UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: Rotonda

Prikazani su postovi s oznakom Rotonda. Prikaži sve postove

2016/05/17

BUGARSKA / Sofija (Sofia / София)

*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovanog teksta o Bugarskoj, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published article on Bulgaria, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o BUGARSKOJ:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-sofija-sofia.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/06/bugarska-manastir-rila.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/09/bugarska-bansko.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/bugarska-veliko-trnovo-i-madara-konjanik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-i-deo-varna.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-ii-deo-balcik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-iii-deo.html

U velikoj kotlini, 50-ak kilometara od istočne granice sa Srbijom nalazi se glavni grad Bugarske, Sofija. Pre nego što krenete u obilazak centra, savet je da prvo posetite obronke planine Vitoše (Витоша), koja se nadvija nad južnim delom grad grada. Za Sofiju, planina Vitoša predstavlja slično onom što je Avala za Beograd, a na njoj se nalazi i televizijski toranj. Na nižim obroncima Vitoše, u delu grada u kojem se tiskaju kuće nešto imućnijih stanovnika, nalazi se veoma poznata, mala Crkva Bojana (Бoянска църква – Bojanska crkva).

Jedna od najstarijih bogomolja Bugarske, Crkva Bojana (posvećena Svetom Nikoli i Svetom Pantelejmonu), sagrađena je prvobitno još krajem X veka, a kasnije dograđivana i renovirana tokom XI i XII veka. Ono po čemu je najpoznatija su njene veoma stare freske oslikane 1259. godine, koje su prilično očuvane i zbog kojih u crkvi postoje specijalne mere zaštite, na primer merenje konstantne temperatura i nivoa vlage. Da bi ušli u crkvu, prvo ćete u prednjem delu koji se iza vas zatvara sačekati da se temperatura izjednači sa unutrašnjom (oko 15 minuta). Tek tada će lokalni vodič otvoriti kapiju centralnog dela crkve i prepustiti vas 10-minutnom razgledanju (fotografisanje i snimanje je zabranjeno).

Crkva Bojana proglašena je delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Nalazi se unutar velikog dvorišta punog zelenila, na uzvišici iznad grada, u neposrednoj blizini jednog od popularnih vikend restorana stanovnika Sofije – sa prelepim pogledom na grad.

U samom podnožju Vitoše, na velikom prostoru unutar parka uzdiže se zdanje Nacionalnog istorijskog muzeja (Национален исторически музей), u arhitektonskom stilu prepoznatljivog soc-realizma sredine prošlog veka. Na dugačkom prilazu muzeju, park krase stari kameni stećci, spomenici, i dotrajali vojni helikopter. U poslednje vreme, zbog specifičnih otkrića iz perioda antike u centralnoj Bugarskoj, ovaj muzej počeo je da privlači pažnju Bugara, ali i stranaca.

Pre petnaestak godina, kada je komunistička vlast počela da pušta stege Bugari su verovatno sledeći primer ostalih balkanskih zemalja u kojima su živeli drevni narodi, počeli da raskopavaju tumuluse, veštačka brda - grobnice. Vest koja je obišla svet bila je da je u centralnoj Bugarskoj, u nekoliko međusobno udaljenih tumulusa pronađeno blago (najviše zlato) starih Tračana. Uskoro su širom Bugarske proradili legalni, ali i nelegalni bageri i druga oprema za iskopavanje. Mnogi „bageristi“ naišli su na fantastične nalaze, uz pokušaj da deo zlata zadrže za sebe, ili prodaju. Zemlja koja je uskoro trebalo da postane članica Evropske unije, alarmirala je ostatak razvijene Evrope, UNESCO i druge organizacije da joj pomognu, kako ostavština ne bi završila na bogatom tržištu daleko od domovine. Koliko su u tome uspeli nije poznato, tek veliki deo blaga koji je pronađen i koji se sastoji većinom od upotrebnih predmeta od čistog zlata popisan je, i duži vremenski period nalazio se na svojevrsnoj „turneji“ širom sveta (navodno, do momenta dok se u Sofiji ne steknu uslovi da se izlože na zadovoljavajući način). Jedan deo tračkog blaga ipak možete videti u Nacionalnom istorijskom muzeju u Sofiji.

Sofija (София) je grad u kojem se po više ili manje oronulim, sivim soliterima u predgrađima još uvek vide ožiljci komunizma, a osim užeg centra ostatak grada deluje pomalo sumorno. Međutim, postoje i mesta vredna pažnje - zdanja ministarstava, vlade, ali i nekoliko crkvi duž ulice Vitoše (i u njenoj okolini). Ulica Vitoša otprilike je pandan ulici Kneza Miloša, u Beogradu.

