ŠPANIJA / Andaluzija (I deo)

*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovane knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.  

*The text and photographs on the blog are parts of the published book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o ŠPANIJI:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/12/spanija-barselona-barcelona.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/04/spanija-dalijev-muzej-figeres-figueres.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-alcala-de-henares.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-madrid.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-toledo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-kastilja-la-manca.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/11/spanija-baskija-san-sebastian.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/spanija-festival-san-fermin-u-pamploni.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/spanija-andaluzija-i-deo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/spanija-andaluzija-ii-deo-granada.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/07/spanija-andaluzija-iii-deo-uelva.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-andaluzija-iv-deo-garganta-del.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/spanija-andaluzija-v-deo-costa-del-sol.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-gde-pogledati-flamenko.html

 

Al-Andalus

Očararavajući vreli jug Španije...


Prelepoj Španiji, trećoj zemlji na svetu po broju turista koji je posećuju, nije potrebno posebno predstavljanje. Počev od zelenih brda severozapadne Baskije na obali Atlantskog okeana, preko centralnog, planinskog platoa Kastilje la Manče (ili kako Španci izgovaraju - La Manće), domovine Don Kihota, sve do kosmopolitskih gradova Barselone i Valensije na istoku, na obalama Mediterana... Ipak, prema mnogim lokalcima sam jug Španije - Andaluzija, u stvari čini samo srce i dušu ove zemlje.

La Juderia (La Huderija), Jevrejska četvrt starog dela Sevilje / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Zbog činjenice da su Mavari (Arapi iz severne Afrike) vladali velikom većinom Iberijskog poluostrva oko 700 godina, imena mnogih pojmova, gradova, i većine reka centralne i južne Španije u stvari su arapskog porekla. Ako naziv nekog grada Španije (važi i za Portugal) počinje na "Al" (što je arapski član ispred imenice), a reka na "Guad" ("guadi" je arapski naziv za korito reke), vrlo je verovatno da je naziv pojma potekao od Mavara. Slično našim turcizmima, reke Guadiana, Guadalquivir (čita se: Gvadalkivir) i Guadalhorce (Gvadalhorse); gradovi Almeria, Almedina, Guadalajara (čita se: Gvadalahara), ali i Alhambra i Albaizin (u Granadi), kao i region Alpujarras (čita se: Alpuharas) i poluostrvo Gibraltar, nazivi su arapskog porekla. 

Osim jezika, tokom vekova Mavari i njihova kultura duboko su se ukorenili u kulturu i običaje južne i centralne Španije, kroz arhitekturu kuća, pesmu i igru (flamenko) i stil života, uopšte. Irigaciju zemljišta u poljoprivredi i mlinove (najverovatnije persijski izum, iako su i Kinezi imali slične), prvi put su na tlu Evrope upotrebili Mavari u Andaluziji. Ostatke nekih od arapskih mlinova iz IX veka i danas možete videti na obalama Gvadalkivira, u Kordobi. Mavari su u Španiji prvi put na tlu u Evrope zasadili badem, kao i persijsko povrće - spanać, koji je prema jednoj verziji, ostatak tadašnje hrišćanske Evrope prozvao "ispanak" ("špansko povrće"), iako postoje i druge tvrdnje o poreklu reči - od persijskog (iranskog) "aspānākh" što znači "zelena ruka": http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/07/spanija-andaluzija-iii-deo-uelva.html

 

Arapski mlinovi iz IX veka na reci Gvadalkivir, u Kordobi / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Jednog vrelog julskog predvečerja, mileli smo u koloni automobila na širokom autoputu duž same turističke obale Kosta del Sol (Costa del Sol: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/spanija-andaluzija-v-deo-costa-del-sol.html), kada je vozač susednih kola otvorio prozor i užurbano, na španskom sa izraženim stranim akcentom upitao: "Por favor, por Al-Jazera?" ("Izvinite, za Al-džaziru?") U početku zbunjena, posle refleksnog odgovora: "Yo no ablo Español" ("Ne govorim španski"), shvatila sam da mi je reč Al-džazira ipak od nekud poznata.

