UMETNOST PUTOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . The ART of TRAVEL: ŠPANIJA / Barselona (Barcelona)

*Tekst i fotografije na blogu, deo su publikovanih knjiga o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8) i o Barseloni (ISBN 978-86-7722-351-9), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs on the blog are parts of the published books on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8) and on Barcelona (ISBN 978-86-7722-351-9), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Svi postovi o ŠPANIJI:

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/12/spanija-barselona-barcelona.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/04/spanija-dalijev-muzej-figeres-figueres.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-alcala-de-henares.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-madrid.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-toledo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-kastilja-la-manca.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2015/11/spanija-baskija-san-sebastian.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/spanija-festival-san-fermin-u-pamploni.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/10/spanija-andaluzija-i-deo.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2014/10/spanija-andaluzija-ii-deo-granada.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2015/07/spanija-andaluzija-iii-deo-uelva.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/01/spanija-andaluzija-iv-deo-garganta-del.html

http://umetnostputovanja.blogspot.rs/2016/05/spanija-andaluzija-v-deo-costa-del-sol.html

http://umetnostputovanja.blogspot.com/2014/11/spanija-gde-pogledati-flamenko.html

BARSELONA (BARCELONA)

Barselona važi za jedan od onih gradova "za svačiji ukus", u najpozitivnijem smislu. Prelepa, kosmopolitska, modernistička Barselona ima toliko toga da ponudi, te verovatno i zbog svojih mnogobrojnih atributa prestonica španske pokrajine Katalonije već godinama je turistički najposećeniji grad u zemlji. Počev od očuvanog srednjovekovnog gradskog jezgra, uličnih svirača i akrobata, fenomenalnih šarenih pijaca, reputacije jednog od najboljih gradova za tapas (meze) u Španiji, interesantnog ZOO vrta i još zanimljivijeg Akvarijuma, čudesnih muzeja, velike plaže u sred grada (Barceloneta), pa sve do interesantnih i artistički inventivnih zdanja iz perioda ne tako davnog umetničkog pravca - modernizma, koje se božanstveno uklapaju u čitavu sliku grada. Sve ovo čini izgled, duh i energiju ovog grada koji se osećaju na svakom koraku.

Prošetajte pešačkom ulicom Las Ramblas i dalje, obalom duž Stare luke (Port Vell) i posetite čudesna dela arhitekture Antoni Gaudija. Kad se umorite, napravite pauzu za ručak (ili večeru) u čuvenom lokalu "Els 4Gats" ("Četiri mačke"), uz odličnu hranu i muzičare, zvuke klavira i kontrabasa, u nekada omiljenom restoranu Pabla Pikasa. Godine 1899, u svojoj 17-toj godini, u velikoj sali ovog lokala Pikaso je imao svoju prvu samostalnu izložbu. Plakat izložbe za koji je sam napravio dizajn, kasnije je korišten kao naslovna strana restoranskog menija.

Iako u Barseloni ima dosta toga da se vidi, za obilazak najvažnijih mesta, uz dobru organizaciju dovoljna su 4 dana. Počnite od samog srca starog, srednjovekovnog grada - Gotske četvrti ili Bari Gotik (Barri Gotic) i u njemu katedrale Katedral Seu (Catedral Seu), nekadašnje Kraljevske palate - Palau Reial i srednjovekovne većnice - sada Muzeja istorije grada (Museu d’Historia de la Ciutat).

Kada kupite ulaznicu za ovaj muzej i uđete u stakleni muzejski lift, na velikom dislpeju videćete istaknut broj godine u kojoj ste. Čim lift krene na dole, cifre će se vrtoglavo spuštati dok „ne stignete" u antički period. Izlaskom iz lifta ući ćete u podzemlje gde su u temeljima zgrade pronađeni ostaci iz rimskog perioda i na licu mesta (uz besplatni audio-vodič) saznati kako su Rimljani u to vreme živeli, čime su se bavili, kako su farbali tkanine, a čime na primer belili veš (urinom). Kad se umorite od Starog veka, lift sa displejem popeće vas do Srednjeg.

Interesantno je da sam naziv Barselona potiče od imena oca čuvenog kartaginskog vojskovođe Hanibala - Hamilkara Barke (Hamilcar Barca), koji je na ovom mestu prvi osnovao vojni logor).

Ako ste kod Katedrale, prođite ulicom Karer de Bizbe (Carrer de Bisbe) i u njoj kroz jedno od najslikanijih mesta stare Barselone - prelepi, srednjovekovni prolaz koji povezuje zid Katedrale (Seu) sa zgradom u susednoj ulici. Nedaleko odatle stići ćete i do trga Plasa Nova (Plaza Nova) i videti ostatke rimskog akvadukta.

Produžite li dalje ulicom Karer dels Arks (Carrer dels Arcs), za par minuta izbićete na glavni trg Barselone - Katalonski trg, tj. Plasa de Katalunja (Plaça de Catalunya). Na travnjacima i pločniku trga uvek je mnoštvo ljudi, naročito onih mlađih kojima je ovaj trg najčešće mesto sastajališta, tik uz početak najživlje ulice, barselonske pešačke zone - Las Ramblas ili Les Rambles na katalonskom (od arapskog "ramla", što znači osušeno korito reke, jer je umesto današnje ulice nekada, u vreme Mavara, ka moru tekao potok, sada ispod zemlje). Osim što je u svako doba dana prepuna šetača, ova široka pešačka ulica sa drvoredom poznata je po kioscima sa novinama i cvećem, uličnim artistima i pantomimičarima koji se bore za naklonost publike.

Najpoznatije i najlepše zgrade Barselone potiču iz tako davnog perioda - prelaska XIX u XX vek, kada se evropski umetnički pravac Art Nouveau ("Nova umetnost") ovde znan kao Modernizam, raširio arhitekturom grada neverovatnom brzinom. Najistaknutije arhitekte modernizma Barselone bili su internacionalno poznat Antoni Gaudi i Kornet (Antoni Gaudi i Cornet - u Španiji, naročito u Kataloniji postoji lep običaj da deca zvanično nasleđuju prezimena i očeva, i majki), ali i Luis Domeneh i Montaner (Lluis Domenech i Montaner) i Žozep Puig i Kadafalh (Josep Puig i Cadafalch), koji su stvarali prelepe arhitektonske oblike, naročito u delu grada Grasia (Gracia - „Quadrat d’Or“).

I ovde, ali i u centru grada videćete različite kandelabre od stakla i kovanog gvožđa koji pravilno poređani štrče sa spratova zgrada, velike ulične česme koje su pravo malo umetničko remek-delo (Font de Canaletes), ili detalje samih zgrada kao one božanstvene Palau Moha (Palau Moja) na sredini ulice Las Ramblas, nekada prodavnice aksesoara, prvenstveno kišobrana, čija fasada i reljefi svi govore u prilog tome - puna je prikaza zmajeva, lepeza i kišobrana.

Na pločniku preko puta Palau Moha, nalazi se apstraktni, kružni mozaik iz 1975. još jednog svetski poznatog umetnika Barselone Joan Miro-a (u katalonskom originalu se čita: Žoan Miro, dok Španci izgovaraju - Huan Miro). U neposrednoj blizini, ali sa suprotne strane ulice nemojte propustiti centralnu gradsku pijacu Merkat Sant Žozep (Mercat de Sant Josep) ili popularno La Bukerija“ ("La Boqueria").

Tokom leta, na tezgama ove velike pijace videćete povrće, a naročito voće koje možda nikada do tada niste videli niti mu za ime čuli, poređano kao sa razglednice. Ispred voća, vlasnici tezge su u providnim plastičnim čašama sa slamčicom, po ceni od jednog do dva evra u svim mogućim bojama postavili već napravljene sveže sokove od voća. Da li ćete probati sok od manga i papaje, ili kaktusa vrišteće ciklama ili bele boje sa crnim tačkicama, ili ste pre za koktel banane i kokosa, odlučite sami, ali tu nije kraj slatkim mukama.

Osim ceđenog soka, na tezgama sa voćem možete kupiti već iseckanu i u providnu foliju zapakovanu, sve sa kašičicom/viljuškom da je možete odmah jesti - mešanu voćnu salatu, ili lubenicu i drugo voće, u kriškama. I to nije sve. Nekoliko desetina vrsta sireva, suhomesnatih proizvoda i ribe, i tezge sa jajima ukrašenim kao za Uskrs, možda će uticati na vaš apetit, te oko prelepih pijačnih tezgi, na obodu pijace i ispod kolonada možete ručati u tapas barovima, koji su na izvestan način sastavni deo pijace.

Po izlasku iz pijace, produžite niz Las Ramblas i nakon pozorišta Gran Teatro del Liceu, u ulici sa desne strane videćete (doduše samo od spolja), jedno od dela čuvenog katalonskog arhitekte Gaudija, kuću Palau Guelj (Palau Guell). Otprilike na istom delu, sa druge strane Las Ramblas, pogledajte lepi veliki kvadratni Trg Plasa Reial (Placa Reial - "Kraljevski trg"), sa kolonadama ispod kojih su bašte restorana i palmama koje ih okružuju.

Na samom kraju ulice Las Ramblas, na velikom kružnom toku pored same obale mora i Stare luke (Port Vell), nalazi se spomenik Kolumbu (Monument a Colon), okružen bronzanim skulpturama četiri velika lava, nalik Trafalgar skveru u Londonu. Možete se popeti do vrha spomenika, i odozgo sagledati čitavu luku i nasipe, sve do Barselonete.

Povodom Svetske izložbe i Olimpijskih igara 1992, nekada zapušteni dokovi centralne Barselone kompletno su preuređeni. Dotadašnja stenovita obala ispresecana kanalima pretvorena je u savremenu luku upotpunjenim mnogim novim sadržajima: velikim tržnim centrom sa bioskopom, marinom za jahte sa mostovima koji spajaju kopno originalnog rešenja (umesto da se podižu – okreću se). Čitav deo dopunjen je modernom arhitekturom, kao na primer interaktivnim skulpturama (veliki globus u kojem je smešteno dečje igralište), hotelom u obliku broda, figurama u vodi, restoranima i najpoznatijim od svih - Akvarijumom (Aquarium).

Osim lisabonskog Okeanarijuma, Akvarijum u Barseloni važi za jedan od najboljih u Evropi. U ogromnim tankovima vode kroz koje prolazite hodajući vodenim tunelima, videćete životinjski i biljni svet sva četiri okeana, ajkule, ogromne mante i najveću ribu na svetu (sunfish). Osim najvećih, tu su i najmanje, čudesnih oblika i boja. U jednom delu akvarijuma nalazi se bazen sa ledenim santama po kojem plivaju pingvini, bazeni sa malim ražama i slatkovodni vodeni svet reka. Na samom kraju akvarijuma smešten je edukativni deo za decu gde mogu da nauče kako izgleda unutrašnjost podmornice, ili igraju igru memorije kako bi naučili nazive vrsta riba.

Severno od Akvarijuma prostire se deo grada Barseloneta (Barceloneta). Osim stambenog dela, kao produžetak dešavanja u luci na velikom šetalištu sa uličnim sviračima i stepeništem na kojem obično sedi publika, sa druge strane ulice poređani su restorani. Na kraju poluostrva, sa desne strane je Toranj Svetog Sebastiana (Torre Sant Sebastia) odakle kreću žičare za brdo Montžiuk (Montjuic), a sa leve počinje ogromna peščana plaža. Tokom letnjih meseci, sve dokle pogled seže ova plaža (sa tri imena u nizu: Platja de Sant Miguel, Platja de Sant Sebastia i Platja de la Barceloneta) pretrpana je kupačima koji ponekad u društvu, uz gitaru ili CD player doprinose veseloj atmosferi u određenom delu plaže.

Udaljen stanicu metroom od Barselonete, nalazi se veliki gradski park Park de la Siutadela (Parc de la Ciutadella), a u njemu Muzej zoologije, Muzej geologije, staklena bašta, a nešto dalje i jedna od nezaobilaznih atrakcija - Zoo vrt - Park Zoologik (Parc Zoologic). U njemu možete provesti sate i videti veliki broj životinja, počev od paviljona sa najčudnijim vrstama gmizavaca i vodozemaca - žaba, guštera i zmija (komodo zmaj), preko dela sa velikim brojem vrsta neobičnih majmuna - naročito gorilama, sve do nosoroga, tapira, lavova, tigrova, krokodila, i simpatične kolonije pingvina, flamingosa, neobičnih afričkih roda (koja kao da kleči - sedi "polomljenih nogu") i papagaja. U ZOO vrtu postoji turistički vozić koji posetioce prevozi iz jednog u drugi kraj, zatvoreni bazen gde se dva puta dnevno održava šou sa delfinima, kao i park za decu gde oni najmlađi mogu hraniti i maziti ponije, konje i koze.

Sa zapadne strane ZOO vrta, park se nastavlja u elegantno šetalište Paseig Luis Kompanis (Passeig Lluis Companys), sa prelepom trijumfalnom kapijom Ark de Tiomf (Arc de Triomf). Južno od kapije, u starom delu grada, u ulici Karer del Komers (Carrer del Comerc) možete posetiti Muzej čokolade - Muzeu de Ćokolata (Museu de Xocolata), u kome će vam i samu ulaznicu prodati u vidu prave, crne čokolade.

U muzeju ćete osim istorijata čokolade i nekoliko vrsta kakaovca od kojih se pravi, videti i sprave za ceđenje i mlevenje (neke iz centralne Amerike, iz Doba otkrića - XVI vek), stare kalupe i modle, velike figure poznatih dečjih junaka - od čokolade, reklamne plakate za čokoladu s početka XX veka, sastojke koje su prema prvom, originalnom receptu Asteci mešali sa čokoladom (topla voda + ljuta paprika) i kompletan istorijat napitka od čokolade i proizvode od kakaovca.

U muzejskoj prodavnici možete kupiti najrazličitije poslastice od čokolade. Možete birati na grame ili na komad, po boji ili obliku, u "kornetu" ili u obliku golf loptice, crnu ili belu, sa tropskim voćem, marcipanom, kafom... Željeni čokoladni koktel zapakovaće vam u kesicu, ili u kutiju sa zaštitnim znakom muzeja.

U istoj ulici videćete veliku staru pijacu Merkat del Born (Mercat del Born), a blizu nje i najstarije srednjovekovne ulice grada: Paseig del Born i Kerer de Montkada (Passeig del Born i Carrer de Montcada). U ovoj poslednjoj, u zgradi iz srednjeg veka ispred koje je uvek veliki red za ulaznice nalazi se veliki Pikasov muzej (Museu Picasso) osim onog nešto manjeg u slikarevoj rodnoj Malagi, najveći u Španiji.

Na južnom obodu centra smestilo se veliko brdo u zelenilu - Montžuik (Montjuic), mesto gde je grad nastao i gde su pronađeni najstariji arheološki artefakti iz perioda praistorije. Visoko, na samom vrhu do kojeg možete kolima, peške, ili žičarom (teleferic), nalazi se tvrđava Kastel de Montžuik (Castell de Montjuic). Sa ovog mesta pružaju se najlepši, bočni pogledi na grad - centar, dokove i najveću luku Španije sa prekookeanskim putničkim brodovima i teretnim delom. Kontejneri pristigli trgovačkim brodovima, sa vrha brda izgledaju kao nepregledni broj šarenih kocki naslaganih jedni na druge.

Nešto niže, na polovini kosine brda Montžuik, između zelenila okolnih parkova krenite glavnom ulicom Avinguda de Miramar ka novoj, modernoj zgradi Fundasio Žoan Miro (Fundacio Joan Miro - Muzej Žoan Miroa). Poznati slikar, katalonac Žoan (na španskom: Huan) Miro, u prvoj polovini XX veka bio je pripadnik umetničkog pravca Nadrealizma (čiji je najistaknutiji predstavnik bio Dali) i osnivač jednog ogranka - biomorfne apstrakcije.

U veoma interesantnom, arhitektonski svedenom, modernom zdanju muzeja možete videti veliki broj Miroovih slika, tapiserija i skulptura, sesti u kafeteriju ili, na kraju, kupiti nešto u suvenirnici. Čak i ako ne želite da kupujete, u ovu radnju trebalo bi ući makar kako bi videli na koji način su savremeni umetnici spojili stil Žoan Miroa i u tipičnim, čistim bojama njegove palete napravili razne upotrebne i ukrasne predmete. U plavoj, crvenoj, žutoj i zelenoj boji uvek istih nijansi, videćete figure, gumene vaze koje izgledaju kao keramičke, čudne magnete, olovke i rezače, gumene lenjire, dok za neke od predmeta nećete uspeti ni da shvatite čemu služe pre nego što pročitate uputstvo (tirkizna, plastična kartica, nalik platnoj, sa sitnim izbočinama na primer, su rende za beli luk). Sve u stilu apstraktnih slika Huan ili Žoan Miroa.

Čitavo brdo Montžuik koncipirano je kao zeleni park u kojem se na svakih stotinak metara nalazi neki muzej. Par minuta pešice ulicom dalje, proći ćete kraj Etnološkog muzeja i doći do velikog starog zdanja Nacionalnog muzeja katalonske umetnosti (Palau Nacional - Museu Nacional d’Art de Catalunya).

U podnožju ovog velelepnog zdanja, u predvečerje se okupi veliki broj ljudi. S obzirom da se nalazi na vrhu brda odakle se pružaju prelepi pogledi na grad, pravi razlog ogromne posećenosti je ustvari veliko stepenište, sa redovima kaskadnih fontana između zelenila i cveća, koje se idući naniže ka gradu pretvaraju u ogromni kružni bazen sa fontanom, ali tu nije kraj. Fontane nastavljaju dalje u vidu dve simetrične trake, sve do dve identične kule (nalik venecijanskim) na Trgu Plasa de Espanja (Plaça de Espanya - Španski trg).

Svake večeri tokom letnjeg perioda, ovde se održava svojevrsni jednočasovni muzičko-scenski spektakl, u kome „učestvuju“ sve fontane od onih na vrhu brda, sve do kula na Španskom trgu. U neverovatnoj kombinaciji svetla i boja, različitim mlazevima i rasprskavanjem njihovih oblika, praćene muzikom fontane u isto vreme plešu svaka svoj ples. Leta 1992, na ovom mestu, uz isti spektakl pesmom "Barselona", preminuli pevač grupe Queen - Fredi Merkjuri (Freddie Mercury) i katalonska operska pevačica Monserat Kabalje (Montserrat Caballe), na veličanstven način otvorili su letnje Olimpijske igre u Barseloni.

Na brdu Montžuik možete još videti i Poble Espanjol (Poble Espanyol - na katalonskom: "Špansko selo"), tipsko selo sa 116 kuća različitih arhitektonskih stilova svih delova Španije, izgrađeno 1929. godine povodom Svetske izložbe. U prizemlju kuća ovog "sela" videćete umetnike tradicionalnih zanata (na pr. duvanje stakla i keramika), kako rade u svojim ateljeima. Poble Espanjol je takođe i jedno od mesta noćnog života Barselone. Na brdu Montžuik nalazi se Olimpijski stadion Estadi Olimpik de Montžuik (Estadi Olimpic de Montjuic), izgrađen povodom Olimpijskih igrara 1992. godine.

Ukoliko posećujete najznačajnije i najlepše spomenike modernizma u Barseloni, počnite od centra grada i predivne zgrade arhitekte Domeneha iz 1908. godine - Palau de la Musika Katalana (Palau de la Musica Catalana), proglašene delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Vitraži, staklo, pločice i reljefi u cigli, svi zajedno našli su mesto na fasadi jedine koncertne dvorane Evrope osvetljene prirodnim osvetljenjem - ogromni, kružni vitraž na plafonu, u čijem se centru umesto krova nalazi konkavno ispupčenje od šarenog vitraža.

Spoljašnjost zgrade nije ništa manje interesantna. Dok su na desnom ćošku crvene zgrade od cigle, stubovi, lukovi i balkoni ukrašeni šarenim pločicama nalik onim internacionalno poznatijeg Gaudija, središnji deo zdanja spoljašnjosti u obliku slova "L", u fasadi od cigle ima ugraviranu krošnju drveta. U levom delu zgrade je staklena fasada sa spoljnjim gledalištem i stub u obliku palme koji "pridržava" deo zgrade koji liči na valjkastu kulu.

Dela modernista često je teško opisati rečima. Najbolji primer za to su dela arhitekte Antoni Gaudija: dve najčuvenije zgrade Barselone, takođe proglašene delovima UNESCO-ve kulturne baštine - Kaza Batljo (Casa Batllo) i Kaza Mila (Casa Mila - La Pedrera), dekoracija njegovog Parka Guelj (Parc Guell) i moderna katedrala Barselone Sagrada Familija (Sagrada Familia - „Sveta porodica“).

Kada je 1905, u jednoj od najelegantnijih ulica Barselone - Paseig de Grasija (Passeig de Gracia), velika porodična kuća porodice Batljo - Kaza Batljo (Casa Batllo) bila skoro gotova, gospođa Batljo bila je više nego razočarana. Iako je želela da idejno rešenje njihove nove porodične kuće uradi poznatiji arhitekta, po njenom mišljenju: "u tako ružnoj i skarednoj zgradi (koju su prozvali i "Kuća kostiju" - "Casa del Ossos"), jednostavno nije želela da živi!" Ovako je na samom početku XX veka, po završetku radova započela život jedna od najzanimljivijih i najintrigantnijih kuća Španije. Sto godina kasnije, UNESCO je Kuću Batljoovih uvrstio u svetsku kulturnu baštinu.

Uzana petospratnica koja na prvi pogled izgleda kao da je od ušpinovanog šećera, u obliku praistorijskog džina sa krljušti guštera u stablu sa lijanama, nije scenografija za "Narniju", "Alisu u Zemlji čuda", niti "Hari Potera". Ovakvu provalu umetničkih ideja retko je bilo videti, ali upravo to je ono što je činilo suštinu umetnosti Gaudija, i modernizma u Barseloni uopšte, na prelazu iz XIX u XX vek.

Biomorfne forme, elementi fantastike, spušteni i iskošeni plafoni u vidu optičke varke, keramika i pločice (vekovni uticaj Mavara u Španiji), provala boja i trodimenzionalnost oblika često nejasnih ljudskom oku, tako bi se najkraće mogla objasniti Kuća Batljoovih i njena neobična pojava, koju morate videti uživo. Istine radi, mnogo ljudi bi ovakvu kuću verovatno poželelo, ali kada bi kao gospođa Batljo zaista trebalo da se uselite, možda bi poneko ipak razmislio o budućem životu u svojevrsnoj scenografiji za neobični film.

Unutar kuće u originalu je sačuvan porodični nameštaj, lusteri, kompletno kupatilo i kuhinja, čak dečje igračke i odelca s početka XX veka, te je i odlična suvenirnica bila inspirisana time. U prodavnici možete kupiti kopije dečjih igračaka kojima su se deca Batljoovih igrala, čigre, drvene voziće i ringišpile.

Nepunih desetak minuta pešice dalje ulicom Paseig de Grasija, sa suprotne strane nalazi se još jedna porodična kuća nastala par godina nakon Kaze Batljo, od 1984. godine takođe deo UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Godine 1912, u polukružnu kuću na ćošku uselio se tek venčani par - porodica Mila, po kojoj je kuća i nazvana Kaza Mila (Casa Mila). Nije prošlo dugo vremena pre nego što je i ovo Gaudijevo delo dobilo nadimak "La Pedrera" ili "Kamenolom". Svedenija od spolja, ali arhitektonski komlikovanije unutrašnjosti, La Pedrera je još jedno mesto koje u poseti Barseloni ne bi trebalo propustiti.

Najveći deo zgrade danas pripada kancelarijama Katalonske banke, dok se na samom vrhu, u neobičnim kosim hodnicima nalazi izložba maketa Gaudijevih dela i originali njegovih neobičnih drvenih stolica.

Ono po čemu je kuća najpoznatija nalazi se na krovu. Osim pogleda na veliki deo avenije Passeig de Gracia, na vrhu zgrade Gaudi je napravio tridesetak neobičnih dimnjaka u obliku okamenjenih vitezova u oklopu, u grupama od jednog do po četiri, između kojih vam u samoj zgradi ispod, pogled pada na arhitektonski potpuno nejasna, tri nepravilna i nejednaka elipsasta unutrašnja dvorišta.

Da su Gaudijeva dela praznik za oči i radost za dušu možda ste znali i ranije, ali da bi utisak bio kompletan, u ulici Paseig de Grasija uđite u metro i odvezite se par stanica ka periferiji do zapadnog oboda Barselone - na brdo u Park Guelj (Parc Guell). Ne dozvolite da vas spreči uzbrdica i zbune ulične pokretne stepenice koje je u nekim delovima premošćuju, jer ćete se tim putem za 15-ak minuta naći u čudesnom parku iz kojeg se Barselona vidi kao na dlanu (park možete posetiti popodne, kada je sunce na zapadu i obasjava panoramu grada).

Park Guelj napravljen je u periodu između 1906. i 1915, i nazvan po grofu Eusebi Guelju čiju je ideju da nepristupačnu golu stenu na obodu grada pretvori u interesantni park, Gaudi oberučke prihvatio. Na istom mestu grof je prethodno sagradio dve kuće radi prodaje, ali pošto su bile daleko od centra niko nije želeo da ih kupi, te se naknadno rodila ideja da umesto stambenog kompleksa na ovom mestu nikne park. Kada se 1906. Gaudi sa familijom preselio u jednu od kuća, počeli su i radovi na parku.

Oni koji još nisu videli dve kućice na ulazu u park, koje kao da su upravo izašle iz bajke o Ivici i Marici, sa "čokoladnim" zidovima i krovom kao od šlaga, a između njih i kapiju od kovanog gvožđa u obliku palminog lišća, neka ne propuste. Iza njih, nalaze se dva simetrična, polukružna zida obliku u čokoladne tvrđavice ukrašena pločicama, a između njih i kaskadna fontana sa stepenicama i velikim gušterom ukrašenim mozaikom šarenih pločica oko kojeg je večita gužva u redu za fotografisanje, a mnogi se trude da mu usput dotaknu i male bele zube. Uzalud je pored mase turista stajao stariji gospodin i pokušavao sve što je bilo u njegovoj moći kako bi guštera koji je 2007. bio predmet vandalizma, zaštitio. Turisti su ga bukvalno zaposeli.

Iza fontane sa gušterom u brdu je usađena dvorana sa "antičkim" stubovima i velikim "minojsko-arapskim tanjirima-pečatima", cvetovima i stilizovanim hobotnicama od mozaika koji su "zakačeni" za tavanicu nabubrelu od oblika nalik krugovima od testa... Sa gornje strane, iznad tavanice se nalazi veliki plato sa dugačkim redom jedne neprekidne klupe (zvanično najduže na svetu) koja nalik ogromnoj šarenoj zmiji krivuda u mozaiku od pločica. U slučaju kiše, da posetioci ne bi seli na vlažni deo, na uglovima klupe gde se obično skuplja voda Gaudi je dao da se ugrade male, kamene kugle.

Nedaleko od klupe nalazi se mreža u obliku "zida" od kamenja koji asocira na praistorijske lijane drveća. Most u sličnom stilu, ispod kojeg je kameni prolaz - "drvored", nalazi se malo dalje, blizu Kuće-muzeja Gaudija (Casa Museu Gaudi).

Iz Parka Guelj verovatno ćete izaći inspirisani i željni da vidite još, te se metroom vratite na pola puta do centra i posetite najgrandiozniju od svih - Katedralu Sagrada Familiju (Sagrada Familia).

Crkva koja zauzima ceo kvart između ulica i koja se manje ili više u kontinuitetu gradi već skoro 100 godina (radovi su ušli u poslednju fazu i uskoro će biti završena), nalazi se u širem području grada (kada je započeto sa gradnjom, u ovom kraju, nekada predgrađu bile su zelene livade). Njena spoljašnjost, ali i unutrašnjost odiše istim onim biomorfnim stilom kojim su Gaudi i ostali predstavnici umetničkog pravca Art Nouveau širom Evrope, bili inspirisani stvarajući svoja dela.

Razlog zbog kojeg se katedrala toliko dugo gradi je problem u kome su se našli graditelji kada je 1926. na zamišljenog, 74-godišnjeg Gaudija naleteo tramvaj i on na žalost, par dana nakon toga preminuo u bolnici. Naime, Gaudi najčešće nije pravio nikakve detaljne arhitektonske crteže, već samo umetničko-slikarske prikaze gotovih građevina, a konačan izgled svojih dela "držao je u glavi". Zbog toga je na gradilištu katedrale Sagrada Familije gotovo živeo i spavao, kako bi bio u prilici da odgovori na svako pitanje izvođača o tome kako je nešto zamislio. Od nemilog događaja, već nekoliko generacija arhitekata pokušava da dešifruje njegove umetničke, gotovo sfumato crteže spoljašnjosti i unutrašnjosti crkve, i prema onom već sazidanom dokuči kako graditi dalje.