U obilazak Sofije možete krenuti od Crkve Svete Nedelje, koja arhitektonski podseća na beogradski Hram Svetog Save, a zatim sa druge strane platoa prođite kroz prolaz velikog pravougaonog zdanja sa impozantnim unutrašnjim dvorištem. U samom dvorištu nalazi se stara Bazilika Svetog Đorđa (Rotonda) - najstarija crkva u Bugarskoj, koja je nastala još u periodu rane Vizantije (neki tvrde možda čak i pre samog pada Rimskog carstva). Jedno krilo velike zgrade koje orkužuje crkvu kupio je hotelski lanac „Sheraton“, dok je drugi deo postao dom Predsednika Republike. Ispred glavnog ulaza, možete se slikati sa gardistima, ili prisustvovati smeni straže.

U podzemnom prolazu ispod ovih zgrada, prilikom iskopavanja su pronađeni delovi građevina iz perioda Vizantije i izloženi u samom pasažu, kao svojevrsni mali muzej na otvorenom. U pasažu se nalaze i prodavnice suvenira.

Preko puta sedišta predsednika republike videćete velika zdanja ministarstava i vlade, koja arhitektonski podsećaju na ona u Rusiji. Ako produžite ulicom Vitoša, kraj Narodne banke i Prirodnjačkog muzeja videćete veoma interesantnu, malu Rusku crkvu iznad koje se nalazi park, a nešto dalje i veliki Trg Aleksandra Nevskog, sa istoimenom crkvom u središnjem delu. Fasada grandiozne, centralne Crkve Aleksandra Nevskog renovirana je pre desetak godina. Poznata je po bogato ukrašenoj unutrašnjosti, sa mermernim tronovima bugarskih careva i patrijarha, koji se nalaze odmah pored ikonostasa. Njena nesumnjiva istorijska i kulturna vrednost čini je jednom od simbola grada, zbog čega privlači i veliki broj turista.

Preko puta Crkve Aleksandra Nevskog nalazi se još jedna renovirana, stara, vizantijska crkva, čiji se podzemni nivoi još uvek istražuju - Bazilika Svete Sofije. S obzirom da datira iz perioda između IV i VI veka, smatra se da je njeno ime imalo uticaj na izbor naziva glavnog grada.

U parku između ovih crkvi, na improvizovanim tezgama vikendom se održava buvlja pijaca. U svojevrsnoj antikvarnici na otvorenom možete između ostalog kupiti ruske šubare sa petokrakom, srpom i čekićem, drvene lutke „matrjoške“ ("babuške") - obične ili sa likovima svetskih političara, antički novac - rimske sesterce, stare poštanske marke, novac, nakit, ordenje (ima i iz SFRJ), muzičke instrumente, itd. Jedan deo buvljaka obiluje predmetima iz perioda Drugog svetskog rata, što ne čudi s obzirom da je Bugarska bila Hitlerov saveznik. Možete pronaći satove i štoperice sa likom Hitlera, požutele „ausvajse“, vojne kacige i modele borbenih aviona.

Još o Bugarskoj:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/06/bugarska-manastir-rila.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/09/bugarska-bansko.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/bugarska-veliko-trnovo-i-madara-konjanik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-i-deo-varna.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-ii-deo-balcik.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/bugarska-obala-crnog-mora-iii-deo.html

2015/11/01

GRČKA / Solun (Thessaloniki)

*Tekst i fotografije na blogu deo su publikovane knjige o Severnoj Grčkoj (ISBN 978-86-7722-398-4), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Northern Greece (ISBN 978-86-7722-398-4), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

SOLUN... nađimo se kod Bele kule

Svi postovi o GRČKOJ:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/11/grcka-solun-thessaloniki.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/grcka-halkidiki-chalkidiki.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/07/grcka-etno-selo-stari-pantelejmon.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/06/grcka-pela-pella-i-vergina-aegae-u.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/grcka-janjina-ioannina.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/11/grcka-obala-jonskog-mora-ionian-coast.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/09/grcka-ostrvo-krfcorfu-top-10.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/06/grcka-jonsko-more-ostrva-paksos-i.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/11/grcka-meteori-meteora-monasteries.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/03/grcka-delfi-apolonovo-svetiliste-i-ski.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/12/grcka-atina-athens-top-10.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/greece-athens-top-10.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/02/grcka-atina-akropolj-i-agora.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/09/grcka-atina-athens-novi-muzej-akropolja.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/02/grcka-atina-severno-od-akropolja-plaka.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/02/grcka-atina-nacionalni-arheoloski-muzej.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/02/grcka-obala-atine-greece-athenian-coast.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/03/grcka-korint-epidaurus-mikena.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/grcka-krit-crete.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/07/greece-crete-travel-guide.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/02/grcka-santorini.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/grcka-ostrvo-kastellorizo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2018/02/grcka-kuhinja-greek-cuisine.html

