UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: PORTUGAL / Sintra, Kabo da Roka (Cabo da Roca), Eštoril (Estoril) i Kaškaiš (Cascais)

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Portugalu (ISBN 978-86-7722-380-9) i Lisabonu (ISBN 978-86-7722-375-5), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published books on Portugal (ISBN 978-86-7722-380-9) and on Lisbon (ISBN 978-86-7722-375-5), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o PORTUGALU:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/portugal-specificna-obelezja.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/portugal-porto.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/portugal-braga-bom-jesus-do-monte.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/portugal-dolina-reke-duro.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/11/portugal-koimbra-coimbra-beiras.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/12/portugal-nazare-i-obidos-nazare-obidos.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/07/portugal-lisabon.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/04/portugal-sintra-kabo-da-roka-cabo-da.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/portugal-algarve-albufeira.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/portugal-ostrvo-madeira.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/portugal-ostrvo-madeira-ii-deo.html

Jednodnevni izlet:
Lisabon - Sintra - Cabo da Roca - Cascais - Estoril - Lisabon (100 km)

Pošumljena brda nadomak prestonice sa par bajkovitih palata (Sintra: 32 km) - Najzapadnija kopnena tačka Evrope, sa svetionikom na steni iznad Atlantika (Cabo da Roca: 19 km) - Nekadašnje ribarsko selo i pribežište proteranih evropskih kraljevskih familija, a sada malo mondensko mesto (Cascais: 19 km) - Mesto jednog od najpoznatijih kazina Evrope, u kojoj je boravio pravi Džejms Bond - Dušan Popov, ali i onaj sa filmskog platna (Estoril: 3 km) - Lisabon (24 km).

Sintra

Tridesetak kilometara zapadno od Lisabona nalazi se gorje Sintra (Serra da Sintra), mesto zelenih, šumovitih brda poznato po bajkovitim zamkovima i letnjikovcima portugalske aristokratije, ali i drugih koji su ovde boravili, palatama portugalskih kraljeva i istoimenom mestu Sintra, u njenom središtu.

Osim kraljeva i aristokratije, u Sintri su boravili i svoju inspiraciju crpli neki od najpoznatijih ljudi svog vremena, na primer čuveni pisac Hans Kristijan Andersen, koji je živeći u kući "Casa O’Neill" (Arrabalde) verovatno bio inspirisan prirodom i zamkovima šarmantne Sintre, dok je pisao svoje bajke. Za romantičnu predstavu Sintre verovatno su zaslužne i kočije sa žutim točkovima i upregnutim konjima, poređane u nizu, u zelenilu ispred Nacionalne palate. Očaran Sintrom, engleski romantičarski pesnik Lord Bajron (Lord Byron) prozvao je mesto "veličanstvenim rajem", a UNESCO je ceo kraj proglasio svetskom kulturnom baštinom, kao "prvi centar evropske romantičarske arhitekture".

Iako su u temeljima kuće u ulici Rua das Padarias 14, pronađeni arheološki ostaci iz perioda neolita, a ispod kuće u Rua Ferraria 28 ostaci iz rimskog perioda (delovi nekropole i puta), zvanično najstarija postojeća građevina Sintre je mavarska (arapska) tvrđava iz VIII veka - Castelo dos Mouros (9.30 - 20 h, 8 evra). Od nekada velikog utvrđenja danas je ostao samo deo zida, koji se kao lanac spušta sa jednog od brda. Mavarsku tvrđavu je 1147. godine osvojio prvi portugalski kralj Alfonso Enrikeš (Afonso Henriques) i tako označio kraj vladavine Mavara u ovom delu Iberijskog poluostrva.

Stari deo gradića Sintre pod imenom Vila Velja (Vila Velha), prepun je uskih uličica sa starim, kamenim kućama, ukrašenim cvtnim bugenvilijama i hortenzijama, dekorisanim oslikanim pločicama. U samom centru postoji mnoštvo radnji za turiste, od suvenirnica do poslastičarnica sa čuvenim slatkim pecivom piriquita i kolačićima: queijadas finas (kolač od sira sa jajima i cimetom), travesseiros (pita sa jajima i bademom), fofos de Belas ("sunđerasti kolači"), itd. Probajte neke od kolačića u najčuvenijoj poslastičarnici Sintre Antiga fábrica de Queijadas finas da Piriquita (Rua das Padarias 5, kod Praça Dona Amélia).

Na mestu nekadašnjih kuća vitezova Templara, u pravcu šumarka Almoker (Almoquer) nalaze se popularni Café Paris i Hotel Central, ali i Lawrence’s Hotel (Lorensov hotel), najstariji hotel na Iberijskom poluostrvu i jedan od najstarijih u Evropi, koji je još 1780. godine otvorio Englez Lawrence Oram.

Šetajući SIntrom, primetićete nekoliko prelepih fontana - Fonte da Pipa, Fonte Mourisca i Fonte da Sabuga, samo tri od nekoliko šarenih, pločicama bogato dekorisanih uličnih fontana, koje se nalaze širom gorja Sintra. U centru mesta nalazi se i Sat kula (Torre do Relogio), Jevrejski kvart (Beco da Judaria), stub u obliku uvrnutog kanapa u manuelin stilu - Pillory (na trgu Largo de Misericordia) i mavarske mlinove.

Ukoliko imate vremena, u Sintri možete posetiti i Muzej igračaka (Museu do Brinquedo, Rua Visconde de Monserrate). Privatnu zbirku igračaka XX veka, za dečake i devojčice, sredovečni gospodin Žoao d'Arbueš Moreira (João d'Arbués Moreira) sakupljao je još od malena, sa ambicijom da ga neko u tome i nasledi (neke od poslednjih igračaka u postavci su play-station i roboti na daljinsko upravljanje).

Kako u Sintri, tako i u njenoj okolini, nalaze se fantastični zamkovi i romantične palate sa baštama kao što su: Palácio da Pena, Palácio Nacional da Vila de Sintra (Paço Real), Palacio Quinta da Regaleira, Palacio Monserrate (iz 1856), franjevački samostan iz XVI veka Capuchos, imanje Quinta do Saldanha i drugi.

Palácio da Pena (Palata Pena)

Iznad samog mesta Sintra, na vrhu jednog od najviših šumovitih brda (530 m), na mestu samostana iz XV veka smestila se bajkovita, žuto - crvena palata, najlepši primer portugalskog romantizma u arhitekturi s kraja XIX veka. Palatu je sagradio nemački grof Gota (Ferdinand Saxe von Coburg Gotha), koji je ženidbom sa mladom portugalskom kraljicom Donom Marijom II, postao kralj Portugala - Dom Fernando II. Kao ljubitelj umetnosti kojoj je i sam bio sklon, inspirisan romantičnim i eklektičkim stilom tog vremena, rešio je da u dvorcu iz snova spoji antiku i renesansu, orijentalnu arhitekturu i portugalski manuelin stil. U te svrhe uposlio je nemačkog arhitektu Barona fon Ešvega (Baron von Eschwege).

Iako veoma interesantna i iznutra (Arapska soba, Balska dvorana, kuhinja sa bakarnim posuđem), najspektakularniji deo palate je njena spoljna arhitektura sa kulama i kulicama sa karakterističnom cik - cak kamenom ogradom koja imitira srednjovekovne tvrđave, Tritonovim lukom koji vodi u unutrašnje dvorište i vidikovac, i privatnom kraljevskom kapelom, svi zajedno neobično nalik dvorcu u Diznilendu.

Skoro do samog vrha brda možete se dovesti kolima, gde se nalazi kapija za ulaz u kompleks. Odatle morate pešice uzbrdo (još 15-ak minuta) ili možete platiti turistički vozić koji će vas odvesti do samog vrha brda - podnožja palate.

Petnaest godina nakon smrti kraljice Marije, kralj Ferdinand se oženio svojom ljubavnicom, operskom pevačicom groficom Edlom, sa kojom se 1885. kada je palata najzad bila gotova, uselio u nju. Na žalost, iste godine kralj je umro.

U dvorcu je kasnije jedno vreme živeo poslednji portugalski kralj Manuel II, koji je ovde potražio utočište posle proglašenja Republike, a pre nego što je prognan iz zemlje. Godine 1910, državnim dekretom palata je postala muzej.