Kada sam zatvorila prozor i kockice se u glavi posložile, shvatila sam da je čovek u kolima bio Marokanac na privremenom radu u Zapadnoj Evropi i kao mnogi njegovi zemljaci u tom periodu (kraj jula i početak avgusta) vraćao se kući na zasluženi godišnji odmor. Pravac ka mestu i luci po imenu Alhesiras (Algeciras, nešto južnije od Gibraltara), odakle veliki broj trajekata svakog dana iz Španije za samo 45 minuta stiže do Maroka, ustvari je bilo predmet njegovog pitanja. Španski Alhesiras u arapskom originalu izgovara se Al-džazira i ima isto značenje kao i naziv popularne katarske TV stanice nalik američkom CNN-u, zbog toga je ime zvučalo poznato. Imenica "al-džazira" na arapskom inače znači "ostrvo" i najčešće se kao izraz odnosi na Arapsko poluostrvo, ali je Al-Jazeir (Al-džazeir) i ime države - Alžir.

Prodaja karata za trajekt kraj autoputa obale Kosta del Sol - za Tandžir (Tanger) u Maroku / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Prodaja karata za trajekt kraj autoputa obale Kosta del Sol - za Tandžir i Seutu (Ceuta, španska teritorija na tlu Maroka, nalik Gibraltaru koji je britanska teritorija u Španiji) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

30-ak kilometara južno od Alhesirasa nalazi se mesto Tarifa. Iako mnogi pogrešno misle - Tarifa, a ne Gibraltar (danas Britanska prekomorska teritorija), najjužnija je tačka Španije. Luka u Tarifi omiljena je među turistima koji tokom letovanja u Španiji kreću na jednodnevni izlet za Tandžir, u Maroko. Za oko pola sata brodom možete preći Gibraltarski moreuz koji je u ovom delu širok samo 7 km, i stupiti na tlo Afrike.

Ali vratimo se na početak... Nakon duge vladavine Rimljana, Španiju su naselila germanska plemena. U severnom delu živeli su Vizigoti (budući Španci), dok su južnu Španiju osvojili Vandali koji iza sebe za par vekova vladavine nisu mnogo toga ostavili. 

Kada je mavarski vojskovođa Tarik ibn Ziyad godine 711. godine sa vojskom prešao moreuz iz Afrike, popeo se uz neobičnu stenu i sagradio tvrđavu nazvavši mesto po sebi "Jab-al Tariq" (Džab-al Tarik ili "Gib-Al-Tarik" - "Tarikova planina" tj. Gibraltar), on, a kasnije i njegovi naslednici vrlo brzo su uspeli da poraze Vandale. Zemlju koju su osvojili, nazvali su po starosedeocima Al-Andalus, od gotskog: "Vandal-lots" tj. "Zemlja Vandala".

Gibraltar - "Tarikova stena", u antičko vreme nosila je naziv "Herkulovi stubovi" / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Mavari su ovim prostorima vladali skoro 700 godina i od Andaluzije, naročito u periodu između IX i XIII veka stvorili centar nauke i kulture (literature, umetnosti i medicine, poljoprivrede, itd) - čitave Evrope. U ovu zemlju prosperiteta za veliku većinu njenog stanovništva (Arapi, Jevreji i hrišćanska manjina), dolazili su učeni Evropljani onog vremena, kako bi se upoznali sa najnovijim naučnim i drugim otkrićima, ali i zaboravljenim literarnim delima antike prethodno naučivši arapski, u to vreme - najpopularniji strani jezik starog kontinenta!  