Solun je prestonica grčke provincije Makedonije i drugi po veličini grad u zemlji. Osim na srpskom, na mnogim drugim jezicima (i na grčkom) njegovo ime je Tesaloniki (Thessaloniki). Grad je 315. godine pre naše ere osnovao lokalni kralj Kasandar, i dao mu ime Tesaloniki po svojoj supruzi, polu-sestri Aleksandra Velikog. Samo ime Tesaloniki ("Tesalo" i "niki") na grčkom znači "pobeda Tesalije", istoimene oblasti koja se na jugu graniči sa Makedonijom i delimično obuhvata oblast središnje Grčke.

Malo istorije...

Jedan od prvih antičkih "auto-puteva"...

168. godine pre naše ere, Solun su osvojili Rimljani i proglasili ga prestonicom provincije Makedonije. Osamnaest godina kasnije, na severu Grčke počela je gradnja velikog puta Via Egnatia koji je prolazio kroz Solun i trebalo da spoji Konstantinopolj i zapadnu obalu zemlje (Jonsko more i grad Dyrrhacium, sada Durres tj. Drač u Albaniji), odakle su brodovi kretali dalje, put Italije.

U starim dokumentima piše da je Via Egnacija imala dva smera (u pojedinim delovima puta postojala su jasna razgraničenja) i konobe sa prenoćištem na svakih 30-ak kilometara koliko je otprilike trebalo da zaprežna kola pređu za jedan dan.

Dve hiljade godina kasnije, i današnji auto-put Egnacija (Egnatia Odos / Εγνατια οδοσ) koji ka zapadu vodi iz Soluna put luke Igumenice, spada u red izuzetno modernih saobraćajnica, a današnja glavna solunska ulica nosi isti naziv. Nekadašnji rimski decumanus (glavna ulica u pravcu istok - zapad), dobila je naziv po istoimenom rimskom konzulu Ignaciju koji je započeo gradnju.

O hrišćanstvu, Vizantiji i turskoj vladavini...

U istoriji hrišćanstva Solun je poznat kao mesto gde je prvi put na evropskom kontinentu održana hrišćanska propoved (Sveti Pavle, 50. godine naše ere). Dva i po veka kasnije, 303. godine u gradu je kao mučenik umro rimski vojnik Demetrius prethodno odbivši da se odrekne hrišćanstva. Par decenija nakon njegove smrti, hrišćanstvo je postalo zvanična religija novog Vizantijskog carstva, te je Demetrius proglašen za sveca i zaštitnika grada Soluna (Sveti DImitrije, 26. oktobar).

Nakon prestonice Konstantinopolja, Solun je vremenom postao drugi najznačajniji grad Vizantije prepun prelepih hramova vizantijske arhitekture (V do XIV vek). Godine 1430. Solun su okupirali Turci, ali je i za vreme njihove vladavine ostao glavni grad čitavog regiona. Pod turskom okupacijom ostao je nešto manje od pet vekova, a deo nove oslobođene države Grčke postao 1912. godine, upravo na Dan sveca zaštitnika (Svetog Dimitrija).

Interesantno je da je u Solunu, za vreme viševekovne osmanlijske okupacije 1881. godine rođen Mustafa Kemal - Ataturk, potonji prvi predsednik turske republike i jedna od najznačajnijih ličnosti planete u prvoj polovini XX veka. Godine 1935, Grčka je rodnu kuću Ataturka poklonila Republici Turskoj, u kojoj je danas smešten Muzej Ataturka (ul. Apostolou Pavlou 75, svakodnevno: 10 - 17 h). Zanimljivo je da prilikom ulaska, muzejske vlasti mogu strancima zatražiti na uvid pasoš jer se kuća smatra vlasništvom druge države - Turske.

Godine 1997, Solun je bio proglašen kulturnom prestonicom Evrope.

Gornji grad...

Između Atinjana na jugu i Solunaca na severu zemlje, oduvek su postojale sitne lokalne razmirice oko toga čiji je grad značajniji i lepši, ili čiji klub (fudbalski ili košarkaški) bolji. Iako Atina ima prelep položaj, čuveni Akropolj i luku Pirej, postoje oni koji smatraju da je Solun lepši.