Najupečatljiviji deo crkve sa bilo koje strane gledano, predstavljaju njena četiri tornja koji najbliže rečeno, podsećaju na dečju igru u pesku na plaži, kada se trljanjem između ruku, od mokrog peska koji curi, stvaraju nepravilne kuglice i od njih prave peščane kule. Između tornjeva se nalazi velika skulptura božićne jelke sa ukrasima od belih golubova, a na vrhovima kula krstovi koji podsećaju na šarene lizalice sa lokalnog vašara.

Ispred crkve stoji pročelje koje podseća na korenje drveća ili praistorijske lijane koje u dnu nose džinovske kornjače, iznad kojih se skrivene smeše velike žabe. U donjem delu, oko neobičnih stubova kanapom je privezan stilizovani Isus, dok se na kamenim ukrasima fasade nalaze prikazi iz života svetaca, reljefni natpisi "Sanctus" nalik reklami, kao i detalji u vidu rasečenog gotskog stuba u kome su smešteni „plodovi bobičastog voća“.

Možda je pozitivno ludilo najpribližniji termin za ovu neobičnu građevinu, u kojoj se unutar završenog krova katedrale nalazi šuma izlomljenih stubova koji podsećaju na čvornovata stabla drveća, na čijim su vrhovima venci od stilizovanog lišća vinove loze, a na plafonima se smenjuju utisnuti cvetovi suncokreta, prepliću mozaici i neobični vitraži.

U jednom delu katedrale postoji muzej u kojem se čuvaju originalni Gaudijevi crteži, po njegovom dizajnu izrađene drvene propovedaonice i ispovedaonice koje čekaju da crkva bude dovršena. Primetni su i delovi fasade otpali prilikom bombardovanja tokom građanskog rata 1930-tih i fotografije detalja Gaudijevih kuća sa inspiracijama za dekoraciju: bobičasto voće, zvezdasto lišće palme, stabla drveća, korenje, klasje žita, vodozemci i gmizavci, i drugo.

U neposrednoj blizini Katedrale Sagrada Familije nalazi se grupa zgrada - veliki bolnički krug izgrađen početkom XX veka pod arhitektonskom palicom arhitekte Luis Domeneh i Montanera. Iako je poseta bolnici koja još uvek radi, možda neobična turistička opcija, Hospital de la Santa Kreu i Sant Pau (Hospital de la Santa Creu i Sant Pau) je arhitektonski gledano, zaista nešto posebno. Bolnički krug smešten u bašti, sastoji se od 26 prelepih kuća sazidanih u duhu neke čudesne mešavine španskog srednjovekovnog mudehar stila i modernizma, povezanih podzemnim prolazima. Kao iz neke bajke, kule od cigle i keramičkih pločica, sa terasama u tornjevima, kitnjaste kupole sa mozaicima i umetnute skulpture, bolesnike verovatno neće izlečiti, ali će im možda ostanak u bolnici učiniti veselijim i optimističnijim.

Blizu bolnice nalazi se i stara barselonska korida. Sagrađena u crvenoj cigli, sa neobičnim detaljima u vidu belih istočnjačkih kupola, šarama koje podsećaju na tamno plave oblake i pročeljem dekorisanim u mudehar stilu, jedno je od zdanja modernističkog stila koje je ostatku sveta znano preko Gaudijevih dela. Iako je ovaj arhitekta njen izraziti predstavnik, Barselona je prepuna divnih kuća i građevina arhitekata koji su na žalost ostali u senci opravdane svetske slave Gaudija.

U poseti Španiji, kada upoznate raskošne mavarske (arapske) palate (na pr. Alhambra), srednjovekovne tvrđave (Kastilje la Manče) i gotske crkve, možda ćete razumeti zbog čega je jedan Gaudi ponikao baš na ovim prostorima. Njegova umetnost nije ništa drugo do neiscrpna inspiracija kombinacije već postojećih elemenata umetnosti i arhitekture specifične za Barselonu, uz fantastično istorijsko nasleđe Španije.