U vreme kada je Crkva srednjovekovne Evrope zabranjivala klasična, filozofska dela antike, u centrima Al-Andalusa, Kordobi na primer (ali i severnijem Toledu), na arapski su se prevodila i izučavala dela Aristotela i drugih antičkih filozofa. Danas deluju gotovo nestvarno francuski dokumenti iz X veka, koji otkrivaju prepisku između lokalnih biskupa i pape, gde se biskupi obraćaju vrhovnom poglavaru i pismeno žale na to da sve više učenih ljudi uči arapski kako bi moglo da čita arapske knjige, i da ima slučajeva da se preobraćuju u islam! Osim hrišćana, i jevrejsko stanovništvo Al-Andalusa pod vlašću Arapa i njihovih zakona uživalo je mnoge povlastice. Ali, vremena se menjaju...

Tokom srednjeg veka, mavarska kultura Andaluzije bila je na izuzetno visokom nivou. Kada su Španci krenuli sa osvajanjem Španije od Mavara (čuvena "Reconquista") i vojno ih porazili, nisu ni izdaleka znali o medicini, geografiji, irigaciji ili primenjenom zanatstvu, koliko su mogli da pročitaju u arapskim knjigama i vide na licu mesta. U IX veku, pod vlašću Mavara, glavni centar Al-Andalusa - Kordoba (Cordoba) važio je za najprosperitetniji grad čitave Evrope. Priča se da su neki visoki španski dostojanstvenici, izlažući se riziku od kazne molili čuvenog Velikog inkvizitora i vrhovnog katoličkog kardinala Sisnerosa (Cisneros, XV vek) da nakon isterivanja Mavara iz Španije ne spali na lomači baš sve mavarske knjige (naročito ne one persijske, iz oblasti medicine), jer će sa njima nestati i svo znanje za koje Evropljani do tada nikada nisu ni čuli.   

Sevilja, srednjovekovna palata "Casa de Pilatos", u mavarskom stilu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Ostaci mavarske palate "Medina Azahara", desetak kilometara od Kordobe, IX vek / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Pre nego što su i poslednji Mavari proterani iz Andaluzije, ponuđeno im je da se pokrste i pređu u katoličanstvo (i time dobili pogrdno ime Moriskos - "Moriscos"). U toku sledećih nekoliko decenija, muslimansko i jevrejsko stanovništvo Španije bilo je primorano ili da se pokrsti, ili (češće) da zauvek napusti Andaluziju. Najveći broj Jevreja otplovio je ka istoku i naselio se u Istanbulu, kao i u Veneciji gde je zbog velikog broja izgnanih iz Španije osnovan prvi jevrejski geto (na italijanskom ghetto). Mavari su mahom izbegli na jug, prešli moreuz i naselili delove današnjeg Maroka, zemlje u kojoj i danas na svakom koraku možete videti uticaj mavarske - španske andalužanske arhitekture. Interesantno je da mnogi misle da je obratno.

Zbog velikog broja zadivljujućih kulturno-istorijskih spomenika, nije čudo što je osim Madrida i Barselone kao najvećih gradova zemlje najposećeniji deo Španije sunčana Andaluzija, gde u najpoznatijim centrima - Sevilji, Kordobi, Granadi i u njihovoj okolini možete videti nekadašnje mavarske građevine, palate koje su španski monarsi po „rekonkisti“ prisvojili i uz izvesne dodatke preuredili za sebe. 

„Rekonkista“ ili "ponovno osvajanje" španski je naziv za osvajanje teritorija Iberijskog poluostrva od Mavara, okončana januara 1492. kada je njihovo poslednje uporište - grad Granada, prešla u ruke španskih monarha - kraljice Izabele od Kastilje i kralja Ferdinanda II od Aragona. Slučaj je hteo da se godina osvajanja Granade poklopi sa Kolumbovim otkrićem Amerike (12. oktobar 1492) i time započne trijumf i slavu Španije, te se u spomen na ove događaje svake godine na ulicama Granade pravi velika fešta.   