Sa populacijom od oko 400 000 ljudi (skoro milion, u širem gradskom području), Solun je zaista prilično razuđen i interesantan grad. Smešten u neposrednoj blizini velikog Solunskog polja - ravnice na ušću reke Vardar u more, jedan je od najposećenijih gradova Grčke, omiljen i našim turistima. Velika većina verovatno će prošetati njegovim centralnim delom, ulicom Egnatia odos i videti Belu kulu tik uz obalu mora, ili posetiti njegova južna predgrađa u kojima su stacionirani veliki šoping centri. Ipak, jedan od najlepših delova grada Soluna je njegov gornji deo Ano Poli, sa zidinama stare srednjovekovne tvrđave i prelepim pogledom na čitav Solunski zaliv.

Ranohrišćanske gradske zidine Kastro (Epimenidou), sagrađene su u doba Vizantije za vreme vladavine cara Teodosija. Duž zidina čija dužina danas iznosi oko 3 km nalazi se stari deo grada, tj. Gornji grad (na grčkom - Ano Poli), dok se na njihovom istočnom kraju smestila kula Trigonia / Τριγονια, najočuvanija od 6 preostalih srednjovekovnih kula odakle se nizbrdo pruža predivan pogled na grad. Šetajući ovim delom grada primetićete priličan broj renoviranih starih kuća, pretežno iz Osmanlijskog perioda. Ovde se nalaze i neke od najvažnijih vizantijskih crkvi, kao Osios David (vizantijski mozaici iz V veka: portret "Slava Tvorca" ili "Vizija Ezekijela", UNESCO), Agios Nikolaos Orfanos i Manastir Vlatadon.

Manastir Vlatadon (Μονη Βλαταδων) iz XIV veka jedan od nekoliko najvažnijih solunskih bogomolja iz perioda Vizantije i jedini aktivni manastir u Solunu (od nekadašnjih 20). Sagrađen je tačno na mestu sa kojeg je po predanju, hrišćanstvo na ovim prostorima po prvi put propovedao Apostol Pavle, kada je 50. godine naše ere posetio grad. Sada se u njemu nalazi sedište Bogoslovske akademije i biblioteka.

Podizanje manastira finansirala su vizantijska carica Ana (iz familije Paleologa) i car Andronikus III, zbog čega je ovaj manastir nekada nosio prefiks - carski. U kasnijem periodu, ali i danas, mnogi ga znaju pod imenom Manastir Kavus (cavus - komandni), zbog turskog vojnog garnizona koji je bio postavljen u blizini prilikom okupacije, u XIV veku. Kada je 1983. godine počela restauracija manastira, otkrivene su freske iz XI veka, dokaz da je i pre podizanja manastira u XIV veku, na ovom mestu postojala crkva.

U centru grada...

Osim Gornjeg grada, na skverovima između ulica samog centra Soluna, na svakih stotinak metara nalazi se neka manja ili veća, više ili manje značajna crkva iz perioda Vizantije. Solun je grad sa najviše spomenika vizantijske kulture u Evropi, koje možete videti i posetivši Vizantijski muzej.

Osim iz perioda Vizantije, u centru Soluna nalaze se i građevine iz perioda antike, one najznačajnije nastale za vreme vladavine Rima. Najčuveniji hram-crkva-džamija-muzej Rotonda, stotinak metara udaljena trijumfalna kapija rimskog cara Galerija - Kamara, kao i ostaci Galerijeve palate (svi iz III veka naše ere), nalaze se u samom centru Soluna, jedni preko puta drugih u odnosu na glavnu gradsku ulicu - Egnatia odos. Kao i pre mnogo vekova, ulica Egnacija i danas predstavlja žilu kucavicu grada, deo puta koji je od Soluna vodio ka gotovo celom tada poznatom svetu, Jadranskom moru i Rimu na zapadu, i Konstantinopolju na istoku.

Godine 1988. UNESCO je grupu solunskih starohrišćanskih i vizantijskih crkvi proglasio delom svetske kulturne baštine. Na spisku su: Rotonda i Manastir Latomou, i crkve: Acheiropolitos, Agios Dimitrios, Agia Sofia, Panagia ton Chalkeon, Argoi Apostoloi, Agios Nikolaos Orfanou i Agios Panteleimon.

Crkva Svetog Dimitrija Solunskog / Αγιοσ Δημήτριοσ τησ Θεσαλονικησ

Crkva predstavlja centralni hram posvećen solunskom zaštitniku - Svetom Dimitriju. Prva crkva Svetog Dimitrija bila je sagrađena još 313. godine naše ere na mestu Rimskih kupatila, posvećena rimskom vojniku Demetrijusu koji je među prvima primio hrišćanstvo i zbog toga stradao (bio zatvoren, ubijen i bačen u bunar od strane rimskih vojnika), zbog čega je kasnije proglašen mučenikom i postao zaštitnik grada Soluna. Svoj konačni izgled dobila je u prvoj polovini VII veka i ubrzo postala najvažnija crkva u gradu, sa malim, višeugaonim hramom (Ciborium) ukrašenim srebrom, simboličnim grobom sveca. Takođe, za vreme arheoloških iskopavanja tokom 30-tih i 40-tih godina XX veka, ispod temelja crkve pronađen je bunar - verovatno isti onaj u koji su rimski vojnici bacili telo Dimitrija.

