanu živi na najsevernijem delu planete - severnije od svih drugih majmunskih vrsta nazivaju i "snežnim majmunima", jer su se prilagodili kontinentalnoj klimi i japanskim zimama sa snegom. Žive samo na centralnom ostrvu Honšu, a među turistima su najčuveniji oni u Japanskim Alpima, na izvorima toplih termalnih voda (čuvene su fotografije majmuna kako se okruženi snegom, tokom zimskih meseci kupaju u vrelim jezercima koja se puše).

Na platou na vrhu brda, majmuni se slobodno kreću (inače i žive u šumi oko Kjota - možete ih videti i uz put, na usponu ka platou, ali ih ne smete dirati), ali je na platou zbog njih napravljen i veliki kavez. Da ne bude zabune, kavez je za ljude - oni koji žele da dodirnu ili ih hrane moraju ući u kavez jer majmuni umeju da budu nezgodni prilikom bliskog kontakta! Na platou šetaju slobodno, ali ljudima nije dozvoljeno da im priđu suviše blizu. Popodne, pre zalaska sunca majmuni se vraćaju u šumu, te se park u 16 h zatvara za posetioce. Japanci, koji prilično slabo govore engleski, na ulasku u park postavili su obaveštenje na engleskom, koje je osim što je gramatički nepravilno napisano, izuzetno simpatično:
"Closed time at 4.30 h. Because Monkey's go back to the Forest. I am very sorry".

Kjoto (Kyoto), Plato u šumi sa makaki majmunima - kavez za ljude koji žele da hrane majmune / unutar kaveza možete uzeti već spremljene isečene komade voća i dati im :)

JUŽNO OD KJOTA

TOP 10:
Svetilište Fušimi Inari (Fushimi Inari Shrine)

Osim čuvenih hramova Daigođi (Daigo-ji) i naročito hrama Tofukuđi (Tofuku-ji, hram vladarske familije Fujiwara), sa prelepom zen baštom, južno od Kjota nalazi se Fushimi sake District, jedan od dva najčuvenija kraja gde se u Japanu proizvodi sake (drugo je nedaleki grad Kobe). Duž reke Horikave (Horikawa), okružene drvoredom žalosnih vrba nalazi se preko 40 fabrika/pivara u kojima se proizvodi alkoholni napitak najčuveniji van granica Japana - pirinčana rakija sake. Najstarija proizvodnja pripada proizvođaču Gekkeikan, koji je ujedno najstarija porodična kompanija u zemlji i jedna od nekoliko najstarijih na svetu koje još uvek rade (osnovana 1637). Možete posetiti njihov muzej sakea - Gekkeikan Okura Sake Museum (9.30 - 16.30 h, ¥ 300) i upoznati se sa načinom proizvodnje, probati sake i kupiti na licu mesta (5 - 10 min od Chushojima Station ili 15 - 20 min od Momoyama Station - Nara Line, 12 min od Kyoto Station).

Ipak, najposećenije mesto južno od centralnog Kjota je nadaleko poznat Hram boginje Fušimi Inari (Fushimi Inari Taisha - UNESCO, ulaz je slobodan, uvek je otvoren / odmah pored JR Inari Station, na drugoj stanici od Kyoto Station duž JR Nara Line - 5 min vožnje, ¥ 260 povratna karta ako nemate JR Pass, u suprotnom besplatno).

Svetilište Fušimi Inari (Fushimi Inari Shrine), UNESCO

Fušimi Inari je najpoznatiji šinto hram u Japanu posvećen boginji trgovine i pirinča - Inari i njenim glasonošama, lisicama. Nalazi se u kraju u kojem se proizvodi sake sa čuvenom avenijom hiljadu crvenih toriija (na japanskom Senbon Torii - “hiljadu torii kapija”) koji se nižu na putiću kroz šumu ka hramu i svetoj planini Inari. Toriije su podigli poslovni ljudi - trgovci i firme, verujući da će ih to dovesti do većeg prosperiteta u poslu (njihova imena su ispisana na poleđini svakog toriija). Podizanje jednog toriija na ovom mestu košta od 150 000 do preko 1 milion jena.

Šetajući kroz prvo jedan red toriija, koji se kasnije razdvaja na dva, može se popeti do vrha svetog brda Inari (šetnja do vrha traje oko 2 - 3 sata). Nakon šumarka počinju da se nižu restorani sa hranom od tofua (na jap. abura age) koja nosi nazive u skladu sa hramom (na pr. "Inari Udon" i "Kitsune Udon" tj. "Lisičji udon"), jer Japanci ovde tvrde da je tofu omiljena hrana lisica. Hram posvećen boginji Inari na ovom mestu postojao je još pre VIII veka kada je Kjoto postao prestonica Japana.

Ako ste u Kjotu, u julu…

Gion Matsuri, festival Svetilišta Jasake (Yasaka Shrine), najpoznatiji je festival Japana koji se odvija tokom čitavog jula i uključuje više različitih dešavanja. Najčuveniji dani festivala su 17 i 24. jul, kada procesije sa bogato okićenim, visokim drvenim postoljima teškim i do nekoliko tona prolaze gradom na kolicima koje gura na stotine učesnika (ulicama Kawaramachi-dori, Shijo-dori i Oike-dori). Ovaj religiozni festival potiče još iz 869. godine i kažu da se već više od 12 vekova odvija gotovo bez prestanka, svake godine. Glavna ličnost festivala je dečak (svake godine se bira drugi) koji obučen u tradicionalnu odeću i posebnu šminku predstavlja božanskog glasnika i kojem tokom dela festivala kada se održavaju procesije (traje nekoliko dana), nije dozvoljeno da sa postolja stupi na tlo!