Parque Pena (Park Palate Pena)

Po obilasku palate, možete se prošetati zemljanim i asfaltnim putićima nizbrdo kroz gustu šumu raznovrsnog lokalnog i tropskog rastinja Pena parka i na skoro 85 hektara šume otkriti mnoge vrste drveća koje rastu samo u određenim delovima sveta, a koje su kraljevi i kasnije portugalska država, ovde zasadili: od visokih sekvoja, preko drveta ginkgo bilobe čiji najstariji fosili datiraju iz perioda dinosaurusa, tuje, luzitanskog čempresa (koji osim u Portugalu raste samo u Meksiku i Gvatemali), preko ugroženih vrsta Araucaria Angustifolia iz amazonskih prašuma i vrste bora Abies Pinsapo koji raste samo u Španiji i Maroku, te japanske kamelije koja osim u ovoj šumi, raste samo u južnom Japanu...

Šetajući šumovitim parkom, po brdu ćete videti mostiće obrasle mahovinom koji su se stopili sa krajolikom, bronzane skulpture, fontane i paviljone, vidikovce, jezerce i jezersku dolinu, i širom brda nailaziti na čudno naslagane stene, koje je stvorila i "poređala" sama priroda.

Godine 1995, Palata i park Pena postali su deo UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

KAKO STIĆI: Na vrhu brda, kraj Sintre, strmim putem kroz šumu.

RADNO VREME: Svakodnevno: Maj - oktobar: 9.45 - 19 h (park do 20 h) / Novembar - april: 10 - 17 h.
ULAZNICE: Palata i bašta Pena: 14 evra. Ukoliko ne želite da pešačite, vozić koji vozi uzbrdo do podnožja palate košta 2 evra po osobi.

Palácio Nacional da Vila de Sintra - Paço Real (Nacionalna kraljevska palata u SIntri)

Na platou u centru mesta Sintra, nalazi se jedna od nekoliko portugalskih nacionalnih kraljevskih palata. Prepoznaćete je i iz daleka po dva specifična, velika, konusna siva kuhinjska dimnjaka, sužena pri vrhu.

Prvobitnu palatu sagradio je krajem XIV veka kralj Žoao I (João I) na mestu nekadašnje mavarske palate. Vremenom je postala omiljena letnja rezidencija portugalskih kraljevskih familija. Za vreme vladavine kralja Dinisa, a zatim i kralja Manuela I (XVI vek), palata je preuređena u neo-mavarskom stilu i dodato joj je kompletno istočno krilo prepoznatljivo po velikim okvirima prozora koji gledaju na gradić Sintru.

U palati su boravili portugalski kraljevi sve do početka XX veka. Poznata je po tome što u njenim odajama možete videti najlepše primerke azuležosa - portugalskih oslikanih pločica, iz perioda XV i XVI veka (Sala dos Árabes, Sala das Sereias, Sala dos Cisnes), ali i originalne mavarske duboreze iz istog perioda (u kraljevskoj kapeli). U prostoriji pod imenom Sala dos Pegas, nalazi se tavanica oslikana svrakama za koje kažu da ih je lično, još u XIV veku naručio kralj Žoao I. Ptice je navodno trebalo da asociraju na dvorske dame i njihove tračeve i naklapanja, jer "pegas" na portugalskom i znači "svrake".

Neke od najboljih zidnih kompozicija pločica nalaze se u velikoj dvorani Sala dos Brasões (Sala grbova), sa velikom kupolom na plafonu, kasetno rešenim gornjim delovima tavanice u kojima su naslikana 72 grba portugalskih aristokratskih familija, dok se duž svih zidova kvadratne sale (do visine od oko 3 metra), nalaze plavo-beli azuležosi nalik flamanskim, nastali tokom XVIII veka.

Godine 1995, palata je proglašena delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

KAKO STIĆI: Trg Largo Rainha Dona Amélia

RADNO VREME: Svakodnevno, osim sredom i praznicima: 9.30 - 19 h
ULAZNICE: 10 evra

U okolini...
Palácio Quinta da Regaleira (Imanje sa palatom Regaleira)

Očaravajuća, mistična Palata Regaleira jedna je od najkontroverznijih palata Sintre, te nije čudo što je osim Palate Pena i Nacionalne palate, i ova deo UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Letnja palata portugalskog multimilionera i filantropa Monteire (António Augusto Carvalho Monteira), po nacrtima italijanskog arhitekte Maninija građena je u periodu između 1898. i 1912. godine, u neo-manuelin stilu.