Na prizemnom nivou crkve još su vidljivi delovi šest mozaika sa prikazima Svetog Dimitrija koji se smatraju nekim od najranijih vizantijskih mozaika. Interesantno je da na jednom od njih piše kako je nastao "u slavu Neba koje je spasilo Solun od najezde Slovena 612. godine". Krajem XV veka, pa sve do 1912. godine, crkva je bila pretvorena u džamiju, a 1917. godine je prilično oštećena u velikom požaru koji je zahvatio čitav grad.

Kada je Solun postao deo Vizantijskog carstva, Sveti Dimitrije proglašen je svecem i zaštitnikom grada. Slavi se 26. oktobra, kada se širom Soluna organizuje niz svečanosti.

KAKO STIĆI: Ulica Agiou Dimitriou (ugao sa ulicom Agiou Nikolaou i Egnatia)
RADNO VREME: Novembar - mart: 8.30 - 15 h. April - oktobar: ponedeljkom 12.30 - 19 h, utorak - subota 8 - 20 h. Nedeljom: 10.30 - 20 h / Ulaz je slobodan.

Ostaci Agore i Rimskog foruma / Ρωμαικη Αγορα

Dva bloka ulica niže u odnosu na crkvu Svetog Dimitrija, nalazi se velika površina između zgrada i na njoj arheološki lokalitet starogrčke Agore (tržnice). U II veku, Rimljani koji su grad osvojili tržnicu su pretvorili u Forum, na dva nivoa. Otkriven 60-tih godina XX veka prilikom kopanja temelja za novu zgradu, forum je u rimskom periodu predstavljao sam centar grada, sa mnogobrojnim prodavnicama i pozorištem. Antički teatar jedan je od najočuvanijih delova foruma, gde se i danas, tokom leta održavaju koncerti.

KAKO STIĆI: Trg Plateia Dikastirion. Između ulica: Olympou, Filippou, Agnostoy Stratiotoy i Maked. Amynis / Nalazi se na otvorenom prostoru

Ulica i Trg Aristotelos / Πλατεια Αριστοτέλουσ

Moderni deo Soluna, zona bez automobila - šetalište sa kafeterijama i prodavnicama, čini ulica Aristotelos koja se postepeno spušta ka moru. Omiljeno je mesto za izlazak mlađe populacije. Na kraju ulice koja na putu ka moru preseca nekoliko najvažnijih gradskih avenija, nalazi se veliki Trg Aristotelos.

Stara pijaca Modiano / Κεντρικη στοα (Kentriki stoa)

Živopisnu pijacu staklenog krova iz 1922. osnovala je istoimena jevrejska familija, kao centralno mesto trgovine u gradu. Jedno vreme, glavnu atrakciju pijace činili su ulični muzičari, medvedi i njihovi vlasnici - Cigani. Iako u Solunu danas postoje modernije i veće pijace, ovde se još uvek prodaje riba i meso, masline i sir, začini, voće i povrće, kuhinjski pribor i garderoba. U zabačenim pasažima pijace i oko nje, nalaze se uličice sa restorančićima i malim kioscima za ćevapčiće (kebab) i moderni kafei. Ispred pijace još uvek postoji staro tursko kupatilo (Giahoudi Hamam). U porodičnoj kući bogatog trgovca Eli Modiana koji je osnovao pijacu (Vas. Sofias 68), danas se nalazi Etnografski muzej i Muzej folklora Makedonije.

KAKO STIĆI: Blok između ulica Aristotelous, Ermou, Vas. Irakleiou i Komninon (Karolou)
RADNO VREME: Ponedeljkom, sredom i subotom 8.30 - 14.30; utorkom, četvrtkom, petkom: 8.30 - 13.30 i 17.30 - 20.30 h. Tokom letnjih meseci: 8 - 17 h.

Crkva Svete Sofije / Αγια Σοφια

Sazidana u VIII veku po uzoru na istoimenu u Konstantinopolju, arhitektonski gledano crkva je tipični predstavnik vizantijske crkvene gradnje, sa upisanim grčkim krstom u osnovi i kružnom kupolom u središnjem delu. Tokom IV krstaškog rata, venecijanski krstaši su Svetu Sofiju pretvorili u Solunsku katedralu, dok je 1430. godine, posle osvajanja Turaka postala džamija. Jedna je od nekoliko vizantijskih spomenika kulture grada Soluna koje je 1988. godine UNESCO proglasio svetskom kulturnom baštinom. Preko puta Svete Sofije, ispod nivoa ulice nalazi se kompleks Katakombi Jovana Preteče.

KAKO STIĆI: Pavlou Mela Odos - (Trg) Plateia Agias Sofias
RADNO VREME: Utorak - nedelja, zimi: 9 - 19 h, leti: 8 - 13 h i 17 - 21 h
ULAZNICE: Ulaz je slobodan

Trijumfalna kapija - Kamara / Καμάρα

U istočnom delu ulice Egnacije (Egnatia odos), u samom centru sa leve strane ugledaćete ostatke trijumfalne kapije cara Galerija - Kamaru ("slavoluk" na grčkom). Ovaj rimski tetrarh (ko-vladar), "Cezar Istočne Makedonije" kako su ga još zvali, sagradio je kapiju između 298. i 303. godine, kao simbol svoje pobede nad Persijancima - dinastijom Sasanida (mermerni reljefi koji čine veliku većinu kapije prikazuju detalje iz borbi cara Galerija sa Persijancima). Iako ova kapija sazidana u cigli i obložena mermerim reljefnim dekoracijama, sa trostrukim lukom za prolaz odavno više nije cela, ipak je dobar deo ostao neoštećen. Na kapiji možete videti samo tri, od nekadašnjih osam stubova. Po izgradnji, širina celokupne kapije iznosila je nešto manje od 20 m, visine oko 12,5 m.

KAKO STIĆI: U ulici Egnatia, na uglu sa ulicom Dimitrios Gounari, blizu Rotonde / Nalazi se na otvorenom prostoru.

Hram-crkva- džamija-muzej:
Crkva Svetog Đorđa - Rotonda / Αγ. Γεωργιου - Ροτοντα

Stotinak metara od Trijumfalne kapije nalazi se Crkva Svetog Georgija, tj. Đorđa - Rotonda, kružno zdanje koje potiče iz rimskog perioda. Hram je sagrađen između 293. i 310. godine kao deo kompleksa zdanja cara Galerija (zajedno sa slavolukom i palatom) i služio kao Jupiterov hram, iako neki tvrde da je trebalo da bude i njegova grobnica. Međutim, kada je 311. godine car Galerije umro, sahranjen je u njegovoj drugoj palati Felix Romuliana, u Gamzigradu kod Zaječara, u Srbiji. Rotonda je ostala prazna sve do 90-tih godina IV veka, kada je car Konstantin rešio da unutrašnjost građevine ukrasi prelepim ranohrišćanskim mozaicima (na pr. "Sveci u molitvi") i pretvori ga u crkvu.

Osnovu građevine čini cigla debljine 6 metara. Verovatno i iz tog razloga, ostala je otporna na mnogobrojne zemljotrese koji su bili uzrok nestanka mnogih znamenitosti u ovom delu sveta. Visina zdanja iznosi 30 m, sa prečnikom kupole od 24,5 m. Zbog svog kružnog oblika Crkva Svetog Đorđa je prozvana "Rotonda".

Kada su 1590. godine Turci okupirali Grčku, Crkva - Rotonda je pretvorena u džamiju Hortadži Sulejman Efendi i dodat joj je minaret. Nakon oslobođenja od Turaka, 1912. je ponovo pretvorena u crkvu, ali je minaret ostavljen.

Rotonda je oštećena u zemljotresu 1978. godine, ali je obnovljena i pretvorena u muzej - lapidarium. Njena istorija i sudbina veoma su slični istanbulskoj Aja Sofiji.

Danas je Rotonda deo Solunskog univerziteta i u njoj se često organizuju ceremonije u slavu Svetog Đorđa. Iako je verovatno najstarija očuvana crkva u severnoj Grčkoj, neki u zemlji čak tvrde da je i najstarija na svetu. Ipak, postoji barem još nekoliko crkvi na Balkanu, a naročito u Maloj Aziji i na Bliskom Istoku koje su ozbiljniji pretendenti na ovu laskavu titulu.

KAKO STIĆI: Plateia Ag. Georgiou i Dimitriou Gounari odos

RADNO VREME: Utorak - petak: 9 - 19 h

Ostaci Galerijeve palate

Sa donje strane ulice Egnatia, tačno preko puta trijumfalne kapije - Kamare, pređite ulicu i krenite ka moru. U ulici koja je delom pešačka zona, ubrzo ćete naići na prazan prostor između zgrada sa arheološkim nalazištem - ostacima palate cara Galerija, i delovima hipodroma.

Osim u Srbiji, na arheološkom nalazištu Gamzigrad kod Zaječara (Felix Romuliana, 2007. proglašena UNESCO-vom kulturnom baštinom), i ovde možete videti ostatke kompleksa prve palate cara Galerija, ali u nešto lošijem stanju.

Zbog mnogobrojnih osvajača i zuba vremena, arheološka nalazišta severne Grčke prilično su slabo očuvana (osim izuzetaka, na pr. Vergina). Ipak, mnoga značajna otkrića sa lokaliteta otkrivena su netaknuta ispod nivoa zemlje, a većina pronađenih predmeta čuva se u Arheološkom muzeju Soluna.

KAKO STIĆI: Pešačka ulica Dimitrious Gounari, nizbrdo od Kamare ka obali mora / Nalazi se na otvorenom prostoru.

Na obali mora

Bela kula – Lefkos Pirgos / Λευκόσ Πύργοσ
(deo Vizantijskog muzeja)

U centru grada, na obali mora uzdiže se cilindrična, kamena građevina - Bela kula (na grčkom Lefkos Pirgos), zvanični simbol grada Soluna. Tik uz more, na početku parka i šetališta, ova kula, ujedno i muzej, dobra je odrednica za one koji se lako izgube u nepoznatom gradu.

Kula je bila deo nekadašnjih gradskih zidina (uništene 1866), kod istočnog ulaza u Solun, odvajajući Jevrejsku četvrt od ostatka grada (u četvrti je živelo oko 50 000 Jevreja prognanih iz Španije). Kulu su početkom XVI veka sagradili Turci na temeljima starije, vizantijske kule iz XII veka, kao deo odbrambenog sistema grada, sedišta garnizona, ali i za potrebe zloglasnog zatvora.

Prema nekim izvorima, za izgled Bele kule bio je zadužen čuveni arhitekta sultana Sulejmana Veličanstvenog - Sinan, poreklom poturčeni Grk iz Kapadokije, isti onaj veliki graditelj zaslužan za Most na Drini (kod Višegrada), delove Topkapi Saraja, Sulejmanovu i neke druge džamije Istanbula, ali i mnoge odbrambene kule širom Osmanskog carstva (kula u Valoni, u Albaniji, na primer). Tokom turske okupacije u njoj su ubijani janjičari, i ne samo oni, pa je iz tog razloga kula dugo nosila naziv Krvava ili Crvena kula. Tek po oslobođenju od Turaka, po Prvom balkanskom ratu 1912. godine grčki kralj Georgije I naredio je da se kula ofarba u belo i simboličnim "čišćenjem" prekinuo lanac njene krvave istorije (interesantno je da je isti kralj ubijen godinu dana kasnije nedaleko od kule).

Kula je postala dom jednog dela kolekcije solunskog Muzeja vizantijske kulture - istorije grada Soluna (kolekcija skulptura i fresaka, delova podnih i zidnih mozaika, ikone, novčići, stari spisi, grnčarija, predmeti od stakla i metala, itd). Iako kula već dugo nije bele već više sivkaste boje, njeno ime je do danas ostalo isto.
Tačno preko puta Bele kule, na račvanju ulica Vasilias Sofias i Germanou Nikolaou nalazi se Državni teatar (Kratiko Teatro / Κρατικο Θεατρο), takođe galerija slika i biblioteka. Tokom skoro čitave godine u teatru se organizuju dramske i baletske predstave.

KAKO STIĆI: U centru grada, na obali mora: Odos Nikis i Odos Pavlou Mela.

RADNO VREME: Utorak - nedelja: 8.30 - 19 h. Zatvoren: ponedeljkom i praznicima.
ULAZNICE: Oko 5 evra, deca do 18 godina starosti - besplatno (ili: objedinjena ulaznica sa Vizantijskim muzejem).

Šetalište kraj mora (ulicom Leoforos Nikis / Vasiliou Konstantinou)
Ulica i Trg Aristotelos / Πλατεια Αριστοτέλουσ

Preko puta Bele kule nalazi manji spomenik Filipu II Makedonskom, a tik uz more, u parku Bele Kule (Παρκο Λευκου Πυργου) i veliki spomenik Aleksandru Velikom na konju.

Od Bele kule možete krenuti ka zapadu, u šetnju kraj obale mora ulicom Leoforos Nikis / Vasiliou Konstantinou (Λεωφοροσ Νικησ / Βασιλιου Κωνσταντιου) sve do trga Aristotelos i glavne luke. Na samoj obali postoji veliki broj kafića i restorana.

