UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: MAĐARSKA / Budimpešta (Budapest) TOP 10

*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovanog teksta o Budimpešti i zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.
*The text and photographs on the blog are parts of the published text on Budapest, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Budimpešta... jedan od najraskošnijih centara srednje Evrope i nekada moćne Austro-Ugarske, a danas glavni grad Mađarske, mesto je kojem se pripisuju mnogi laskavi epiteti. „Pariz istočne Evrope“ i „kraljica Dunava“, najbliža je srednjoevropska prestonica Srbiji, poznata po specifičnoj kuhinji, termalnim banjama koje su obavezni deo turističke posete i tipičnoj arhitekturi centralne Evrope. Osim Dunava, jedan od centara Habsburške monarhije sličan je Beogradu i po broju stanovnika - njih oko 1,7 miliona.

Do Budimpešte se iz Srbije stiže autoputem, ili vozom - iz Beograda (Novog Sada / Subotice). Ukoliko se odlučite za drugu opciju, za povratnu kartu solidnim vozom Beograd – Budimpešta izdvojićete oko 26 evra u dinarskoj protivvrednosti (za povratnu kartu). S obzirom na vremešnost vozova i pruge u ovim krajevima, putovanje do susedne prestonice traje oko 7,5 sati. Jutarnji voz u 7.20 h, u Budimpeštu stiže u 16 h, dok za povratak možete birati između dve opcije – u 12 h, ili noćnu varijantu - u 21 h. Vozovi su mahom tačni.

U poslednjih stotinak godina, Mađarska i Budimpešta pretrpele su mnoge velike promene. Počev od pada Austrougarske imperije, Prvog i Drugog svetskog rata tokom kojih se zemlja mahom našla na pogrešnoj strani, preko Hladnog rata pod vlašću komunističkog Sovjetskog saveza, pa sve do raskida sa prošlošću i ulaska u Evropsku uniju, Mađarska i njen glavni grad bili su poprište mnogih istorijskih događaja.

Za osnovni obilazak Budimpešte dovoljno je izdvojiti tri dana, te ovaj grad predstavlja idealnu opciju za produženi vikend. Sredstvo plaćanja u Mađarskoj su forinte (HFT), a odnos između forinte i evra je otprilike: 1 evro = 310 HFT. U centralnom delu grada, menjačnice su česte, a priličan broj njih otvoren je do večernjih sati, do zatvaranja velikih radnji u okruženju (do 21 ili 22 h). Postoji nekoliko menjačnica koje su otvorene non-stop.

BUDAPEST - TOP 10

1 OBALA DUNAVA i BUDIMPEŠTANSKI MOSTOVI

Dunav (na mađarskom: Duna) je u Budimpešti širine otprilike koliko i Sava u centru Beograda, na nekim mestima i širi (290 – 390 m). Reka deli grad na dva dela – Budim, zapadni, najstariji deo grada na brdu, na kojem se nalazi tvrđava, palatni kompleks i stari deo mesta, i na - Peštu, današnji centar grada u panonskoj ravnici, na istoku. Duž obala budimske strane grada, nalazi se najveći broj gradskih termalnih banja. Budim i Peštu povezuje nekoliko mostova, od kojih su tri najpoznatija i nalaze se u centralnom delu grada: Lančani most Sečenji, Elizabetin most i Most slobode.

Lančani most Sečenji (Széchenyi Lánchid / Széchenyi Chain Bridge) sa sedećim figurama lavova na početku mosta, najstariji je kameni most koji je u XIX veku povezivao Budim i Peštu. Njegovu izgradnju pomogao je grof Ištvan Sečenji, čuvena figura iz istorije Mađarske, te je most na kraju poneo njegovo ime. Kada je zvanično otvoren 1849. godine, lančani most bio je drugi najveći viseći most na svetu. Prešavši most, na budimskoj strani dospećete do podnožja brda sa palatnim kompleksom do kojeg vozi dekorativna, stara gradska uspinjača, a odmah pored nje nalazi se tunel koji je prokopan sredinom XIX veka, i koji se pruža ispod starog grada Budima.

Elizabetin most (Erzsébet híd / Elizabeth bridge) sazidan je 1964. na najužem delu Dunava u gradu, dužine samo 290 metara, i prozvan prema izuzetno popularnoj carici Austrougarske monarhije, Elizabeti Bavarskoj.