Osim glavne zgrade, u okviru imanja nalaze se i kapela, štale, predivna bašta, jezerce sa kamenjem preko kojeg je moguće preći, brojni mozaici, ali i svojevrsna podzemna zgrada - hram u obliku ukopane kule (kao bunar) dubine 27 m. Penjući se uz ovaj "bunar" možete videti simboliku ponovnog rađanja svetla.

KAKO STIĆI: Rua Barbarosa du Bocage 3, desetak minuta pešice od centra SIntre
RADNO VREME: Svakodnevno: novembar - januar 10 - 17.30 h, februar, mart i oktobar 10 - 18.30 h, april - septembar 10 - 20 h
ULAZNICE: 6 evra

KAKO STIĆI do SINTRE: Nalazi se oko 30 km severozapadno od centra Lisabona, putem IC 19 / Železnicom sa železničke stanice Rossio (iz centra Lisabona) Linha Sintra saobraća tokom čitavog dana (28 km tj.14 stanica). Sa železničke stanice do centra Sintre i palate Palacio da Pena, vozi autobus 434 (prvi polazak je oko 10 h, a poslednji oko 18 h, na svakih 20 minuta).

Cabo da Roca (Kabo da Roka)

Najzapadnija tačka kopnene Evrope - Kabo da Roca ("Rt stene") nalazi se 19 km zapadno od Sintre, 40-tak km od Lisabona, na izuzetno visokom rtu, 140 metara iznad Atlantika.

Na samom rtu smestio se kompleks zgrada sa velikim svetionikom, a nešto niže i "turistički deo" sa stazicom između niskog rastinja koja vodi do samog rta, na kojem stoji spomenik sa krstom na vrhu.

Na prednjem delu spomenika, na kamenom platou okrenutom prema Atlantiku nalazi se tabla iz 1979. godine, kraj koje se većina turista fotografiše. Uz natpis "Cabo da Roca" i stihove najpoznatijeg portugalskog pesnika Luiša Kamoeša (Luís Camões), na kamenoj tabli urezana je geografska širina i dužina ovog mesta (38º 47' severne geografske širine i 9º 30' istočne geografske dužine) i postavljen natpis o tome da se evropsko kopno ovde završava.

Nešto dalje od same ivice rta nalazi se kućica u kojoj je kafe restoran i prodavnica suvenira. Možete kupiti sertifikat koji će potvrditi da ste bili na najzapadnijoj tački Evrope.

KAKO STIĆI: 19 km od Sintre putem EN 375 u smeru sela Colares, ili EN 247 i EN 247-3.

Guincho (Plaža Ginčo)
Južno od Kabo da Roke, deset kilometara severozapadno od mesta Kaškaiš nalazi se ogromna, neizmerno široka plaža Ginčo, sa peščanim dinama u pozadini, na kojoj osim surfera tokom dana obitavaju i mnogobrojni kupači. Doduše, u odnosu na Mediteran kupanje u Atlantiku i nije naročit plezir, naročito ne za decu i poluplivače, jer talasi i blizu plićaka mogu biti veoma opasni, a voda je i u sred leta prilično hladna.

Na levom kraju velike plaže nalazi se kafić, a iza njega (između magistrale i plaže) i mali hotel. Stotinak metara dalje, na samoj steni kraj obale, nekadašnja tvrđava preuređena je u luksuzni hotel-restoran Fortaleza do Guincho.

Cascais (Kaškaiš)

Nekada malo ribarsko mesto, luka Kaškaíš leži na samom ušću reke Težo u Atlantik. S obzirom da je ušće široko nekoliko kilometara, teško je odrediti gde tačno prestaje reka a počinje more.

Istorija Kaškaiša pamti špansku okupaciju (pod vođstvom Vojvode od Albe,1579), i pad u ruke Napoleonovih trupa (1807), francuskih osvajača predvođenih generalom Žinoom (Junot) koji je iskoristio tvrđavu Palácio de Citadela za sedište glavnog štaba svoje vojske.

Početkom XIX veka, stanovništvo Kaškaiša u kome se najveći broj populacije bavio ribarenjem, bilo je na ivici siromaštva. Međutim, sudbina mesta naglo se promenila kada je kralj Luiš I (Luís I) odlučio da tvrđavu iz XVII veka pretvori u svoju letnju rezidenciju. Nedugo potom, Kaškaiš je postao stvar prestiža lisabonske aristokratije koja je sledeći primer svog kralja u Kaškaišu krenula sa podizanjem letnjikovaca za svoje potrebe.

Godine1926, Kaškaiš je prvi put povezan sa Lisabonom vozom, što je imalo pozitivne ekonomske efekte na ovaj mali grad. Ipak, mesto je dostiglo najveću slavu kada je zbog neutralnosti Portugala u Drugom svetskom ratu, veliki broj prognanih kraljevskih familija i vladara evropskih dvorova našao utočište na ovom mestu, i u obližnjem Eštorilu (Estoril). Među najpoznatijim prognanicima koji su našli utočište u Eštorilu bili su i britanski Vojvoda od Vindzora (Duke of Windsor), francuski grof Henri, deo Hapsburške kraljevske familije i Horti - regent Mađarske.

U pratnji evropskih kraljeva i prestolonaslednika, došli su i predstavnici aristokratije, političari, a zatim i glumci i pisci. Veliki broj novih, eksluzivnih stanovnika uticalo je porast populacije Kaškaiša za vreme Drugog svetskog rata (između 1939. i 1946. godine), za 20 000.

Danas u Kaškaišu možete videti novu, modernu marinu sa mnoštvom jahti koje dopunjuju mondenski izgled ovog malog mesta. Osim tokom leta, Kaškaiš je danas spavaonica velikog broja građana koji svakog jutra idu na posao u Lisabon, ali i mesto noćnog života mlađe populacije u potrazi za drugačijim, sofisticiranijim provodom.

U zapadnom delu Kaškaiša nalazi se Boca do Inferno ("Usta đavola" ili "Usta pakla"), čuvena visoka stena o koju se, uz veliki huk, rasprskavaju i obrušuju talasi Atlantika.

Estoril (Eštoril)

Nekada mala lokalna banja u neposrednoj blizini prestonice, za vreme Drugog svetskog rata Eštoril iznenada postaje zbirni centar velikog broja "izbeglica" - prognanih evropskih kraljeva, aristokratije i političara koji su morali da napuste svoje prestole i svoju zemlju. U roku od nekoliko meseci, u novi stanovnici Eštorila postaju italijanski kralj Umberto II i princeza Đovana (Giovanna), španski princ Huan Burbonski (Juan de Bourbon), austro-ugarski Karl Hapsburški i rumunski kralj Karol (Carol II). Nalik Kaškaišu, i u ovom mestu još uvek postoje skromne, ali arhitektonski veoma zanimljive vile, koje podsećaju na njihove nekadašnje vlasnike.

Najčuvenija odrednica Eštorila pre, a naročito za vreme Drugog svetskog rata bio je čuveni kazino - Casino Estoril, i danas najveća kockarnica Evrope, sa dve paralelne avenije visokih palmi između kojih se nalazi veliki uređeni park, golf tereni, a u neposrednoj okolini veliki hoteli i privatne vile. Kazino je postao slavan za vreme Drugog svetskog rata jer su se u zvanično neutralnom Portugalu, u kockarnici nezvanično okupljali špijuni i kontra-špijuni, između ostalih i u više navrata - Dušan Popov, prema čijem je liku Jan Fleming bazirao lik Džejmsa Bonda - 007. Kazino je poslužio piscu kao inspiracija za prvu knjigu o Džejmsu Bondu "Casino Royal".

Posle Drugog svetskog rata, velika peščana plaža Eštorila proglašena je centrom portugalske rivijere. I danas se u Eštorilu oseća duh istorije i nekadašnje slave, kada je veliki broj Evropljana dolazio na odmor u ovo otmeno, ali ipak opušteno mesto. I danas se za Eštoril vezuje reč turizam, ali je u međuvremenu postao i jedno od omiljenih pribežišta bogatijih Portugalaca, koji ovde mahom kupuju kuće po odlasku u penziju.

KAKO STIĆI: 30 km zapadno od Lisabona, magistralnim putem N 6, uz obalu, ili autoputem A 5 (putarine su oko 5 evra u jednom smeru). U neposrednoj blizini centra Lisabona, još od 1895. godine sa železničke stanice Kaiš do Sodre (Cais do Sodré, uz obalu Teža), tokom čitavog dana (i noći) polaze vozovi put 26 km udaljenog Eštorila i par kilometara daljeg Kaškaiša (putovanje traje oko pola sata - 16 stanica).