Kordoba, patio - unutrašnje dvorište andalužanskih kuća / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Mavari su u Španiji započeli gradnju belih kuća sa ravnim krovom, ukrasnim rešetkama od kovanog gvožđa na prozorima, uz obavezan "patio" (unutrašnje dvorište) i fontanom u sredini. Istine radi, rešetke i unutrašnja dvorišta služila su specifičnoj svrsi - kako bi mavarskim ženama kojima nije bilo dozvoljeno da samostalno izađu van kuće, pomoglo da se daleko od očiju javnosti osećaju prijatnije u svojoj lepo uređenoj bašti. Uprkos tome, na ovaj način stvorena je jedna od najlepših svetskih arhitektura koju su Španci usvojili i usavršili. Tipičan primer za to je arhitektura Meksika, nastala nakon kolonizacije Španaca gde elementi mavarske arhitekture sa lukovima, fontanama i geometrijskim formama i danas opstaju uz par španskih arhitektonskih dodataka (crep na krovovima kuća, na primer).

Vremenom se za ovaj način gradnje odomaćio izraz pueblos blancos ("bela sela"). Odnosio se na bela sela Andaluzije, sa kućama razbacanim po pustim krajolicima u dolini ili po kosini brda i obaveznom tvrđavom povrh mesta. Iz mavarske arhitekture u Španiji kasnije je nastao i mudehar stil ("mudejar"), izgled kuća sa osnovnim principima arapske arhitekture kojoj su pridodati elementi srednjovekovne romanike, gotike, čak renesanse. Sam naziv "mudehar", proizašao je iz reči kojom su Španci nazivali Mavare nepokrštene posle rekonkiste.  

Granada, stari deo Albaizin (UNESCO), sa kućama u mudehar stilu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Još jedan detalj arhitekture iz mavarskog perioda čiji se uticaj proširio i zaživeo u kasnijim istorijskim periodima su oslikane gleđosane pločice - azulejos (čita se: azulehos), izmišljene par hiljada godina ranije u drevnoj Mesopotamiji (Bliski istok). Ove keramičke, zidne i podne ukrase različitih geometrijskih šara možete videti duž čitavog Iberijskog poluostrva, kako u Španiji, tako i u Portugalu. U novije vreme, mavarske pločice bile su inspiracija mnogim poznatim umetnicima, na primer arhitekti Antoni Gaudiju i njegovim fantastičnim delima u Barseloni (kuće: Casa Mila, Casa Vicens i Casa Batllo, Katedrala Sagrada Familia, Park Guell: http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/12/spanija-barselona-barcelona.html).

Ono o čemu se o Andaluziji najmanje zna je njen planinski deo. U južnom delu ove oblasti, na manje od 70 km od tropske obale Koste del Sol, na jednoj od planina - Siera Nevadi (Sierra Nevada) nalazi se jedan od najviših vrhova Evrope (Mulhacen, 3479 m). Osim u Pirinejima na severu zemlje, i ovde postoje uređeni ski centri (Pradollano, na primer), na kojima tokom čitave zime pa sve do ranog proleća, boravi veliki broj turista.

Maslinjaci centralne Andaluzije / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Ako ste u prilici da posetite čuveni andaluzijski "trougao": Sevilja - Kordoba - Granada, i to sopstvenim prevozom, predlog je da iz Kordobe za Granadu pođete poprečnim, kraćim, vijugavim, magistralnim putem koji nosi oznaku N 432. Na pravcu gotovo bez saobraćajne gužve, tokom leta prolazićete valovitim predelima žutim od žita, maslinjacima kojima se ne vidi kraj, kraj stenovitih, gotovo golih brda na kojima još uvek odolevaju srednjovekovne tvrđave oko kojih kao da su se prosule bele kockice od kuća. Otprilike na sredini puta N 432 nalazi se Baena, selo u kojem možete posetiti jednu od najstarijih fabrika maslinovog ulja u Španiji. Velika kapija iza koje se krije kompleks starih belih kuća, ulaz je u prostorije u kojima ćete videti sprave pomoću kojih su nekada cedili masline i pravili ulje. Inače, još od perioda antike, Andaluzija je najveći proizvođač maslinovog ulja na svetu (Španija - 45 %, Italija - 25 %, Grčka - 20 %, Kalifornija, SAD - 0,5 %, itd).