Kitnjasti Most slobode (Szabadság híd / Liberty Bridge),najkraći most u gradu podignut je 1894. povodom održavanja Svetske izložbe (održane dve godine kasnije). U početku je nosio naziv Most trga Fovam (Fővám Square Bridge), a zatim preimenovan u Most Franca Jozefa I, jednog od vladara Austro-Ugarske. Četiri godine nakon otvaranja mosta, na njemu je proradio i tramvajski saobraćaj.

Na budimskoj strani most direktno izlazi na skver na kojem se nalazi jedna od pet najčuvenijih termalnih banja Budimpešte - Hotel i banja Gelert, podno istoimenog brda Gellérthegy, sa tvrđavom, spomenikom, i pozemnim lavirintom formiranim davno, erozijom podpomognutom podzemnim izvorima tople vode - istim onim na kojima su sazidane Banje Gelert i Rudas.

2 MAĐARSKI PARLAMENT (Országház) i SPOMENIK ŽRTVAMA DRUGOG SVETSKOG RATA, na obali Dunava

Mađarski parlament sazidan je duž same obale Dunava. Spada u jedno od najlepših arhitektonskih zdanja Budimpešte, i jedan je od najlepših parlamenata Evrope. Zbog kitnjaste arhitekture i položaja u odnosu na reku, često ga porede sa Britanskim parlamentom, na Temzi u Londonu. Sagrađen je kad i britanski, u XIX veku, u stilu neogotike i delom neorenesanse.

Zdanje je moguće posetiti svakodnevno, u nekoliko vođenih tura, na kojima ćete saznati nešto više o istoriji zdanja, na nekom od četiri svetska jezika. Savet je da dođete ranije ujutro, jer u odnosu na to kada stignete na red, dobićete satnicu vaše ture (otprilike do 11 h sati, engleske ture za taj dan uglavnom su popunjene). Cena vođene ture je oko 17 evra.

U 30 do 45-minutnoj turi vodič će vas sprovesti hodnicima parlamenta, gde ćete osim „zlatnog stepeništa“, videti i druge bogato ukrašene delove zdanja, i oslikane vitraže na prozorima. Na ulasku u veliku salu, ispod prozora u foajeu stoje masivne mesingane pepeljare na kojima su nekada postojali brojevi. Poslanici su naime, nekada vreme uglavnom prekraćivali pušeći u foajeu, te je ovde za svakog poslanika bila postavljena po jedna pepeljara sa brojem, kako bi na njoj ostavio svoju cigaretu na kratko, dok uđe u salu da glasa, i vratio se nazad da nastavi. Velika sala, zlaćana i ukrašena, u delu iza predsedavajućeg ima oslikanu fresku sa detaljem iz istorije Mađarske.

Jedini deo zdanja gde je fotografisanje zabranjeno nalazi se u podnožju velike kupole Parlamenta. Tačno u centru, ispod tavanice, u staklenoj vitrini izložena su srednjovekovna, navodno najstarija ugarska kruna i renesansni mač, koje čuvaju gardisti. Na vrhovima stubova kojima krug ispod kupole završava, nalaze se prikazi svih mađarskih vladara, od prvog – Ištvana I (Svetog kralja Stefana I - Szent István király) krunisanog u decembru 1000. godine, pa sve do poslednjeg Austrougarskog cara (Karl Franc Jozef I), koji je vladao do 1919. godine, kada se povukao, i par godina kasnije umro i sahranjen u Funšalu, na ostrvu Madeiri (Portugal), u Atlantskom okeanu.

Na obali reke, u neposrednoj blizini mađarskog parlamenta nalazi se zanimljiv Spomenik žrtvama Drugog svetskog rata koje su tokom 1944. i 1945. streljane kraj obale Dunava i bačene u reku. Spomenik sastavljen iz nekoliko desetina metalnih, iznošenih muških, ženskih i dečijih cipela podignut je 16. aprila 2005. godine, u znak sećanja na stradanje građana Budimpešte tokom Drugog svetskog rata.

3 TRG HEROJA (Heroes' Square - Hősök tere) i Gradski park (City Park)

Na prostranom Trgu heroja u severnom delu grada, nalazi se spomenik sazidan 1896, povodom 1000-godišnjice postojanja Mađarske. Danas je ovaj prelepi trg sa dekoracijom pločnika u dve boje, jedan od simbola Budimpešte.

Iza spomenika se prostire veliki Gradski park (Cita Park) u kojem se nalazi jedna od starinskih palata, održava buvljak, i nalazi jedna od tri najčuvenije budimpeštanske termalne banje – Sečenji (Széchenyi Thermal Bath), jedna od retkih koje nisu smeštene duž obale Dunava. Ova banja ujedno je i najveća, sa najvećim brojem otvorenih bazena, u kojoj se tokom leta često održavaju noćne žurke.

Sa leve i desne strane oko Trga heroja stoje dva gotovo identična neoklasicistična zdanja, sa leve strane - Muzej lepih umetnosti (Museum of Fine Arts / Szépművészeti Múzeum) poznat po najvećoj zbirci španskog slikarstva van Španije (najvećoj nakon muzeja Prado, u Madridu - zatvoren zbog renoviranja do marta 2018) i sa desne - Galerija umetnosti (Hall of Art - Kunsthalle / Műcsarnok). U galeriji se održavaju gostujuće izložbe (na primer, u februaru i martu 2016 - fotografije Steve Mc Curry-ja, poznatog fotografa časopisa National Geographic) i izložena su dela i instalacije savremenih, mladih umetnika Mađarske, ali i regiona, uopšte.

Preko puta trga nalazi se rezidencija i Ambasada Republike Srbije. U nekadašnjem zdanju Ambasade SFR Jugoslavije, 1956. godine nakon anti-sovjetske revolucije azil su potražili i pronašli politički disidenti među kojima i Imre Nađ, mađarski premijer (o čemu svedoči i memorijalna ploča, otkrivena 2006. godine). Dve godine kasnije, Nađ je proteran u Rumuniju i na kraju uhapšen i streljan.

Od Trga heroja, ka centru kreće široka avenija - Andrassy Avenue, duž koje se u podzemlju nalazi i linija prvog budimpeštanskog metroa (Žuta linija).

4 SINAGOGA (Nagy Zsinagoga) i Jevrejski kvart

Dok se u Erfurtu, u Nemačkoj nalazi najstarija sinagoga starog kontinenta, budimpeštanska u ulici Dohany (Dohány utcai Zsinagóga) je najveća sinagoga u Evropi i jedna od nekoliko najvećih na svetu. Nalazi se u neposrednoj blizini centra, u delu gde je tokom XIX veka živeo najveći broj jevrejskog stanovništva (u blizini: Károly Boulevard, Erzsébet Boulevard, Király Utca i Rákóczi), kada je sinagoga i podignuta.

Tokom Drugog svetskog rata, određen broj Jevreja koje nacisti nisu deportovali u koncentracione logore, držan je pod prisilom u Sinagogi i izgladnjivan do smrti. O tome svedoči i nekoliko masovnih grobnica u dvorištu sinagoge i velika, moderna metalna skulpturalna instalacija žalosne vrbe ("Drvo života", ujedno i simbol žalosti u judaizmu) čiji su metalni listići ispisani imenima nastradalih Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Skulptura je rad vajara Imrea Varge.

Nalik ostalim spomenicima kulture Budimpešte, koji su delom ili potpuno uništeni tokom rata, i unutrašnjost sinagoge je relativno nedavno restaurirana. Kao i u drugim jevrejskim bogomoljama (i kao kod muslimana), i ovde se žene mole odvojeno od muškaraca. Ukoliko ste muškog pola i posećujete ovu sinagogu kao turista, na samom ulazu dobićete hebrejsku molitvenu kapicu za muškarce, kipu - ali od kartona, koju ste u obavezi da nosite tokom obilaska. Za žene nema posebnih pravila, osim što kao i prilikom obilaska crkve, prilikom ulaska morate biti pristojno obučeni.

Sinagoga je prilično posećena, i tokom turističke sezone uglavnom se ujutro formira red za kiosk u kojem se kupuju karte (standardna ulaznica: oko 12 evra, vođena tura: oko 20 evra). Prilikom planiranja posete nemojte zaboraviti da je jevrejski neradni dan subota (sabat ili šabat), kada je sinagoga zatvorena za posete.

5 CENTRALNA PIJACA (Central Market Hall / Központi Vásárcsarnok)

Jedno od najčuvenijih atrakcija Budimešte sigurno je velika, pokrivena Centralna gradska pijaca. Sazidana u XIX veku i dekorisana čuvenim Zsolnay pločicama, i danas je mesto kupovine kako gradskog stanovništva, tako i mnogobrojnih turista.

U prizemnom delu pijace nalazi se nekoliko „ulica“ u kojima se na raskošno opremljenim štandovima, u kioscima prodaje gotovo sve – od povrća, voća, proizvoda od paprike, do čuvenih mađarskih mesnih prerađevina – kobasica običnih i ljutih, sa i bez punjenja. Tu je i riblja pijaca, samoposluga i mala drogerija. Ponekad se na pijaci organizuju dani poznatih kuhinja drugih podneblja, kada možete probati specijalitete istih.

Na gornjem spratu pijace još je življe. Ukoliko kupujete suvenire, interesuju vas proizvodi sa mađarskim vezom ili oni od kože (naročito rančevi i tašne, u raznim bojama), ova pijaca je najbolje mesto, ujedno sa najvećom ponudom.

Nakon dela sa suvenirima, u gornjem delu nižu se kiosci „brze hrane“, naročito oni koji nude mađarsko testo u obliku palačinke (nalik testu za uštipke) – langoše (langos), koje možete napuniti po želji - slatkim (sveže voće, voćni sirupi, pavlaka, šlag) ili slanim (meso, povrće, salate, sirevi, kremovi...), a zatim ih posuti začinima.

Na bolje snabdevenim i čuvenijim štandovima se obično formira red, a nakon kupljenog obroka možete sesti za drvene stolove i jednostavne barske stolice ispred štanda, i odmah pojesti svoju ukusnu mešavinu.

Interesantno je da su u Budimpešti istog dana (15. februar 1897) otvorene još četiri ovakve pijace (Klauzál tér, Rákóczi tér, Hold utca i Hunyadi tér), ali je ova centralna na trgu Fovam (Fővám tér), ipak najpoznatija. Za to postoji i jednostavan razlog. Naime, u vreme kada su namirnice stizale brodovima niz Dunav, Centralna pijaca u neposrednoj blizini reke i carinarnice, prva je na tezgama imala svežu robu.

Na pijaci, ili na nekom od uličnih štandova (najčešće za vreme uskršnjih ili božićnih praznika), priuštite sebi užitak u tradicionalnoj mađarskoj kuhinji. Probajte ljuti gulaš (govedina, krompir, paprika, paradajz) ili paprikaš (piletina u sosu od paprike), ili se zasladite čuvenom Doboš tortom, prozvanom po svom “izumitelju“ Jožefu Dobošu (József Dobos).

INFO: Radno vreme: Ponedeljkom 6 - 17 h / utorak - petak: 6 - 18 h / subotom: 6 - 14 h / nedeljom je zatvorena.

6 BUDIMPEŠTANSKA TERMALNA KUPATILA (Thermal Baths / Gyógyfürdő)

Kultura i tradicija budimpeštanskih termalnih kupatila počela je sa prvim turskim osvajanjima, negde u XVII veku. I danas, neka od najpoznatijih budimpeštanskih banja imaju delove sa turskim hamamom koja su svojevrsna turistička atrakcija. Tokom XIX veka, odlaskom Turaka iz Budimpešte kult banjskih kupatila nije zamro. Naprotiv. U gradu su u to vreme osim banja koje su podizane nadograđivanjem na turska kupatila, sazidani i potpuno novi termalni kompleksi u duhu tada popularnog arhitektonskog Art Nuvo (Art Nouveau) stila.

Ono što je takođe ostalo od Turaka su i termini kada je u banju odvojeno dolazio ženski, a kada muški svet. Relativno skoro, dani vikenda su mahom postali „mešani“ banjski dani – za oba pola, i samim tim najpopularniji za posetu stranih turista. Banja Szechenyi (Széchenyi Fürdőu) u Gradskom parku, jedina je u kojoj ne postoji pravilo korišćenja kupatila prema polovima, već je svakodnevno otvorena za sve. Ona je ujedno i najveća banja Budimpešte, sa najvećim brojem otvorenih bazena, u kojoj se tokom leta održavaju noćne žurke.

Ako vam su u poseti Budimpešti na raspolaganju samo 2 ili 3 dana, odlučite se za posetu jednoj od četiri najpoznatije banje. Tri od četiri nalaze se duž obala Dunava (Gellert, Rudas i Kyrali) – sve na budimskoj strani, dok se četvrta, gorepomenuta Szechenyi smestila nešto dalje, unutar velikog Gradskog parka, severno od centra grada.

Banja Gelert (Gellert Baths - Kelenhegyi utca 4) važi za najlepšu i najraskošniju banju u gradu, i jednu od najlepših u Evropi. Ceo kompleks u Art Nuvo (Art Nouveau) stilu, u kojem se nalazi i luksuzni starinski hotel nalazi se sa budimske strane tačno pri prelasku mosta Erzsébet híd. Sazidana je 1918, i prema rasporedu, oba pola mogu je koristiti samo tokom dana vikenda (za ostatak rasporeda, pogledajte njihove web stranice). Za razliku od većine ostalih, Banja Gelert je relativno novijeg datuma, i nije sagrađena preko postojećeg turskog kupatila, te se smatra najevropskijom.

Osim turskog hamama, skoro svaka budimpeštanska banja ima i delove: sa „običnim“ bazenom; bazenima sa različitom temperaturom vode (10 – 42 C) i raznolikim masažerima u vidu mlazeva unutar bazena; posebni deo za masažu, pedikir, saunu, itd.

Trenutno, najbolje kritike na forumima ima Banja Rudas (Rudas Baths), koju posećuje veliki broj stranih turista, a koja se nalazi jednu tramvajsku stanicu dalje od Banje Gelert, tik uz obalu Dunava. U osnovi dugačkog jednospratnog zdanja s početka XX veka, nalazi se stari turski hamam (u suterenu), u kojem je uvek velika gužva.

Autentično kružno kupatilo, sa kamenim turskim česmama, centralnim bazenom temperature vode od 37 stepeni iznad kojeg je prepoznatljiva kupola sa svodom od „zvezdanog neba“, i četiri manja bazena sa temperaturom vode između 37 i 42 stepena, privlače pažnju izmaglicom i isparavanjima. Ovaj prizor najbliže rečeno, neodoljivo podseća na scenografiju turskog filma čija radnja kao da se smestila negde u periodu između XVI ili XVII veka. U delu sa tuševima, osim običnih, na dva mesta je iznad glava korisnika postavljeno veliko drveno bure, iz kojeg se povlačeći debeli kanap, na vas samo odjednom sruči ledena voda.

Ipak, najlepši deo Rudas kupatila se smestio na krovu. U nevelikom kružnom bazenu pod "svodom", na zimskih oko 5 stepeni, udobno potopljeni na temperaturi vode od 36 C, možete ćaskati sa prijateljima i uživati u panorami Dunava i Pešte u sumrak, slici kao sa razglednice.

Osim gorepomenutih, i banje: Lukač, Veli i Kirali (Lukacs Baths, Veli Bej Baths i Kiraly Bath) smeštene su uz Dunav, i obe sazidane na prvobitnim turskim kupatilima. Od ove tri - Kirali (Buda, Fő utca 84) je najinteresantnija, istorijska banja, koja u izvesnoj meri odiše i erom komunizma. Sve tri su turistički manje poznate, te u njima najveći broj korisnika čine lokalci.

7 BUDIM (Buda) - GORNJI GRAD (Castle District / Várnegyed): KATEDRALA (Matthias Church / Mátyás-templom) i Poslastičarnica „Ruszwurm Cukrászda“

Gornji deo grada Budima, sastoji se iz dve celine od kojih jednu čini staro gradsko jezgro. Prošetajte ulicama sa pastelnim kućama, i posetite nedavno renoviranu Katedralu Svetog Matije (Matthias Church / Mátyás-templom - ulaznice se naplaćuju, a ispred blagajne je često veliki red). Kraj crkve se nalazi romantični vidikovac Fishermen's Bastion (Halászbástya) sa lukovima kroz koje se vidi Pešta, kao na dlanu. Sazidan pre stotinak godina, vidikovac je dobio naziv prema ribarima koji su branili ovaj deo grada od osvajača. Donji deo vidikovca je slobodan za razgledanje, dok se ulaz na gornji nivo naplaćuje.

Budimska Katedrala stara je oko 700 godina. Mesto je krunisanja ugarskih kraljeva, uključujući i poslednjeg Austrougarskog cara, i dva velika venčanja kralja Matije. Jedno vreme, pod turskom opsadom bila je pretvorena u džamiju, i kasnije u XVIII veku obnovljena u baroknom stilu.

Na minut od Katedrale, u produžetku skvera možete se odmoriti (i okrepiti) u najčuvenijoj budimskoj Poslastičarnici Ruszwurm Cukrászda (Szentháromság tér 7), popiti kafu ili probati neki od kolača sa suvim šljivama i karamelom, od kestena i čokolade, ili kuglu sladoleda, na primer onu od marcipana. Poslastičarnica je izuzetno posećena i često se u njoj traži mesto više.

8 BUDIM – CARSKA PALATA (Buda Castle / Budavári Palota)

Tokom Drugog svetskog rata, palatni kompleks nekadašnje kraljevske palate (Királyi palota) vrhu brda u Budimu, skoro potpuno je razrušen. Obimnim radovima koji su trajali više godina, kompletna arhitektura zdanja dovedena je u prvobitno stanje, a u nju umesto većinom uništenog carskog nameštaja „useljena“ tri muzeja: Muzej istorije grada, Nacionalna galerija (Nemzeti Galéria), Nacionalni muzej, kao i Nacionalna biblioteka (National Széchenyi Library).

Jedan od njih, Muzej istorije grada, na nekoliko nivoa na interesantan način objašnjava 1000-godišnji istorijat prestonice Mađara. Počev od podrumskog dela, sa ostacima temelja najstarijih kamenih utvrđenja, preko srednjovekovne carske kapele, ostataka statua, originalne kožne obuće koja je preživela zarobljena u vlažnom podrumskom kanalu, pa sve do novije istorije – istorijata termalnih kupatila, odeće i običaja vezanih za njih, upotrebnih predmeta i unutrašnjeg uređenja kuća različitih nacionalnih manjina (i srpske), koje su živele u ovom gradu. Na samom vrhu muzeja nalazi se deo vezan za praistoriju ovog kraja i rimski logor Aquincum.

Na kraju, možete se prošetati i baštom Hunyadi, nekadašnjem mestu gradske pijace, i kao većina turista u poseti Budimpešti, fotografisati se kraj popularne fontane. Danas je palatni kompleks, zajedno sa starim delom Budima deo UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

9 CENTAR PEŠTE: ulica Vaci (Váci utca), Trg Szabadság i Bazilika Svetog Stefana...

U centralnom, peštanskom delu grada, paralelno sa rekom, dva bloka od nje nalazi se glavna gradska pešačka zona - ulica Vaci (Váci utca). Hard Rock Cafe, Zara, C&A, New Yorker i druge poznate modne kuće, suvenirnice, ali i prodavnica poznatog mađarskog porcelana „Herend“, samo su neke od radnji duž ove oko kilometar duge ulice koja završava na trgu kod Centralne pijace.

Negde pred sam kraj, pretposlednja ulica pre pijace - Szerb utca (Srpska ulica) vodi ka obližnjoj srpskoj Crkvi Svetog Đorđa, dok se u blizini, u samoj ulici Vaci nalazi zgrada Srpske opštine. Nešto malo dalje, kod narednog mosta na Dunavu obala nosi ime našeg glavnog grada, Beograda (Belgrad rakpart).

Nešto dalje ka zapadu, na trgu se smestila centralna peštanska crkva Bazilika Svetog Stefana (St. Stephen’s Basilica / Szent Istvan Bazilika), iz 1905. godine. Sazidana u neoklasično stilu, nosi naziv prvog mađarskog kralja. U crkvi se navodno nalazi vredna, originalna relikvija – desna šaka pokojnog vladara, iz XI veka. Bazilika je poznata i po tome što se u njoj povremeno održavaju koncerti klasične muzike.

U delu grada oko Nacionalnog teatra smestio se takozvani Osmi distrikt u kojem se nalaze neke od najlepših, nekada privatnih palata budimpeštanskih imućnih porodica (Palace Neighborhood). U ovim palatama danas su mahom smešteni delovi državne uprave.

U neposrednoj blizini Parlamenta nalazi se Trg Szabadság (Szabadság tér). Sa bronzanom statuom nasmejanog Ronalda Regana u pokretu, i Američkom ambasadom sa druge strane ulice, na pravougaonom trgu se nalazi i Spomenik ruskim oslobodiocima na kraju Drugog svetskog rata, bivša zgrada Berze, sedište Mađarske državne televizije (koje se nedavno preselilo u novu zgradu), Nacionalna banka, i Mađarska centralna banka, iz 1924. godine.

Na suprotnoj strani trga, nalazi se novi spomenik čije je podizanje 2014. godine podiglo popriličnu prašinu. U pitanju je građanski protest protiv Spomenika nemačke okupacije Mađarske – 19. mart 1944“ podignutog tokom jedne noći leta 2014. godine, povodom čijeg postavljanja prethodno nije uspostavljen društveni dijalog. Po mišljenjima mnogih, ovaj spomenik koji je naručila mađarska vlada falsifikuje istoriju i simboliše nevinost Mađarske za vreme Drugog svetskog rata, jer se njime Mađarska prikazuje kao žrtva koju su okupirali Nemci. Otvorena je i Facebook stranica na kojoj kako se navodi „Mađari – građani Evrope, mogu da se upoznaju sa podizanjem spomenika i lažnom porukom koju on simboliše“. U protestu se navodi i da je Mađarska još 1920-tih, za vreme guvernera Mikloša Hortija uvodila zakone u cilju lišavanja građanskih prava i ubrzo stupila u savez sa nacističkom Nemačkom, te da je u pitanju pokušaj falsifikovanja istorije.

10 OPERA, OPERETA (Budapesti Operett Színház) i MUZEJ FOTOGRAFIJE MAI MANO (Manó Mai House Museum / Mai Mano Ház ili Magyar Fotográfusok Háza)

U neposrednoj blizini, na par minuta pešice jedni od drugih u centralnom delu Budimpešte se nalaze Mađarska državna Opera (Hungarian State Opera House / Magyar Állami Operaház), a nešto dalje, u ulici Nagimezo (Nagymező Utca) i simpatično, ružičasto zdanje Operete (Budapesti Operett Színház) i Muzej fotografije Mai Mano (Manó Mai House Museum / Mai Mano Ház ili Magyar Fotográfusok Háza).

Muzej fotografije u stvari je kuća-muzej istoimenog dvorskog fotografa Austrougarske imperije (Manó Mai) iz 1894. godine, u čijem se donjem, ulaznom holu i na spratu, u delu gde se prodaju muzejske ulaznice nalaze velike reprodukcije nekoliko njegovih crno-belih dvorskih fotografija. Ostatak postavke čine gostujuće izložbe savremene fotografije, te ukoliko ste zainteresoavni samo za onu Mai Mana, ne morate ulaziti u sam muzej.

Na budimpeštanskim internet stranicama namenjenim turistima u poseti gradu, ovaj podatak je izostavljen i vrlo loše objašnjen, te je i u vreme naše posete u simpatičnom kafeu odmah pored muzeja boravio veliki broj stranaca koji su jutarnjom kafom prekraćivali vreme do otvaranja muzeja (11 h), kako bi videli dvorske fotografije.

U okolini grada i u predgrađima...

Ukoliko imate vremena, prošetajte rečnim ostrvom Margaret (Margitszigetili), ili obiđite ostatke nešto udaljenijeg rimskog naselja Aquincum (I vek p.n.e – V vek n.e, na budimskoj strani), čije najznačajnije ostatke možete videti u Muzeju istorije grada (u palatnom kompleksu).

U budimskom predgrađu Budimpešte nalazi se otvoreni muzej Memento Park – Statue Park, u kojem su sakupljene i izložene skoro sve monumentalne skulpture, statue i spomenici iz ere komunizma U okviru parka nalaze se suvenirnice sa komunističkom memorabilijom – majice sa trabantima, srpom i čekićem, razglednice i CD-ovi sa pesmama iz posleratnog perioda (svakodnevno, od 10 h do sutona).

UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL

Suradnici

2016/04/03

MAĐARSKA / Budimpešta (Budapest) TOP 10

Nema komentara:

Objavi komentar

Visit Berlin!

Jeep Safari Tour!

Pretraži ovaj blog