Najpopularniji deo šetališta nalazi se u zapadnom delu oko Trga Aristotelos, na početku istoimene pešačke ulice koja od obale mora postepenom uzbrdicom (pod pravim uglom) ulazi u kopno.

U ovoj širokoj i lepo uređenoj ulici, sa peščanim satom u obliku raznobojnog cveća i negovanom travom u središnjem delu, tokom leta postavljene su bašte mnogobrojnih kafea i restorana, kao i ekspres-restorani brze hrane. Ako želite sendviče ili neke od specijaliteta sličnih onim u Mc Donald's restoranima, ne morate sesti u lokal već ih možete kupiti i za poneti.

Većina gradskih dešavanja, uključujući koncerte na otvorenom, festivale i proslave, ali i politički skupovi, obično se održavaju u ovoj ulici i na ovom skveru.

Arheološki muzej / Αρχαιολογικο μουσειο

U blizini Bele kule nalazi se jedan od najinteresantnijih arheoloških muzeja Evrope - solunski Arheološki muzej. Poseduje ogromnu arheološku zbirku počev od perioda od praistorije, pa sve do kraja starog veka, uključujući i artefakte iz grobnice Filipa Makedonskog (deo se nalazi na lokalitetu grobnice, u Vergini) i jedan od retkih rukopisa na papirusu pronađenih u Grčkoj, iz III veka pre naše ere.

Postavka muzeja podeljena je u nekoliko celina: Praistorija; Nastanak prvih gradova (11000 - 700 godine p. n. ere); Makedonija od VII veka p. n. ere do kasne antike; Solun, metropola Makedonije (sa ostacima iz Galerijeve palate i još nekih antičkih ruševina u gradu, i mozaike iz perioda helenizma); i - Makedonsko zlato. U muzeju možete videti rekonstrukciju antičkog jonskog hrama, kao i multimedijalne prezentacije: Gde je sakriven antički grad i turu kroz kompleks Galerijevih spomenika.

KAKO STIĆI: Manolis Andronikou 6

RADNO VREME: April - septembar: ponedeljkom 13 - 19 h, utorak - petak: 8 - 19 h, vikendom: 8 - 15 h / Oktobar - mart: pon 10.30 - 17 h, utorak - petak: 8 - 17 h, vikendom: 8.30 - 17 h.
ULAZNICE: 8 evra za odrasle / deca ispod 18 godina: besplatno / Kombinovana ulaznica za ovaj muzej i susedni Muzej Vizantijske kulture: 10 evra.

Vizantijski muzej / Μουσειο Βυζαντινου Πολιτιμου

Ovaj veoma moderno uređen muzej, renoviran i smešten u novu zgradu, dobio je nagradu Saveta Evrope za najbolji evropski muzej u 2005. godini. Eksponati stalne postavke muzeja koju čini oko 2900 eksponata (freske, mozaici, ikone, ornamenti, itd) podeljeni su u nekoliko celina, počevši od kasnog III veka, pa sve do pada Konstantinopolja 1453. godine. Ostale muzejske celine čini: Ranohrišćanski period (IV - VII vek); Srednjovizantijski period (VIII - XII vek); Kasnovizantijski period (od IV Krstaškog rata do pada Konstantinopolja); Donatorske kolekcije - Dori Papastratou kolekcija; Period nakon pada Vizantije (od 1453. do XIX veka) i multimedijalne prezentacije ("Otkrijmo prošlost", i slično).

KAKO STIĆI: Leoforos Stratou 2 / www.mbp.gr
RADNO VREME: Ponedeljak: zimi: 10.30 - 17 h / leti: 12.30 - 19 h; Utorak - nedelja: zimi: 8 - 17 h / leti: 8 - 19 h
ULAZNICE: 4 evra, deca ispod 18 godina starosti - besplatno

Istočno od centra ...

Istočno od Bele kule, nedaleko od mora nalazi se Solunski sajam - Thessaloniki Expo Center, u čijem se središtu nalazi još jedan simbol, ali modernog Soluna - OTE toranj, TV toranj koji dominira gradom i sa čijeg se vrha (restoranskog dela), pružaju panoramski pogledi na grad.

UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL

Suradnici

2016/05/17

BUGARSKA / Sofija (Sofia / София)

2015/11/01

GRČKA / Solun (Thessaloniki)

Visit Berlin!

Jeep Safari Tour!

Pretraži ovaj blog

Suradnici

2016/05/17

BUGARSKA / Sofija (Sofia / София)

2015/11/01

GRČKA / Solun (Thessaloniki)

Prijavi se na http://umetnostputovanja.blogspot.com/

Pretraži ovaj blog