I dok se u Španiji šafranov cvet i masline beru u jesen, u rano proleće širom Andaluzije cveta slatki cvet pomorandže i ružičasti bademov cvet (od kojeg se u Toledu pravi specijalitet ovog grada- marcipan: http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-toledo.html. Krajem proleća, Al-Andalus se žuti od suncokreta i žitnih polja, a slikoviti gradići šarene od lokalnih festivala (luckasti Moros y Cristianos, na primer), te je ovo doba godine možda i najlepše za posetu ovom predivnom i nezaboravnom delu Španije.

Prodavnica haljina za flamenko, Sevilja / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Festival "Moros y Cristianos"  
("Mavari i hrišćani")

Neobična proslava održava se u nekoliko gradića na španskoj obali, u Andaluziji, ali je daleko najpoznatija ona u nešto severnijem gradiću po imenu Alkoj (Alcoy ili Alcoi), u oblasti Alikante (Alicante) kod Valensije, krajem aprila (najčešće 21 - 24. april, ali se ponekad proslavlja i u vreme Uskrsa, ukoliko se datumi skoro pokope). Svečanost naziva Moros y Cristianos d'Alcoi oživljava događaje iz istorije kada su se u ovim krajevima odigrale neke od odlučujućih bitaka "rekonkiste" između Mavara i hrišćana, Španci pobedili i isterali Mavare iz grada (u ovom slučaju - zamka).

Na glavnom trgu kod gradskih zidina, obično se podigne visoka improvizovana skela - "zamak" koji treba osvojiti od Mavara. Prema predanju, Mavari su odolevali napadu te je bitka za osvajanje zamka trajala čitav dan. Navodno, negde oko podneva na nebu iznad palate hrišćanima se ukazao lik Svetog Đorđa, dao im dodatnu snagu i pomogao da najzad pobede Mavare.

Kako bi učestvovao u fešti, svaki meštanin Alkoja prvo mora da postane član jedne od 28 mavarskih ili hrišćanskih "vojski" (filaes). Čitave godine, prave se planovi i skuplja novac za kostime i oružje. Kada fešta počne, tokom dva dana polovina meštana obučenih u Mavare, a druga polovina u hrišćane paradira ulicama grada u do tančina sašivenim kostimima vojnika, seljaka i drugih, od kojih neki koštaju čitavo malo bogatstvo. U improvizovani "zamak" zatim ulaze meštani koji glume Mavare koje naknadno treba isterati. Na kraju dana počinje bitka u kojoj jure konjanici, ulice se dime od kobajagi baruta, pucnji i gruvanje topova zaglušuje glasove, i hrišćani osvajaju zamak!

Pre desetak godina u organizaciji se pojavio "manji problem". Naime, meštani koji inače u podeli uloga više vole da glume Mavare jer su im kostimi lepši i raskošniji, po utvrđenom scenariju sedeli su u "zamku" i "glumili" da se neće predati. Oni koji glume Mavare, osim lepih kostima obično dobiju i dovoljno ukusne hrane jer u improvizovanom zamku treba da sede čitav dan, "pružaju otpor" i čekaju da budu osvojeni... I dok je popodne već uveliko odmicalo, "Mavari" koji je već trebalo da su izgubili bitku i dalje su odbijali da se "predaju". Nekoliko njih je odozgo, iz "zamka", sve sa tanjirima prepunim ukusne hrane u rukama viknulo onima dole: "Neka ove godine, za promenu pobede Mavari!" i vratilo se u "zamak"... Pošto nisu mogli da ih isteraju, nastala je velika mesna svađa koju je posle par sati tek policija uspela da razreši, ubedivši "Mavare" da je bilo dosta! 

Prosto je nemoguće ne voleti Španiju!  

Kordoba / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved